Грб и застава Србије

A sad i Rihental uzgleda nije imao jasnu sliku o ovim krajevima. Početk XV vijeka Tuska atakuje na evropu, što se događa na Balkanu niko uglavnom pojma nema. Zanlo se da je bila carevina Srbija, Vizantija je na samrti, hrišćanske kraljevine paraju kao muve pred Tuskom silom, smutno doba. Carevina Srbija je imala svoj grb, a zašto joj se pripisuje novi pitanje je za tumačenje. Ne vjerujem da je novac Balšića mogao posluužiti kao bilo kakav motiv za konstrukcuiju grba Carstva Nemanjića, osobiti jer se šarže vuka i vepra razlikuju jasnim osobinama )kod vepra su izražene kljove a i njuška je različita ta ko da se zabuna ne može desiti. Mada su tri šarže vrlo slične vučija glava, veprova glava i medveđa glava i radi njihovog razlikovanja međedu se stavlja oglav, vepru kljove a vuku zubi

сасвим си у праву кад кажеш да су Рихенталу балканске прилике биле прилична напознаница- државе су се распале, обласни господари се уздизали и пропадали, Османлије продирали, а догађаји смењивали муњевитом брзином. Рихентал је тешко могао разумети сав тај метеж па зато не треба да нас чуди што је неке грбове погрешно тумачио или погрешно приписао (подаци који су стизали на Запад били су непотпуни, закаснели и често нетачни, а извори ретки и ограничени). златног двоглавог орла на црвеном он означава као грб српског деспота (Стефана Лазаревића)- сасвим исправно, јер је деспот у оновременој Европи био позната личност, великог угледа. а шта је са Балшићима? сасвим је могуће да се на трговима европских градова мењао и њихов новац (на коме је вучја глава). на питање одакле су сребрњаци, најкраћи одговор је- из Србије. сумњам да су тамошњи трговци разумели сву сложеност политичких односа међу удеоним областима некадашњег српског царства. да ли се на штиту налази глава вука или глава вепра, тешко се могло поуздано закључити гледајући ситне новчиће- и уместо да у својој Хроници напише ''грб господара Зете'', он ставља ''грб цара Србије''. шта је даље било, знамо и сами.

______________

Лима, уз сво поштовање према твојој неспорној даровитости и хвале вредном труду, скрећем ти пажњу да ово ипак није дизајнерска, него историјска тема. надам се да разумеш шта хоћу да кажем.
 
Poslednja izmena:
170989_55579774_grb-srbije-KOSKA-edition-zastava-srbije-serbian-flag-srpska-zastava.jpg
Оцили су много лепши него на данашњем грбу, бар по мени, али је зато орао рашчупан као онај албански.
 
сасвим си у праву кад кажеш да су Рихенталу балканске прилике биле прилична напознаница- државе су се распале, обласни господари се уздизали и пропадали, Османлије продирали, а догађаји смењивали муњевитом брзином. Рихентал је тешко могао разумети сав тај метеж па зато не треба да нас чуди што је неке грбове погрешно тумачио или погрешно приписао (подаци који су стизали на Запад били су непотпуни, закаснели и често нетачни, а извори ретки и ограничени). златног двоглавог орла на црвеном он означава као грб српског деспота (Стефана Лазаревића)- сасвим исправно, јер је деспот у оновременој Европи био позната личност, великог угледа. а шта је са Балшићима? сасвим је могуће да се на трговима европских градова мењао и њихов новац (на коме је вучја глава). на питање одакле су сребрњаци, најкраћи одговор је- из Србије. сумњам да су тамошњи трговци разумели сву сложеност политичких односа међу удеоним областима некадашњег српског царства. да ли се на штиту налази глава вука или глава вепра, тешко се могло поуздано закључити гледајући ситне новчиће- и уместо да у својој Хроници напише ''грб господара Зете'', он ставља ''грб цара Србије''. шта је даље било, знамо и сами.

______________

Лима, уз сво поштовање према твојој неспорној даровитости и хвале вредном труду, скрећем ти пажњу да ово ипак није дизајнерска, него историјска тема. надам се да разумеш шта хоћу да кажем.

Svakako do sad vlo vjerovatno objašnjenje.
 
______________

Лима, уз сво поштовање према твојој неспорној даровитости и хвале вредном труду, скрећем ти пажњу да ово ипак није дизајнерска, него историјска тема. надам се да разумеш шта хоћу да кажем.

Наравно, примедба на месту. Извињавам се.

Мада, само сам хтео да прикажем неке мало другачије "верзије" српског грба и на основу критика и савета учесника ове теме нацртам можда и неку занимљиву варијанту нашег грба.

1522148_570877959664026_1688529073_n.jpg


- - - - - - - - - -

1458478_548317955253360_1605272484_n.jpg


"Када се заставе истичу произвољно, онда се вијоре чак и наопако. "
 
995422_481351541950002_1069827884_n.jpg


"Срамотно и извитоперено схваћено коришћење симбола Републике Србије и Града Београда. Постоје званичне заставе ове државе и овог града, али се нашао неки стручњак да овако истакне ове рекламне банере. Уз то, овај одштампани грб Србије је неправилан."
 
5 динара из 1904. из моје приватне збирке, на којима се види званични емблазон грба краљевине Србије. Ово је иначе и господину Грујићу био један од узора за данашњи изглед српског грба. Можете приметити и огњила, као и кљунове, реп и крст који неодољиво подсећају на тренутни грб. Доказ да Кралов нацрт никада није усвојен као емблазон, те да је данашњи грб много традиционалнији од ранијег. Ја сакупљам само кованице које нису биле у оптицају, највишег степена очуваности, тако да су детаљи изванредни. Било би лепо када би неко уложио труда да направи векторски цртеж овог грба.

п.с. Нажалост фотографија није очитана у поној резолуцији, ако неко зна разлог нека ми јави. Поздрав!

NPP_4626.jpg
 
Poslednja izmena:
Саму су оцили сличнији онима на предходном грбу.
Знаш ли можда одакле је Грујић нашао узор за данашњи облик оцила?

Да, али не одударају ни од данашњих. Ја бих рекао да је огњила пресликао са старог грба Палеолога, тј. неких његових верзија. Разлог је естетски, наиме у хералдици је циљ да поља буду што боље искоришћена, а данашњи облик огњила се одлично уклапа у српски штит. Људи не разумеју да је сам изглед потпуно неважана са становишта традиције, важан је блазон, тј. опис по којем се огњила између кракова крста, а како ћете нацртати тај хералдички елемент, зависи искључиво од вас, а по мом мишљењу најважнији критеријум је естетика. Српски штит је Грујић феноменално естетски насликао и моје уверење је да је ово најбољи емблазон српског грба у историји. Међутим, лепо би било да неко векторски нацрта и грб који сам поставио, како би имали приказ званичног грба краљевине Србије, а не онај катастрофални векторски рад из 2004., којим је чак и Кралов цртеж уништен, а који тадашњи познаваоци хералдике попут Стојана Новаковића и остале елите, не би никада допусти као званични емблазон.
 
Čuj pravilno i nepravilno isticanje zastave. Kakva glupost i kako glup formalizam. Ja mogu svoju zastavu da ističem kako god hoću, osim da je gazim, što je uvreda.

Зашто би било глупост? Неправилним истицањем може доћи до разних забуна. Тако рецимо док путујеш кроз Републику Српску, управо због неправилно истакнутих застава, у једном правцу прате те заставе Републике Српске, а у другом заставе Руске Федерације.

Са заставом Србије можда неће долазити до забуне, али начини на које се она истиче, показују колико је поштовање правила потребно. Застава би требала да се вијори на јарболу, а код нас она у најбољем случају виси на својој бочној страни, клатећи се на ветру... А негде ни то, већ стоји залепљена или упетљана за неку површину на коју се наслања.

Неко ко много пати од истицања својих националних обележја су грађани Хрватске, али тамо је скоро свака застава прописно постављена, и то не мислим зато што људи познају прописе, већ једноставно што знају како се застава треба поставити да би достојно изгледала. Како код нас не постоји таква свест, не могу то да одгонетнем.
 
Čuj pravilno i nepravilno isticanje zastave. Kakva glupost i kako glup formalizam. Ja mogu svoju zastavu da ističem kako god hoću, osim da je gazim, što je uvreda.

Možda djeluje suvišno ali je ovo pitanje vrlo ozbiljno, naročito što nijesu rijetki slučajevi da je dolazilo do ozbiljnih međunarodnih incidenata nepravilnim isticanjem zastava. Svaka zastava na svijetu ima zakonski propisan sistem isticanja kojeg se svako mora pridržavati ( neke zastave se ne smiju spoštati "na pola koplja", ili se ne smiju u znak pozdrava "naginjati" i kasnije podizati i slično, nijedna zastava nijednim svojim dijelom ne smije dotaći zemlju kad je razvijena). Civilne (narodne, nacionalne,...) koje ističu građani neke zemlje svakako imaju mnogo blaže kriterijeume isticanja mada se i kod njih treba pridržavati pravila da ne dolazi do zabuna kao štop pomenu poštovani Rojalista. U svakom slučaju zastava je obična šarena krpa dok joj se ne prida značanje zastave, a tad postaje značajan simbol prema kojem se mora odnositi sa poštovanjem i po zakonu, bez obzira o kojoj se zastavi radilo.
 
Poslednja izmena:
Саму су оцили сличнији онима на предходном грбу.
Знаш ли можда одакле је Грујић нашао узор за данашњи облик оцила?
Извини за грешку у репутацији. У питању је цртеж Анастаса Јовановића.

12327771293738grb.jpg
 
Poslednja izmena od moderatora:
5 динара из 1904. из моје приватне збирке, на којима се види званични емблазон грба краљевине Србије. Ово је иначе и господину Грујићу био један од узора за данашњи изглед српског грба. Можете приметити и огњила, као и кљунове, реп и крст који неодољиво подсећају на тренутни грб. Доказ да Кралов нацрт никада није усвојен као емблазон, те да је данашњи грб много традиционалнији од ранијег. Ја сакупљам само кованице које нису биле у оптицају, највишег степена очуваности, тако да су детаљи изванредни. Било би лепо када би неко уложио труда да направи векторски цртеж овог грба.

п.с. Нажалост фотографија није очитана у поној резолуцији, ако неко зна разлог нека ми јави. Поздрав!

Pogledajte prilog 318570

Занимљиво. Пошаљи ми слику у већој резолуцији па ћу покушати да прецртам грб.
 
Занимљиво. Пошаљи ми слику у већој резолуцији па ћу покушати да прецртам грб.

Не знам да ли би могла послужити ова кованица, с обзиром да је на неким местима доста оштећена, углавном реч је о истој кованици.

artid1535_combined.jpg
 
Poslednja izmena:
Ako koze da se zakljuca ova tema,jer za ovoliko odgovora smatram da je iscrpljena,iako nam se grbovi mijenjaju skoro kao carape...

Ne moze da se zakljuca ni ova ni bilo koja druga koju ste trazili. Ovde postoji moderator i on ce zakljucati, ako smatra da treba.
Ubuduce, molim Vas, ovakve zahteve mozete slati samo na pp, da li nadleznom moderatoru ili supermoderatoru, odluka je na Vama.
Svaka sledeca ovakva poruka ce se smatrati ometanjem rada moderatora i foruma.
 
Pogledajte prilog 318898

извор где можете прочитати занимљивост о поштанској марки, штампаној 1954. године: http://www.crwflags.com/fotw/flags/rs_up.html#sta


Мене су више ове ствари занимале. Ето како било ко може објашњавати грб Србије. И сад шта је ту истина и кавве везе то има са Србијом?
Origin of the firesteels/4C's charges (ocila)

The four C-shaped elements shown on the coat of arms of Serbia are called ocila. Another word in Serbian for the same device is ognjila, but I do not think that this is ever used for those elements in this context.
In English, an ocila is called a firesteel, being a cup or plate used for holding fire in religious service, most usually beneath icons, providing fragrant smoke. A similar device is also known in Western European heraldry, then most usually with opening above, often with fire bursting from it.
Željko Heimer, 28 September 1998

The meaning and use of this symbol is said to date back to the 13th century, referring to the life of St. Sava, a Serbian prince, monk, and a patron of the Serbian Orthodox Church (established in 1219).
During that time of transition in Serbian maedieval history, the state was pressured by the Holy See to convert into Catholicism. Since the state did not have its own independent ecclesiastic establishment, St. Sava called for establishment of a Serbian independent Archiepiscopat, and as well called on all Serbs to unite against the pressure from the Holy See.
St. Sava said, "Only Unity Saves the Serbs", in Serbian, Samo Sloga Srbina Spasava. Every word in that sentence begins with the letter "S", written #x0421; in Cyrillic alphabet. There comes the explanation why there are four C's in the Serbian coat of arms. The Serbian coat of arms represents a reminder for a need for Serbian people to unite with the cause to preserve their heritage and nationhood.

David Adizes, 23 November 1999

Before the 12th century, an almost identical cross with four C- or rather B-shaped firesteels was used by the Byzantine Palaiologos Emperors, the letters standing for the Emperor's motto: Βασιλευς Βασιλεων Βασιλευων Βασιλευσιν, that is, "King of Kings, ruling over Kings".

Santiago Dotor, 25 November 1999

In the Orthodox Church, the cross that has been seen by Constantine the Great (270/288-337) is a very important symbol. Before the battle at Saxa Rubra (Milvian Bridge) he is said to have seen in the sky a very bright cross ("bright as many stars"). The message that he's been heard was: In hoc signo vinces. There is a difference between this cross of victory (Constantine won the battle) and the cross of crucifixion. In addition, it is also a representation of the bright cross they believe that will appear in the sky at the end of the World (Matthew 24:30).
There are several different ways to represent brightness of that cross. One of them is with diagonal rays, the second is with the Greek letters IS HS NI KA (Jesus Christ is victor). The third way is with four firesteels. The cross with four firesteels is an old Byzantine/Orthodox symbol and should not be connected to the Palaiologos (the last ruling family). It has nothing to do with four Β (Greek or Serbian Cyrillic alphabet).

Zoran Nikolić, 14 July 2004
 






big_thumb_b8649695323bc1fe3b38ad5fb3598292.jpg

кликни на слику да би је увећао/ла

АНАСТАС ЈОВАНОВИЋ, СМРТ ВАСЕ ЧАРАПИЋА НА СТАМБОЛ КАПИЈИ 1806, 18
акварел
48,5 х 36 цм
У 1305

Композиција има снажан документарни карактер. Под утицајем Васе Чарапића, кнеза грочанског, Карађорђе је одлучио да нападне Београд у ноћи 29/30. новембра 1806. Чарапић је предводио устанике у заузимању вароши Београда и кретао се са војницима турским шанцем између Стамбол-капије и сводова у Скадарској улици који воде у варош. Шанац је био осветљен машалама, па су га Турци опазили и тешко ранили. Умро је у Карађорђевом шатору на Ташмајдану. Анастас Јовановић (1817-1899) приказује сву драматику те ноћи, истичући улогу српског јунака Васе Чарапића у освајању Београда. Композиција је смештена пред масивно зидану Стамбол-капију. Централна фигура је тешко рањени грочански кнез. Сукоб Срба и Турака приказан је жестоко. Динамика је дочарана многобројним наоружаним фигурама у покрету. У првом плану је српска застава, а у позадини се назиру минаре и џамија, део панораме тадашњег турског дела вароши. Акварел је зналачки компонован, добро простудиран, снажан у директним наносима пастелних боја.

извор: http://www.mgb.org.rs/sr/component/jwallpapers/picture/likovna-do-1950/284-smrt-vase-carapica
 

Back
Top