Casino Royal
Poznat
- Poruka
- 7.364
треба нам правни извор, а не сведочанства путописаца, јер је положај Дубровника у оквиру Угарске био одређен правним актом. с обзиром да је Дубровник након Вишеградског уговора од краља добио засебан грб- то може само значити да је био везан непосредно за угарску круну, а не за Краљевине Хрватску или Далмацију.
Pa imamo odredbe Zadarskog mira đe se navodi da se Venecija odriče Dalmacije od Istre do Drača, a zatim se pomenično navode svi dalmatinski gradovi i ostrva, među kojima je i Dubrovnik. Eto nam pravnog dokumenta koji Dubrovnik smješta u Dalmaciju. Silvana Lazarević piše:
"Млечани су тврдили да Дубровник и острва Корчула и Мљет, којима је управљала породица Зорзи, као и то да никада нису признавали власт угарско-хрватских краљева. Али Лудвиг није био спреман да води расправе о том питању јер је сматрао Далмацију све оно земљиште, које су Млечани поседовали и на копну и на мору од Истре до Драча, као што се сматрало у римско доба."
Pa piše dalje:
Задарским уговором Венеција се одрекла свих права која је до тада полагала на Далмацију. Из дуждеве титуле се морала изоставити Далмација и Хрватска. Одрекла се у краљеву корист свих градова, острва, лука, наводећи их поименично у тексу уговора: Нин, Задар, Скрадин, Шибеник, Трогир, Сплит и Дубровник, на копну, а исто тако и градове и земаље Осор и Црес, Крк, Раб, Паг, Брач, Хвар и Корчула с острвима. Места су појединачно набројана због тога што је Лудвиг захтевао целу Далмацију, док су Млечани за време преговора оспоравали право на Дубровник, Корчулу и околна острва. Лудвиг је сматрао да му они ипак припадају и то као саставни делови Далмације, а и на основу извојеване победе над Млечанима. Поименично набрајање свих места значило је прихватање Лудвоговог захтева. У уговору је специјално наглашено да се Венеција одриче "целе Далмације од Кварнера до Драча", иако се територија од Дубровника тада није налазила под млетачком врховном влашћу већ под влашћу српског цара Уроша. Све је то показивало Лудвигову одлучност да одстрани млетачко мешање у његове планове које је имао на југу Јадранског мора.
http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?query=ISSID%26and%264203&page=2&sort=8&stype=0&backurl=%2Fissue.aspx%3Fissue%3D4203
Naravno, i u samim zvaničnim spisima Dubrovačke Republike se katkad ističe pripadnost Dubrovnika Dalmaciji. Dubrovački su senatori 1430. godine rekli ugarskom kralju Sigismundu da su "vjerni Dubrovčani jedini ostatak imena i slave vašega veličanstva u ovim krajevima Dalmacije" ("..nos fideles suos, reliquie nominis et glorie maiestatis sue in his maritimis Dalmatiae partibus..". Diplomatarium, 350.); Na ćiriličnom zapisu statuta dubrovačke carinarnice iz XV vijeka zapisano je: "Hristom milosnom gospodinu mi caru mi korunomu slavnomu Sigismundu od sluga i raba tvoih Dalmatina priporučujući se tvojemu carstvu..."; 1382. godine upotrebljavaju formulaciju: "Mi svi gradovi Dalmacije", kada pokušavaju sa ostalim dalmatinskim gradovima sklopiti savez protiv gusarenja; U podnožju Orlandova stuba je pronađen zapis o njegovom nastanku: "nel tempo del signor nostro Sigismondo imperator Romanorum et sem(per Augustu)s et re d' Ongaria e Dalmatia e Croatia etc."; ugarski kralj 1454. u jednom pismu naziva Dubrovnik "štitom našega Kraljevstva Dalmacije", kao što i pet godina potom i kralj Matija Korvin koristi istu formulaciju za Dubrovnik; itd. Postoji još čitav niz službenih spisa same Republike đe se ona smatra dijelom Kraljevstva Dalmacije, a da ne spominjemo svjedočanstva putopisaca ili samih dubrovačkih pisaca, pjesnika, naučnika ili recimo dalmatinskih. I sami kartografi tada Dubrovnik svrstavaju u Dalmaciju, počevši od Merkatora, Coronellija itd. Nema dileme da su se Dubrovčani čak i poslije 1526. godine smatrali Dalmatincima u regionalnom smislu, i za to postoje istorijska svjedočanstva.
Dubrovnik Višegradskim mirom nije dobiood ugarskog kralja sopstveni grb, već je Dubrovnik dobio pravo da ističe grba Ugarske - upravo je to onaj današnji grb Dubrovačke Republike sa crveno-bijelim gredama.
то није био грб Босне, него грб Котроманића. није чак био ни њихов породични грб, јер би као такав морао остати неизмењен и код наследника. међутим, ми видимо да га сваки нови владар драстично мења- што указује да се ради о личном грбу. да је Босна дуже потрајала као држава, вероватно би се један блазон усталио и тако од личног постао грб земље (regnuma) па би остао непромењен чак и кад дође до смене династија. на тај начин су настали грбови скоро свих средњовековних држава. међутим, Османлије су прекинули сваки даљи хералдички развој.
Pa zar nije onaj grb sa dva polja sa kosim gredama na crvenom štitu i sa dva ritera u čitavom nizu evropskih grbovnika predstavljen kao grb Bosne, a ne Kotromanića? A i sve da je tako, pa da je grb sa kosom gredom na štitu zaista bio grb Kotromanića, koji je Tvrtko poslije krunisanja za kralja obogatio kraljevskim ljiljanima - onaj kasniji grb sa kraljevskom krunom na štitu (koji se tada i češće upotrebljava) po nekom mom sudu teško može biti simbol Kotromanića, već upravo simbol Kraljevstva. Kraljevska kruna sama po sebi teško može biti simbol jedne porodice, mislim da bi taj grb već mogli interpretirati kao grb Kraljevstva.