Misterija ružičastog vibratora ili zašto se crna mačka uvek upiški u levu cipelu
Čitav slučaj je inspektoru Tabanoviću zadavao glavobolju. Na trenutak je imao utisak rvanja sa stoglavom aždajom. Taman se jedne glave reši, izraste joj nova. Misterije su se nizale jedna za drugom.
Telo profesora Kojatkina Gorjanovića našla je kućna pomoćnica Vidra, negde oko osam sati pre podne. Od šoka potpuno je zanemela, a potom pristigloj policiji davala izjavu na vlaškom. Sve to ne bi bilo čudno, da, po svedočenju zaprepašćenog Vidrinog muža, ona nije treća generacija Vlaha rođena u Beogradu i Vlaški je u porodici govorila samo njena pokojna prababa.
Dežurni patolog je potvrdio Tabanovićeve sumnje. Profesor nije izvršio samoubistvo. Neko ga je otrovao i okačio o luster. Problem je ležao u činjenici da su skoro svi posetioci stana br. 5 ženskog roda, a ni jedna žena, ma koliko jaka bila, ne bi mogla podići muškarca od 110 kilograma i obesiti ga na visinu od skoro tri metra.
Druga neobičnost vezana za slučaj pojavila se u spavaćoj sobi pokojnog profesora. U ormanu, među pažljivo okačenim odelima i košuljama, pronađen je ružičasti vibrator sa cirkonima. Sa izgraviranim inicijalima MV. Ispod kreveta, ležala je odbačena Sitničarnica „Kod srećne ruke“, izdanje Narodne knjige iz 2002.godine. Na 233. stranici, profesor je omiljenim penkalom podvukao „Na vratima se nešto zraka splelo u Jeleninu spavaćicu- čineći providnim platno uz duge obrise nogu. Adamu Lozaniću se gotovo zavrte u glavi. I on na trenutak zažmure, bojeći se da taj prizor ne iščili, da se ne raspline.“ Na marginama je stajala napomena „Ludačine noge su krive i pileće, šta li me tera da u njih buljim?“
Ko je misteriozna Ludača? I kojoj od brojnih Kojatkinovih dama pripadaju inicijali MV? Na spisku studentkinja, koje su pohađale Kurs kreativnog pisanja, samo su dve imale inicijale M i L: Margarita T. i Lena A. (ili ti Ludača, kako ju je profesor iz „milošte“ zvao).
„Treba informacije proveriti dok je čitava ova stvar još vruća“, mrmljao je inspektor, trpajući blokče i telefon u džep.
-Borise, jesi li sakupio izjave svedoka?
-Da, inspektore. Na stolu su vam.
-Odlično. Pročitaću ih u kolima.
Umesto skromnog studentskog stana, inspektor je u Braničevskoj broj 21 zatekao elegantnu kuću s početka 20.veka, okruženu prostranim dvorištem. Stare kuće uvek u sebi nose miris onih koji se u njoj rađaju ili umiru. Samo su oni pravi ukućani. Jer smrt i rođenje ostavljaju trag. Vrisak novorođenčeta i poslednji uzdah pokojnika, utisnu se u zidove poput ornamenta. I tu ostaju zauvek. Starinska kapija od kovanog gvožđa neprijateljski je šripnula. Stazu su natkrivile ruže, precvetale od skorašnje kiše. Do vrata se stizalo širokim stepeništem. Ali na pragu je sedela mačka. Crna poput prosutog mastila, fiksirala ga je zeleno-žutim pogledom. Inspektor Tabanović nije voleo mačke. Činile su ga nervoznim i nepoverljivim. Ova mačka nije delovala umiljato. Taman kada je zaustio da preko usta prevali jedno odsečno „Pis!“, teška vrata se naglo otvoriše propuštajući sitnu priliku u isprano-zelenoj trenerci. Na krajevima sužene zelene oči, bile su odraz mačijih, samo na ljudskom licu. Beloputo i riđokoso stvorenje, ne bi se moglo nazvati lepoticom. Nešto inadžijski prkosno naselilo se u uglovina napućenih usana. „E ovo je divlja mačka koja ti ne ostaje dužna“, prišunjala se misao inspektoru.
„Šta želite? Ako opet prodajete neke glupe usisivače, nismo zainteresovani!“, drski glas devojčice ga je iznenadio.
„Ne, nisam trgovački putnik. Ja sam inspektor T. iz Odeljenje za sexualne i krvne delikte, došao sam da sa vama porazgovaram o smrti profesora Gorjanoviča“
„Pf, čula sam. Matori perverznjak se obesio. Šta se to mene tiče?!“
„Profesor se nije ubio. Već je ubijen.“
Na trenutak, ali samo na trenutak su devojčine oči zaiskrile crno, a potom se senka izgubila.
„Uđite“ , sklonila se u stranu i propustila ga u prijatnu hladovinu satkanu od igri senki i svetlosti, saksijskog bilja i garniture od ratana. Gomila knjiga razbacanih naokolo, porculanska šoljica čaja i polupojeden cheescake, bilo je sve što je inspektor primetio u zamračenoj prostoriji. Bila je to neka vrsta zastakljene verande, iz koje se kroz dvokrilna vrata ulazilo u salon. Težak stilski nameštaj, kineske vaze i abažur rvali su se sa vrištećim bojama tepiha i crno-belim fotografijama na zidovima. Stari novac i moderno obrazovanje, bilo je jasno inspektoru ko dan.
„Pozvaću cimerku. Verovatno i njoj želite da postavite neko pitanje?“, više je konstatovala nego pitala i nestala iza jednih vrata.
Dok je čekao, pogled mu je odlutao ka fotografijama. Naga ženska tela, fotografisana sa zilion strana, u najčudnijim položajima. Na nekima je prepoznao mačkasti pogled nove poznanice, dok je na ostalima dominirala lepa plavuša. Nešto u pogledu te žene, činilo je da inspektorove prepone blago vibriraju. Postoje ženske persone koje svu svoju erotičnost sakupe u jednom pokretu, osmehu, pogledu. Način na koji pomere pramen kose sa lica, pale cigaru, razvuku usne u osmeh. Pre nekoliko godina u Opatiji, fascinirano je buljio u ženu od nekih 50ak godina za susednim stolom. Pokrupna, širokih bokova i mesnatih obraza, ličila je na dobro uhranjenu mesaricu. Zadubljena u razgovor sa prijateljima. I dok je izgovarala sasvim obične rečenice, „Vreme je ovde divno.“, „Prošle godine smo letovali u Grčkoj, nije nam se dopalo, komarci su nas žive izujedali“, prstima je vodila ljubav sa čašom belog vina. Najpre joj nežno pipkajući stpicu, potom klizeći uz uzani deo, a na kraju vrhom palca pokupivši kapljicu vode sa staklenih „bokova“. Osećao se kao voajer dok posmatra par u večitoj igri spajanja i razdvajanja.
Misli mu prekide zvuk brave. U sobu je zakoračila riđokosa u društvu plavuše sa fotografija. Bio je u pravu. Ova žena je nosila uvek gladnu neman u očima. Onu koja usisava i melje sve što joj se dopadne. Spakovala je vitko telo u tapaciranu fotelju i upitno ga pogledala.
„Lena kaže da imate neka pitanja za nas?“
Ludača se ležerno naslonila na naslon fotelje, prebacivši ruku iza Margaritine glave.
Govor tela je jasno govorio „Nas je dve, ti si jedan...šta ćeš sad?“
Inspektor se nakašljao. Nije često imao priliku da ispituje dva osumnjičena istovremeno.
„U stanu profesora Kojatkina g. nađen je ružićasti vibrator sa inicijalima MV. Jeste li to vi?“, ukrstio je pogled sa Margaritom.
„Ovaj zna u koliko sati će svršiti nedelju dana pre no što mu se digne“, pomislila je Margarita, smešeći se.
„Da, vibrator je moj. Dobila sam ga na poklon od drugarice.“
„Hm, a kako se onda Vaše nešto našlo u profesorovom ormanu?“
„Pojma nemam, moraćete njega da pitate. Ah, da, ne možete. Mrtav je.“, dva para očiju gledalo ga je hladno i pomalo radoznalo.
Veštičije oči. One zbog kojih nosiš srebrni krstić kraj srca. Ni inkvizicija ih ne bi naterala da progovore, znao je inspektor Tabanović.
„U kakvom ste odnosu bile sa pokojnim profesorom“, pokušao je drugačiji pristup. Neke tvrđave se osvajaju ne na vrata već kroz prozor.
„Paaa, pohađale smo njegov kurs.“, odgovorila je Margarita Velika tonom kojim se majka obraća nerazumnom detetu.
„Samo to?“, nije odustajao Tabanović.
„Mislite da li smo spavale sa njim?“, zakikotala se Ludača. „ Matori kvazi-književnik nije umeo ni penkalom da rukuje kako treba a kamoli ženom.“, dodala je zlobno.
„Čudno. Koliko mi je poznato profesora Gorjanoviča prati glas da je vanredni ljubavnik.“
„Stvarno? Je l to iz ličnog iskustva?“, nakostrešio se rišokosi đavolak. „Ne verujte u sve što čujete, dragi moj inspektore. Glasine su samo eho istine, dok stignu do vas izvitopere se. I za Margo i mene se priča da smo veštice, a vi ne primećujete da letimo naokolo na metlama, zar ne?“
Inspektoru je na tren bljesnula pred očima slika dve nage žene, jedne plave, druge riđe, vezane za stub, dok plamenovi pružaju ruke da ih povuku za kosu, a okupljena masa urla „Spalite veštice! U oganj sa njima!“ Na žalost nije bilo vremena za maštarije, trebalo je ili izvući informacije ili napustiti ovu čudnu kuću i njene još neobičnije stanarke.
Nije mu se dopala atmosfera koja ga je okruživala. Kao da nema kontrolu nad situacijom. Sve što je želeo da sazna, izmigoljilo mu se kroz prste. Bio je na istoj početnoj poziciji kao i kada je otvorio kapiju i zakoračio u dvorište. Da li su devojke zaista veštice ili mu se pamet zamutila od vrućine? Nešto meko i toplo mu se očešalo o nogu, učinivši da poskoči od iznenađenja. Margarita i Ludača prasnuše u neoubuzdani smeh.
„Ne plašite se inspektore! To je samo mačka! Dođi Jole, nemoj prepadati inspektora“, i dalje se smeškala lepa Margarita.
Nastaviće se....
biber
so
šećer
aleva paprika
