HERODOT - Otac istorije ili Otac laži

Je li treba opet da pitam kakve to glupave paralele koje nikakvog smisla nemaju povlačiš sa Porfirogenitom, ili ćeš ignorisati pitanje i po 3. put i opet nastaviti istu besmislicu da ponavljaš?
Ја нигде нисам видео питање нити знак ?
Паралеле су двоструки аршини овај лажов овај поуздан подметнули му корумпиран извор. То је једина паралела.
 
Ја нигде нисам видео питање нити знак ?

Sada kada smo to konačno raspustili bih voleo da čujem otkud takvo pitanje i čemu.

Паралеле су двоструки аршини овај лажов овај поуздан подметнули му корумпиран извор. То је једина паралела.

Aman-zaman! Ma čiji, bre, dvostruki aršini?

Kako Lukijan može da pominje Porfirogenita, koji je živeo toliko vekova posle njega?

Upotrebom vremeplova?
 
Не ради се о Лукијану већ твојој интерпретацији и ставу о једном и другом извору.

Imam osećaj da će se kao i gomilu puta do sada ispostaviti da si ti nešto opet pomešao i da mi stavljaš reči u usta, ali, hajde, da vidimo: O kom mom stavu o Herodotu se tu radi? Preciziraj.
 
Imam osećaj da će se kao i gomilu puta do sada ispostaviti da si ti nešto opet pomešao i da mi stavljaš reči u usta, ali, hajde, da vidimo: O kom mom stavu o Herodotu se tu radi? Preciziraj.
Извини заборавио сам ти само преносиш шта други мисле и пишу О Херодоту иако си се сам изјаснио да је Херодот и отац лажи приликом сикоба бившим чланом из цинцарске заједнице
@d1 па си отворио тему. Онда те је он позвао да расправљате на другој теми растерећеније "Има ли Цинцара на интернету " ти то ниси прихватио а било је још места где си се тако изјаснио али ајде да се држим овог једног примера да не ширим.
 
Извини заборавио сам ти само преносиш шта други мисле и пишу О Херодоту иако си се сам изјаснио да је Херодот и отац лажи приликом сикоба бившим чланом из цинцарске заједнице
@d1 па си отворио тему. Онда те је он позвао да расправљате на другој теми растерећеније "Има ли Цинцара на интернету " ти то ниси прихватио а било је још места где си се тако изјаснио али ајде да се држим овог једног примера да не ширим.

Ne, pomešao si. Temu sam otvorio kao odgovor tebi, zato što si ti tvrdio da nikada nisi čuo da neko tako osporava Herodota i tvrdio da sam ja izmislio da je njegov nadimak bio i 'otac laži' jer nikad do mene ni od koga to nisi čuo. Pa si posle tvrdio da je, kao, nebitno to što ga je neki pisac iz barokne Nizozemske tako nazvao u XVI stoleću (iako to samo po sebi već dokazuje da je slovio tak nadimak) pokušavajući da relativizuješ to, pa sam pnda postavio i propratne citate koji sežu sve gotovo do Herodotovog vremena, kako bih prikazao da ga Huan Luis Vives uopšte nije prvi proglasio nekakvim lažovom, već samo kroz taj nadimak koji mu je dao artikulisao stav koji se pre njega razvijao doslovno preko 18 vekova.

Zašto si ti u nekom trenutku prebacio na pitanje dokazivanja da li je Herodot nešto slagao ili koliko je pouzdan bio, to je pitanje koje samom sebi treba da postavip i saznaš odgovor. Meni se čini da je ista priča koja se u kontinuitetu pokazivala do sada mnogo puta na velikom broju tema; ukratko rečeno, ispostavi se da nisi bio u pravu i onda umesto priznanja greške i upućivanja izvinjenja, vršiš bukvalno zamenu teze (tako si juče na temi o Porfirogenitovom spisu u diskusiju o dataciji najstarijeg rukopisa u XI stoleće iz pitaj boga kog razloga krenuo da ubacuješ Jirečeka ili Jagića i da skrećeš na diskusiju o doseljavanju Hrvata i Srba, koja nikakve veze sa tim nema). Isto tako si i ovde počeo da pričaš o samom Herodotu, skrećući diskusiju sa poente, kao da uopšte išta što si ti napisao na bilo koji način može promeniti bilo šta što su pisali Plutarh, Kikeron, Harpokaition, Fotije, Vives i cela hrpa drugih ljudi. A jasno je da ne može ništa naknadno promeniti. Krajnje je irelevantno da li su svi oni bili malo, nimalo ili sve u pravu u vezi Herodota; ne menja doslovno ništa. Kao što ništa ne menja ni da li je Herodot bio najveći patološki lažov na svetu, ili najveći istinoljubac koji je ikada živeo. Mene ni ne zanima toliko tema o samom Herodotu; to je sekundarno u odnosu na ovo kako smo počeli, odnosno (kao i mnogo puta do sada) s tvojim negiranjem elementarnih stvari koje možeš da saznaš čak i guglajući malo na internetu, sam.

E sad, pitanje za milijardu dinara jeste šta je toliko teško držati se teme i pratiti nit, kao da je to nuklearna fizika i kao da je bilo šta nejasno napisano.
 
Poslednja izmena:
Ne, pomešao si. ,Pa si posle tvrdio da je, kao, nebitno to što ga je neki pisac iz barokne Nizozemske tako nazvao u XVI stoleću (iako to samo po sebi već dokazuje da je slovio tak nadimak) pokušavajući da relativizuješ to, pa sam pnda postavio i propratne citate koji sežu sve gotovo do Herodotovog vremena, kako bih prikazao da ga Huan Luis Vives uopšte nije prvi proglasio nekakvim lažovom, već samo kroz taj nadimak koji mu je dao artikulisao stav koji se pre njega razvijao doslovno preko 18 vekova.

Zašto si ti u nekom trenutku prebacio na pitanje dokazivanja da li je Herodot nešto slagao ili koliko je pouzdan bio, to je pitanje koje samom sebi treba da postavip i saznaš odgovor. Meni se čini da je ista priča koja se u kontinuitetu pokazivala do sada mnogo puta na velikom broju tema; ukratko rečeno, ispostavi se da nisi bio u pravu i onda umesto priznanja greške i upućivanja izvinjenja, vršiš bukvalno zamenu teze (tako si juče na temi o Porfirogenitovom spisu u diskusiju o dataciji najstarijeg rukopisa u XI stoleće iz pitaj boga kog razloga krenuo da ubacuješ Jirečeka ili Jagića i da skrećeš na diskusiju o doseljavanju Hrvata i Srba, koja nikakve veze sa tim nema). Isto tako si i ovde počeo da pričaš o samom Herodotu, skrećući diskusiju sa poente, kao da uopšte išta što si ti napisao na bilo koji način može promeniti bilo šta što su pisali Plutarh, Kikeron, Harpokaition, Fotije, Vives i cela hrpa drugih ljudi. A jasno je da ne može ništa naknadno promeniti. Krajnje je irelevantno da li su svi oni bili malo, nimalo ili sve u pravu u vezi Herodota; ne menja doslovno ništa. Kao što ništa ne menja ni da li je Herodot bio najveći patološki lažov na svetu, ili najveći istinoljubac koji je ikada živeo. Mene ni ne zanima toliko tema o samom Herodotu; to je sekundarno u odnosu na ovo kako smo počeli, odnosno (kao i mnogo puta do sada) s tvojim negiranjem elementarnih stvari koje možeš da saznaš čak i guglajući malo na internetu, sam.

E sad, pitanje za milijardu dinara jeste šta je toliko teško držati se teme i pratiti nit, kao da je to nuklearna fizika i kao da je bilo šta nejasno napisano.
То да си мени отворио тему као и друге знам драго ми је да си то признао. Дакле линковаћу ово особи којој сам то саопштио пре него што си отворио тему.

@Nina
@Лекизан
@АнаиванГорд

Дакле нисам ово линковао да бих се жалио нити пријавио већ потврдио да сукоб не почиње изненада без твог активног учешћа и провокације и онда кад извучеш оно најгоре из човека глумиш жртву коју сви нападају без икаквог разога и кукаш модераторима.

Мени лично си ово све предочио чак и овде поново пре отварања теме.
Мој одговор је био на више места савремени историци за персијски период не шпекулишу о томе користе извор као и сваки онолико колико је валидан и колико га могу користити небитно им је мишљење античких писаца већ његова потврда на терену или не.
Херодот је уз све мане и недостатке преживео скоро 1500 година као извор и то је поента коју сам сумирао без обзира шта кажу савременици његови или било ко други.

Дакле не пријављујем! Не жалим се! Само да се види да се ни ти ни ја не бисмо правили луди више.
 
То да си мени отворио тему као и друге знам драго ми је да си то признао. Дакле линковаћу ово особи којој сам то саопштио пре него што си отворио тему.

@Nina
@Лекизан
@АнаиванГорд

Дакле нисам ово линковао да бих се жалио нити пријавио већ потврдио да сукоб не почиње изненада без твог активног учешћа и провокације и онда кад извучеш оно најгоре из човека глумиш жртву коју сви нападају без икаквог разога и кукаш модераторима.

Мени лично си ово све предочио чак и овде поново пре отварања теме.
Мој одговор је био на више места савремени историци за персијски период не шпекулишу о томе користе извор као и сваки онолико колико је валидан и колико га могу користити небитно им је мишљење античких писаца већ његова потврда на терену или не.
Херодот је уз све мане и недостатке преживео скоро 1500 година као извор и то је поента коју сам сумирао без обзира шта кажу савременици његови или било ко други.

Дакле не пријављујем! Не жалим се! Само да се види да се ни ти ни ја не бисмо правили луди више.

A o čemu ti pričaš?

Je li ikada sporno da je ova tema bila otvorena jer je proizašla iz tvog pitanja vezano za Herodota na drugoj temi? I još čudnije, zašto je potrebno „priznati“ nešto što nikada uopšte ni na koji način bilo dovođeno u pitanje? Ili, čemu termin „priznati“, kao da ne govorimo ovde o nečemu najnormalnijem? Čak deluje kroz to da ti impliciraš kao da bi tu trebalo da bude nešto (!) inkriminišuće, pa i da tu ima nešto za nekakvu „prijavu“ ili „žalbu“?

Ko se to pravi lud i oko čega? I o kakvim sukobima to govoriš?

Ti si upravo kazao ovde da je za tebe, nakon što nekoga napadneš da je nešto izmislio i uputiš mu pitanje da ti svoju neku tvrdnju potrkepi dokazima...dobijanje odgovora na pitanje koje si sam postavio...za tebe provokacija?
 
Poslednja izmena:
A o čemu ti pričaš?

Je li ikada sporno da je ova tema bila otvorena jer je proizašla iz tvog pitanja vezano za Herodota na drugoj temi? I još čudnije, zašto je potrebno „priznati“ nešto što nikada uopšte ni na koji način bilo dovođeno u pitanje? Ili, čemu termin „priznati“, kao da ne govorimo ovde o nečemu najnormalnijem? Čak deluje kroz to da ti impliciraš kao da bi tu trebalo da bude nešto (!) inkriminišuće, pa i da tu ima nešto za nekakvu „prijavu“ ili „žalbu“?

Ko se to pravi lud i oko čega? I o kakvim sukobima to govoriš?

Ti si upravo kazao ovde da je za tebe, nakon što nekoga napadneš da je nešto izmislio i uputiš mu pitanje da ti svoju neku tvrdnju potrkepi dokazima...dobijanje odgovora na pitanje koje si sam postavio...za tebe provokacija?
Screenshot_2024_1027_224637_com.krstarica.krstarica.png

Ништа више није провокација већ објашњење како настају конфликтне ситуације ако се притом у посвети прецизно не изјасни зашто и на шта реплицираш отварањем теме јер су онда ствари јасније.
Но више пута си био јако провокативан , циничан , подхебљив али уопште ти не замерам на томе јер си једну битну ствар признао самим тим ствари могу сад лакше да се тумаче.
 
Pogledajte prilog 1633188
Ништа више није провокација већ објашњење како настају конфликтне ситуације ако се притом у посвети прецизно не изјасни зашто и на шта реплицираш отварањем теме јер су онда ствари јасније.
Но више пута си био јако провокативан , циничан , подхебљив али уопште ти не замерам на томе јер си једну битну ствар признао самим тим ствари могу сад лакше да се тумаче.

Ne razumem. Je li to tebi nije bilo jasno, pa si tek sad shvatio, ili...šta?
 
Ne razumem. Je li to tebi nije bilo jasno, pa si tek sad shvatio, ili...šta?
Да било ми је јасно али нисам могао доказати да неко у исто време се жали модератору пријављује моје постове ,
у исто време пријавњивања мене и мојих постова и жаљења на вређање где добијам Ц1 он ми отвара тему и "позива на дискусију"?

Даље
Жали се на гпт чет теми о унапређењу форума први отворио тему о њему и поставио гпт чет анализу и себе као најбољњг форумаша према процени гпт чета.

Дакле све је мени јасно само треба и доказати.

Није ли ово перверзно ? Ја јесам мало али ово је за моје појмове хард кор 27ХХХХ
 
Да било ми је јасно али нисам могао доказати да неко у исто време се жали модератору пријављује моје постове ,
у исто време пријавњивања мене и мојих постова и жаљења на вређање где добијам Ц1 он ми отвара тему и "позива на дискусију"?

Даље
Жали се на гпт чет теми о унапређењу форума први отворио тему о њему и поставио гпт чет анализу и себе као најбољњг форумаша према процени гпт чета.

Дакле све је мени јасно само треба и доказати.

Није ли ово перверзно ? Ја јесам мало али ово је за моје појмове хард кор 27ХХХХ

Zašto bi ikome morao ili uopšte trebalo dokazivati da je tema otvorena kako bi se na njoj nastavila diskusija, umesto (u najgoroj situaciji i) offtopic-a tamo gde mu nije mesto?

Još kažeš da ti je zapravo to jasno, ali treba nešto tako fundamentalno nesporno i čiji je cilj uvažavanje forumskog pravilnika i diskusisionu nit na temi ...dokazati? Kome i zašto?

I prestani da se prebacuješ stalno više na nekakav lični kontekst i doživljavaš kao da se sve vrti oko tebe. Tema nije 'tebi' otvorena, već je proizašla iz diskusije u kojoj si ti učestvovao i kao odgovor na tvoje pitanje. Niko tebe nije ni spomenuo u uvodnoj objavi; ako hoćeš da diskutuješ na temu Herodota, imaš priliku. Ako nećeš i ako se sve svodi na konstantno traženje izgovora za pokretanje nekakve svađe, ne znam zašto se čudiš zbog čega ti neko prijavljuje objave koje krše forumska pravila, kada su provokacije koje da temom nikakve veze nemaju. Ispade još ja kriv što se ti ponašaš nepristojno?
 
Poslednja izmena:
Zašto bi ikome morao ili uopšte trebalo dokazivati da je tema otvorena kako bi se na njoj nastavila diskusija, umesto (u najgoroj situaciji i) offtopic-a tamo gde mu nije mesto?

Još kažeš da ti je zapravo to jasno, ali treba nešto tako fundamentalno nesporno i čiji je cilj uvažavanje forumskog pravilnika i diskusisionu nit na temi ...dokazati? Kome i zašto?

I prestani da se prebacuješ stalno više na nekakav lični kontekst i doživljavaš kao da se sve vrti oko tebe. Tema nije 'tebi' otvorena, već je proizašla iz diskusije u kojoj si ti učestvovao i kao odgovor na tvoje pitanje. Niko tebe nije ni spomenuo u uvodnoj objavi; ako hoćeš da diskutuješ na temu Herodota, imaš priliku. Ako nećeš i ako se sve svodi na konstantno traženje izgovora za pokretanje nekakve svađe, ne znam zašto se čudiš zbog čega ti neko prijavljuje objave koje krše forumska pravila, kada su provokacije koje da temom nikakve veze nemaju. Ispade još ja kriv što se ti ponašaš nepristojno?
Па нисам ја пребацио на лични контекест већ ти. Није уопште битно сад да ређамо 100 постова офтопик. Херодот са свим бајкама и измишљотинама нам је дао веран опис античког света и његовог времена као и персонификације божанстсва како су људи тада дожиивњавали.
Дакле у то време такав начин описа би био хеленска стилска фигура чак са јаким покушајем рационализма. Постоји тренутак револуције код Хелена кад "лаж" постаје неморална развијањем филозофије и снажног рационализма.
Већ у том времену се појављују јаке критике оваквих дела и оваквог начина писања јер ови људи долазе из митолошких средина и имају своју публику међу њима.
Када погледамо да се стилска фигура протеже до средњег века ревимо код Кинама , Хонијата , Ане Комнине долазимо до истих ствари. Извори биографије царева су књижевна дела са великим количинама пристрасти и имагинација. Намењене високом друштву читалаца образованих. До те мере да на скупу Византолога у Београду 2016. општи став је велика сумња у изворе и у неке догађаје да ли су се уопште и догодили да би одлучили да тумачења мало предају лингвистима , филолозима и митолозима.
Наш морал перцепција истине се гради кроз хуманизам и даље.
Тотално нереално очекивати да антички човек има исту перцепцију за истину као савремени човек.
Из нашег угла он је лажов из његовог угла ми би били сурови нихилисти који перципирају овај свет и појаве само са 2 ока и не виде ствари које се дешавају у позадини материјалне пројаве која би кроз неоплатонизам долазила кроз много сфера док би се коначно људима приказала у неком материјалном облику.
Зато долазимо у конфликте због анахронизама и неразумевања античког човека његове свести начина сагледавања , нарације , митологије , жеље за украсима , интригама јер дело не сме да смори и да буде сувопарно и досадно томе служи књижевност.
Дакле они кад би прочитали данашње научне радове где се две три фразе развлаче на 100 страница они би се убили од досаде и укинули писање или бар читање.
 
Па нисам ја пребацио на лични контекест већ ти. Није уопште битно сад да ређамо 100 постова офтопик. Херодот са свим бајкама и измишљотинама нам је дао веран опис античког света и његовог времена као и персонификације божанстсва како су људи тада дожиивњавали.
Дакле у то време такав начин описа би био хеленска стилска фигура чак са јаким покушајем рационализма. Постоји тренутак револуције код Хелена кад "лаж" постаје неморална развијањем филозофије и снажног рационализма.
Већ у том времену се појављују јаке критике оваквих дела и оваквог начина писања јер ови људи долазе из митолошких средина и имају своју публику међу њима.
Када погледамо да се стилска фигура протеже до средњег века ревимо код Кинама , Хонијата , Ане Комнине долазимо до истих ствари. Извори биографије царева су књижевна дела са великим количинама пристрасти и имагинација. Намењене високом друштву читалаца образованих. До те мере да на скупу Византолога у Београду 2016. општи став је велика сумња у изворе и у неке догађаје да ли су се уопште и догодили да би одлучили да тумачења мало предају лингвистима , филолозима и митолозима.
Наш морал перцепција истине се гради кроз хуманизам и даље.
Тотално нереално очекивати да антички човек има исту перцепцију за истину као савремени човек.
Из нашег угла он је лажов из његовог угла ми би били сурови нихилисти који перципирају овај свет и појаве само са 2 ока и не виде ствари које се дешавају у позадини материјалне пројаве која би кроз неоплатонизам долазила кроз много сфера док би се коначно људима приказала у неком материјалном облику.
Зато долазимо у конфликте због анахронизама и неразумевања античког човека његове свести начина сагледавања , нарације , митологије , жеље за украсима , интригама јер дело не сме да смори и да буде сувопарно и досадно томе служи књижевност.
Дакле они кад би прочитали данашње научне радове где се две три фразе развлаче на 100 страница они би се убили од досаде и укинули писање или бар читање.

Od kad je to dobijanje odgovora na postavljeno pitanje 'prebacivanje na lični kontekst'?

Zašto bi bukvalno iko to tumačio na takav način? Čemu služe pitanja; da li se ona postavljaju sa izričitom namerom da se ignoriše, pošto kada se od 50 pitanja dobije odgovor na samo 30, tako ne valja, a sada ispada da je problem što se, zapravo, uopšte i na jedno odgovara?
 
Od kad je to dobijanje odgovora na postavljeno pitanje 'prebacivanje na lični kontekst'?

Zašto bi bukvalno iko to tumačio na takav način? Čemu služe pitanja; da li se ona postavljaju sa izričitom namerom da se ignoriše, pošto kada se od 50 pitanja dobije odgovor na samo 30, tako ne valja, a sada ispada da je problem što se, zapravo, uopšte i na jedno odgovara?
Рекох ти пусти то сад небитно.
 
Neverovatno. :lol:

Ajde, dobro, neka bude; barem se, eto, slažemo da je to što si pisao iznad totalno nebitno.
Мени јесте било битно да осим тебе и мене и треће лице схати наше препуцавање. Али не желим да инсистирам на томе више..прекратак ми живот.😁😀
 
Мени јесте било битно да осим тебе и мене и треће лице схати наше препуцавање. Али не желим да инсистирам на томе више..прекратак ми живот.😁😀

Nikakvog prepucavanja nije bilo. To što vidiš ponekad agresivne monologe kojima imaš potrebu da se pomalo ponekad na nekome istreseš, nešto je sasvim drugo. Za prepucavanja je potrebno dvoje, a ja u ovim tvojim izlivima besa koji su potpuno nedokučivi, nisam učesnik (najčešće i preskočim sav sadržaj takvih objava, ako nije u okviru teme; ovde si čak i nešto ChatGPT, kao, pokušavao da ubaciš u diskusiju).

Наш морал перцепција истине се гради кроз хуманизам и даље.
Тотално нереално очекивати да антички човек има исту перцепцију за истину као савремени човек.
Из нашег угла он је лажов из његовог угла ми би били сурови нихилисти који перципирају овај свет и појаве само са 2 ока и не виде ствари које се дешавају у позадини материјалне пројаве која би кроз неоплатонизам долазила кроз много сфера док би се коначно људима приказала у неком материјалном облику.
Зато долазимо у конфликте због анахронизама и неразумевања античког човека његове свести начина сагледавања , нарације , митологије , жеље за украсима , интригама јер дело не сме да смори и да буде сувопарно и досадно томе служи књижевност.
Дакле они кад би прочитали данашње научне радове где се две три фразе развлаче на 100 страница они би се убили од досаде и укинули писање или бар читање.

Niko nije ovde Herodota posmatrao striktno iz današnjeg ugla. Naprotiv, ako si ispratio, gotovo u celosti sam izbegavao da pominjem današnje ličnosti. Posmatrao sam Herodota pre svefa po kriterijumima antičkog čoveka. Zato sam i citirao Lukijana, Cicerona, Aristofana, Plutarha i druge.

U tome je i suština. Herodotova pisanja su mnogim učenim ljudima izrazivala, zbog različitih razloga, podsmeh i tada, a ne nama, danas.

Дакле у то време такав начин описа би био хеленска стилска фигура чак са јаким покушајем рационализма.

Ideja za racionalizmom i Herodot su potpuno nespojive. Herodot je u velikoj meri postavio primer kako se istorija ne treba pisati. Bez obzira na njegov uticaj i to što su ga autori koristili (hteli oni ili ne, primorani ili ne) kao istorijski izvor, kasnija antička dela se u dobroj meri ne temelje na Herodotu po pristupu koji je koristio.

Ako možemo govoriti o istoričaru koji bi najviše zasluživao epitet oca istorije kao naučne discipline, ta pozicija bi značajno pre odgovarala Tukididu, koji uže u stručnim istoriografskim krugovima tako bio i posmatran sve dok nije bio donekle detronizovan relativno nedavno, nakon Drugog svetskog rata. Tako da, ako treba govoriti u kontekstu potražnje za nečim racionalnim i (bledim) obrisima onoga što će se razviti mnogo kasnije u istoriju kao naučnu disciplinu, to je Tukidid, a nikako Herodot.
 
Nikakvog prepucavanja nije bilo. To što vidiš ponekad agresivne monologe kojima imaš potrebu da se pomalo ponekad na nekome istreseš, nešto je sasvim drugo. Za prepucavanja je potrebno dvoje, a ja u ovim tvojim izlivima besa koji su potpuno nedokučivi, nisam učesnik (najčešće i preskočim sav sadržaj takvih objava, ako nije u okviru teme; ovde si čak i nešto ChatGPT, kao, pokušavao da ubaciš u diskusiju).



Niko nije ovde Herodota posmatrao striktno iz današnjeg ugla. Naprotiv, ako si ispratio, gotovo u celosti sam izbegavao da pominjem današnje ličnosti. Posmatrao sam Herodota pre svefa po kriterijumima antičkog čoveka. Zato sam i citirao Lukijana, Cicerona, Aristofana, Plutarha i druge.

U tome je i suština. Herodotova pisanja su mnogim učenim ljudima izrazivala, zbog različitih razloga, podsmeh i tada, a ne nama, danas.



Ideja za racionalizmom i Herodot su potpuno nespojive. Herodot je u velikoj meri postavio primer kako se istorija ne treba pisati. Bez obzira na njegov uticaj i to što su ga autori koristili (hteli oni ili ne, primorani ili ne) kao istorijski izvor, kasnija antička dela se u dobroj meri ne temelje na Herodotu po pristupu koji je koristio.

Ako možemo govoriti o istoričaru koji bi najviše zasluživao epitet oca istorije kao naučne discipline, ta pozicija bi značajno pre odgovarala Tukididu, koji uže u stručnim istoriografskim krugovima tako bio i posmatran sve dok nije bio donekle detronizovan relativno nedavno, nakon Drugog svetskog rata. Tako da, ako treba govoriti u kontekstu potražnje za nečim racionalnim i (bledim) obrisima onoga što će se razviti mnogo kasnije u istoriju kao naučnu disciplinu, to je Tukidid, a nikako Herodot.
Видиш ти причаш о моделу научном и приступу а са друге стране говоримо о количини података и утицају на светску историју не само Хелена већ и Варвара како говири.
Размаци од 100 година у то време су јако велика ствар више него данас.
И ако би краљу Петру рекао за мисију Апола и за Марс и месец да ће људи ићи у свемир закључио би да су га неоправдано натерали на абдикцију због здравственог стања кад неки људи отворено халуцнирају и имају визије "падавице".
 
Видиш ти причаш о моделу научном и приступу а са друге стране говоримо о количини података и утицају на светску историју не само Хелена већ и Варвара како говири.
Размаци од 100 година у то време су јако велика ствар више него данас.
И ако би краљу Петру рекао за мисију Апола и за Марс и месец да ће људи ићи у свемир закључио би да су га неоправдано натерали на абдикцију због здравственог стања кад неки људи отворено халуцнирају и имају визије "падавице".

Tukidid je Herodotov savremenik. Po jednoj tradiciji, i upoznao ga je tj. čak prisustvovao jednom njegovom čitanju/tribini, i lično.

Komparacija bi ti bila hronološki korektnija da si umesto kralja Petra spomenuo Tita.
 
Poslednja izmena:
Tukidid je Herodotov savremenik. Po jednoj tradiciji, i upoznao ga je tj. čak prisustvovao jednom njegovom čitanju/tribini, i lično.

Komparacija bi ti bila hronološki korektnija da si umesto kralja Petra spomenuo Tita.
За Туктида знам он би био тај који је осавременио модел.
Међутим остала имена су из касније епохе да не истражујем сваког понаособ.
Били су јако сујетни стало им је било до угледа у заједницама такав је био и Херодот који је често критиковао свог предходника неименованог који је Египћанима говорио о свом божанском пореклу.Он је питао за њега читао је његове списе а Египћани су му одговорили да не постоји човек који потиче од Богова. Богови су били ту живели и оставили ово место и отишли.
 
За Туктида знам он би био тај који је осавременио модел.
Међутим остала имена су из касније епохе да не истражујем сваког понаособ.
Били су јако сујетни стало им је било до угледа у заједницама такав је био и Херодот који је често критиковао свог предходника неименованог који је Египћанима говорио о свом божанском пореклу.Он је питао за њега читао је његове списе а Египћани су му одговорили да не постоји човек који потиче од Богова. Богови су били ту живели и оставили ово место и отишли.

I Aristofan je bio savremenik.
 
За Туктида знам он би био тај који је осавременио модел.
Међутим остала имена су из касније епохе да не истражујем сваког понаособ.
Били су јако сујетни стало им је било до угледа у заједницама такав је био и Херодот који је често критиковао свог предходника неименованог који је Египћанима говорио о свом божанском пореклу.Он је питао за њега читао је његове списе а Египћани су му одговорили да не постоји човек који потиче од Богова. Богови су били ту живели и оставили ово место и отишли.

Ktesiju bismo isto mogli smatrati Herodotovim savremenikom.

S tim što između Tukidida i Ktesije u kritici 'Rodota postoji potpuno drugačiji pristup. Tukidid Herodota namerno ne želi nigde u svojim spisima ni da imenuje, što je za nijansu gore, jer ne želi da konstatuje čak ni njegovo postojanje. Dok Ktesija konstantno izričito optužuje i napada. Ktesija piše kontra-Herodota, a Tukidid na neki način ignoriše njegovo samo postojanje.
 
То што су разликују описи истих догађаја и личности у писанију Ктесија и Херодота не мора значити да је Херодот ухваћен у лажи него да ѕу два аутора на различит начин из своје визуре описали те догађаје. Нити један истопријски спис, колико год био пристрасан, "обогаћен" фикцијом, не треба одбацивати и нити један историјски спис не треба гледати као "свету књугу" и неку "коначну истину", тако ни спис Кресије, барем оно што можемо реконструисати преко пренесених извјештаја није "коначна истина" нити доказ да Херодот лаже, како то закључује Фотије.

Не разликују се само писанија Ктесија и Херодота у опису Астијагове судбине, разликују се и код описа других догађаја.
Далеко највећа разлика је код описа Кирове кампање и погибије, ту се баш све разликује, и против кога је Кир повео поход и исход кампање, односно битке (Херодот доноси извјештај о Кировом поразу и неуспјеху што потврђшује и историја јер Персија није остварила доминацију над народима сјеверне степе, Ктесије пише о побједи и како је Кир подјармио ту земљу) и сам опис Кирове погибије.

И док Херодот кроз садржајан опис детаљно и опширно описује све те догађаје (овдје, поглавља 204-216), описује живот и обичаје Масагећана, кроз свој приповједачки приступ реконструише нам сва та дешавања, разлике у систему вриједности, схватањима између тих народа, његов извјештај је прецизан, географски одређен, Ктесије даје штури опис сукоба и исхода битке (овдје)
Pogledajte prilog 1621257

Ктесијев опис, гдје је тешко закључиоти локацију битке, па Кир бива рањен, па умире данима, па његова војска дојк је тако умирао извојева побједу, па овлада сјеверним степама (иако немамо каснијих деценија извјештаја који би дали такву потврду, напротив), је најкраће речено, бајковит. И доста сличан приповјеткама из хебрејске Библије.

Ту је разумљиво да ће Фотије дати предност таквом писанију и да ће Херодота са "недопустиво" преопширним и детаљним описом доживљаварти непоузданим и лажовом. Но како то и бива у историји, када имамо различит опис догађаја од стране два аутора, истина је обично негдје на средини, у овом случају између Ктесијевог и Херодотовог описа, истина је ипак ближа Херодотовом углу виђења.

Ja bih ovde izrazio nešto malčice drugačije mišljenje. Ne bih uopšte nužnu prednost dao Herodotu nad Ktesijom po pitanju pohoda na Masagete. Naprotiv, meni se čini logičnijim da je Ktesija, s obzirom na svoju poziciju, imao nešto preciznije podatke. I danas se često kaže kada neko zadobije smrtonosne rane da je tu okončao, dok se često detalji izostavljaju. Sećam se, primera radi, koliko sam se iznenadio kada sam prvi put u životu bio saznao da Stjepan Radić nije bio ubijen u pucnjavi u Narodnoj skupštini u Beogradu, već da je okončao u bolnici u Zagrebu od upale pluća koja se zakomplikovala zbog posledica ranjavanja tj. inače bolest za koje je imao dobre šanse da preživit učinila prilično ozbiljnom.

Ovde, zapravo, mislim da imamo slučaj da se kod Herodota nalazi samo ključna informacija; da je ozbiljno ranjen u borbama protiv skitskih plemena, dok bi kod Ktesije po mom sudu bilo zapravo nešto precizniji podaci, o tome šta je moglo biti ključni uzrok Kirove smrti. Ktesija kaže pri kraju svoje 11 knj. da se Kir vratio u prestonicu i imenovao svoje naslednike. I vesti koje Ktesija donosi, kompatibilne su do izvesne mere slici koju je kasnije Ksenofont prikazao u svojem filozofsko-biografskom spisu o Kiru Velikom (Kiropediji) po kojem je umro u svom carskom krevetu. Tako da, umesto što treba ovde razmišljati o nekakvoj koliziji, treba pre ove pisane izvore posmatrati u svetlu komplementarnosti, s tim što se kod Herodota nalaze pojednostavljeni podaci koji stižu do dalekih stranih očiju po pitanju Kirove smrti, dok Ktesija donosi nešto potpuniju priču.

Ne bi trebalo ni nipodaštavati Ktesijine podatke o pobedi nad Derbicima. Derbici su bili samo jedno od plemena Masageta, a sasvim je logično da je Ahemenidskom carstvu bilo značajno da pacifikuje ratnička plemena odmah pri granici koja su vršila pljačkaške upade. Štaviše, ovde bih citirao još šta kaže o ovim stvarima Ameli Kurt, koja podvlači da postoji stvarna istorijska podloga tradiciji o uspešnim Kirovim pohodima u severne stepe; Stari istok II, str. 685:

Kurt.jpg


Po Kurtovoj, tradicija bi trebalo da ima stvarne istorijske osnove, oslonjena na opis zemalja kojima vlada Darije I 522. godine, Kir bi zaista trebalo da je zagospodario današnjim Turkmenistano, Uzbekistanom i Tadžikistanom.

Tako da u ovom smislu, bez obzira na to što imamo nažalost samo šture podatke jer su sačuvani u izvodima, a samo delo nažalost izgubljeno (i što se Herodot napriča o svemu i svačemu), rekao bih da Ktesija donosi bolje i nešto bliže istorijskoj stvarnosti podatke od Herodota.
 

Back
Top