Хералдика и њени принципи

Armoriale delle famiglie italiane

L'armoriale delle famiglie italiane è la raccolta di armi e di stemmi araldici riferibili alle famiglie italiane.

Paleologi (Monferrato) Titolo: marchesi sovrani del Monferrato
(IT) nquartato: al 1° della casa imperiale d'Oriente (di rosso, all'aquila bicipite d'oro); al 2° partito, di Gerusalemme (d'argento alla croce potenziata d'oro, accantonata da quattro crocette dello stesso), e di Aragona-Maiorca (d'oro a cinque pali di rosso); al 3° partito, di Sassonia (fasciato di nero e d'oro, di dieci pezzi, al crancellino di verde in banda), e di Bar (d'azzurro, seminato di crocette, a due pesci barbi addossati in palo, il tutto d'oro); al 4° di Serbia o Paleologo (di rosso, alla croce, accantonata da quattro B greche dello stesso, addossate a due a due); sul tutto, di Monferrato
alias:
(IT) Partito, di Paleologo e di Serbia (che è inquartato, al 1° e 4° di rosso, all'aquila bicipite d'oro, al 2° e 3° d'argento, al leone di rosso, sul tutto di rosso, al palo d'argento
alias:
(IT) Di rosso, al palo d'argento
alias:
(IT) Partito, di Paleologo e di Alençon
(citato in (22))
______________________

Paleologo (Bisanzio)
(IT) di rosso alla croce di argento accantonata da quattro B affrontati di nero
(citato in (4) – Vol. II pag. 387)
______________________

Paleologo
(IT) d'argento, alla croce patente d'oro, accantonata da quattro crocette dello stesso
Motto: Adoramus crucem tuam
(citato in (13) – pag. 31)
______________________

Margherita Paleologo (Monferrato)
(IT) inquartato: nel 1º di rosso all'aquila bicipite spiegata e coronata d'oro, insegna dei Paleologhi e dell'Impero d'Oriente; nel 2º di Gerusalemme partito con quello d'Aragona; nel 3º di Sassonia poiché gli antichi marchesi del Monferrato si dicevano usciti da Vitichindo Duca di Sassonia e perciò portavano quest'arme e quella di Bar a causa che Teodoro II sposò Giovanna figlia di Roberto Duca di Bar nel 1400; nel 4º di rosso alla croce d'oro accantonata da quattro lettere B greche dello stesso, insegna di Costantinopoli. Sul tutto uno scudetto d'argento col capo di rosso pel Monferrato. Gli imperatori di Costantinopoli portarono per insegna la croce accantonata da quattro Beta indicante i quattro motti seguenti: Βαςιλευς, Βαςιλεων, Βαςιλευων, Βαςιλευςι cioè Re dei re Regnante sui Re. Lo scudo a losanga è circondato dalla Cordelliera che fu una istituzione della Regina Anna di Bretagna in onore di San Francesco, nome che portava il padre della stessa Regina
(citato in (2) – pag. 176)
______________________

Paleologo (Chiamonte)
(IT) Di rosso, all'aquila d'oro, coronata dello stesso
(citato in (22))
______________________

(22) - Blasonario subalpino
(4) - Enciclopedia storico-nobiliare italiana di V. SPRETI, Milano 1928-1936
(13) - Divise, Motti, Imprese di famiglie e personaggi italiani di Jacopo Gelli, Milano, Ulrico Hoepli Editore, 1928
(2) - Dizionario araldico di P. GUELFI CAMAIANI, Milano, Editore Ulrico Hoepli, 1940.


----------------------

Castriota (Scala)
(IT) D’oro all’aquila bicipite spiegata e coronata di nero, con la pila scorciata d’azzurro, caricata di una stella di sei raggi
(citato in (14))
____________________

Castriota Scanderbech o Castriota Scanderbeg (Napoli, Lecce) Titolo: principe, marchese di Auletta, predicato di Sant’Angelo alle Fratte e Signore d’Albania, nobile
(IT) d'oro all'aquila bicipite di nero, col volo abbassato, coronata d'oro su ambo lel teste; con la pila d'azzurro raccorciata nel capo, caricata da una stella di sei raggi d'oro
(citato in (4) – Vol. II pag. 375 e in (16))
(IT) d'oro all'aquila bicipite spiegata e coronata nera, con la pila raccorciata nel capo d'azzurro, caricata di una stella di sei raggi d'oro
(citato in (19))
Notizie storiche in Nobili napoletani
_____________________

(14) - Sito della famiglia d'Alena
(4) - Enciclopedia Storico-Nobiliare Italiana di V. SPRETI, 1928-1936
(16) - Il portale del sud
(19) - Nobili napoletani

Castriota Scanderberch (o Scanderberg di Sant’Angelo alle Fratte, Signore d’Albania)

Moze samo prevod ili pojasnjenje o cemu se radi ovde za sve da znaju... ?

@ostali

Drzite se teme i bez nepotrebnog spama molim. Ovo je jedna od tema na kojoj je razloznost i konkretnost kljucna stvar.
 
Moze samo prevod ili pojasnjenje o cemu se radi ovde za sve da znaju... ?

@ostali

Drzite se teme i bez nepotrebnog spama molim. Ovo je jedna od tema na kojoj je razloznost i konkretnost kljucna stvar.

Нека их, јер су Монферати, по некима, у вези са пореклом Свете краљице Јелене Анжујске, па можда неко налети на неки податак и у том правцу.
 
Povijest hrvatskog državnog grba


scenarij: Jelena Borošak-Marijanović
režija: Jelena Rajković
trajanje: 17 minuta
proizvodnja: Filmoteka 16, Zagreb

Шта рећи?

02:05 ''Хрватска у касном средњем вијеку не постоји више као јединствена и самостална политичка заједница. од почетка 12. стољећа под именом Хрватске подразумијевамо три хрватске земље- Краљевине Далмацију, Славонију и Хрватску, обједињене само личношћу краља, из владарске куће Арпадовића, Анжувинаца, Јагеловића и Хабзбурговаца (од Цетинског сабора 1527. године). од 12. стољећа Хрватско се краљевство у дипломатским изворима назива Regnum Croatiae et Dalmatiae. назив означава политичко подручје Хрватске од Драве до мора. јединство и државна посебност хрватских земаља у персоналној унији с Угарском очитовале су се у особи бана, односно херцега као краљева намјесника, те у посебном хрватском сабору, порезном суставу и војсци.''

03:30 ''један од првих симбола хрватске државности јест полумјесец и шестокрака звијезда, а јавља се као украсни мотив на новцу херцега Андрије, на пријелазу из 12. у 13. стољеће ... након Андријина денара, Арпадовићи у Хрватској, која се од тада назива и Славонијом, од средине 13. стољећа кују славонске бановце''

04:10 ''најстаријим хрватским земаљским грбом сматра се грб Краљевине Далмације. ... тај је грб Далмације, посебице на печатима и новцу хрватско-угарских краљева, искључиви грбовни представник цјелокупног хрватског краљевства до 1525. године. .. први и једини писмени документ о хрватском земаљском грбу је грбовница краља Владислава II Јагеловића од 8. просинца 1496. године. том повељом владар који себе назива краљ Угарске, Чешке, Далмације, Хрватске, на молбу хрватског племства обнавља постојећи грб Краљевине Славоније... од 1497. године тај грб налази се на печату Хрватског сабора. све до средине 19. стољећа био је службени грб Хрватског сабора''

10:00 ''..с уцртаним земаљским грбовима хрватских краљевина..''

даље нисам морао слушати :lol: .. и наравно, ни речи о хералдичкој брљотини званој грб Републике Хрватске.
 
02:05 ''Хрватска у касном средњем вијеку не постоји више као јединствена и самостална политичка заједница. од почетка 12. стољећа под именом Хрватске подразумијевамо три хрватске земље- Краљевине Далмацију, Славонију и Хрватску, обједињене само личношћу краља, из владарске куће Арпадовића, Анжувинаца, Јагеловића и Хабзбурговаца (од Цетинског сабора 1527. године). од 12. стољећа Хрватско се краљевство у дипломатским изворима назива Regnum Croatiae et Dalmatiae. назив означава политичко подручје Хрватске од Драве до мора. јединство и државна посебност хрватских земаља у персоналној унији с Угарском очитовале су се у особи бана, односно херцега као краљева намјесника, те у посебном хрватском сабору, порезном суставу и војсци.''

03:30 ''један од првих симбола хрватске државности јест полумјесец и шестокрака звијезда, а јавља се као украсни мотив на новцу херцега Андрије, на пријелазу из 12. у 13. стољеће ... након Андријина денара, Арпадовићи у Хрватској, која се од тада назива и Славонијом, од средине 13. стољећа кују славонске бановце''

04:10 ''најстаријим хрватским земаљским грбом сматра се грб Краљевине Далмације. ... тај је грб Далмације, посебице на печатима и новцу хрватско-угарских краљева, искључиви грбовни представник цјелокупног хрватског краљевства до 1525. године. .. први и једини писмени документ о хрватском земаљском грбу је грбовница краља Владислава II Јагеловића од 8. просинца 1496. године. том повељом владар који себе назива краљ Угарске, Чешке, Далмације, Хрватске, на молбу хрватског племства обнавља постојећи грб Краљевине Славоније... од 1497. године тај грб налази се на печату Хрватског сабора. све до средине 19. стољећа био је службени грб Хрватског сабора''

10:00 ''..с уцртаним земаљским грбовима хрватских краљевина..''

даље нисам морао слушати :lol: .. и наравно, ни речи о хералдичкој брљотини званој грб Републике Хрватске.

Pa tačno tako.
 
и колега Гусар, како изгледа грб Русије :)
Овако...



...зашто питаш? :)

на плавом златни пропети лав (lion rampant) је најстарији руски грб:

200px-Alex_K_Halych-Volhyniasvg-1.png


Кијевска Русија и њене удеоне кнежевине нису имале развијену хералдику, него сасвим другачији начин знаковног представљања особа и обележавања њихове имовине (савремени грб Украјине носи у себи личну ознаку Св. великог кнеза Владимира). хералдика се развила тек у крајњим западним областима руске државе- у кнежевинама Галичу (Галицији) и Владимиру (Волинији), тамо где су Руси примали западне утицаје, а са њима и хералдичке обрасце. грб, у правом смислу речи, први пут срећемо на печату краља Јурја I Лавовича (1300-1308), унука Данила Романовича, првог краља Русије.

r_georg_3-1.gif


након што су владајући Рјуриковићи остали без мушких потомака, дошло је до низа ратова око наслеђа- да би средином 14. века земља била подељена између Пољске и Литваније. Пољаци су у запоседнутим областима Галције основали Руско војводство (Palatinatus Russiae - województwo ruskie) са средиштем у Лавову. са освојеним земљама преузели су и стари грб, чији опис је сачуван у Historia Polonicae:

''ГОД ГОСПОДЕНЬ 1410 - ПЕРЕЧИСЛЕНИЕ ОТРЯДОВ, ЗНАМЕН И ГЕРБОВ ЗЕМЕЛЬ КОРОЛЕВСТВА И МУЖЕЙ, КОТОРЫЕ УЧАСТВОВАЛИ В ПРУССКОЙ ВОЙНЕ.
... Было известно, что польское войско имело в этой битве пятьдесят знамен, которые мы называем хоругвями, составленных из известных и опытных рыцарей, кроме литовских хоругвей, числом сорок. Первой хоругвью была большая хоругвь Краковской земли, на знамени которой был белый орел, увенчанный короной, с распростертыми крыльями, на красном поле; ... Двенадцатая — земли Леопольской, имела на знамени желтого льва, всходящего как бы на скалу, на лазурном поле.''
http://www.vostlit.info/Texts/rus5/Dlugos/frametext4.htm

а и на печатима:
r_vladislav_3-1.gif
 
Poslednja izmena:
рог има изражену библијску симболику- код Јевреја дување у рог (шофер) обавезно прати одређење верске обреде и молитве. иначе, јеврејски краљеви нису били крунисани (овенчавани), него помазивани- тако што им се на главу изливало мирисно уље из рога, што је био израз обредног посвећења. шта више, месија на јеврејском значи помазаник (гр. христос). тај обичај се касније пренео и на хришћанске владаре и у средњем веку постао средишњи део црквеног крунисања. што се тиче краља Марка, овом фреском се Вукашинов син јасно и недвосмислено показује као помазани (посвећени/благословени) владар, а самим тим и легитимни наследник српске круне.

с друге стране, рогови у грбу деспота Стефана имају сасвим другачије значење и порекло. кацига са бивољим роговима била је хералдичко знамење кнеза Лазара. његов син је између рогова у челенци ставио немањићког двоглавог орла (што се може видети на печату испод). сасвим је могуће да је Рихентал садржај челенке пренео на штит и тако смо добили онај познати грб из његове Хронике.

stef_vis03.jpg
 
рог има изражену библијску симболику- код Јевреја дување у рог (шофер) обавезно прати одређење верске обреде и молитве. иначе, јеврејски краљеви нису били крунисани (овенчавани), него помазивани- тако што им се на главу изливало мирисно уље из рога, што је био израз обредног посвећења. шта више, месија на јеврејском значи помазаник (гр. христос). тај обичај се касније пренео и на хришћанске владаре и у средњем веку постао средишњи део црквеног крунисања. што се тиче краља Марка, овом фреском се Вукашинов син јасно и недвосмислено показује као помазани (посвећени/благословени) владар, а самим тим и легитимни наследник српске круне.

с друге стране, рогови у грбу деспота Стефана имају сасвим другачије значење и порекло. кацига са бивољим роговима била је хералдичко знамење кнеза Лазара. његов син је између рогова у челенци ставио немањићког двоглавог орла (што се може видети на печату испод). сасвим је могуће да је Рихентал садржај челенке пренео на штит и тако смо добили онај познати грб из његове Хронике.

stef_vis03.jpg
Tako sam i mislio =) Da li je ko slučajno pisao o ovome? Nešto mi je kralj Marko baš slabo ispraćen u ozbiljnoj literaturi :(

P.S. Ovaj despotov pečat, na dnu isti kotromanićki grb, samo sa dva ljiljana :D
 
Poslednja izmena:
Tako sam i mislio =) Da li je ko slučajno pisao o ovome? Nešto mi je kralj Marko baš slabo ispraćen u ozbiljnoj literaturi :(

P.S. Ovaj despotov pečat, na dnu isti kotromanićki grb, samo sa dva ljiljana :D

Краљ Марко је испраћен у литератури онолико колико то изворни материјал дозвољава.
Погледај монографију Радета Михаљчића Крај српског царства где постоји и опширна библиографија о периоду од 1355. па до пред крај 14. века.
http://www.scribd.com/doc/102253212/Kraj-Srpskog-Carstva

У датовању Марковог краљевског крунисања нам управо помаже овај портрет из Марковог манастира код Скопља који је живописан 1370-1372. На овом портрету Марко носи (предимензионирани) рог и свитак. На свитку пише:"Ја, у Христа Бога благоверни краљ Марко саздах и пописах божествени храм." Велики рог у Марковим рукама упућује да је био миропомазан (саставни део обреда крунисања) и истиче Марка као легитимног владара, што је већ речено. Нажалост, Маркове повеље оближним манастирима нису сачуване, а он као ситни обласни господар и турски вазал није био у прилици да обдари светогорске или немањићке манастире чије су архиве макар и делимично преживеле османску владавину. Повеље би нам свакако откриле још по неки детаљ.
 
Врло предимензиониран рог (рог изобиља, одн. плодности) у Марковој руци одјек је народног претходнов веровања у Богове, од којих је један постао и "митски" Краљевић Марко....Овакви рогови (налик старим музичким инструментима) служили су за бајање и гатање староверних жреца , односно као помоћно средство за прорицање народне будућности.

Један од обичаја сачуван код нас, а записан код северних Срба- тзв.Венда био је "милање" :

Јужни Срби
Милати се, народни српски обичај ..
милају (се) на Божић с чесницом, тј. узму двојица чесницу, па је окрећу међу собом и пита један другога: Милала ли се? (тј. милали ли се иза чеснице). Овај му одговори: Милаш мало!. А онај први онда рече: Сад мало, а догодине нимало (тј. да роди жито добро, и да тако велика буде чесница да се нимало не помила иза ње).“ ...;

Северни Срби (Венди)
..овај обичај је старији од хришћанства. Потиче из паганских времена. Има га и код неких других Словена. Потиче још из словенске старине. Забиљежен је код Балтичких Словена још у XII вијеку. Био је у саставу Световидовог култа на острву Рујану. Приликом великих свечаности поводом завршетка жетве које су се одржавале у Аркони на оствру Рујану, свештеник је узимао рог с вином из руке Световидовог идола и по стању вина у рогу прорицао каква ће бити љетина идуће године. Затим је узимао огромни хљеб, скоро висине човјека, стављао га између себе и народа, и тада би упитао да ли га (свештеника) виде. Када би му одговорили да га виде, свештеник је изражавао жељу да га идуће године не виде. Тиме је најављивао обиље за идућу жетву

http://sr.wikipedia.org/sr/Милати_се

У разним представама тај рог је обавезан у приказу Бога Вида (Световида,Свантовита), моделован према опису Сакса Граматика..
Колико сам ја разумела Саксов текст у преводима. Божанство је много поштовано, чак толико да је само жрец (свештеник) могао да се приближи кипу и то трудећи се да не дише, да не би дахом оскрнавио храм. Уочи Видовдана (време жетве) сипана је течност (медовина или слично оновремено пиће) у рог, то је радио искључиво тај свештеник, а за наредни Видовдан се гледало колико је течности остало у рогу, и по томе ссе давала процена за наредну жетвену годину, хоће ли бити више или мање плодна.

tumblr_m3ta1vHrwk1qfg0tlo1_500.jpg
images
Gard1_Arkona3.jpg

swjatowit_ark.gif
220px-Svantovit.gif


Неке истоветности, као и сличности у сећањима како јужних Срба, тако и северних (Венда), сложила сам на раније на Времеплову:

Обнова србског царства

СЕДАМ СРПСКИХ КРАЉЕВА
.. и данас у Лужици живи предање настало после (косовског) Ломчинског боја, записано је у књизи Драшка Шћекића "Сораби".:

''Седам краљева у пећинама Лубина има зачаран гроб. Они се у одређеним временским размацима дижу из гробова и тада им златне круне бљеште на главама. У тим тренуцима њиховог буђења они гледају доље на српске равнице, заплачу и опет се враћају у своје пећине, падајући у сан.
Али - доћи ће дан, када ће ових седам српских краљева васкрснути усред Лужица, узети мач у руке, узбуркати крв у српским жилама и опрати некадашњу српску срамоту''.

....Колико је српски краљ Милдух -König Miloduch oder Miliduch,---овековечен у српском (лужичком) предању, толико је и српски краљ(евић) Марко овековечен у српском (свебалканском) предању.

Марку се придају многе особине митског српког Божанства- живео је 300 година..легенде различито испредају...узео га је себи Древни бог на планини Урвини(Судбини)...у сваком случају ...Марко није погинуо, као ни Милдух..
Са Шарцем се склонио у једну дубоку пећину (као и Милдух), у којој спава дубоким сном (као и Милдух), чекајући тренутак (као и Милдух) кад ће ускрснути српско царство.

...Smrt Milduhova i srpskih vitezova pored Gere jednaka je smrti Kralja Vukašina i srpskih vitezova na Marici... obe su označile početak raspada srpskih carstva pod naletima hordi ...

Dalmatski vladari i njihove prestonice

Jedan od nezaboravljenih Srba-Dalmata bio je kralj Milduh (+806), ubijen u bici kod Gere, opevan u sorbskim legendama kao što je Marko Kraljević u našim, kao kralj koji će opet ustati u odbranu srpstva. Njegova je prestonica bila u Gani, izmedju Rize i Debelina

Die Annales nennen ihn Miliduoch,..... Im Sorbischen wird er gemeinhin als Miliduch benannt.
Kraljevo licno ime na našem jeziku je ime biljke miloduh.(Hyssopus officinalis)

..922.godine pao je Glomač (Lommatzsch) .Franci nisu održali reč datu Sorbima u opsednutom Glomaču u pregovorima za predaju, već su ih sve razoružane pobili (i žene i decu, sve).Smatra se da je 120 000 Sorba tada ubijeno.Zato Glomačka bitka, u polapskoj Dalmaciji, ima odjek u sorbskim legendama kao naš Kosovski boj u našim pesmama
Milduhov grad Gana srušen je oko 120 godina posle njegove pogibije (929.) u najezdi Franaka pod vođstvom Hajnriha Ptičara, ubrzo po padu grada Strela,..

Један лужичкосрпски свештеник с краја XIX вијека рече:
"Нас већ одавно не би било као народности, да матере још и данас, и на самртном часу не заклињу своју дјецу, да чувају свој језик и своје обичаје"
 
Poslednja izmena:
S&W a sad mi upade u oči sličnost grbova Rusije i Crne Gore, naravno veza ne postoji jer se radi i o nepremostivom, potpunom, geografskom i kulturnom i istorijskom diskontinuitetu, na plavom grbu zlatni lav (kod Rusa rampant, kod Crnogoraca pasant rampant) s tim, da su Crnogorci poučeni životnim iskustvom, da sve što leti mora i da sleti, pod noge lava stavili zelenu livadu.
 
Poslednja izmena:
S&W a sad mi upade u oči sličnost grbova Rusije i Crne Gore, naravno veza ne postoji jer se radi i o nepremostivom, potpunom, geografskom i kulturnom i istorijskom diskontinuitetu, na plavom grbu zlatni lav (kod Rusa rampant, kod Crnogoraca pasant rampant) s tim, da su Crnogorci poučeni životnim iskustvom, da sve što leti mora i da sleti, pod noge lava stavili zelenu livadu.

мислим да је грешка што данашња Украјина (као баштиник и настављач државне традиције Кијевске Русије) није прихватила овај заиста јединствен, леп и веома једноставан грб, који уз све то има и најдуже историјско трајање. можда је разлог томе што је он остао везан углавном за њене западне области, које су чиниле језгро Краљевине Русије Данила Романовича и његових наследника. треба имати на уму да су Галиција и Волинија остале донекле поштеђене страшне монголске провале (средина 13. века) и тешког јарма који су они наметнули руским кнежевинама. међутим, западне области су убрзо пале под пољску и литванску власт- грб су преузели Пољаци и (у нешто измењеном облику) доделили га новоуспостављеном Руском војводству. након поделе Пољске у другој половини 18. века и Бечког конгреса 1815. Галиција је допала Хабзбурзима, који су је претворили у своју крунску земљу- Краљевину Галицију и Лодомерију (Владимир/Волинију) и доделили јој нови и другачији грб. тако је златни лав на плавом отишао у заборав. нововековна Украјина прихватила је другачије знамење- трозуб (тамгу?) великог кнеза Владимира, који су ставили на штит и тако добили грб. остаје питање колико је било оправдано и хералдички исправно (с обзиром да се трозуб не да ни протумачити нити описати хералдичким речником) древни тотемски знамен претворити у државни грб, без обзира што је тај знак био у широкој употреби у Кијевској Русији (што сведоче сачувани примерци новца и рељефи на грађевинама и споменицима). ако су већ имали намеру да га на неки начин сачувају, могли су га ставити у кресту. но, шта је ту је.

златник великог кнеза Владимира:

Zlatnik_HQ.jpg

још један примерак његовог кованог новца:

R_kiev1_3.jpg

мали грб Украјине:

Lesser_Coat_of_Arms_of_Ukraine.svg

преглед историје грба савремене Украјине:

symbol_b.jpg
 
Не руководе се сви обавезно хералдичким правилима када формулишу своја државна знамења. У случају Украјине, могу претпоставити да се мислило више на препознатљивост и визуелни идентитет а мање на аутентчност и хералдичку доследност. Лава на штиту, оваквог или онаквог, има свака трећа земља, а трозубац је већ много препознатљивији.

Падају ми на памет Хрвати, који су препознатљиви што убацују црвено-беле квадратиће где год стигну и по томе се зна да је то нешто што има везе са Хрватском. Мени је лично таква симболизација дискутабилна пошто ме ти квадратићи најпре асоцирају на циркус (у буквалном смислу) али треба рећи да од тога јесу успели да направе препознатљив дезен.
 
Не руководе се сви обавезно хералдичким правилима када формулишу своја државна знамења. У случају Украјине, могу претпоставити да се мислило више на препознатљивост и визуелни идентитет а мање на аутентчност и хералдичку доследност. Лава на штиту, оваквог или онаквог, има свака трећа земља, а трозубац је већ много препознатљивији.

очигледно су посегли за нечим што су сматрали најдревнијим знамењем, чиме су својој новој држави настојали дати што дубље историјско утемељење. зато су одабрали трозуб кијевских великих кнежева, не марећи што нити су знали како се тај симбол тачно звао нити шта је представљао. на хералдичка правила и начела нису се нарочито освртали, јер они који су тих ратних и превратничких година правили грб Украјине, вероватно их нису ни познавали. у њиховим очима златни лав на плавом био је грб западне Украјине, јер су Данила и његове потомке доживљавали као владаре Галиције. потпуно су сметнули с ума да је Данило Романович (једно време и велики кнез Кијева) био званично краљ целе Русије, што је била титула и његовог унука Јурија I Лавовича, на чијем печату се овај најстарији руски грб први пут појављује. наравно, у државном знамењу Украјине било је места и за трозуб, али се он могао другачије (и по мом мишљењу много паметније) уклопити у целину композиције, нашавши примерено место у крести, а не на штиту.
 
мислим да је грешка што данашња Украјина (као баштиник и настављач државне традиције Кијевске Русије) није прихватила овај заиста јединствен, леп и веома једноставан грб, који уз све то има и најдуже историјско трајање. можда је разлог томе што је он остао везан углавном за њене западне области, које су чиниле језгро Краљевине Русије Данила Романовича и његових наследника. треба имати на уму да су Галиција и Волинија остале донекле поштеђене страшне монголске провале (средина 13. века) и тешког јарма који су они наметнули руским кнежевинама. међутим, западне области су убрзо пале под пољску и литванску власт- грб су преузели Пољаци и (у нешто измењеном облику) доделили га новоуспостављеном Руском војводству. након поделе Пољске у другој половини 18. века и Бечког конгреса 1815. Галиција је допала Хабзбурзима, који су је претворили у своју крунску земљу- Краљевину Галицију и Лодомерију (Владимир/Волинију) и доделили јој нови и другачији грб. тако је златни лав на плавом отишао у заборав. нововековна Украјина прихватила је другачије знамење- трозуб (тамгу?) великог кнеза Владимира, који су ставили на штит и тако добили грб. остаје питање колико је било оправдано и хералдички исправно (с обзиром да се трозуб не да ни протумачити нити описати хералдичким речником) древни тотемски знамен претворити у државни грб, без обзира што је тај знак био у широкој употреби у Кијевској Русији (што сведоче сачувани примерци новца и рељефи на грађевинама и споменицима). ако су већ имали намеру да га на неки начин сачувају, могли су га ставити у кресту. но, шта је ту је.

златник великог кнеза Владимира:

Zlatnik_HQ.jpg

још један примерак његовог кованог новца:

R_kiev1_3.jpg

мали грб Украјине:

Lesser_Coat_of_Arms_of_Ukraine.svg

преглед историје грба савремене Украјине:

symbol_b.jpg

Na vezici sa teme Srpski grb naiđoh i na ove slike iz indijske mitologije pa me začudi neobična sličnost trozupca ukrajinskog sa oružjem trozupcem sa slike

a na slici

pored već viđenog trozupca s desne strane i dvostruki trozubac, koji mi poprilično liči na heraldički ljiljan

очигледно су посегли за нечим што су сматрали најдревнијим знамењем, чиме су својој новој држави настојали дати што дубље историјско утемељење. зато су одабрали трозуб кијевских великих кнежева, не марећи што нити су знали како се тај симбол тачно звао нити шта је представљао. на хералдичка правила и начела нису се нарочито освртали, јер они који су тих ратних и превратничких година правили грб Украјине, вероватно их нису ни познавали. у њиховим очима златни лав на плавом био је грб западне Украјине, јер су Данила и његове потомке доживљавали као владаре Галиције. потпуно су сметнули с ума да је Данило Романович (једно време и велики кнез Кијева) био званично краљ целе Русије, што је била титула и његовог унука Јурија I Лавовича, на чијем печату се овај најстарији руски грб први пут појављује. наравно, у државном знамењу Украјине било је места и за трозуб, али се он могао другачије (и по мом мишљењу много паметније) уклопити у целину композиције, нашавши примерено место у крести, а не на штиту.

potpuno vjerovatno objašnjenje, zpravo svako drugo mi djeluje nevjerovatno.
 
Poslednja izmena:
на плавом златни пропети лав (lion rampant) је најстарији руски грб:

200px-Alex_K_Halych-Volhynia.svg.png


76gv.jpg

Витешки ред Паладина је из Лавова. Баве се приказом средњовековног живота у Галицији, за период од 1385. до 1410. године. Ове године опет на Кознику.
 
Ipak ova kruna nije heraldička kruna. Heraldička kruna je šarža urađena i obrađena na heraldički način sa jasnim heraldičkim značenjem. Nije nemoguće uvesti i novi tip krune, mada bi to valjalo razumno objasniti i obrazložiti, ali koloko zanm tih težnji nema ni u jednoj heraldici pravosalvnih zemalja. Meni lično se čini primamljivim uvesti novine u heraldiku, mada vrlo dobro razumijem heraldičare koji uporno itrajavaju na starim dogovorima, inače bi se od heraldike napravio haos.
Није ми и даље јасно шта је то хералдичка круна. Зашто је круна Светог Стефана хералдичка (или није, али ипак се користи)? Или круна руских царева (не она империјална) која се такође користила на грбу Руске империје?
 
Није ми и даље јасно шта је то хералдичка круна. Зашто је круна Светог Стефана хералдичка (или није, али ипак се користи)? Или круна руских царева (не она империјална) која се такође користила на грбу Руске империје?

Sistem heraldičkih kruna je uspostavljen da bi se po jedinstvenom uzoru predstavljali stepeni plemenitog dostojanstva. Uobičajeno je da se kod visokog plemstva prsten krune ukrašava trolistom (različitog broja i različitog ukrasa), odnosno šematskim oblikom lista jagode to ima meni ne baš najjasnije simbolično značenje, dok se niži stepeni plemenitosti označavan biserima, njihovim brojem i veličinom. Kod Francuza postoji i heraldički ljiljan koji se koristio i u svoj Evropi ali jedino u slučaju rodovske povezanosti sa Francuskom vladajućom familijom. I pored lokalnih razlika (boje kape crvena ili plava ili kićenke na vrhu kape ili bez nje) sve heraldike evrope su prihvatile isti sistem. Ne vidim problem da se i ovaj tip vizantijske krune koristi kao šarža čak i sa značenjem koje joj se pridaje, ali heraldika ima sistem kojim se označavaju stepeni plemstva, koji je dobro razrađen, funkcionalan i prihvaćen. Vidio sam jednom prilikom izvanredno urađen grb Karađorđevića sa ovom krunom, besprijekorno urađen i vizuelno izvanredan utisak daje i zaista ne mislim da se tu pogriješilo.

Carska kruna takođe spada u heraldičke krune, niu su koristila dva carstva (Sveto Rimsko i Rusko) pa čak i Crna Gora jedno vrijeme, kako bi pokazala pokroviteljstvo Rusije.
 
Poslednja izmena:
Sistem heraldičkih kruna je uspostavljen da bi se po jedinstvenom uzoru predstavljali stepeni plemenitog dostojanstva. Uobičajeno je da se kod visokog plemstva prsten krune ukrašava trolistom (različitog broja i različitog ukrasa), odnosno šematskim oblikom lista jagode to ima meni ne baš najjasnije simbolično značenje, dok se niži stepeni plemenitosti označavan biserima, njihovim brojem i veličinom. Kod Francuza postoji i heraldički ljiljan koji se koristio i u svoj Evropi ali jedino u slučaju rodovske povezanosti sa Francuskom vladajućom familijom. I pored lokalnih razlika (boje kape crvena ili plava ili kićenke na vrhu kape ili bez nje) sve heraldike evrope su prihvatile isti sistem. Ne vidim problem da se i ovaj tip vizantijske krune koristi kao šarža čak i sa značenjem koje joj se pridaje, ali heraldika ima sistem kojim se označavaju stepeni plemstva, koji je dobro razrađen, funkcionalan i prihvaćen. Vidio sam jednom prilikom izvanredno urađen grb Karađorđevića sa ovom krunom, besprijekorno urađen i vizuelno izvanredan utisak daje i zaista ne mislim da se tu pogriješilo.

Carska kruna takođe spada u heraldičke krune, niu su koristila dva carstva (Sveto Rimsko i Rusko) pa čak i Crna Gora jedno vrijeme, kako bi pokazala pokroviteljstvo Rusije.

Па то је бизарно. Грб Карађорђевића, са круном каквом је окруњен цар Душан Немањић, а не први крунисани краљ њихове династије и први крунисан краљ нове Србије уопште, Петар Карађорђевић?

Ако уопште постоји неко ко на грбу не треба да има затворену ("царску") круну, то су онда Карађорђевићи.
 
Па то је бизарно. Грб Карађорђевића, са круном каквом је окруњен цар Душан Немањић, а не први крунисани краљ њихове династије и први крунисан краљ нове Србије уопште, Петар Карађорђевић?

Ако уопште постоји неко ко на грбу не треба да има затворену ("царску") круну, то су онда Карађорђевићи.
Зашто? Па баш је Александар имао право да се крунише за цара, јер је ујединио више круна у Краљевину Југославију.
 

Back
Top