Грб и застава Србије

Позната ми је ова слика, али тек сад из ближег видим да су прва два оцила окренута на једну, а друга два оцила на другу страну.

А триколор на застави је ни мање ни више него из времена стварања Кнежевине Србије.
 

Ово је општепознато, међутим ја до сада нисам приметио текст "За нацрт барјака дато је "молеру" 13. јуна 1835. г. 140 гроша."! Не разумем зашто би султанова администрација плаћала сликара да уради нацрт заставе? Да ли је сликар и осмислио заставу или је цртао чисто због размера, јер се застава добија спајањем црвене, плаве и беле траке, па не видим шта ту има да се црта!
 

Значи Милош Обреновић је лично боравио у Цариграду током договора о застави Србије? Најлогичније је да је он једноставно заменио бело и плаво поље, како би застава свима одговарала (треба нагласити да је и он био против слободарског сретењског устава Димитрија Давидовића) и то је можда и објашњење историје данашње српске тробојке.
 
Ово је општепознато, међутим ја до сада нисам приметио текст "За нацрт барјака дато је "молеру" 13. јуна 1835. г. 140 гроша."! Не разумем зашто би султанова администрација плаћала сликара да уради нацрт заставе? Да ли је сликар и осмислио заставу или је цртао чисто због размера, јер се застава добија спајањем црвене, плаве и беле траке, па не видим шта ту има да се црта!

а ко каже да је султанова администрација платила сликара? ''молер'' није турски израз, него српски, а плаћено му је у време док је кнез боравио у Цариграду- неких пола године пре издвања фермана.
 
а ко каже да је султанова администрација платила сликара? ''молер'' није турски израз, него српски, а плаћено му је у време док је кнез боравио у Цариграду- неких пола године пре издвања фермана.

Нисам ни мислио да је молер турски израз, већ нисам знао да је Милош тада био у Цариграду, па сам због тога претпоставио да је администрација платила. Међутим и даље ми није најјасније због чега сликар мора да наслика три боје, једну до друге?
 
Нисам ни мислио да је молер турски израз, већ нисам знао да је Милош тада био у Цариграду, па сам због тога претпоставио да је администрација платила. Међутим и даље ми није најјасније због чега сликар мора да наслика три боје, једну до друге?

вероватно због размера. баш као што си и приметио. три водоравна поља могу бити у различитом односу.
 
FERMAN SULTANSKI ZA POPRAVLJANJE ZASTAVE SRBSKE, SA KOJIM ONA DOBIVA DRUGI VID U POLOVINI ŠEVALA 1254. ILI PO NAŠEM 1838.

MAHMUD HAN, SIN ABDUL HAMID HANA

Pobedonosni svagda

Načelniče načelnika naroda hristianskog, podržava mi od velikaša sistema Nazareiske, Načelniče naroda Srbskog Miloša Obrenovića (konac ti vladvine častan bio), vi starešine naroda Srbskog i Episkopi (povinovanije vaše umnožilo se).

Kako prispe ovai visokočeiši carski znak, treba da bude izvestno i znano, da, premda e odapre edan Ferman proistekao o zastavi Srbskoi, da bi mogli moi podanici Srbli dolaziti, odlaziti i voditi trgovinu na morima i rekama moga carstva, a i premda smo mi dali ovu milost pokrai drugih preimućstava, davši im ednu zastavu od tri cveta t.e. odozgori crvenog u sredi plavog a odozdoli belog, no međutim budući da ovai vid zastave pričinava tegobe u delima narodnim te e rešeno, da se stavi cvetu crvenom, naigoriem, četiri zvezde, a na sredim plavom, grb nacionalni.

I budući da ste vi knjaže molili visočaiše naše pravitelstvo posredstvom narodnih poslanika, da se saglasimo odabrati ovai vid zastave koi kako prispe u vaše ruke, vi Knjaže treba da saobštite svima ovu visočaišu milost spram naroda, i da ga obavežete moliti se Bogu za blago moe ličnosti i mog pravlenia, da budete priznatelni i postoaeni u vernosti. Kako prispe ovaj ferman, po visočeišem njegovom smislu vi treba da distvujete, i da se povinete ovom znaku osveštenomu, isteknemu u polovini Ševala 1254. iz velike kancelarije Divana u Carigradu.

D. Matić, "Javno pravo Kneževine Srbije", Beograd, 1851, str. 88-89.; Milić Milićević, "Grb Srbije kroz istoriju", Beograd, 1995, str. 84-85.
 
Poslednja izmena:
Као што знамо у свим српским уставима, у којима је дефинисана (осим оног 1901.), застава је описана под називом "народне боје". Такође главне институције, настале у доба Обреновића зову се Народна скупштина, Народна библиотека, Народни музеј, Народно позориште. Разлог овоме је то што се Србија угледала на Француску када је доносила уставе и стварала институције, па је реч "nationale" преведено као "народна". Отуд и ова дефиниција заставе, јер се у француском уставу застава звала "couleurs nationales", те је по нашем преводу то било "народне боје". Заправо тај термин бисмо боље превели као "националне боје" или "национална застава", а у пракси то би одговарало данашњем термину "народна застава". Ово је био најправилнији термин, јер је државна застава комбинација народне заставе и државног грба, а народна застава је тробојка, како је и описано. И књаз Никола када је 1905. дао Црној Гори устав, користио је овај термин, показавши касније и у пракси да разликује народну од државне заставе. Тробојка без грба као народна застава и у Србији и у Црној Гори, коришћена је за кићење општина, народна весеља, док је државна застава, са грбом, односно иницијалима коришћена искључиво као обележје државе. Људи су почетком двадесетог века изгледа боље познавали вексилолошка правила него данас. Такође је интересантно да су многи представници црногорске историјске школе до скора тврдили да застава Црне Горе није описана уставом из 1905. јер термина застава у уставу нема. Треба напоменути да се, и ако је српска национална застава тробојка, термин народна застава из савременог устава Србије не треба третирати заставом Срба, већ свих грађана Србије. Ипак странци у Србији, током својих прослава развијаће своје националне заставе, а тробојку и даље користе само Срби.
 
Poslednja izmena:
Gospodine Vučićeviću uglavnom ste u pravu. Pokušavam i sam sebi odrediti terminološki kako bi se trebala nazivati pojedina vrsta zastave, U opštem slučaju postoje zastave koje se koriste na kopnu, na moru i uslovna u vazduhu. Zastave se mogui podijeliti i ko ih koristi a može ih koriswtiti država i državni organi, vojska i građani, ili cuivili. E sada po tome pored vojnih zastava (na kopnu, moru i vazduhu) io državnih zastava (takođe na kopnu, moru i vazduhu) postoje i te civilne, narodne, nacionalne ili meni se čini najispravnije građanske boje ili zastave za upotrebu na kopnu, moru i u vazduhu. Komunizam je uveo u upotrebu nacionalne zastave i one od tad i postoje, to su bokje koje su nacionalno obilježje, pa ih je najispravnije i nazivati nacionalne zastave. Po tome na primjeru Republike Srbije postoji građanska zastava Srbije koja je prosta vodoravna trobojna c-p-b i to jeste građanska i civilna zastava koju ističu građani Srbije u posebnim slučajevima kao znak rodoljubivih osjećanja. takođe je ista zastava i nacionalna zastava Srba koju ističu pripadnici nacije Srba kako bi istakli svoja nacionalna osjećanja. S druge strane to znači da pripadnici drugih nacija ne mogu isticati građanski i civilnu zastavu Srbij jer su pripadnici druge nacija pa ističu svoje nacionalne zastave. mislim da je to velika glupost koje se treba osloboditi i isticati građanski zastavu države a ne nacije.
 
Poslednja izmena:
Gospodine Vučićeviću uglavnom ste u pravu. Pokušavam i sam sebi odrediti terminološki kako bi se trebala nazivati pojedina vrsta zastave, U opštem slučaju postoje zastave koje se koriste na kopnu, na moru i uslovna u vazduhu. Zastave se mogui podijeliti i ko ih koristi a može ih koriswtiti država i državni organi, vojska i građani, ili cuivili. E sada po tome pored vojnih zastava (na kopnu, moru i vazduhu) io državnih zastava (takođe na kopnu, moru i vazduhu) postoje i te civilne, narodne, nacionalne ili meni se čini najispravnije građanske boje ili zastave za upotrebu na kopnu, moru i u vazduhu. Komunizam je uveo u upotrebu nacionalne zastave i one od tad i postoje, to su bokje koje su nacionalno obilježje, pa ih je najispravnije i nazivati nacionalne zastave.

Наравно, али једно је национална застава Срба, коју Срби користе било где да се налазе, а народну заставу Србије, користи народ или грађани Србије. Када би например народном заставом Црне Горе био проглашен крсташ-барјак, требало би да га, током прослава користе сви грађани Црне Горе, док би национални Срби и даље имали тробојку, а национални Црногорци у Србији би и даље користили заставу Црне Горе, јер је вама, као и Албанцима, државна застава и национална.
 
Наравно, али једно је национална застава Срба, коју Срби користе било где да се налазе, а народну заставу Србије, користи народ или грађани Србије. Када би например народном заставом Црне Горе био проглашен крсташ-барјак, требало би да га, током прослава користе сви грађани Црне Горе, док би национални Срби и даље имали тробојку, а национални Црногорци у Србији би и даље користили заставу Црне Горе, јер је вама, као и Албанцима, државна застава и национална.

da to kažem nacionalna zastava Srba jednaka je civilnoj (grašanskoj, narodnoj, nacionalnoj) zastavi Srbije (vodoravna trotraka trobojna c-p-b zastava). Ta zastava se ističe na teritoriji9 države Srbije u zank praznovanja raznih datuma i državnih proslava kako bi se potstakla rodoljubviva osjećanja kod građana države Srbije. zastava sa grbom Srbije je državna zastava i nju smiju isticati samo državni organi bez obzira na memorijalne i ptraznične dane. ako je prva od prije pomenutih zastava nacionalana zastava onda ona nije zastava svih građana Srbije već jedini nacije Srba, pa se onda ne treba čuditi ni Albancima a ni Crnogorcima ako ističu svoje nacionalna zastave (koje jesu građanske zastave jednako dizajnirane kao i državane zastave, što nijesu jedinstveni primjeri u svijetu, te pominjanje albanske i crnogorske zastave u istom kontekstu smatram malicioznošću) čime ističu svoja nacionalna (ljubav prema naciji Albanaca odnosno Crnogoraca) a ne i rodoljubiva (ljubav prema domovini Srbiji) osjećanja. To su sve komunisti zabrljali smatrajući da je najvažnije jedinstvo radničke klase a da se nacionalna pitanja rješavaju sama po sebi, još jedna od mnogih njihovih zabluda koja je na žalostt imala užasne posljedice.
 
Треба напоменути да се, и ако је српска национална застава тробојка, термин народна застава из савременог устава Србије не треба третирати заставом Срба, већ свих грађана Србије. Ипак странци у Србији, током својих прослава развијаће своје националне заставе, а тробојку и даље користе само Срби.
Лепо сте ово предходно рекли и слажем се са тим па ћу прокоментарисати ово на крају коментара.
Застава републике Србије, тј. национална застава је застава свих њених грађана, то је она тробојка са државним грбом на њој, а народна застава, то је она чиста тробојка, је само застава Срба и ниједног другог народа.
Да ли сте овако нешто мислили или нешто друго.
 
Лепо сте ово предходно рекли и слажем се са тим па ћу прокоментарисати ово на крају коментара.
Застава републике Србије, тј. национална застава је застава свих њених грађана, то је она тробојка са државним грбом на њој, а народна застава, то је она чиста тробојка, је само застава Срба и ниједног другог народа.
Да ли сте овако нешто мислили или нешто друго.

Мислио сам друкчије. Ако било који грађанин Србије, заставу са грбом, тј. државну заставу Србије, слободно користи, он крђи закон и за то је предвиђена новчана казна. Наиме, ако на кафани окачите заставу државе Србије, странац може помислити да је ваша кафана државна институција. То се код нас толерише, али у ранијој прошлости људи су више пазили. Када би Србија заиста била грађанска држава, тј. када би националне мањине, заиста биле лојалне нашој држави, на утакмицама би и Бошњаци и Албанци навијали за нашу репрезентацију и махали народном заставом, тробојком. Народна застава је по бојама, али и нијансама боја идентична државној и она вас декларише као припадника народа Србије, тј. грађанина Србије. Међутим, она је идентична и са српском тробојком, која је од средине 19. века национална застава Срба и која вас декларише као припадника српске нације. Пошто ми на Балкану нисмо грађанске државе својом жељом, већ смо грађанске државе, јер нам странци нису дозволили да будемо националне државе, ми и даље не схватамо грађански концепт, па ће у Србији само Срби махати тробојкама, а хрвати народном заставом Хрватске (хрватска тробојка са грбом, без круне) иако је историјска национална застава Хрвата тробојка без грба. Такође обични грађани се не разумеју у законе, па третирају заставе као у доба Ђорђа Петровића, мађу, како државном, тако и заставом Српске Православне Цркве, јер обичну тробојку сматрају досадном. Нико и не зна шта је народна застава Србије, не разликују тај појам од националне заставе Срба.
 
Мислио сам друкчије. Ако било који грађанин Србије, заставу са грбом, тј. државну заставу Србије, слободно користи, он крђи закон и за то је предвиђена новчана казна. Наиме, ако на кафани окачите заставу државе Србије, странац може помислити да је ваша кафана државна институција. То се код нас толерише, али у ранијој прошлости људи су више пазили. Када би Србија заиста била грађанска држава, тј. када би националне мањине, заиста биле лојалне нашој држави, на утакмицама би и Бошњаци и Албанци навијали за нашу репрезентацију и махали народном заставом, тробојком. Народна застава је по бојама, али и нијансама боја идентична државној и она вас декларише као припадника народа Србије, тј. грађанина Србије. Међутим, она је идентична и са српском тробојком, која је од средине 19. века национална застава Срба и која вас декларише као припадника српске нације. Пошто ми на Балкану нисмо грађанске државе својом жељом, већ смо грађанске државе, јер нам странци нису дозволили да будемо националне државе, ми и даље не схватамо грађански концепт, па ће у Србији само Срби махати тробојкама, а хрвати народном заставом Хрватске (хрватска тробојка са грбом, без круне) иако је историјска национална застава Хрвата тробојка без грба. Такође обични грађани се не разумеју у законе, па третирају заставе као у доба Ђорђа Петровића, мађу, како државном, тако и заставом Српске Православне Цркве, јер обичну тробојку сматрају досадном. Нико и не зна шта је народна застава Србије, не разликују тај појам од националне заставе Срба.

Ovo ste tačno rekli.
 
Мислио сам друкчије. Ако било који грађанин Србије, заставу са грбом, тј. државну заставу Србије, слободно користи, он крђи закон и за то је предвиђена новчана казна. Наиме, ако на кафани окачите заставу државе Србије, странац може помислити да је ваша кафана државна институција. То се код нас толерише, али у ранијој прошлости људи су више пазили. Када би Србија заиста била грађанска држава, тј. када би националне мањине, заиста биле лојалне нашој држави, на утакмицама би и Бошњаци и Албанци навијали за нашу репрезентацију и махали народном заставом, тробојком. Народна застава је по бојама, али и нијансама боја идентична државној и она вас декларише као припадника народа Србије, тј. грађанина Србије. Међутим, она је идентична и са српском тробојком, која је од средине 19. века национална застава Срба и која вас декларише као припадника српске нације. Пошто ми на Балкану нисмо грађанске државе својом жељом, већ смо грађанске државе, јер нам странци нису дозволили да будемо националне државе, ми и даље не схватамо грађански концепт, па ће у Србији само Срби махати тробојкама, а хрвати народном заставом Хрватске (хрватска тробојка са грбом, без круне) иако је историјска национална застава Хрвата тробојка без грба. Такође обични грађани се не разумеју у законе, па третирају заставе као у доба Ђорђа Петровића, мађу, како државном, тако и заставом Српске Православне Цркве, јер обичну тробојку сматрају досадном. Нико и не зна шта је народна застава Србије, не разликују тај појам од националне заставе Срба.
Хм бацили сте ме у дилему, нисам видиш размишљао о националним мањинама, међутим кад боље размислим опет не могу да дођем до закључка до кога сте ви дошли.Да претпоставимо да је свест народа што се тиче истицања националних симбола на много већем нивоу него што је сада и да је све то много боље прописано и сређено него што је данас.Државна застава је застава свих њених грађана јер је то застава републике Србије, тачније речено не представља уопште грађане већ државу, међутим њу могу да истичу само државни органи на државним зградама или манифестацијама које организује држава.Народна застава је застава србског народа и он може да је користи у свим осталим приликама, али како Срби могу да је користе тако и сви остали и све националне мањине такође, застава и даље остаје народна србска застава, сад што је међунационална тензија између Срба и Хрвата или Срба и Албанаца увек наелектрисана то је већ друга тема.Дође неки Рус или Чех и може слободно да окачи нашу народну заставу.Наравно националне мањине имају и своје заставе које могу да ставе на неки свој верски објекат или зграду неког свога културно-уметничког клуба.
Србија је била грађанска држава све до 2006 године, сада је национална држава србског народа, тако је и у Бугарској, Грчкој, Хрватској ако нису нешто мењали скоро због ЕУ, и у Словенији.БиХ је специфичан случај, Македонци с обзиром на извитоперену државну идеологију рекао бих да су и они национална држава македонског народа, Црна Гора је грађанска држава ако не грешим.

Мој предлог би био да се за државну заставу уведе најстарија позната наша застава, то је црвено-плава, на којој би се налазио државни грб, она би се истицала од стране државе на јавним зградама и државним манифестацијама и где год је нешто везано за државу, тако би се разликовала од народне заставе која би остала тробојка и користила се на свадбама, утакмицама, и свим јавним скуповима грађана.И наравно да закон коначно регулише усправно постављање заставе да не гледам више онај изокренут грб на њој.
То је моје мишљење.
 
Poslednja izmena:
Prva nacionalna zastava Srba je crveno-bijelo-plava zastava poslije godinu dana usvaja se crveno-plavo-buijela zastav koja je druga nacionalan zastava Srba. Te boje (ove druge) su korišćene kao kokarde u Austrijskom carstvu kojima su Srbi iskazivali svoju nacionalnu pripadnost i svoja politička uvjerenja. Prije tih zastava Srbi nijesu imali zastava, kao uostalom nijedan narod, odnosno nacija na sviejtu. Zastave srednjeg i novog vijeka su ili vladarski baneri ili vojne zastave koje niko osim vladara ili vojnih jedinica nije ni smio koristiti, pa tako nema ni pomena o nekim narodnim ili nacionalnim bojama Srba prije početka XIX vijeka. To naravno ne znači da politička većina ne može pokrenuti postpak usvajanja i usvojiti bilo koju drugu zastavu pa čak i crveno-plavu zastavu koja se pominje kao zastava vkladara Srbije iako se ne zna njezin pravi dizajn. I ne mislim da bi to bilo u bilo čemu pogrešno, naravno u koliko se većina građana Srbije opredijeli za to. Ipak je bolje pridržavati se tradicije naročito jer sadašnjim zastavama Srbije ništo ne fali. Nijedna zemlja svijeta na narodnim (nacionalnim, civilnim, građanski) bojama (zastavama) ne postavlja državni grb, čak se većina civilnih zastava od držćavnih upravo i razlikuje po otsustvu državnog grba. Državni grb je znak pravnog lica države i niko ga nmiukom smislu ne smije koristiti osim države, Zato i Srpskoheraldičko društvo Beli orao strogo zabnranjuje korišćenje ne grba Srbije nego i elemenata grba srbije u građanskoj heraldici. Korišćenjem državnog grba se makar pretenduje na državna prava koja fizička lica, ukoliko nijersu izabrana na neku funkciju, ne mogu imati.
Crna Gora jeste građanska država i u principu niko nema pravo isticati bilo koju zastavu osim zvanično prihvaćene zastave Crne Gore, međutim u stvarnosti se makar ne proganjaju ljudi koji ističu neku drugu zastavu, pa čak ni oni koji se izjašnjavaju nacionalnim Srbima iako ističu državnu zastavu Srbije a ne nacionalnu zastavu, čime neposredno ne priznaju državnost Crne Gore. to njihovo nerazumno budalasto ponašanje se toleriše još neko vrijeme kada će se morati dozvati pameti i poštovati zakon. u Crnoj Gori nijesu dozvoljene nikakve nacionalne zastave.
 
Већ смо ово расправљали формице, а црвено-плава застава и даље нам остаје као прва позната застава коју су Срби користили без обзира што то није било у неком националном смислу јер тада нације и нису постојале већ је застава припадала краљу Владиславу Немањићу тада суверену и самодржцу Србије.Игром случаја рекао бих, од данашње народне заставе и државне заставе као и заставе усвојене уставом из 1938 године разликује се само у том једном белом пољу на дну које ова нема.
Ни у једној земљи нису дозвољене националне-државне заставе других земаља.
Њихово понашање нема везе са признавањем или непризнавањем државности Црне Горе већ са непознавањем вексиколошких правила чему је добрано кумовало и несанкционаисање таквих пропуста од стране државе.Па Срби и у Србији истичу државну заставу, а ни то не би смели.Срби би и у Србији и у Црној Гори требали истицати тробојку без икаквих елемената, на то имају право, наравно требало би то да буде регулисато уставним актима ако већ није урађено.
 
Већ смо ово расправљали формице, а црвено-плава застава и даље нам остаје као прва позната застава коју су Срби користили без обзира што то није било у неком националном смислу јер тада нације и нису постојале већ је застава припадала краљу Владиславу Немањићу тада суверену и самодржцу Србије.Игром случаја рекао бих, од данашње народне заставе и државне заставе као и заставе усвојене уставом из 1938 године разликује се само у том једном белом пољу на дну које ова нема.
Ни у једној земљи нису дозвољене националне-државне заставе других земаља.
Њихово понашање нема везе са признавањем или непризнавањем државности Црне Горе већ са непознавањем вексиколошких правила чему је добрано кумовало и несанкционаисање таквих пропуста од стране државе.Па Срби и у Србији истичу државну заставу, а ни то не би смели.Срби би и у Србији и у Црној Гори требали истицати тробојку без икаквих елемената, на то имају право, наравно требало би то да буде регулисато уставним актима ако већ није урађено.

Može se tako reći ali to dovodi do pogrešnog zaključka. Čovjek bi zaista mogao povjerovari da su Danci oduvijek koristili crvenu zastavu sa bijelim krstom zvanu Daneborg, ali to nije tačno, bez obzira što se naziva Dabneborg i što se kaže da je to zastava Danaca ona to postaje tek u XIX vijeku, pa tako na isti način sa svim zastavama sviejta od čega se ne može izuzeti ni zastava Srba, pogotovo jer Srbi naročito tokom turske dominacije koja je potrajala malo duže nijesu uopšte koristili nikekave zastave.
Naravno da ima pa cjelokupna prosrpska opozicija ni dan danas ne priznaje rezultate referenduma što svakako izaziva ozbiljni animozitet kod Crnogoraca prema toj skupini ljudi. Potpuno se slažem da je u pitanju elementarna nekultura i nepoštovanje u prvom redu svoje nacije i svoje matične države, a nekažnjavanje prekršioca je nužno zlo budući bi i jednim jedinim incidentom te prirode sigurno bilo pokušaja izazivanja krvoprolića i nereda koji bi provocirali stranu intervenciju. Ne gtreba zaboravit zloglasni VII bataljon koji je godinama svakodnevno izazivao oružane incidente u kojima su čak dva čovjeka izgubila život.
 

Back
Top