Грб и застава Србије

Хвала Вујадине, очекујем и остале одговоре пријатеља на форуму... z:)

До тада, ево два чланка која сам нашао тражењем Правилника о истицању заставе преко мреже, вреди их прочитати. :deda:

БЕЗ ДОВОЉНОГ ПОШТОВАЊА ПРЕМА СОПСТВЕНИМ ЗНАМЕЊИМА
У Србији се не поштују заставе


М. П. | 28. 03. 2011. - 12:00ч

Зна се врло добро да запослени у државним институцијама и те како умеју да бране свој положај у друштву и привилегије које из њега проистичу, али да показују потпуну небригу кад су симболи тих институција у питању - о томе се зна мање. Иако је и то сасвим очито: немогуће је проћи улицом неког града и не видети заставу која се вијори. У великом броју случајева у супротности са законом и правилима која то регулишу.

129267_repzastave-03-alo-nemanja-kostic_f.jpg

Јер реч је о озбиљном питању. Застава је симбол незавиности земље и припадања држави. А читава једна наука, вексилологија, бави се њима.

Скупштина Србије у мају 2009. године донела је Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, који прецизно прописује која се застава где и како истиче, а за кршење његових одредби прописује и новчане казне чак до пола милиона динара - али свеједно је небројено примера погрешног истицања застава које, у суштини, представља њихово непоштовање.

Поменутим законом јасно је, рецимо, прописан изглед заставе, али у пракси влада недопустиво шаренило.

Ноћу да је осветљена

Застава Републике Србије се, по правилу, истиче само преко дана и спушта се у случају кише или снега. Ноћу може да буде истакнута само ако је осветљена на одговарајући начин. Подизање и спуштање заставе обавља се уз указивање почасти устајањем.

- Иако закон забрањује израду непрописно конструисаних застава, оваквих застава у употреби има много, можда чак и више од правилних - каже наш истакнути вексилолог Иван Сарајчић из Српског хералдичког друштва „Бели орао“. Најчешће одступање од Препоруке о коришћењу државне заставе јесте размера. Уместо 2:3, однос висине према дужини, заставе су размере 1:2, а често и још издуженијег изгледа. Честа грешка је и позиција и изглед грба на државној застави, који би требало да се налази ближе јарболу, и то за 1/7 дужине заставе. Јавност до сада ниједном није обавештена о томе да је неко кажњен због овога.

Такође, закон предвиђа казну за оног ко „заставу употреби као робни или услужни жиг, узорак, модел или било који други знак за обележавање робе или услуга”, или ако „истакне заставу стране државе без истицања заставе Републике Србије”.

- Врло често се не поштују препоруке вексилолошких ауторитета о начину истицања застава. Тако се дешава да се заставе не вијоре слободно тако што су само једном повезане за јарбол или копље. Недостојно за заставу висе с хоризонталне пречаге, која је постављена нормално на јарбол, додирују тло, нису осветљене ноћу или су истакнуте по невремену - каже још Иван Сарајчић.

Испред једне државне институције државна застава је данима била уплетена у крошњу дрвета, а често се могу видети и поцепани и прљави симболи државе.

Најчешће се грешке, међутим, праве код истицања групе застава. Осим што је недопустиво истицање покрајинске, градске или општинске заставе, или заставе националне мањине без заставе Републике Србије, погрешно је и непоштовање редоследа, односно неуказивања првенства државној застави.

- Редослед застава зависи и од распореда јарбола, места посматрача или говорника. Ако су заставе истакнуте у врсти на јарболима испред зграде, паралелно с фасадом или на копљима на фасади зграде, најважнија застава налази се у средини ако се ради о непарном броју застава, а лево од средине ако је у питању паран број застава.

Овај вексилолошки принцип уграђен је у закон, уз још доста детаља, попут оног да ако се застава истиче вертикално на улици која се протеже у правцу исток-запад, црвено поље мора да буде на северу и ако човек полако чита оно што пише, наћи ће одговор за сваку ситуацију у којој може да се нађе ако одлучи да истакне заставу.

Али све је то, очито, превише тешко за челнике једне београдске општине који су истакли своју општинску и заставе ЕУ и Србије тим редоследом.

Важно им је, ваљда, само да се шарени.

Извор фотографије и текста: blic.rs
- https://translate.google.com/transl...i---se-ne-postuju--zastave&edit-text=&act=url
 
.....
Тробојка младима на - срцу!

Јелена Матијевић | 05. април 2014. 21:30

Аналитичари су подељени када говоре о односу према застави, грбу и химни наше земље. Различит однос елита и грађана према симболима државе. Младост слободније истиче знамење свог идентитета

dru%20zastava-9-030414.jpg

Фотографисао Алекса Станковић​

ЗНАТЕ ли шта је прво урадио Нил Армстронг пошто је закорачио на Месец и изговорио чувену реченицу о важности тих корака за човечанство? Поставио је америчку заставу на Месечево тло и послао јасне поруке: показао је доминантност своје земље у односу на друге и на неки начин "обележио територију". И заиста, када је реч о државним симболима, стручњаци потврђују да су истицање заставе и грба, као и интонирање и певање химне, заправо суштински знак идентификације и припадности.

То се, кажу, најбоље види на спортским такмичењима, али и у традицији неких држава чији грађани у својим двориштима, за време празника или чак свакодневно, на јарболима истичу државне заставе.

Државни симболи наше земље уређени су Законом о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, који је Народна скупштина усвојила 2009. године. Грбом, заставом и химном Републике Србије, пише у Закону, "представља се Република Србија и изражава припадност Републици Србији". Осим тога, утврђена су и правила и ограничења о истицању и употреби државних симбола и прописане казне за непоштовање.

Теоретски је, дакле, све на свом месту, у пракси је, међутим, мало другачије. Заставе, као најчешће истицаног државног симбола, често нема на местима где би требало да буде, чак ни за време државних празника. Ако је истакнута, дешава се да је прљава или поцепана, а јавност још није сазнала да је због тога неко кажњен.

У званичном рефрену химне: "Боже спаси, Боже храни српске земље, српски род", уместо "земље" често се пева "краља". Није занемарљив ни број оних којима је још "на срцу" бивша југословенска "Хеј Словени".

Узме ли се у обзир да, када је реч о грбу, Владина комисија још није завршила графичко решење за враћање двоглавог орла из 1882. године, онда се намеће низ питања: колико се српски државни симболи поштују у самој Србији, колико су заживели у народу, да ли их се стидимо, да ли се њихово истицање изједначава са национализмом, али и како их доживљавају припадници националних мањина?

СЛОВО ЗАКОНА

По Закону из 2009. године, "грб Републике Србије јесте грб утврђен Законом о грбу Краљевине Србије од 16. јуна 1882. године и користи се као велики грб и као мали грб; застава Републике Србије постоји и користи се као државна застава и као народна застава, са размерама 3:2 (дужина према висини); стандардна је државна застава квадратног облика коју користе председник Републике и председник Народне скупштине. Химна Републике Србије јесте свечана песма 'Боже правде' Јована Ђорђевића, на музику Даворина Јенка".
Иначе, државна застава је са грбом, а народна је само тробојка.

Професор Слободан Антонић, социолог и политиколог, сматра да је у Србији слабо развијена култура поштовања државних и националних знамења, иако је саставни део личне културе идентитета.

- Део наше утицајне културне елите, нажалост, прогласио је "смрт идентитета". За њих је свако истицање било ког елемента српског државног или националног идентитета "ретроградно" и "националистичко". Да није спортских манифестација, где се мора свирати химна и подићи застава, наша деца практично не би ни знала како нам изгледају државни симболи - каже Антонић.

Он подсећа и да у другим земљама настава започиње химном и подизањем заставе, а да за празнике, грађани државним заставама украшавају своје балконе или прозоре.

- У Србији би наши "другосрбијански" културни снобови то одмах прогласили национализмом. Али ко не поштује себе, не може очекивати ни да га други поштује. Да Срби више држе до својих знамења, те симболе би свакако више поштовале и наше националне мањине. Но, део Срба има проблем са идентитетом, јер себе сматра некаквим "грађанима региона" или "екс-Југословенима". Неки од њих су чак развили прави аутошовинизам, па мрзе да уопште виде српску тробојку, да чују српску химну, па чак и да чују сам придев "српски". Јер, уместо да кажу "српско друштво" они ће увек рећи "друштво Србије" или, у најбољем случају, "србијанско друштво". Та врста загрижености је заиста жалосна, али даје тон утицајнијем делу наше јавности - вели Антонић.

Грађанима, пак, поручује да "не би требало да се обазиру на те снобове, него да слушају своје срце". А управо то, каже, раде млади, "када спонтано и много слободније од старијих, истичу знамења свог идентитета".

Историчар Чедомир Антић, међутим, тврди да су грађани неочекивано снажно привржени државним знамењима, јер све до 2003. код нас није постојала обавеза истицања државне заставе на државним зградама, а уведена је уредбом у време ванредног стања после атентата на Зорана Ђинђића.

- Однос према државним знамењима може се посматрати са становништа грађана и политичких елита. Однос велике већине грађана према застави је изузетно добар. Када је политичка елита 2004. и Уставом из 2006. године коначно прекинула са лутањем, мимикријом и травестијом, народ је прихватио државну заставу као своју, па се данас на приватним прославама и свадбама вијоре државне, а не народне заставе - каже Антић.

Он, такође, сматра да у народу не постоје незванични симболи који су, можда, прихваћенији од званичних. Све странке су, подсећа, прихватиле традиционалну заставу и грб Србије. Химна је, каже, такође општеприхваћена, иако има политичара и интелектуалаца који би волели да чују "Востани Сербије" или "Марш на Дрину", али "Боже правде" је утемељенија, прихваћенија и права је химна.

- Када је реч о односу националних мањина према знамењима Србије, теза да их тешко и нерадо прихватају или уопште не прихватају је - политизација! Србија је дала права националним мањинама која Срби нигде, осим у Републици Српској, не уживају. Уосталом, мањине су у већој мери одбациле неаутентичну и срамотну заставу Војводине него државна знамења Србије - поручује Антић.

dru%20zast6.jpg

Док се теоретичари и аналитичари препуцавају у којој мери су знамења Србије прихваћена, свакодневница показује нешто друго. У продавници "Јарболи и заставе" посла увек има, као и муштерија. Јер, не купују се само заставе, знамења Србије красе и друге производе, као што су шалови, мајице, торбе... на којима су одштампани.

- Они који код нас купују заставе и грбове Србије чине то са посебним уважавањем - каже Стевка Којић, продавац предузећа "Јарболи и заставе" (некада "Радна жена") у Београду. - Најчешће муштерије су државна и јавна предузећа, амбасаде, наши из расејања, фолклорни ансамбли, навијачи, спортисти, сватови и, што ме последњих година посебно радује - млади! Наша знамења купују и многобројна приватна предузећа да би их истакла у својим службеним просторијама. Осим тога, наше заставице све чешће купују и угоститељи, па их заједно са заставицама земаља из којих им долазе гости, стављају на столове у ресторанима или собама у хотелима.


САТЕН И СИНТЕТИКА

У ПРОДАВНИЦИ предузећа "Јарболи и заставе" у Београду лепотом плене и посебно блистају најквалитетније сатенске заставе Србије са ресама. Бирају их они који их купују као сувенир, затим, навијачи, спортисти и, наравно, наши људи који раде и живе у иностранству.

Друге, провидне, шупљикаве од синтетике купују се, пак, за државне и јавне установе, јер стоје напољу. Која ће бити одабрана зависи од јарбола или држача на који се ставља. Важно је, открива нам продавачица Стевка Којић, да боје буду постојане при свим временским условима. То се постиже посебним начином производње. Такође, важно је и да се за ветровита места одаберу материјали са већим шупљинама.

Због поштовања заставе купци, наглашавају у овој трговини, увек траже и упутства за одржавање.

Извор фотографија и текста: http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:486032-Trobojka-mladima-na---srcu
 
То је нажалост једна велика истина. И највише забрињава то што пре свих државне институције не поштују симболе своје државе. Пре неки дан видех на згради Универзитета у Београд заставу сасвим наопако окачену, отприлике она је висила на копљу под углом од ~45 степени, при чему се грб налазио на страни према земљи уместо према копљу. Да не говорим о заставама које се постављају вертикално уз јарболе. Или на понижавајуће примере где застава виси о концу, и то на самом улазу у земљу. Неретко се питам о чему се ту ради, јер пролазећи кроз Хрватску, скоро да нисам нашао примера где је застава погрешно постављена, сви је уредно постављају на копље и застава се свуда поносно вијори. Ове српске у највећем броју случајева само ландарају на ветру. Слично је и у Републици Српској. Они су тамо још маркирали своју територију заставама које се у једном правцу читају као српске, а у другом као руске; кад идеш од запада ка истоку, као да пролазиш кроз Русију.
 
Tome svemu treba dodati da neumereno koristimo državnu zastavu. Državna zastava, sa grbom, uvedena je kao oznaka državnih organa i javnih službi države Srbije i u slučajevima u kojim treba predstaviti Republiku Srbiju. Znači, to je zastava za javne institucije i to u užem smislu: ministarstva, ambasade, sudove i sl. U svim ostalim slučajevima primereno je koristiti narodnu zastavu, dakle trobojku bez aplikovanog grba.

A mi smo uobičajili da državnom zastavom vitlamo i na svadbama.

Hoću da kažem da je pogrešna upotreba zastave posledica sveopšteg nedostatka kulture u pogledu korišćenja simbola. Smatram i da je vizuelno rešenje koje je primenjeno za grb takođe posledica nedostatka te kulture. Dakle, odatle potiču sve te anomalije.
 
Tome svemu treba dodati da neumereno koristimo državnu zastavu. Državna zastava, sa grbom, uvedena je kao oznaka državnih organa i javnih službi države Srbije i u slučajevima u kojim treba predstaviti Republiku Srbiju. Znači, to je zastava za javne institucije i to u užem smislu: ministarstva, ambasade, sudove i sl. U svim ostalim slučajevima primereno je koristiti narodnu zastavu, dakle trobojku bez aplikovanog grba.

A mi smo uobičajili da državnom zastavom vitlamo i na svadbama.

Hoću da kažem da je pogrešna upotreba zastave posledica sveopšteg nedostatka kulture u pogledu korišćenja simbola. Smatram i da je vizuelno rešenje koje je primenjeno za grb takođe posledica nedostatka te kulture. Dakle, odatle potiču sve te anomalije.

Јесте, тачно тако, али то се не може исправити преко ноћи него дугим и брижљивим и правилним мерама одгоја.
 
Да ли неко има ова правила истицања заставе Републике Србије и да ли су иста на сликама исправна сва?

Da ovo je tačno. Ranije mi je jedan kolega objasnio, to zaista nijesam znao, da u Zakonu o zastavi Repuiblike Srbije nije preciziran posebni dizajn za uspravno isticanje zastave. Po njegovom objašnjenju zastava je uspravno istaknuta kad je koplje vodoravno. Naravno on je savršeno u pravu, jer sam se kasnije uvjerio da je isti slučaj sa svim zemljama na svijetu koje nemaju u zakonu predviđen posebni dizajn za uspravno istaknutu zastavu. Ovjde itreba imati na umu da je koplje vodoravno. Sve druge zemlje koje imaju definisan dizajn uspravno istaknute zastave, dizajn prilagođavaju posebnom veksilološkom pravilu, Gornji desni ugao (gornji ugao uz koplje), je tačka najvišeg dostojanstva i uzvišenosti i niukom slučaj ne smije mijenjati svoje mjesto. Ona je uvijek uz koplje u gornjem desnom uglu. Da bi se to ostvarilo, uspravno istaknuta zastava, mora naličje postati lice, gornja ivica postaje vezana ivica uz kopje a ivica koja je bila vezana za koplje postaje gornja ivica. Svi ostali elementi se podašavaju prema tom pravilu s tim da se u novom položaju postavljaju takođe uspravno ili se postavljaju u istom položaju na kojem se naze poslije ovih rotacija. Za prvi slučaj je primjer zastava Slovačke za drugi zastava Komorskih Ostrva. Sve ove intervencije su nepotrebne u slučaju zastava koje nemaju posebni dizajn za uspravno isticanje.
 
Poslednja izmena:
Ово сам нашао на међумрежју z:) , па да поделим са вама, правила истицања неких државних застава. :ztorba:

По закону осим хоризонталног положаја ниједан други није законски. Вексилолошки би прихватљива била још исправно постављена вертикална верзија заставе. А сваке друге верзије, да не говоримо о променама и додатним интервенцијама на изгледу саме заставе, не могу се сматрати правилним.
 

Ово сам нашао на међумрежју z:) , па да поделим са вама, правила истицања неких државних застава.
:ztorba:

----001-1.jpg





Ne, osim prve sve druge su pogrešno postavljene. Pogledaj ovaj njemački sajt na njemu su prikazane sve zastave svijeta prikazane u vodoravnom i uspravnom položaju. Njemci su kao po običaju temeljiti i pouzdani, pa možeš slobodno prihvatiti što su naveli.
Zastava Srbije http://www.fahnen-koessinger.de/Fahnen-der-Welt/Europa/Serbien_(59).html
Zastava Crne Gore ima posebni dizajn za oba slučaja http://www.fahnen-koessinger.de/Fahnen-der-Welt/Europa/Montenegro_(236).html
Na primjer i Slovačka ima posebne dizajne http://www.fahnen-koessinger.de/Fahnen-der-Welt/Europa/Slowakei_(61).html
Zastava Rusije takođe ima oposeban dizajn http://www.fahnen-koessinger.de/Fahnen-der-Welt/Europa/Russland_(12).html
i tako redom.

По закону осим хоризонталног положаја ниједан други није законски. Вексилолошки би прихватљива била још исправно постављена вертикална верзија заставе. А сваке друге верзије, да не говоримо о променама и додатним интервенцијама на изгледу саме заставе, не могу се сматрати правилним.

Upravo tako.
 
Ne, osim prve sve druge su pogrešno postavljene. Pogledaj ovaj njemački sajt na njemu su prikazane sve zastave svijeta prikazane u vodoravnom i uspravnom položaju. Njemci su kao po običaju temeljiti i pouzdani, pa možeš slobodno prihvatiti što su naveli.
Zastava Srbije http://www.fahnen-koessinger.de/Fahnen-der-Welt/Europa/Serbien_(59).html
Zastava Crne Gore ima posebni dizajn za oba slučaja http://www.fahnen-koessinger.de/Fahnen-der-Welt/Europa/Montenegro_(236).html
Na primjer i Slovačka ima posebne dizajne http://www.fahnen-koessinger.de/Fahnen-der-Welt/Europa/Slowakei_(61).html
Zastava Rusije takođe ima oposeban dizajn http://www.fahnen-koessinger.de/Fahnen-der-Welt/Europa/Russland_(12).html
i tako redom.

Искрено, овде ми сад нешто није јасно. Кад је реч о српској народној застави, зар она не би требала у вертикалном положају бити обрнуто окренута у односу на пример како је овде приказана, тј. да до јарбора иде црвена уместо беле боје? Јер овако, испада да су руска и српска застава у вертикалном положају идентичне, погледајте примере.

А кад смо већ код вертикалног постављања српске тробојке, јуче пролазећи кроз Републику Српску, где су путем постављене управо вертикалне заставе, видех на два места нешто што ме уопште није изненадило, хоризонтално постављене руске заставе. Не знам да ли је у питању само нечија русофилија, али од тог вертикалног постављања, не би ме зачудило да је неко помешао боје српске заставе.
 
Направљена је грешка код Српске заставе!

Можда и није. Заставе са грбом се у неким другим случајевима ротирају у супротном смеру од застава без грба. Обрати пажњу на заставе Шпаније и Молдавије. Мада је код Хрватске и Словеније баш овако као у овом твом преправљеном примеру. То је то кад нема правила, може и овако, може и онако, а у ствари не би требали никако осим како је прописано законом. Како било да било, теби свака част за урађене примере. z;)
 


Идемо са новим изворима ове доле стоне заставице... :zjelka:

33-1.png


Early variants of the state flag

rs-st1-1.gif


State flag of Serbia in proportions 1:2 - Image by Milan Heldrih, 9 January 2005

A state flag in proportions 1:2 is hoisted at least over the presidential residence in Belgrade and also in front of hotel Hajat. In both cases they are hoisted without the national flag of Serbia and Montenegro (as one would have assumed that the ratio might have been made so that the two would be of the same size, but no). Such 1:2 flags are not prescribed by the new Serbian regulations, but the regulation is vague and may be followed more or less strictly.

Željko Heimer, 9 January 2005

rs-stv-1.gif


Vertical state flag of Serbia - Image by Željko Heimer, 31 May 2005

The state flag of Serbia is used also in a vertical variant. As far as I amaware, the vertical variant is not prescribed anywhere, but apparently it is used nevertheless in somewhat unexpected design.
Namely, the vertical flag is the tricolour red-blue-white from observer's left to right, with the coat of arms set in the canton, so that its vertical axis matches the edge between the red and the blue fields and moved towards the top, approximately to 1/3 of the length.
Milan noticed also several variations, including the proportion variations from the usual 2:3 (matching the horizontal flag), 1:2 (matching the flag of Serbia and Montenegro) and even as long as 1:5 for vertical banner-like hoisting.
The flag seems to be mass produced (and used) in Serbia, and it probably not solely by one manufacturer, as the variants may prove. Milan repoirts that the flag is used amnong other places on the state TV headquarters (1:5 variant), the Customs Office (1:2), buildings of some municipal courts in New Belgrade and some less official places such as the Zepter Bank, Hotel Beograd Interkontinental, a bakery shop in Lazarevac etc. As table flags these are used in the government buildings, as shown in various newspapers on the photos on the working desk of Vojislav Koštunica, the Prime Minister, and Boris Tadić, the President.

Milan Heldrih & Željko Heimer, 31 May 2005

Извор: http://www.crwflags.com/fotw/flags/rs.html


State Flag, 2004 – 2010

Državna zastava


cs-sr1-1.gif
fis_norm-1.gif
fis_vert-1.gif
fis_hist-1.gif
2:3

cssr1-1.gif
cs-sr11-1.gif


Adopted: 17th August 2004

Abandoned: 11th November 2010

Source: Preporuka o korišćenju grba, zastave i himne Republike Srbije, 17. 08. 2004, “Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 93/2004, 17. 08. 2004, p. 1

Zaključak o upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije, 20. 08. 2004, “Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 95/2004, 20. 08. 2004. p. 13

Coat of arms according to Narodna skupštine Republike Srbije, www.parlament.sr.gov.yu, 27.09.2004.
Zakon o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije, "Službeni glasnik Republike Srbije", br. 36/2009, 11.05.2009.

The state flag adds on the national tricolour the lesser coat of arms in the middle offset toward the hoist for 1/7 of the flag length.

The vertical variant is not prescribed, but is used in this form nevertheless - with the coat of arms off-set towards the canton.

Извор: http://zeljko-heimer-fame.from.hr/descr/cs-sr.html
 


FORMICE, онда су ови примери правилни начин истицања заставе Републике Србије или сам у криву за ове доле које нису у сразмери 3:2? z:)

---1.png


:zjelka:


Ne nije pravilan. Zastava Srbije po Zako o zastavi Srbije, može biti istaknuta samo vodoravno. Dozvoljava se da koplje bude horizontalno ali tada je crveno polje desno a ne lijevo kao ovdje. Ovdje jeste prikazan dizajn koji bi bio važeći kad bi bio opisan u Zako u ozastavi, s tim da bi se trebalo definiosati i položaj grba. Za sad uspravno postavljena zastava Srbije može biti zastava kojoj je krajnje desno polje crveno a grba je vodorava sa krunom u desnu stranu. To je inače uobičajen položaj svih zatava svijeta u zemljama koje nemaju definisan posebni dizajn za uspravno isticanje zastava. A kad se on definiše tada bi zastava izgledala kao na gornjim primjerima, s tim što mislim da bi i grb trebaio da promjeni položaj.

- - - - - - - - - -



Идемо са новим изворима ове доле стоне заставице... :zjelka:

33-1.png

Da ovakav bi položaj bio kad bi bio definisan dizajn. Čudi me da Željko pravi ovako grubu grešku, on je inače izvanredno precizan i pažljiv. Doduše i ja sam ovo nalazio ranije i bio sam ubijeđen da je to prihvaćeno, međutim kolege su me ubjedile da ovaj dizajn nije definisan u Zakonu o zastavi Srbije. Da li su postojali neki prijedlozi, da li se tokom skupštineske procedure odustalo od promjena, to zaista ne znam.
 

Дакле, да утаначимо...:deda:

Ne nije pravilan. Zastava Srbije po Zako o zastavi Srbije, može biti istaknuta samo vodoravno. Dozvoljava se da koplje bude horizontalno ali tada je crveno polje desno a ne lijevo kao ovdje. Ovdje jeste prikazan dizajn koji bi bio važeći kad bi bio opisan u Zako u ozastavi, s tim da bi se trebalo definiosati i položaj grba. Za sad uspravno postavljena zastava Srbije može biti zastava kojoj je krajnje desno polje crveno a grba je vodorava sa krunom u desnu stranu.To je inače uobičajen položaj svih zatava svijeta u zemljama koje nemaju definisan posebni dizajn za uspravno isticanje zastava...

3.PNG

31-1.png

Ово би било по садашњем закону правилно истицање заставе Рапублике Србије, а дозвољена усправна застава ова, као и у свим земљама где није назначено законски усправан положај ? z:)

... A kad se on definiše tada bi zastava izgledala kao na gornjim primjerima, s tim što mislim da bi i grb trebaio da promjeni položaj.

- - - - - - - - - -


---1.png

Овако би изгледала усправно постављена застава, ако би се законски назначио положај, с тим што би и грб био постављен усправно? Да ли су сви ови положаји заставословно исправан, који је тренутно на горњој слици?

Da ovakav bi položaj bio kad bi bio definisan dizajn. Čudi me da Željko pravi ovako grubu grešku, on je inače izvanredno precizan i pažljiv. Doduše i ja sam ovo nalazio ranije i bio sam ubijeđen da je to prihvaćeno, međutim kolege su me ubjedile da ovaj dizajn nije definisan u Zakonu o zastavi Srbije. Da li su postojali neki prijedlozi, da li se tokom skupštineske procedure odustalo od promjena, to zaista ne znam.

33-1.png
34-1.png

Зашто као на првој слици, а не као на другој као што је Словачка поставила?
 
Искрено, овде ми сад нешто није јасно. Кад је реч о српској народној застави, зар она не би требала у вертикалном положају бити обрнуто окренута у односу на пример како је овде приказана, тј. да до јарбора иде црвена уместо беле боје? Јер овако, испада да су руска и српска застава у вертикалном положају идентичне, погледајте примере.

А кад смо већ код вертикалног постављања српске тробојке, јуче пролазећи кроз Републику Српску, где су путем постављене управо вертикалне заставе, видех на два места нешто што ме уопште није изненадило, хоризонтално постављене руске заставе. Не знам да ли је у питању само нечија русофилија, али од тог вертикалног постављања, не би ме зачудило да је неко помешао боје српске заставе.

Da upravo o tome pričam. Srbija nema definisan dizajn za uspravno isticanje zastave. Tada je uspravno istaknuta zastava obična zastava kada joj je koplje vodoravno. Lice zastave je kako je prikazano na tom sajtu, sa crvenom bojom s desne strane. Da je definisan posebni dizajn crvena zastava bi trebala biti sa lijeve strane.

- - - - - - - - - -



Направљена је грешка код Српске заставе! :zjelka:

3-1.png


Исправно истакнута стона заставица Републике Србије

32-1.png




Погрешно истакнута стона заставица Републике Србије

31-1.png
33-1.png
34-1.png
35-1.png
36-1.png



Da evo lijepo prikazanih primjera. Njemačka i Rusija imaju posebno propisan dizajn za isticanje uspravno, Srbije nema, pa se uspravno postavljena zastava dobija postavljanjem koplja vodoravno. tako da je ispravna samo prva zastava u donjem redu.

Sličan problem se javlja kod rondela, okruglih oznaka na avioaniam Ratnog vazduhoplovstva. Po pravili boje rondele bi trebale biti boje koje se dobijaju rotacijom linje vezane uz koplje, oko gornje tačke, u smjeru suprotnom od kazaljke na satu. Ili jednostavnije gornja boja trebala bi biti prva u centru, a ostale redom da se nižu u koncentričnim krugovima prema obodu. Međutim to nije slučaj i čak se gotovo pola rondela ne slaže sa tim pravilom. tako danas rondela Republike Slovenije ima raspored boja koji bi trebala da ima rondela Republike Srbije, sa crvenim krugom u središtu i redom plavim i bijelim prstenovima, a trebalo bi biti oratno sa bijelim krugom u središtu i redom crvenim i plavim prstenom.RV Republike Srpske je učinilo istu grešku a i RV Srbije mada središte prikriva bijeli krst ali su dva spoljnja prstena plavo crveno. Nijesu to jedini slučajevi u svijetu, ima takvih slučajeva cijela gomila, ali ne vidim problem u tome da se koriste oznake konstruisane na bilo koji način, samo ako nema istih.
 
Poslednja izmena:
Prenosim interesantni članak koji pronađoh na Politici:

Sve naše lađe

Vladimiru Požegu nije bilo lako da istraži tradiciju pomorstva i rečnog brodarstva, jer je to jedna od najmanje istraženih oblasti srpske istorije

recno-brodarstvo1.jpg

Brod princa Eugena iz 1717. godine
(Fotografije iz lične arhive Vladimira Požega)


Da li ste znali da je tradicija rečnog brodarstva u Srbiji starija od železničke? Prvo je Dunavom zaplovio parobrod, a tek nekoliko godina kasnije zahuktala je prva parna lokomotiva. Imali smo i brodovlasnike: kapetan Miša Anastasijević imao je u svom posedu 74 lađe, ali ga je prošle godine nadmašio privrednik Zoran Drakulić, koji je kupio austrijski „DDSG Kargo”, pa je postao najveći privatni brodovlasnik u istoriji srpskog rečnog brodarstva.

To su samo neki od zanimljivih podataka iz istorije srpskog pomorstva i rečnog brodarstva, koje je godinama u slobodnom vremenu sakupljao Vladimir Požeg, nekadašnji savetnik za informisanje u „Geneksu”. Nije bilo lako sve to istražiti i napisati knjigu o jednoj od najmanje poznatih oblasti srpske istorije.

Za Srbiju važi stereotip da je zemlja kontinentalnog mentaliteta, koja nikad nije imala more ni mornaricu, pa prema tome ni pomorsku istoriju. Međutim, činjenica je da su Srbi vekovima plovili morima, okeanima i jezerima širom sveta, i to je osnovni motiv i tematika moje knjige „Vekovi srpskog pomorstva i rečnog brodarstva” – kaže Vladimir Požeg.

Najveća šajkaška pobeda

recno-brodarstvo2.jpg

Autor enciklopedije o srpskom rečnom brodarstvu

Savremeno rečno brodarstvo u Srbiji, podseća naš sagovornik, započelo je 1862. godine kada je, ukazom kneza Mihaila, od Rusije kupljen parobrod „Deligrad”, tako nazvan po deligradskom šancu u Prvom srpskom ustanku. On je izrađen u Francuskoj 1851. godine, imao je nosivost od 275 tona i plovio je srećno i uspešno preko pola veka Dunavom, Savom i Tisom. Njegov prvi zapovednik bio je pomorski kapetan Božo Radoničić iz Boke kotorske.

Pre pojave prvog srpskog parobroda Dunavom su plovile šajke, brzi drveni brodovi koji su služili za izviđanje i borbu. Šajke su imale jedno do dva jedra, osam do dvadeset vesala i od 30 do 40 vojnika – šajkaša. Pramac se završavao oštrim kljunom za potapanje drugih brodova, na pramcu se obično nalazio i top, a na krmi šator za zapovednika.

Šajke su plovile Dunavom od X do sredine XIX veka. Jedna od najvećih šajkaških bitaka vođena je 1456. godine, kada je mađarska vojska branila Beograd od turskih napada. U mađarskoj rečnoj flotili više od polovine vojnika-šajkaša bili su Srbi. I to je, kaže naš sagovornik, bila jedna od najvećih šajkaških pobeda u istoriji rečnog brodarstva.

Požeg podseća i na brod iz vremena austrijskog vojskovođe, princa Eugena Savojskog, iz 1717. godine, koji je povratio Beograd od Turaka. To je bio jedrenjak bez vesala, kakvi su se gradili u Beogradu. On se, međutim, nije dobro pokazao iako je imao dve do tri palube s oko 40 topova, jer nije imao vesla. Zato je bio veoma ranjiv u plovidbi uzvodno. Austrijanci su potopili nekoliko ovakvih brodova da ne bi pali u ruke neprijatelja.

Još bez muzeja

recno-brodarstvo3.jpg

„Jadran” ustupljen crnogorskoj mornarici

„Srpski Onazis” XIX veka bio je Miša Anastasijević, čuveni trgovac, koji je pored 74 lađe imao i 24 kamarašije, kako bi se danas reklo za agencije koje su zapošljavale 500 ljudi od Brčkog do Crnog mora. A otac srpskog parobrodarstva je Dimitrije Ćirković, gvožđarski trgovac, osnivač i doživotni predsednik Prvog srpskog parobrodarskog društva, koje je imalo tri parobroda kada je 1891. godine osnovano, a do Prvog svetskog rata još 11 i 50 šlepova tegljenica. Svi su učestvovali i u ratu, neki su zaplenjeni ili potopljeni. Parobrod „Timok” ostao je jedini u srpskim rukama sve do kraja rata snabdevajući Dunavom srpsku vojsku u Dobrudži u Bugarskoj.

Prva srpska zastava pojavila se na rekama 1834. godine. Tada je turskim fermanom dozvoljeno da se na brodovima vije srpska zastava crveno-žuto-plave boje, sa tri polumeseca i krstom sa ocilima.

Puno je zanimljivosti iz naše „istorije na vodi”, ali uprkos tome, i pored stotina muzeja i galerija, u Srbiji ne postoji nijedan muzej brodarstva.

Beograd ima PTT muzej, Železnički muzej, Muzej starih automobila, Muzej vazduhoplovstva sa eksponatima starim nešto više od jednog veka, ali za pomorsko-brodarsku tradiciju staru više hiljada godina nema odgovarajućeg prostora u Beogradu – ističe naš sagovornik, uveren da će se to ipak uskoro promeniti.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ovo je vrlo zanimljivo...je li ima neko više podataka o ovakvoj zastavi?
 
Poslednja izmena:
Da upravo o tome pričam. Srbija nema definisan dizajn za uspravno isticanje zastave. Tada je uspravno istaknuta zastava obična zastava kada joj je koplje vodoravno. Lice zastave je kako je prikazano na tom sajtu, sa crvenom bojom s desne strane. Da je definisan posebni dizajn crvena zastava bi trebala biti sa lijeve strane.

- - - - - - - - - -



Da evo lijepo prikazanih primjera. Njemačka i Rusija imaju posebno propisan dizajn za isticanje uspravno, Srbije nema, pa se uspravno postavljena zastava dobija postavljanjem koplja vodoravno. tako da je ispravna samo prva zastava u donjem redu.

Sličan problem se javlja kod rondela, okruglih oznaka na avioaniam Ratnog vazduhoplovstva. Po pravili boje rondele bi trebale biti boje koje se dobijaju rotacijom linje vezane uz koplje, oko gornje tačke, u smjeru suprotnom od kazaljke na satu. Ili jednostavnije gornja boja trebala bi biti prva u centru, a ostale redom da se nižu u koncentričnim krugovima prema obodu. Međutim to nije slučaj i čak se gotovo pola rondela ne slaže sa tim pravilom. tako danas rondela Republike Slovenije ima raspored boja koji bi trebala da ima rondela Republike Srbije, sa crvenim krugom u središtu i redom plavim i bijelim prstenovima, a trebalo bi biti oratno sa bijelim krugom u središtu i redom crvenim i plavim prstenom.RV Republike Srpske je učinilo istu grešku a i RV Srbije mada središte prikriva bijeli krst ali su dva spoljnja prstena plavo crveno. Nijesu to jedini slučajevi u svijetu, ima takvih slučajeva cijela gomila, ali ne vidim problem u tome da se koriste oznake konstruisane na bilo koji način, samo ako nema istih.
Мислим да ваздухопловство Србије није направило грешку јер то није рондела на основу тробојке.

То је знак српске авијатике

ASF_oznake_04_Srbija_1912-15-1.gif


на који је додат косовски крст.
 
Значи, према свему овде написаном пошто у Републици Србији није законски назначено усправно истицање државне заставе, застава треба бити истицана као на слици 1., а када би законски било назначено усправно истицање државне заставе, онда би она по заставословним правилима изгледала као на слици 2.. z:)

32.png

Везано за положај штита Републике Србије на државној застави, мислим да су ово прави примери поређења, какав би положај штит Републике Србије требао бити постављен на усправно истакнутој државној застави.

31.jpg


Свима на форуму, који славе вечерас, поздрављам их речима:
„Мир Божији
Христос се роди!“
 

Дакле, да утаначимо...:deda:


Ово би било по садашњем закону правилно истицање заставе Рапублике Србије, а дозвољена усправна застава ова, као и у свим земљама где није назначено законски усправан положај ? z:)

---1.png

Овако би изгледала усправно постављена застава, ако би се законски назначио положај, с тим што би и грб био постављен усправно? Да ли су сви ови положаји заставословно исправан, који је тренутно на горњој слици?



Грб би требао бити "смјештен"...од половине дужине заставе помјерен за 1/7 укупне дужине исте ка копљу:

8iO3KPI-1.jpg
 

Prilozi

  • 8iO3KPI.jpg
    8iO3KPI.jpg
    59,7 KB · Pregleda: 2
Poslednja izmena:
Мислим да ваздухопловство Србије није направило грешку јер то није рондела на основу тробојке.

То је знак српске авијатике

ASF_oznake_04_Srbija_1912-15-1.gif


на који је додат косовски крст.

Bijeli krug je prikriven krstom, a li kod mjesta spajanja krakova se vide mali lukovi bijelog kruga.
To je pogrešna konstrukcija koju ne preporučuje FOTW. Konstrukcija bi trebala da izgleda ovako

To je valjda po tradiciji da je prva boja odozgo istovremeno i prva boja u centru, tako su konstruisane kokarde za kape i uniforme. Mada kažem ne vidim u tome veliki problem, dokle god ne postoje iste oznake. Ne bi predstavljalo šproblem ni kad bi Slovenija izmjenila svoju rondelu jer kod rondele Srbije još postoji krst koji je dovaoljan da se napravi razlika.

Значи, према свему овде написаном пошто у Републици Србији није законски назначено усправно истицање државне заставе, застава треба бити истицана као на слици 1., а када би законски било назначено усправно истицање државне заставе, онда би она по заставословним правилима изгледала као на слици 2.. z:)


Везано за положај штита Републике Србије на државној застави, мислим да су ово прави примери поређења, какав би положај штит Републике Србије требао бити постављен на усправно истакнутој државној застави.

Pogledajte prilog 344630

Свима на форуму, који славе вечерас, поздрављам их речима:
„Мир Божији
Христос се роди!“

Upravo tako
Vaistinu se rodi, Nazdarvlje Badnji dan.
 
Poslednja izmena:

Back
Top