Kunibert je pisao esejistički prikaz prošlosti u periodu od 1804. do 1850. godine; delo je pisao dugi niz godina i ono predstavlja savremeni istorijski izvor o tadašnjim dešavanjima. Naravno da on nije ni od kakvog značaja za
pređašnji period, jer u početku samo postavlja određeni uvod na osnovu par stvari koje je od negde pokupio. Ne možeš osnovano zaključiti da je on bio loše obavešten i tako otpisati njegovo delo u celosti, zato što bi to značilo da je
doslovo svaki istorijski izvor ikada napisan loše obavešten - od Herodota, Tukidida, Ksenofonta, preko Jordanesa, Porfirogenita, Letopisa Popa Dukljanina i do najsavremenijih memoara i spisa o modernijoj istoriji, zato što je doslovno gotovo svaki izvor ispunjen nepotvrdivim i najverovatnije netačnim podacima. To bi značilo, doslovno, da se ništa nikada ni o čemu ni ne bi moglo zaključiti, pa da onda treba bataliti istoriju u celini kao takvu.
Iako ne bi trebalo govoriti o kratkim podacima koje on donosi o periodu pre XIX stoleća, zato što nisu od istoriografskog značaja, da ti pojasnim jednu stvar: što se tiče Kosovskog boja, tebi to možda nije poznato, ali u starijoj istoriografiji (kako stranoj tako i domaćoj) važio je diskurs o tome da je Vlatko Vuković izdao Srbe na Kosovu Polju 1389. godine. Još u XV stoleću postoji narativ o tome da su Bosanci odlučili u toku bitke napusititi polje i vratili se u Bosnu. Štaviše, i u novije vreme neki su razmišljali u tom smeru, zato što bi konzistentno objasnilo neke stvari. Vlatko je, isto kao i Vuk, preživeo bitku, a Tvrtko se možda hvalio na sav glas o svojoj pobedi nakon što je čuo da je u bitki ostao bez glave i sam turski sultan, a nestao mu i takmac u srpskim zemljama, te je trebalo
minimalizovati štetu Vlatkovog povlačenja. No, to je samo nešto što mi je palo na pamet; da ne ulazimo u to jerbo tema nije tema, jedino što je bitno da znaš jeste da je motiv bosanske izdaje na Kosovu tada bio itekako prisutan, ako te buni odakle mu to.
No, potpuno nebitno u odnosu na celu tu priču, pa i Kunibertovo mišljenje o celoj situaciji u pogledu muslimanskih Bošnjaka i njihovog podsećanja na to da imaju nešto sa Srbima zajedničko, obrati pažnju da on doslovno citira pismo. Nalazim teško uverljivim da je praktično kompletno njegovo delo napisano pod uticajem srpske propagande, posebno kada postoje jasne indicije da je koristio strane izvore. No, naravno da se jedan istorijski izvor ne može uzimati bez spoljašnje potvrde. A upravo imamo potvrde za to; evo već pominjanih primera
alhamijado književnosti:
Vlah je u svesti bosanskih Turaka našeg jezika nešto odvratno; on je dežurni negativac, krivac za sve; on nikada ne govori istinu i on je omražen više od hrišćanskog življa koje stanuje izvan granica Carstva.
Kunibertove komentare i to oko apostazije na stranu, pa čak i tu pesmu koju on u fusnoti zapisuje da su navodno pevali Bošnjaci idući na Kosovo Polje, dakle celokupne elemente pristrasnosti njegovog dela (a, primetićeš, on je zapravo i dosta
naklonjen Husein-kapetanu, opisujući ga inteligentnim i šta sve ne) ne vidim ni jedan razlog (za sada) da posumnjam u autentičnost Gradaščevićevog citata, iz prostog razloga što postoji izuzetno veliki broj istorijskih izvora koji ga, sa strane, potvrđuje.
No, sve bi ovo imalo nešto više smisla da imamo neki direktan povod za tako nešto. Hipoteza koju si ti bio izneo jeste da
apsolutno nikakvo pežorativno značenje se nije krilo, pre nego što je zvanična politika Srbije navodno obrazložila prvo pravoslavnom življu da je tako, a onda muslimani počeli koristiti taj termin u tom kontekstu, naknadno i zbog toga što je ovo tome prethodilo. Ali to je, ipak, samo jedna pretpostavka koja ostaje u domenu hipotetike, jer ne postoje doslovno nikakvi dokazi za tako nešto (a, štaviše, postoje logički argumenti za suprotno mišljenje i to je ujedno i gotovo isključivo, dominantno stanovište nauke). Tvrdnje Ibrahima Pašića da su oni počeli koristiti to kao pežorativ zahvaljujući jugoslovenskim zatvorskim kaznama, te de zbog tog toga Husein efendija Kavazović kaže povodom lokalnih izbora u Srebrenici da:
..ne znam da li je uopšte potrebno pobijati?
Ne žlim da guram temu previše u nekom drugom smeru, ali samo kratko odgovori, za ne postoji
motiv vlaške izdaje na tom drugom kosovskom boju, iz 1448. godine?
Sve češće se to da čuti, stoga me ne bi čudilo da se uskoro pojave neke interesante stvari oko njegovog pogleda na narodnost i veru .
