Ima li smisla živeti, ako ćemo umreti?

osim kada si u totalnoj anesteziji..

Стање тоталне анастезије не можеш замислити. Наша субјективна егзистенција је континутиет. Нема прекида.

Када кажеш "стање тоталане анестезије у свести имаш овако нешто:

sleepingmanbmiwheel.jpg

Поблем је што је ово опажај, слика коју замишљаш док си будан а не искуство дубоког сна или свест о несвести која је противуречност.

Ми немамо и никада нисмо имали искуство дубоког сна. Наша субјективна егзистенција је континуитет ..без прекида.

Ili ovako. Predvecerje je i moja svest je puna misli, osecaja , osecanja koji se neprekidno smenjuju. Onda zaspim. Za to vreme nemam iskustva ... Sledece je budjenje. Znaci imamo iskustvo pre spavanja i iskustvo posle budnjenja a izmedju je "nista" NULA. Znaci to je KONTINUITET ! Ako imas dve linije a izmedju njih NULA rastojanja.. onda je to jedna linija.


Kako bre da zamišljaš nedostatak onoga u čemu se zamišlja, pa to se ne zamišlja hebote
a to što ne možeš da ga zamisliš ne znači da automatski nije.

Управо то значи.. да није. И да је појам "ништа" када је свест у питању, празна реч без значења која се не може нити опазити нити мислити и самим тим она не може означавати одсуство свести. Јер такво одсуство никада нисмо имали у искуству нити га можемо имати.
 
Управо то значи.. да није. И да је појам "ништа" када је свест у питању, празна реч без значења која се не може нити опазити нити мислити и самим тим она не може означавати одсуство свести. Јер такво одсуство никада нисмо имали у искуству нити га можемо имати.

Upravo, zato kada umreš nestaje svest i imaš "ništa".
Ne možeš zamisliti spavanje u iskustvu jer se tad svest "gasi" (uslovno rečeno, naravno mislim na spavanje bez sanjanja), a opet znaš da si spavao, da je vreme proteklo, da su se stvari promenile itd.
Tj. kao što ti kažeš, tvoje iskustvo ti pruža kontinuitet, ali realno stanje pokazuje diskontinuitet.
 
Upravo, zato kada umreš nestaje svest i imaš "ništa".

Не. Него са нестанком свести имаш "трансцендентно" а не "ништа"..реч која се на свест не може применити. Јер нестанак свести нити можемо опазити нити замислсити самим тим је тако нешто немогуће.

Ne možeš zamisliti spavanje u iskustvu jer se tad svest "gasi" (uslovno rečeno, naravno mislim na spavanje bez sanjanja), a opet znaš da si spavao, da je vreme proteklo, da su se stvari promenile itd.

То знање "да си спавао" састоји се у замишаљњу овакве сцене:

sleepingmanbmiwheel.jpg

Поблем је што је ово опажај, слика коју замишљаш док си будан а не искуство дубоког сна или свест о несвести која је противуречност.

Дакле у исксутву немаш нити си икада имао искуство "несвести".

А што се тиче постојања и промена спољашњег света. То нема везе са твојом субјективном егизстенцијом. Јер изван твоје свести нема спољашњег света ... већ ствари по себи. А ствар по себи не познаје нити прошлост, нити садашњост нити будућност.

Једини спољашњи свет ту је твоја представа . Тачно је да ћеш после ткз"несвести" приметити промене у тој представи. Али приметићеш их и док си свестан?
Те промене су одраз дешавања у ствари по себи. Твоја свест са твојом предстваом је само одраз исте.

Пренећу овде оно што сам већ писао о томе:

Svaki elemenat naseg saznavanja svoje poreklo ima u subjektivnom.

Tkz. "sekundarni kvaliteti" boja, miris, ukus, osecaj dodira, ne postoje na predmetima kao takvi, vec samo u nasoj svesti. Izvan svesti nema nikakvih boja , mirisa .. ukusa .
Kome ovo cudno zvuci neka pogleda ovaj blog u kome sam objasnio Lokove primarne i sekundarne kvalitete.
http://forum.krstarica.com/entry.php/6319-Primarni-i-sekundarni-kvaliteti

Takodje, tkz. "primarni kvaliteti" svoje poreklo imaju u subjektivnom a neosporan dokaz toga jeste Barklijeva korelativnost subjekta i objekta.

Tako da svako nase saznanje ,iskustvo, svoje poreklo ima u subjektivnom ..u svesti. Izvan svesti nema ovakvog sveta kakvog saznajemo vec ima transcendentne (izvan mogucnosti saznanja) nepoznate "Stvari po sebi".

Zasto ovo pisem?

Zato da prlikom razmisljanja o nista ili o spavanju bez snova, nesvesti ili egzistenciji posle smrti ..imamo u vidu da izvan svesti nema DALJEG PROTICANJA VREMENA , NEMA objektivnog sveta dok smo mi eto odsutni.
Izvan svesti nema nikakve linije vremena, nema prostora..ono cega ima ne ulazi u kategorije saznavanja naseg razuma i potpuno je drugacije od svega sto poznajemo....transcendentno.
 
Не. Него са нестанком свести имаш "трансцендентно" а не "ништа"..реч која се на свест не може применити. Јер нестанак свести нити можемо опазити нити замислсити самим тим је тако нешто немогуће.

Ja ti već rekoh da imaš tu osnovnu nemogućnost jer ti dok zamišljaš moraš imati svest, tako da ne možeš zamisliti da nemaš svest, jer zamišljanje podrazumeva svest.
Jel ti to jasno
Nije nemoguće nemati svest, nemoguće je zamisliti da nemaš svest

Једини спољашњи свет ту је твоја представа . Тачно је да ћеш после ткз"несвести" приметити промене у тој представи. Али приметићеш их и док си свестан?
Те промене су одраз дешавања у ствари по себи. Твоја свест са твојом предстваом је само одраз исте.

Dešavanje podrazumeva promenu, promena podrazumeva 2 stanja, 2 stanja podrazumevaju tok vremena u kom će biti moguće da se izvrši promena iz jednog stanja u drugo
U pitanju je čista logika koja obara sve tvoje trućanje o nepostojanju vremena van subjektivne egzistencije
ako već tvrdiš da postoji promena u stvari po sebi, ta promena se mora ODVIJATI u vremenu
ako nema vremena, nema ni promene
 
interesuje me zašto ignorišeš činjenicu da si operisan i za to vreme bio bez svesti?

Зато што то није чињеница него апсурд. Моја свест је континуитет. Баш као и твоја. Нема прекида.

А спољошњи светови тачније представе постоје само у свестима и нигде више.

Тема је нешто у "ствари по себи" што делује на чула свесних бића, а креације су објективни светови у њиховим свестима.

Пошто је модел заједнички и креације су сличне.

Slika2479_bigthumb.jpg


Али никада исте.

Нити упоређивањем тих креација можемо доћи до ствари по себи. Јер друга сазнајућа бића могу једино сведочити о својим представама, ма какве оне биле, а не о ствари по себи која је изван моје тако и изван свачије представе.
И која не познаје време да би била мерило нечијег одсуства. Јер никаквог одсуства ту није било.
 
Ja ti već rekoh da imaš tu osnovnu nemogućnost jer ti dok zamišljaš moraš imati svest, tako da ne možeš zamisliti da nemaš svest, jer zamišljanje podrazumeva svest.
Jel ti to jasno
Nije nemoguće nemati svest, nemoguće je zamisliti da nemaš svest

Невроватно . Потежеш противуречност као одбрану става који управо та противуречност побија

Ако не можеш замислити стање у коме немаш свест самим тим појам "немати свест" јесте нешто што нема значења.

Управо та противуречнсот. " Бити свестан несвести" казује да свест нема прекида у виду нечега што бисмо звали "несвест".


Dešavanje podrazumeva promenu, promena podrazumeva 2 stanja, 2 stanja podrazumevaju tok vremena u kom će biti moguće da se izvrši promena iz jednog stanja u drugo
U pitanju je čista logika koja obara sve tvoje trućanje o nepostojanju vremena van subjektivne egzistencije
ako već tvrdiš da postoji promena u stvari po sebi, ta promena se mora ODVIJATI u vremenu
ako nema vremena, nema ni promene

Два стања подразумевају линију у простору и само линију у простору коју онда ти зовеш "ток времена".

Право трајње не познаје никакав ток.

Ти заправо говориш о овоме:

iStock-Hypnoanalysis-Past-Now-Future1.jpg


При чему је овај део лево прошлост, у средини садашњост а део десно је будућност,

Покушај да одбациш ову линију подељну на три дела и да после тога размишљаш о времену? :neutral:

И постаће ти јасније како то изван нечије свести нема даљег тока времена.
 
Poslednja izmena:
Ако не можеш замислити стање у коме немаш свест самим тим појам "немати свест" јесте нешто што нема значења.

Ima značenje negacije svesti, što nastaje posle smrti, a što je nezamislivo u toku života jer je mišljenje ograničeno uslovima mišljenja.
imaš očigledno problem sa kopčanjem toga da iako nešto ne može da se zamisli, može da bude. Kao npr. nesvest. Nema iskustva jer nema svesti, ali se svejedno dešava ljudima. Svake noći.

Za ovo drugo, ništa nisi pobio.
Za bilo kakvu promenu potrebno je vreme. Da bi imao promenu stvari po sebi, to mora da se odvija u vremenu.
 
Ima značenje negacije svesti, što nastaje posle smrti, a što je nezamislivo u toku života jer je mišljenje ograničeno uslovima mišljenja.
imaš očigledno problem sa kopčanjem toga da iako nešto ne može da se zamisli, može da bude. Kao npr. nesvest. Nema iskustva jer nema svesti, ali se svejedno dešava ljudima. Svake noći.

Несвест се не дешава никоме. Нити теби нити другим људима. Нико никада није имао искуство несвести. Самим тим несвест није могућа. И та реч једино означава заблуду у коме се стање у коме неко будан замишљаовако нешто:
sleepingmanbmiwheel.jpg
...зове стање "несвести". То је сво значење те речи.

Za ovo drugo, ništa nisi pobio.
Za bilo kakvu promenu potrebno je vreme. Da bi imao promenu stvari po sebi, to mora da se odvija u vremenu.

Време није линија, самим тим право трајање не познаје ниакакав ток времена.

Врати се на ово можда нешто и разумеш:

iStock-Hypnoanalysis-Past-Now-Future1.jpg


Ти заправо говориш о овоме:
При чему је овај део лево прошлост, у средини садашњост а део десно је будућност,

Покушај да одбациш ову линију подељну на три дела и да после тога размишљаш о времену? :neutral:

И постаће ти јасније како то изван нечије свести нема даљег тока времена.
 
Ти заправо говориш о овоме:
При чему је овај део лево прошлост, у средини садашњост а део десно је будућност,

Покушај да одбациш ову линију подељну на три дела и да после тога размишљаш о времену? :neutral:

И постаће ти јасније како то изван нечије свести нема даљег тока времена.
Ne kaže to on-to kažeš ti i arapi i ješe bi te gledali belo jer čitaš kontra...:hahaha:
Koliko su ti plitki ti pretpotopski komentari,a pogotovu kad citiraš samog sebe...
Treba da shvatiš da mi ljudi nemamo senzore za 4.dimenziju,a ni kontemplativne sposobnosti.
Interpretacija matematičke promene pozicije (čega? Tvog opažaja u tvojoj svesti?:mrgreen:)
nije ni blizu Bergsonovih "intuitivnih" fantazija.Ajnštajn mu je kompetentno to objasnio!
Bergsonovo shvatanje ne može da podnese priraštaj "vremena"...:mrgreen:
Mada ni Ajnštajn nije mogao da pomiri promene kvantnih pozicija,promene spina sa
njegovim priraštajem vremena (mat.povećanje skupa kvantnih skokova...) jer za njegovog života
nije osmišljena Univerzalna teorija...
Hajde se malo zainteresujte za tu fiziku-smarate s tim pretpotopskim idealizmima...
Verujem da postoji bolji način iskazivanja introvertnosti tj.subjektivnosti koji bi bio u skladu
sa savremenim saznanjima...
"Ubijate" s tim solipsizmom-neozbiljno je u eri informatike i globalne komunikacije da
negirate da komuniciramo...
 
Poslednja izmena:
Nije gora.
Besmrtnost je najbolja.

Kad jednom besmrtnost bude spremna za nas, i mi cemo biti spremni za nju. Dakle, promenicemo se ..mnogo..sustinski.
Kako neko ko tvrdi da voli zivot ne zeli da zivi vecno?

Бесмртност на начин вечног трајања овакве егзистенције , у оваквом свету, под оваквим природним законима јесте нешто најгоре што можемо замислити.
Чак и када би биле уклоњени сви проблеми егзистенције, чиме би испунила то време?

Као што каже Шопенхауер:
Претпоставимо да је људска раса премештена у Утопију где би све аутоматски расло из земље а печени голубови летели около;,где би свако истог трена нашао своју драгу и не би имао потешкоћа да је задржи; онда би људи умирали од досаде или обесили сами себе, или би се борили, давили и убијали једни друге и тако себи изазвали више патње него што су им сада намењене по природи. Тако да за овакву расу, ниједна другачија егзистенција није погодна.

Шопенхауер Парегра и палипомена

Схваташ ли да се ту не би радило о годинама, о деценијама него о милијардама, о трилионима. о квадралионима година. О вечности. Морала би да исте књиге читаш не неколико пута него трилионима пута. Да исте сцене и радње понављаш опет и опет...стално понаљвљаш једно исто у вечности.

Замисли ту досаду, ту апатију, тај безизлаз?

Али пустимо такве фантастичне маштарије изникле из оног нагона воље који је успео да од пакла у свестима људи направи рај. Кога они желе. То је мајсторија оне метафизичке воље која нас је довела у ово стање. То је идеал сваког затвора. Учинити да затвреници не знају да су у њему и да уместо да беже желе да у њему буду.

Вратимо се истинама:

Ми јесмо бесмртни јер никада нити смо настали нити можемо нестати него егзстирамо на начин квалитативне множине, одувек. Почетак има само ова представа у којој смо, она има и крај. Али наше суштинско биће, наш дух не познаје нити почетак нити крај нити бескарај.
У том смислу јесмо бесмртни.
 
Бесмртност на начин вечног трајања овакве егзистенције , у оваквом свету, под оваквим природним законима јесте нешто најгоре што можемо замислити.
Чак и када би биле уклоњени сви проблеми егзистенције, чиме би испунила то време?

Као што каже Шопенхауер:


Схваташ ли да се ту не би радило о годинама, о деценијама него о милијардама, о трилионима. о квадралионима година. О вечности. Морала би да исте књиге читаш не неколико пута него трилионима пута. Да исте сцене и радње понављаш опет и опет...стално понаљвљаш једно исто у вечности.

Замисли ту досаду, ту апатију, тај безизлаз?

Али пустимо такве фантастичне маштарије изникле из оног нагона воље који је успео да од пакла у свестима људи направи рај. Кога они желе. То је мајсторија оне метафизичке воље која нас је довела у ово стање. То је идеал сваког затвора. Учинити да затвреници не знају да су у њему и да уместо да беже желе да у њему буду.

Вратимо се истинама:

Ми јесмо бесмртни јер никада нити смо настали нити можемо нестати него егзстирамо на начин квалитативне множине, одувек. Почетак има само ова представа у којој смо, она има и крај. Али наше суштинско биће, наш дух не познаје нити почетак нити крај нити бескарај.
У том смислу јесмо бесмртни.

ne bi nista bilo tako kao sto ti zamisljas iz ove perspektive.
lepo sam napisala da bi mi besSmrtni bili kompatibilni besSkrajnim mogucnostima
dakle 2 beskonacnosti se 'krate'
apatiju bi ponistila beskrajna raznolikost ili nesto trece.

jesmo besmrtni u smislu odrzanja energije. i u smislu da je sve Jedno
 
Kakva je to besmrtnost nesaznajnog?!
Nikakva i ničeg...Ali bukvalno.
Jer je to nesaznajno i ako ti (kojim slučajem-ne daj bože:mrgreen:) i ostane svest posle smrti,
to će za tebe biti neshvatljivo i nerazumljivo te nekonzistentno...Bez formalnih sadržaja!
(Stvarno Ozi,zar misliš da je idealizam tako komplikovan?)
Tako da po idealistima,kad umreš -ne možeš ni to znati jer ti je razum umro!
Nije šija nego vrat...:lol:
 
Kakva je to besmrtnost nesaznajnog?!
Nikakva i ničeg...Ali bukvalno.

Не, него бесмртност нечег сазнању непојмљивог...али нечег.

Jer je to nesaznajno i ako ti (kojim slučajem-ne daj bože:mrgreen:) i ostane svest posle smrti,
to će za tebe biti neshvatljivo i nerazumljivo te nekonzistentno...Bez formalnih sadržaja!

Ако остане свест после смрти са њом остаје и представа јер свест и представа су неодвојиви, корелативни.
А ако нестане свести после смрти са њом нестаје и представа нестаје и твој спољашњи свет. Оно што тада бива сазнању је непојмљиво. Али шта год то било то је блиско оном што налазимо у себи и зовемо ЈА, ВОЉА, ТРАЈАЊЕ, ДУХ.

ne bi nista bilo tako kao sto ti zamisljas iz ove perspektive.
lepo sam napisala da bi mi besSmrtni bili kompatibilni besSkrajnim mogucnostima
dakle 2 beskonacnosti se 'krate'
apatiju bi ponistila beskrajna raznolikost ili nesto trece.

Немој само још бога да убациш у то?

jesmo besmrtni u smislu odrzanja energije. i u smislu da je sve Jedno

Нисам говорио о енергији о физици него о ономе што налазимо у себи и зовемо дух а што не познаје нити једно , нити мноштво , нити почетак , нити крај , нити бескрај.

Ономе у шта смо једино сигурни да постоји. Једино!
 

Back
Top