Хералдика и њени принципи

stema,zar nemamo po manastirima dosta gradje da se obuce u neke bolje krpice ovaj herald,previse vuce ka vec vidjenim heraldima u engleskoj,imamo odezde na freskama,od zupana,pa celnika,gospode,ima ih sa dosta lepim odezdama na koje bi se mogao prikazati grb naprimer svih srpskih zemalja,kao fojnicki grb cara dusana,imamo prikaz cak i dvorana obucenih u crveno na freskama cara dusana i u pozadini se vide dvorani u crvenom
smatraj kao digresijom,mada nije lose i ovako
 
Поздрав свима на форуму.
Имам једно питање у вези са првом заставом Србије, прописаном Сретењским уставом из 1835.
На више места сам видео црвено-бело-плаву тробојку са грбом у средини.
У уставу се народне боје (отворено-црвена, бела и челикасто-угасита) и народни грб спомињу одвојено. Нигде не пише да се грб налази на застави.
Интересује ме да ли су заставе са грбом у средини погрешне, или су се заиста биле прописане.
 
FILODUX MARINUS:
stema,zar nemamo po manastirima dosta gradje da se obuce u neke bolje krpice ovaj herald,previse vuce ka vec vidjenim heraldima u engleskoj,imamo odezde na freskama,od zupana,pa celnika,gospode,ima ih sa dosta lepim odezdama na koje bi se mogao prikazati grb naprimer svih srpskih zemalja,kao fojnicki grb cara dusana,imamo prikaz cak i dvorana obucenih u crveno na freskama cara dusana i u pozadini se vide dvorani u crvenom
smatraj kao digresijom,mada nije lose i ovako

Држи воду ово што Ви зборите, али намера уметника је била да прикаже (по њему) идеални изглед Хералда Кнежевске Лозе Српскога Краљевскога Дома Карађорђевића, те стога табард садржи и одговарајући грб. Дакле, у томе смислу, употреба било којега другога грба на овоме табарду је искључена...

У српској хералдичкој традицији има помена Хералда (као: ''Бан од Цимерја'' у ''илирским'' грбовницима), али нема никаквога доказа да је таква служба заиста и постојала при Двору или домовима већих Великаша.

Но да (или ако) их је и било, судећи према опсежним истраживањима г. Тудора Раду Тирона (који је изванредан познаваоц хералдике наше регије и који на ту тему управо припрема и одбрану доктората), такав Хералд могао је да изгледа управо овако. Наравно, уколико би га сместили у историјско раздобље XVII-XVIII па и XIX века. Дакле, намера није била да се покуша са реконструкцијом изгледа накаквога српскога средњевековнога Хералда...

Иначе, овај идеалнo замишљени изглед церемонијалне одеће Хералда Кнежевске Лозе Српскога Краљевскога Дома Карађорђевића ни најмање не одише инспирацијом британске провенијенције!

Напротив, присутан је утицај одговарајуће руске и угарске традиције, што је и разумљиво у нашем случају. Сетимо се војне, дипломатске, племићке, дворјанске и друге церемонијалне одеће реченога прериода (па и у првој половини XX в.), као и огромнога уплива у нашу хералдику управо из ових извора (поред Венеције и Аустрије, наравно)...
 
На данашњи страшни и велики Дан, прилажем Вам слику Господа нашега Исуса Христа, као Витеза над Витезовима и Армигера над Армигерима!

513pxjesuscoatofarms1fb1.jpg


Нека би нас све Распети и Погребени Господ чувао у све дане живота наших!
 

Back
Top