otrovno zelena
Primećen član
- Poruka
- 750
Oprosti
rucak
treca
dogovor
izvini
"treca - sreca", mislim dok po 3. put pokusavam da se popnem na drvo. sta me je teralo da se kacim, nisam znala. ponovo sam sletela, pravo na dupe. bilo je bolno. rukama sam ga ocistila od zemlje i neumorno nastavila sa pentranjem. mladja sestra od strica me je krisom gledala. krila se iza nekog zbuna. nervirala me je ta njena glupost. zar misli da je nevidljiva? kao da se sakrila iza jednog jedinog lista. onako debela i razmazena. prisla mi je nervoznim korakom i besno rekla: "ne mozes da se popnes na jedno obicno drvo". "cuti, debela"! u meni je rastao inat. e, sad ces da vidis... opet sam pokusala, i opet tresnula. gledala me je zadovoljno. uzasno mi je isla na zivce. kako je moguce da toliko zla ima u tako malom telu? jeste ona debela, ali ipak... "ajde ti, kad si tako pametna". "necu", kaze ona, a ja vidim da se uplasila. "ne smes, ne smes!" "popecu se, ako mi das svoj sladoled." bice zabavno gledati debila kako se penje na drvo. a sladoled cu jesti sutra. "ajde." ne znam sta je mislila dok je pokusavala da podigne svoje tesko telo. verovatno na postignut dogovor. samo sto se odvojila od zemlje, pala je kao kruska. pocela je da place, a ja da se smejem. sto je glasnije cmizdrela, to sam se ja glasnije smejala. iz kuce je istrcala moja strina. uplaseno je podigla svoju bebicu sa zemlje. besno me je gledala, mislila valjda, ja je gurnula. "izvini se svojoj sestri! reci joj izvini! smesta!" gledam ono cmizdravo dete u njenom narucju, i pitam se gde je sad moja majka. krv mi se penje u lice, i ja gubim zelju da joj bilo sta objasnjavam. znam da nece verovati da je taj njen kreten sam kriv. sad ja nju valjda treba da molim za oprostaj. sta ona meni ima da oprosti? sama je trazila. strina me besno scepa za ruku i kroz zube procedi: "za tebe nema rucka. idi u svoju sobu." otrgnem se ja i besno podjem po mamu ili tatu. da nije pokusala, ali samo pokusala da me kazni (jer, ko je ona da mi zabrani da jedem), ne bih. ali ovako... necu ja to vise da trpim. ja da gladujem, a debela da dobije moj sladoled. ma, nemoj!
tanko
veo
odmah
neko
moje
rucak
treca
dogovor
izvini
"treca - sreca", mislim dok po 3. put pokusavam da se popnem na drvo. sta me je teralo da se kacim, nisam znala. ponovo sam sletela, pravo na dupe. bilo je bolno. rukama sam ga ocistila od zemlje i neumorno nastavila sa pentranjem. mladja sestra od strica me je krisom gledala. krila se iza nekog zbuna. nervirala me je ta njena glupost. zar misli da je nevidljiva? kao da se sakrila iza jednog jedinog lista. onako debela i razmazena. prisla mi je nervoznim korakom i besno rekla: "ne mozes da se popnes na jedno obicno drvo". "cuti, debela"! u meni je rastao inat. e, sad ces da vidis... opet sam pokusala, i opet tresnula. gledala me je zadovoljno. uzasno mi je isla na zivce. kako je moguce da toliko zla ima u tako malom telu? jeste ona debela, ali ipak... "ajde ti, kad si tako pametna". "necu", kaze ona, a ja vidim da se uplasila. "ne smes, ne smes!" "popecu se, ako mi das svoj sladoled." bice zabavno gledati debila kako se penje na drvo. a sladoled cu jesti sutra. "ajde." ne znam sta je mislila dok je pokusavala da podigne svoje tesko telo. verovatno na postignut dogovor. samo sto se odvojila od zemlje, pala je kao kruska. pocela je da place, a ja da se smejem. sto je glasnije cmizdrela, to sam se ja glasnije smejala. iz kuce je istrcala moja strina. uplaseno je podigla svoju bebicu sa zemlje. besno me je gledala, mislila valjda, ja je gurnula. "izvini se svojoj sestri! reci joj izvini! smesta!" gledam ono cmizdravo dete u njenom narucju, i pitam se gde je sad moja majka. krv mi se penje u lice, i ja gubim zelju da joj bilo sta objasnjavam. znam da nece verovati da je taj njen kreten sam kriv. sad ja nju valjda treba da molim za oprostaj. sta ona meni ima da oprosti? sama je trazila. strina me besno scepa za ruku i kroz zube procedi: "za tebe nema rucka. idi u svoju sobu." otrgnem se ja i besno podjem po mamu ili tatu. da nije pokusala, ali samo pokusala da me kazni (jer, ko je ona da mi zabrani da jedem), ne bih. ali ovako... necu ja to vise da trpim. ja da gladujem, a debela da dobije moj sladoled. ma, nemoj!
tanko
veo
odmah
neko
moje
