Herman Hese (1877-1962)

Dont_Break_The_Oath:
Betty,malo je nezahvalno staviti to u dve recenice.
Naravno da akademci se ne bi slozili sa mnom jer su oni neprevazidjeni u tome da u samoj reci vide smisao svega,a ne u onome sta stoji iza toga.
Moje nezahvalno vidjenje perli:Savrsenstvo i krhkost duha.



:wink:
Odavno nameravam ponovo da je pro
 
Da li je potrebno procitati Hessea i onda ga odloziti u stranu i reci da si ga citala davno?
Zar ipak nije potrebno ponovno citanje,ne radi podsecanja,nego zbog moguceg novog dozivljaja istog dela.
Ne volim izjave tipa "davno sam to citao",i slicne tome.Ipak se dozivljaj sa godinama menja.
Isto kao sto ja vidim moju prvu knjigu kao sasvim drugacije delo,kao da posle svih ovih godina ono nije moje.
 
Dont_Break_The_Oath:
Da li je potrebno procitati Hessea i onda ga odloziti u stranu i reci da si ga citala davno?
Zar ipak nije potrebno ponovno citanje,ne radi podsecanja,nego zbog moguceg novog dozivljaja istog dela.
Ne volim izjave tipa "davno sam to citao",i slicne tome.Ipak se dozivljaj sa godinama menja.
Isto kao sto ja vidim moju prvu knjigu kao sasvim drugacije delo,kao da posle svih ovih godina ono nije moje.
Znash kako, iako je on moj naj pisac, "Demijana" ne bih mogla ponovo da chitam. Plashim se. :wink:
 
Znam taj osecaj za Demijana.
Ja sam ga prvi put procitao sa 17 godina,onda presao na starija dela Hessea,pa se uhvatio onog idiotskog bolesnog Skienskog gnoma zvani Ibsen,pa Strindberg,i onda ponovo Demijan.Ali imao sam utisak nekako da sam ga prevazisao,kao da to jeste knjiga za mladje ljude,to sam prvo pomislio,kao da Narcis i Zlatousti,Hodocasce,Perle i sve ostale jesu zrelije od Demijana.
Ali to nije bila istina.Demijan je kapitalno delo,mozda i najrazumljivije i najdirektnije.
Steta samo sto mnogi zive samo u mislima i snovima ono sto je Hesse napisao u toj knjizi.
 
"Roshalde".....tako ubitacna knjiga,prepuna melanholije,kao da sam mogao zamisliti atmosferu iz knjige,sve je pod maglom,neka otupela osecanja.
Ovaj roman je ostavio snazan utisak na mene,mozda zato sto sam bio u slicnoj situaciji kao sto je autobiografski Hesse opisao svoj prvi brak u toj knjizi.
Prosto,citao sam tu knjigu ponovo skoro i bolelo me je.
Nesrecan brak,razvod...strasno jak utisak.
 
Dont_Break_The_Oath:
Da li je potrebno procitati Hessea i onda ga odloziti u stranu i reci da si ga citala davno?
Zar ipak nije potrebno ponovno citanje,ne radi podsecanja,nego zbog moguceg novog dozivljaja istog dela.
Ne volim izjave tipa "davno sam to citao",i slicne tome.Ipak se dozivljaj sa godinama menja.
Isto kao sto ja vidim moju prvu knjigu kao sasvim drugacije delo,kao da posle svih ovih godina ono nije moje.

Upravo o tome govorim,
zamalo sam se razbolela čitajući je
i i dalje mi je intrigantna (imala sam neki čudan osećaj nekog znanja koje je šire od personalnog, ili onog što obično donosi književnost, zato me i dalje ineresuje Igra)
btw. meni je to bila srednjoškolska literatura (sad sam super baka :D
šalim se, ali stvarno bih ponovo čitala Igru,
a da budem iskrena najviše mi se primila knjiga Roshalde, o jednom zamku i jednom umetniku, Hesse indeed...komplet je imala moja komšinica u gradu u kom sam odrasla
 
Meni je omiljena knjiga, od Hessea, Narcis i Zlatousti. E sad zasto, tesko je reci, znam da je knjiga na mene ostavila vanredan utisak.
U secanju mi je i njegova kreatka pripovetka pod nazivom Hiromant, za koju samtram da je mnogo mnogo poucna... Ne znam da li ju je neko citao?
 
hmmmmmm,Hesse,sve je ok ovaj spisak,fascinantan je.
Cak sam pomislio da su svi zaboravili njegova dela pre 1914. godine.
Ali kao debitantski roman,"Herman Lauser" je stvarno brilijantno delo,mada ja vise volim da gledam na taj roman kao na bajku,mislim,1901 godine napisao ga je,znaci......ne znam,,nekako ne znam sta da kazem o ovoj knjizi prosto me je odusevila.
I stvorila je kod mene slican onaj osecaj totalnog lebdenja isto kao i kada sam citao "Wilhelm Meister" od Getea.
Fascinantno i fantasticno osecanje.
 
all9jards:
Da li je neko potpuno razumeo HESSE-ovog stepskog vuka?

Hese je inace nedorecen, jer kroz sva dela se provlaci filozofija...Stepski Vuk takodje...Hesse je namerno napisao kraj nedorecen da bi ga ljudi razlicito razumeli i tumacili "Jednom cu nauciti da bolje igram figuricama. Jednom cu ipak nauciti da se smejem. Cekao me je Pablo. Cekao me je Mozart."
...a inace evo ti Heseovog citata iz pogovora Stepskom Vuku:
"Pesme se mogu na vise nacina razumeti i pogresno razumeti. U vecini slucajeva autor jedne pesme nije instanca kojoj pripada odluka o tome gde kod citalaca prestaje razumevanje i pocinje ne razumevanje...[/b]Ipak mi izgleda da je Stepski Vuk ona moja knjiga koja je cesce i zesce bivala pogresno shvacena no ma koja druga, a cesto su to bili upravo citaoci koji su odobravali, cak bili i odusevljeni, a ne oni koji su odbijali, koji su se o knjizi izrazavali na jedan nacin koji me je cudio. Delimicno, ali samo delimicno, ucestalost tih slucajeva dolazi otuda sto je ta knjiga, koju je napisao jedan pedesotogodisnjak, a koja govori upravo o problemima tog doba, vrlo cesto padala u ruke sasvim mladim citaocima." Hermann Hesse[/b]
 
Prvu Heseovo delo koje sam procitala bilo je 'Demijan'! u 6. razredu! Ne znam koliko je builo 'mudro' zapoceti bas sa ovim romanom i znam da ga nisam shvatila tada! Logicno... Ali, desilo mi se nesto sto mi se nije desilo ni sa jednim drugim stivom... iz godine u godinu redjale su se slike iz 'Demijana' i sve vise sam shvatala ono sto sam prvobitno procitala! Ali, moracu ponovo!! Hese pruza bas to (sto neko gore rece) - DOZIVLJAJ!! Zato treba pustiti da delo klizi...
 
I ja sam prvo pročitala "Demijan". Negdje u srednjoj školi. To je bila prva knjiga koja me strašno dojmila i nakon koje se više nisam osjećala isto. Pročitala sam kasnije i Sidarthu, također mi se dopala.
Ali tog Stepskog vuka pokušavala sam pročitati nekoliko puta i nikako mi nije išlo. Nisam, doduše, pokušava još odonda. A možda bi mi baš sada sjeo.
Očito nisam bila dovoljno zrela za poruke koje je Hesse kroz to djelo slao.
 
Pročitala sam Sidartu, knjiga je veličanstvena.
Stepskog vuka sam pokušala, ali mi se nešto nije dalo da nastavim dalje. Ne volim da čitam knjige samo zato što su u modi.
Prva Hesse-ova knjiga koju sam pročitala je Rošalde. Istinski izvanredno delo vredno čitanja...
poz
 
Šta znači to "razumeti delo"? U Heseovim knjigama se provlači filozofija, religija, psihoanaliza, mitologija, neverovatno životno iskustvo... Ali ako o svemu tome razmišljaš dok čitaš knjigu imaćeš određenu satisfakciju što sve to povezuješ, ali nikada delo nećeš doživeti. Sam Hese kaže da umetnost uopšte ne treba razumevati, jer ni on sam nije hteo ništa da poruči u svojim delima već ih je pisao kao ispovesti.
Pozdrav svim ljubiteljima Hesea.
 

Back
Top