Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
"Tamo gde se vali lome..." obećavaš gluposti dok Džoni zapeva. Znam da lažeš, ali ti se smešim, ko detetu. Deci se sve po defaultu oprašta. Tako mora. Vrhovima prstiju mrvim suve grančice jorgovana i ljubim crven trag sunca u oku ti. Lažljivom. :) Kalvino; limeni doboš; junkovac; gajtan; gre'ota
 
"Sudbina se ponavlja.Obecanje ludom radovanje.Po ne znam koji put u zivotu ispadam magarac." Preplavili su ga cudni talasi vrucine.Hteo je da izadje iz sopstvene koze samo da je mogao. " Ma moj zivot… sr… kroz gusto granje". Zena koja je stajala u redu ispred njega okrenu se na njegovu opasku i mrko ga odmeri od glave do pete. Nije ni bio svestan da glasno razmislja. Izasao je iz reda i uputio se prema izlazu. " Kako sam mogao poverovati? Tako se lepo folirala . Mislio sam da me voli, a ona…ti si dobar , drag …ali… Sta "ali"? Sta to meni fali?Sta treba da radim ? Da budem lazov, da kradem, da budem lovator , da nosim debelu kajlu oko vrata , da vozim skupa kola… Gde je nestala iskrenost? Gde je prava ljubav bez ikakvog interesa? Cista, nevina, neokaljana." Krenuo je prema raskrsnici. Na semaforu je gorelo crveno svetlo." Ne mogu ni ulicu da predjem kad ja to pozelim." Sta sad? Nista i dalje cu vileniti sa drugovima na uglu Brankove ulice i gledati reku devojaka kako prolazi pored nas. Mozda ce medju njima biti neka koja ce me voleti i bez pedigrea. Tuga brate".

hajka
pesma
destinacija
saplitanje
novost
 
Poslednja izmena od moderatora:
Beše vesela hajka. Zdravi, zadrigli i rumeni - pevali smo, glasno i monotono. Neki su povraćali i padali, većina nije... Za slabu, izgrebanu, tužnu lovinu- pesma ne beše dobra novost. Sve više je posrtala, saplitala se. Bez snage da moli, cvili... Cvileli smo mi, u iščekivanju, suvih usta i mokrih dlanova... Uživali smo u lepom danu, veselom društvu i toploj krvi- na našoj novoj destinaciji za razonodu.
 
Da nastavimo...Jednog dana,sunce je upeklo toliko da mravima nisu bile potrebne lupe.Jednostavno su pucali sami od sebe,kao da su bez povoda pocinili jedno zbilja neupadljivo samoubistvo za oko prosecnog coveka.Tog dana ptice su letele na ledjima,bez svesti gonjene jedino njihovim urodjenim instinktom.Ne znate koliko je miseva pojelo svoje mucitelje tog prokletog dana cisto da bi od njihove koze napravili skloniste od podnevne zege.Ne znate.
Tog dana se nisam ni potrudio da izadjem iz kuce.Spavao sam svega deset sati.Za to magicno vreme odsanjao sam citava tri zivota.Sve puste zelje,bizarna ocekivanja i jos po neki kurci prolazili su kroz moju suludu glavu koja je lezala kraj odskrinutog prozora i zvuka uveliko budnog grada.Zvuci saksofona,neznog dzez bubnja.I glas.Svuda po gradu zalepljeni posteri. "Moderna Pevacica i Paradigma ansambl" Vec 6 meseci grad je govorio o tom spektaklu.Negde glasnije.Negde samo u sapatu.Predsednik se znojio u strahu.jadnik se uvalio u tolike dugove kako bi sagradio posebnu arenu za taj dogadjaj.13. aprila naprasno je nestao iz javnog zivota.Nasli su ga mrtvog nedugo potom u sobi hotela Metropolitan za rupom u desnom oku."Da je sada ziv shvatio bi koliko je njegova zrtva vredela." pomislih.
Savrsenstvo me je unistavalo u zbrkanim mislima,Taj glas,bio je nesto sto do tog trenutka nisam cuo,terao me je povracam u blagostanju culnog uzivanja.Nedugo potom svet je ponovo bio miran i o cudesnom dogadjaju nije bilo vise ni reci.Sedeo sam sa svojim mislima,u Parizu 19.veka.Zvao sam se Henri.

blebetanje
zustro
predostroznost
jauk
bauk
ala
bala
 
Poslednja izmena:
kaput
krcma
konobar
dvocevka
putnik
suma
noc
Kliknite za proširenje...

kaput
krcma
konobar
dvocevka
putnik
suma
noc

--------

imala je odvratni kaput i isla je u krcmu. tamo je bio debeli konobar. za stolom je sedeo neki putnik.
dvocevka je bila prislonjena uz zid. debeli konobar je bio MK ultra programer koji je cekao glupu zrtvu.
ona je odmah pristala da uradi sve sto konobar hoce jer je bila jadna i glupa. ovo je bilo ubrzano MK ultra programiranje. putnik je gurnuo dvocevku u usta kad je sve to video i pucao. ona je otisla posle toga u noc.
krcmu je posle toga krenuo baksuz ali nema veze.

sok od jagoda
pita od visanja
maline
biblija (vuk i djura danicic)
izdaja
 
Jeste li videli kad je žena pod belim čaršavom mrdnula prste? Načinila je pokret koji bi otkopčao kakvo dugme, recimo. Nemoguće da je prazan krčag pokraj kreveta odvratio pažnju. Nije ovo reklama za čaše pune leda u kojoj glavni junak utekne krokodilima i pustinjama, suprugama i ljubavnicama, pa onda jedino žedju razmišlja - njemu je žena preko glave. To bih razumeo, njemu je poslednje pitanje u životu da li na krevetu, pod belim pokrivačem, spava naga lepotica ili se raspada veštica neuhranjena! Voda! Voda! Kao da ga čujem! Ostali su rovovskog opredeljenja. Pusto je. Glumac napušta sobu, razočarano tresnuvši vratima, odlazi niz hodnik. Ostali smo samo...

- raširene zenice
- proboj
- katanac
- zlatna dolina
- prepustiti se
 
Kako se zove onaj sok koji mama toliko voli? Hm... Nije nektar, nije nekst, nije ni rauch... Kad si okoreli kokakoličar, ne pamtiš te sokiće koji u samom naslovu kriju zdrav život.. Uh..najgore je kada ne znam, nečeg ne mogu da se setim, pa me to sada proganja! U ovaj pozni, sitni sat. Ujutro radim, a mene to sad spopalo. I ne pušta. Nema proboja iz jave u san kada me kopka ovakva dilema. Mada nema nikakav uticaj na mene, ničemu mi ne koristi,ali ako se ne setim crći ću. Nema meni sna ni odmora ako mi ne sine taj užasan naziv. I baš kada nešto žarko želiš da ti se javi, i otkrije u inače dobroj memoriji, baš tada je ista pod katancem. Zakatančena, kao da me kažnjava što ne živim zdravo. Blejim u mraku, zenice raširene do iznemoglosti, a ja piljim kopajući po sećanju, kako bih se mogla dosetiti imena soka.
A sutra treba da je posetim u bolnici, i htela sam baš da je iznenadim. Tim sokom, od breskve, čini mi se da to najviše voli. U nazivu me nešto podseća na zanosnog Džonija Depa. Ona je igrao u "Uspavanoj dolini", sjajno ostavrenje. Ah, da... Zlatna,srebrna, zlatna dolina. Ne, ne,Voćna dolina. Setih se.
Mašala. Posle tričavih tri sata nesna i mrdanja u krevetu. Sada se valja prepustiti snu. :)

Koncert
Gromoglas
Suze
Izdaja
Magarac
 
Ne mogu da verujem da me je čovek pozvao na operu na naš prvi sastanak. Ako sam profesorka istorije, to ne znači da ne volim hladno pivo i dobar rok koncert. Da li je ovaj čuo uopšte za ,,Direktore" ili da ga još malo pravim budalom i gledam kako se pravi da je suva inteligencija. ,,Znaš" reče on meni ,, mene jako fascinira slovenska mitologija. Znaš li da ona još uvek nije dovoljno istražena". Ma ne, ne znam. Ja sam, znaš završila stomatologiju a istoriju predajem u nedostatku posla u struci. ,, Prosto me fasciniraju naši bogovi. Ono, kao... mislim.. Perun, Gromoglas, Triglav...."
Šta će, sirotan! Prosto mi ga žao.Mislim Gromoglas. A tek kada je omašio naziv opere - ,,Kraden", umesto ,,Karmen", tu mi umalo nisu krenule suze na oči. Da li bi se računalo kao izdaja, ako bih otišla kao do toaleta, pa kroz prozor.... hmmm. Hajde da ispoštujem čoveka da ne ispadne magarac. Na kraju krajeva, ipak se potrudio da mi nabavi onaj nameštaj po jeftinijoj ceni.

Grčka
selo
dodirnuti
neodoljivo
volim te
godišnjica veze
Zlatiborske zore
 
Poslednja izmena:
Grčka
selo
dodirnuti
neodoljivo
volim te
godišnjica veze
Zlatiborske zore


"Ti bi hteo u Grchku?! To mi kazhesh posle gomile planiranja nasheg odlaska na selo?"
Izgleda da smo jedno drugom precjutkivali nashe istinske zhelje.
Zapravo, ja sam svoje sascim svesna. Jedini je problem shto sam upravo shvatila da se ti ne uklapash u nju.
Ne uklapash se chak ni u jutarnje ispijanje kafe koje nam je nekada toliko znachilo. Chitanje horoskopa...i josh gomilu drugih glupavih stvari koje su nam prijale.
Odavno si se izgubio iz toga, a ja nisam imala snage da to sebi priznam.
Ne, apsolutno nije u pitanju Grchka. Ne zhelim ni da pomislim u koliko smo se josh stvari razilazili a da si precjutao.
Tako si daleko. Osecjam da te ne mogu ni dodirnuti...rukom, rechima...
Neodoljivo glupav osecjaj. Praznina. Do nedavno smo to bili mi!
Do nedavno sam mogla na sav glas da ti vichem Volim te!!!
A da zapravo ni ne znam ko si ti...
Juche nam je bila godishnjica veze...izgledao si tako odsutno. Sada znam i zashto. Nema nas. Izgleda da nas nije ni bilo.
Odlazim, sama.
A...i necju biti.
Sa mnom cje biti moje Zlatiborske zore.
Ne trebash mi."
 
... Ne, stvarno bi mogli ponekad i da se setite kako se ovo igra.

A lijepo se igralo nekad i pisalo se lijepo,a ovo sada,hmmm unistena jedna dobra tema.
Neko negdje istjeruje pravdu i gdje to nije potrebno,gura dobro zarad nekog drugog "dobra",gleda se u banalnosti,a ovdje..Ovdje se pustilo kako ko stigne.
Evo rijeci..

Šuma
Afrika
Voda
Radost
Bokser
 
Moto-rush:


Šuma
Afrika
Voda
Radost
Bokser
Kliknite za proširenje...




Onda cu ja...

Jos jednom pokusavam da dobijem ono sta hocu.Odustajanja nema,samo guram silinom svom,sa snagom svom i jace no sto mogu.
Sjedam na moju Afriku,upoznajemo se tek,ona malo divlja,neposlusna,vodim racuna znajuci to,zauzdavam je kad treba,pustim kada ona to zeli.
Idem danas ka tebi,iz sume samo da izadjem,kao da kraja nema,uvijamo se oko drveca,pa hvatam puteljke neke davno gazeni su,svjetlosti malo ima od silnih krosnji nebo ne vidim.
Hocu napolje,kraj sume cekam,znam da si tamo,napolju...
Svjetlosti sve vise,nestaje i posljednje stablo,ostaje za mnom,ravnica beskrajna,pijesak na sve strane.
-Hajde sada Afriko moja,idemo sad !!!
Gas, sve brze idemo,vreo vazduh se suprotstavlja,disem sve teze,vrelina je sve jaca,cini da vazduh gusci izgleda kao, kroz vodu da se probijam,Afrika moja kao bokser se bije sa njime.
Odoh gore u oblake,u svjezinu,u tebe da udjem,u osmijeh tvoj da unesem svoj,da pogledamo dole sta prosli smo a sta nas ceka.
Da volim te jos hocu radosti moja,da ljubim te u miru tom,da te upijem jos jednom...
Daces mi se kad pozelim,kazes,a ja,ja cu te lijepa moja zeljeti cijeli zivot valjda...

Fitilj
Stijene
Znanje
Papir
Ograda
 
Fitilj
Stijene
Znanje
Papir
Ograda


toliko sam puta obecala sebi da nikada necu pisati pateticno. ali evo, ispostavilo se da nisam dovoljno snazna da potisnem takva osecanja. papir po kome pisem zna da, nikada, necu imati snage da zaboravim ovo. da nadjem novu nadu i zvezdu vodilju. upravo mi se pred ocima pojavi slika: ti, lezis na steni, u sumrak, mirnog lica gledas u nebo. bezizrazajnim glasom kazes: "zvezda. prva."
znas li ti, koliko je tesko zaboraviti tvoja bela, snazna ramena? znas li koliko je jebbeno tesko izbaciti tvoje ljubicaste usne iz svesti? mozes li da zamislis kako je to gledati tvoje belo lice, i ne poljubiti ga? imas li znanje o praznini koja ostaje za tobom nakon svakog izgovorenog ne? znas li kako je cekati te, i ne verovati da ces se uopste pojaviti?
pokusavam da ogranicim svoju zelju na minimum. moram priznati, ta ograda mi je strasno tesna. nije to ograda, to je zid od cigala. zid koji mi suzava vidik, pritiska srce i osudjuje na usamljenost. ispod vrata cujem otkucavanje, i samo cekam trenutak... fitilj ne vidim, ali naslucujem da je kratak.



trava
modrice
mindjusa
publika
kablovi
 
otrovno zelena:
trava
modrice
mindjusa
publika
kablovi
Kliknite za proširenje...

... Desetak hiljada stoji izmedju tvrdjave i reke. Medju njima moje čudo i ja. Pijem vodu krštenu s' malo piva, ona se igra sa telefonom, naslonjena na mene...
... Pale se svetla i na bini se pojavljuje sitna, nosata devojka. Teška perika,glomazne mindjuše i ružne tetovaže. Publika urla od euforije... Zatim i od besa. Umesto soundtrack-a koji su platili čuje se neartikulisano, p'jano mrmljanje. Zviždanje postaje horsko...
Meni ionako puca. Nisam tu zbog nosate ili motown dreka. Tu sam zbog mog privatnog čuda. Koža joj sija u tami a velike oči fosforesciraju ljubičasto. Pizdi, psuje i oduzima mi dah... Kezim se beslovesno zbog same njene blizine.
... I onda glas. Tužan, taman, moćan glas. Upliće se u noć. Svi su zaledjeni, nema zvižduka, urlanja - samo glas. I raste. Dublji od reke iza nas, preti da sruši tvrdjavu ispred. Grlim moje čudo, da me glas ne odnese...
I nestaje, ponovo se gubi u mrmljanju nosate, uradjene devojke. Masa dolazi sebi i počinje iznova da zviždi. Moje čudo više ne psuje, oči su joj tužne. Kradem poljubac na kvarno...
Nešto kasnije, ona skakuće i lebdi, preko ugažene trave, kablova i plastičnih čaša. Na svetlu, oči su joj plave. Smeje se.
... Vučem se za njom, prepun modrica od probijanja kroz gomilu. Bežim od mraka i glasa u njemu. Bežim od tuge u glasu. Pratim moje čudo, i puštam da me izvede na svetlo- u dan.

Sevdah
Jug
Igra
Ukus
Sjaj
 
Poslednja izmena:
andrvor:
Sevdah
Jug
Igra
Ukus
Sjaj
Kliknite za proširenje...

sahranili su me dole na jugu gde je Sevdah rekao da treba vise sjaja. ja sam ih proklela. samo je monah iz Svete Petke slutio svu neserecu nakon takvog zivota. i nego sta ! pokolenja su imala da vide od onog sto sam im u krv usadila: za to jos nema reci ali ukus ce im napasti najpre slezinu. poveli su igru nad mojim kazivanjima i razvili citav trombon budalastina. kako im se samo smejem, kako sam puna prezrenja za takvu glupost. jedan se nadvio nadamnom i place, Sevdah mu tako sapnuo; drugi preuznosi moje ime i nada se molitvama za spas. i treci, i dalje, i jos briga me jos kako, a niko ziv sem moje majke me nije video kako cutim. ona je i otrcala monahu...

petodinarka
veselje
krastavci
nesanica
ukaljan
prepodnevno
 
petodinarka
veselje
krastavci
nesanica
ukaljan
prepodnevno

Imam svoj prepodnevni ritual, prije dorucka a posle kafe obavezno popijem sok od svjeze cijedjenih krastavaca. Ako je noc bila mucena nesanicom to pomogne, nestane tezina neprospavane noci. Jutrom volim tisinu, ali kakvo prokletstvo zivim tu pored neke sale za vjenacnja....uvijek je buka, glasna muzika i nisu u pitanju samo dani vikenda stalno je tako. Dese se nekad ti dani blagosloveni tisinom....ali rijetko, rijetko....
Kad pocnu veselja ponekad izadjem na balkon i gledam, bacim petoparku koja zaluta negdje u travu, i onda je neki dan kasnije vidim ukaljanu kako vrskom sjaji...sad ih se vec nakupilo...niko ih ne pokupi. Bude mi zao sto neko od Cigana sto prose to ne primjeti...
Nocu je tisina ali tad mi i ne treba....

lišajevi
zvijezde
prva klasa
živost
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top