Inace ti si tako- citanjem literature i primenjivanjem procitanog, resila probleme?
наравно да не, нико се читањем није излечио. када одложиш литературу, мораћеш да почнеш реалан рад.
ја сам ишла једно време на сесије, не знам шта да ти кажем - углавном причаш много о себи, добијеш фидбек од њих каква си ти заправо особа и да не треба тако да се осећаш, бла, бла. али ЈА већ знам ко сам, нису они ту мени открили ништа ново. ја знам ко сам, само треба да научим да се носим и живим са тим на дневној бази. и то што ми кажу "не треба тако да се осећаш" не чини да престанем да се тако осећам.
мораћеш заиста да закопаш по себи да нађеш то зрно грашка које те голица испод 7 душека (референца на принцезу на зрну грашка)
тако да, ономе ко не зна ко је, препоручујем психотерапију. јер она је корисна само дотле. одатле - посао мораш да обавиш сам.
за нешто више, еветуално гешталт психотерапија или психолози кој се баве ткз дубинском психологијом, али ове друге и нећеш баш наћи у овој земљи.
наравно, ако телесне сензације услед анксиозности постану неиздрживе, увек можеш да тражиш медикаменте, ја то не бих отписала по сваку цену. лако је некоме са дистанце рећи да су медикаменти срање и да не треба да их узима, бла, бла, али понекад све што желиш јесте да ућуткаш тело и његову преосетљивост на чак и најслабије надражаје (ја некада не могу да издржим обичну шкрипу трамваја, јер ја њу не чујем, ја њу
доживим а то је превише и нимало романтично), пошто анксиозност јесте нормална реакција на потенцијалну опасност, постаје ненормална када постанеш превише осетљив на разноразне безазлене надражаје
елем, већ сам ти оставила линк ка јутјуб клипу и смерницу шта да гуглаш, а остале линове ћу ти послати на пп.
)
