Грб и застава Србије

[FORMICA]

све што је у Бечу саграђено у другој половини 19. века (јавна здања и споменици) има само једну поруку- ми смо царевина. зато се у архитектури форсирао помпезан и тежак империјални стил- академизам (бечка школа), који је по тадашњем схватању могао најбоље представити снагу и моћ хабзбуршке државе и њене престонице. целу ту причу је пратила и хералдика оличена у делима Штрела и Крала. с обзиром да је Србија била под јаким аустријским политичким утицајем, природно да се то одразило и у нашој хералдици.


то сам поставио тек да колеге виде неке нове тенденције, јер хералдика није остала тамо где је била за време Франца Јозефа.

Da savršeno si u pravu. Heraldika prati savremene trendove u likovnom izrazu

"Problem" sa grbovima kod nas je što svaki HERALDIČAR hoće da nacrta neko svoje "NOVO" rešenje, da napravi nešto "DRUGAČIJE"... Tako je i Novaković IZMISLIO (a Kral nacrtao) neko novo (moderno) rešenje, a mogao je samo lepo da precrta nekog orla iz nekog manastira i mirna Bačka... Isto je bilo i sada... umesto da samo digitalizuju već gotovo rešenje iz 1882. HERALDIČARI napraviše neko NAJNOVIJE... Prvo 2004. napraviše neku kinesku verziju grba Kraljevine Srbije, a onda 2010. napraviše nešto "DRUGAČIJE"... ***, svako bi da ostane upamćen po nečemu... Da je eto recimo Grujić (koji je inače, veliki stručnjak) SAMO digitalizovao grb iz 1882. ko bi uopšte znao za njega... To bi i dalje bio "Kralov" grb koji je tamo neko precrtao... Ovako čovek može u svoj CV da stavi da je bukvalno crtao GRB SRBIJE...

Realno, to sa OSVEŽAVANJEM simbola je malo diskutabilno... Pa Albanija ima nekog djavola na grbu/zastavi, koga je tamo neko nacrtao pre 100 godina i nešto se ne sećam da su ga MODERNIZOVALI nekad...

I Poljaci imaju nekog tužnog orla na grbu, pa ne znam da li je trebalo i oni da ga osveže malo, kako bi bio malo moderniji...

Realno, super je što sada (konačno) imamo odličan grb (stilizaciju), ali ako ovako nastavimo, za 20-30 godina tamo neki novi heraldičar će reći: "E, ovaj grb nije u skladu sa vremenom, hajde da ga osvežimo malo i uradimo neki "NOVI", moderniji u nekoj novoj tehnici..."

I onda dobijemo novu verziju... Pošto je važan samo opis grba, mislim da je ovo u skladu sa ZAKONOM...

----------------

I tako od jednostavnog orla i grba mi zahvaljujući HERALDIČARIMA dobismo komplikovan, ali naturalistički i moderan grb u skladu sa vremenom...

Lima nebih bio toliko grub. Ipak se radi o osavremenjavanju državnog standarda. Tu ne vidim ništo sporno i svaka zemlja nasvijet to radi povremeno. A kad se radi treba to izvesti da valja i tako je i urađeno. Svako dijete koje crta grb svoje zemlje u školi nacrtaće ga ispravno bez obzira što on nije zadovoljio sve estetske kruiterijume, međutim jeste ono što se od njega traži a to je da svako zna kako izgleda grb njegove zemlje. Ne može onaj stil sa grba Albanije jer su krila raširena a ne spuštenih vrhova (stav se opisuje kao "u poletu")

Orlovi iz manastira baš i ne odgovaraju nekakvom heraldičkom stilu mada jesu orlovi prikazanai kao u prvinm heraldičkim radovima. Ranije su glave bile okrenute prema gore danas su je pogled vodoravno desno i lijevo, nekad je na jednom vratu bilo dvije glave, danas su ipak dva vrata, nekad je perje bilo glatko, danas je nakostriješeno (da bi se rzlikovao od sokola), tu se ne radi o estetskiveć heraldičkim kriterijumima koji definišu šaržu na jednoznačan način.

 

[Uros985]

Brate Lima, ovo za Novakovića stvarno nije na mestu. Kako se ne bi znalo za čoveka (pa makar da mu je to u vezi sa grbom Srbije jedino što je u životu uradio) kad je on autor kompozicije našeg grba (spajanje simbola koji su prepoznati u istoriji kao naši u jedan jedinstven)?

Drugo, da se razumemo - ovaj Grujićev rad uopšte nije izraz njegove želje i volje, dakle kako bi on naslikao grb Srbije da je samo do njega!

Naprotiv, on je potpuno ograničio svoj rad najpre Kralovim radom, a onda i svim ostalim primerima emblazoniranja u našoj istoriji (naravno, modernoj; normalno da nije trebalo da traži uzore u Srednjem veku jer se heraldika razvija kao što smo rekli). To je uostalom napisao u svojim radovima i tačno ispričao gde je nalazio uzor i inspiraciju za određena rešenja na grbu...

Dakle, ne stoji ni to da će za 20, 30 god. da se nađe neko ko će tek onako da menja znamenja, jer - to nije uradio ni Grujić! On je baš suprotno - do krajnosti je išao u istraživanju i poštovanju tradicije.

 

[Battlecat]

Ja se sećam baš odavno kad je pisao ovde kako je i koliko imao kratak prostor za manevrisanje u izradi grba. Da mi je prosto malo i bilo teško na njegov red Mada je uradio fenomenalan posao ...

 

[Bastiani]

"Problem" sa grbovima kod nas je što svaki HERALDIČAR hoće da nacrta neko svoje "NOVO" rešenje, da napravi nešto "DRUGAČIJE"... Tako je i Novaković IZMISLIO (a Kral nacrtao) neko novo (moderno) rešenje, a mogao je samo lepo da precrta nekog orla iz nekog manastira i mirna Bačka... Isto je bilo i sada... umesto da samo digitalizuju već gotovo rešenje iz 1882. HERALDIČARI napraviše neko NAJNOVIJE... Prvo 2004. napraviše neku kinesku verziju grba Kraljevine Srbije, a onda 2010. napraviše nešto "DRUGAČIJE"... ***, svako bi da ostane upamćen po nečemu... Da je eto recimo Grujić (koji je inače, veliki stručnjak) SAMO digitalizovao grb iz 1882. ko bi uopšte znao za njega... To bi i dalje bio "Kralov" grb koji je tamo neko precrtao... Ovako čovek može u svoj CV da stavi da je bukvalno crtao GRB SRBIJE...

Realno, to sa OSVEŽAVANJEM simbola je malo diskutabilno... Pa Albanija ima nekog djavola na grbu/zastavi, koga je tamo neko nacrtao pre 100 godina i nešto se ne sećam da su ga MODERNIZOVALI nekad...

I Poljaci imaju nekog tužnog orla na grbu, pa ne znam da li je trebalo i oni da ga osveže malo, kako bi bio malo moderniji...

Spojler

Realno, super je što sada (konačno) imamo odličan grb (stilizaciju), ali ako ovako nastavimo, za 20-30 godina tamo neki novi heraldičar će reći: "E, ovaj grb nije u skladu sa vremenom, hajde da ga osvežimo malo i uradimo neki "NOVI", moderniji u nekoj novoj tehnici..."

I onda dobijemo novu verziju... Pošto je važan samo opis grba, mislim da je ovo u skladu sa ZAKONOM...

Spojler

----------------

I tako od jednostavnog orla i grba mi zahvaljujući HERALDIČARIMA dobismo komplikovan, ali naturalistički i moderan grb u skladu sa vremenom...

Лима, све је како си написао до последњег пиксела.

Имао сам давно прилику да се мало упознам са некима од хералдичара који су се бавили овим стварима, а понајбоље сам упознао Оног Врховног. То су све школовани и просвећени људи али ту количину ега и сујете не знам како земља издржава. У хералдику се без сумње разумеју али када треба да се направе нека решења они из неког разлога (а верујем да је сујета тај разлог) направе такву брљотину да би требало трајно забранити да се баве тим послом осим у теорији. Па да ли је потребан бољи доказ од грба СРЈ?

Некако се потрефило да су им дали да се играју са државним знамењима и они ту прилику користе до крајњих граница. При томе сами себи постављају ограничења из "хералдичких" разлога, и никако не можемо да добијемо одговарајуће визуелно решење без обзира што око самог блазона заиста постоји консензус, што би требало да је најважније. Ето и сам човек који је аутор последње верзије грба каже да би он то, да има слободу, сасвим друкчије урадио.

П.С. Није да ми смета, али за чисто хералдичке дискусије постоји тема. Ово је тема о знамењима Србије.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Одлично!!!



[table="width: 520, class: outer_border"]
[tr]
[td]Pošto su zagospodarili Carigradom i Bosforom pojavile su se nove trgovačke prilike, ali i nove pretnje od Venecije i Đenove, koje su strahovale za svoje interese i kolonije u Egeju i Crnom moru. Osmanlijama je bila potrebna jaka ratna i trgovačka mornarica i uvedeno je više reformi. Njima je predviđeno postojanje pomorskih identifikacionih zastava, uključujući zastave komandnih brodova i niz trgovačkih zastava za razne religije, koje su imale različit tretman pred zakonom. U pomorskom sistemu su postojale i zastave za pojedinačne brodove i zapovednike, ali ove se ne mogu smatrati "osmanlijskim" zastavama.

[table="width: 500"]
[tr]
[td]

Муслимани
[/td]
[td]

Јевреји
[/td]
[/tr]
[tr]
[td]

Католици[/td]
[td]

Православци[/td]
[/tr]
[/table][/td]
[/tr]
[/table]

http://sh.wikipedia.org/wiki/Osmanlijska_zastava

Pogledajte prilog 246270Pogledajte prilog 246271Pogledajte prilog 246272

Mala ispravka, odnosno dodatak - zastavu crvene boje sa crnom trakom su nosili ipak prvenstveno Arbanasi, tako da se ona i razvila u određeni oblik albanske nacionalne zastave, te postala prvenstveno to.
S druge strane i zastava sa plavom trakom se u neku ruku može smatrati ipak grčkom.

Stoga, ne vidim kakav bi argumenat bio da se ovo primijeni na Srbe, kada je samo u pitanju to što su Srbi pravoslavni isto kao i Grci, a plava boja pravoslavlja (no ne i jedina). Plava je zapravo i opšte-hrišćanska - između ostaloga tako je plava i raširena kao boja Evrope (pa dugim razvojnim putem i došla do toga da je boja EU).

 

[Sreten Žujović]

Да, то за Албанце и пише у линку.
Видљива је сличност заставе са плавом траком са српском тробојком. Водили су Стетлер и Казино расправу на ту тему.

 

[ГУСАР]

Türk Bayrağı ve Ay - Yıldız, VII. Dizi - Sayı 4b, Fevzi KURTOĞLU, 141-143 ss.

кликни на слику за већу резолуцију




извор: http://www.ttk.org.tr/index.php?Page=Sayfa&No=264

 

[Dragon~Reborn]

Занимљиво је да је и данашња застава Туниса из османског периода.
А црвено-плава застава са белим крстом је Самос(који је сад актуелан, јер му истече 100 под Грчком)

 

[Statler and Waldorf]

The four shapes around the central cross are firesteels, which may be originally Serbian symbols dating back to their pagan tradition when the Serbs worshiped Dajbog, Slavic God of sun and fire, as the protector and major God of the Serbian Slavic tribe.

http://en.wikipedia.org/wiki/Coat_of_arms_of_Serbia

шта све човек неће прочитати на википедији

наравно, за ову ординарну глупост не постоји никакав доказ или историјски извор. писац је очигледно био у стању теже интоксикације ''алтернативном'' литературом. без обзира, ово само потврђује колико је Вујадин био у праву кад је инсистирао да грб што пре добије своје званично тумачење; јер не само да смо сведоци како се огњила (као хералдичка представа хришћанске сакралне инвокације) претварају у знамење неког паганског божанства, него и крст више неће бити крст, него рашља којом се призива киша.

 

[Battlecat]

Ma katastrofa ....

 

[ГУСАР]

Застава првог српског устанка

Застава устаника Ваљевског краја Кнеза Јовице Милутиновића

Застава из времена првог српског устанка

фотографије преузете са једног форума, фотографисане у Народном музеју Ваљево.

 

[Statler and Waldorf]

грб породице Fürstein (Feurstein/Feuerstein)

овде имате на немачком историју породице и податке о томе кад су и како добили грб:
http://www.sunshine-beaches.com/05212M/Geschichte Feuerstein.htm

Die nächste Verleihung erfolgt zu Augsburg am 6. Juni 1359. Dem Landschreiber Caspar I. Feuerstein wird für seine Verdienste, die er ich während der schmalkaldischen Empörung, in der Besatzung zu Bregenz und hernach als Landschreiber im Bregenzerwald erworben hat, ein Wappenbrief verliehen. Seinem Enkel Caspar wird dieses Wappen von der Reichsstadt Isny bestätigt.

Wappen 1159: In goldenem Schild auf schwarzen Dreiberg eine steigende naturfarbene Gemse, ein schwarzes Schurfeisen abstreckend. Helmzier: Bausch, daraus Gemse wachsend zwischen goldenen Büffelhörnern (Siebmacher, Suppl. VI., S. 21 u. Drost, Allg. Wappenbuch). 1564. hat der Landschreiber Jakob I. v. Schwarzenberg dasselbe Wappen, jedoch (richtigerweise) auf grünem Dreiberg (Fischnaler, 1. Teil, S. 70). Tiroler Wappenverleihung von Erzherzog Ferdinand, Innsbruck am 10.4.1589. an Caspar Feuerstein (Tiroler Wappenbuecher): In goldenem Schild ein erdfarbener Dreiberg, darauf eine stehende Gemse, in ihren Füßen hinten unten und rechts oben ein Feuereisen haltend. Stechhelm mit Bausch, goldschwarze Helmdecke. Helmzier: zwei goldene Büffelhörner, dazwischen der Vorderteil der Gemse mit dem Feuereisen (delsarchiv Wien, Bd. XIII, H. v. Goldegg, Verzeichnis der Tiroler Wappenbücher.) Zwei weitere Tiroler Wappenbriefe vom 17.6.1624. und von 1650. stellen einen roten Löwen in Silber dar, der einmal in den Pranken einen Feuerstein und einen brennenden Zunder hält, später einen Stab (?) haltend.

Einen weiteren Wappenbrief verlieh Kaiser Rudolph II. zu Prag am 8. März 1605 an die Gebrüder Kaspar (III.) und Jodok Feuerstein. Das Original dieses Wappenbriefes ist in Privatbesitz in Bezau. Wappen von Rudolph II. 1605: Im goldenen Schild auf grünem Dreiberg aufrechtstehende naturfarbene Gemse, in den Vorderläufen ein Feuereisen haltend. Stechhelm mit schwarz-gelber Helmdecke, in diesen Farben gewundener Bausch, zwei goldene offene Adlerflüge, dazwischen Vorderteil einer Gemse, wie im Schild, das Feuereisen abstreckend. Es zeigt jenes Wappen, das viele österreichische Feuerstein führen. Dieser dritte Caspar seines Namens war ebenfalls Landschreiber und hat am 20. Januar 1605 Christina Meusburger geheiratet. Der Sohn dieses dritten Caspars hieß Gabriel, geboren am 8. Juni 1607. zu Bezau, gestorben dortselbst am 7. April 1652. Er ist der Stammvater der späteren Freiherren und Grafen von Feuerstein.

Spojler

 

[Statler and Waldorf]

The arms were officially granted on February 10, 1955.
Mariastein is a famous place of pilgimage for St. Mary, hence the image of Mary and Jesus on a throne. The two firesteels (Feuereisen or Schurfeisen) are canting symbols from the arms of the Schurff family. These lived in the local castle in the 16th century and heavily promoted the village as a pilgimage site, which started the development of the village.

 

[ГУСАР]

кликни на слику за већу резолуцију

Spojler

извор: http://members.peak.org/~garyc/family/feuerstein.htm

 

[Statler and Waldorf]

Wildenwart ist ein Dorf in der heutigen Gemeinde Frasdorf im Chiemgau in Oberbayern. Das Wappen ist geprägt von der Beziehung zu den Inhabern von Schloss und Hofmark Wildenwart. Im späten Mittelalter war dort das Ortsadelsgeschlecht der Wildenwarter ansässig. Von den späteren Besitzern verdienen besonders die Herren von Schurff Erwähnung. Deren beider Wappen (Wildenwarter: Blaue Spitze in Gold; Schurff: „Schurfeisen" = Stahl zum Feuerschlagen) sind daher gut zum historisch begründeten Symbol für die Gemeinde geeignet.

изгледа да Немци имају неколико синонима за огњило- Feuerstahl, Feuereisen, Schurfeisen

 

[Statler and Waldorf]

The Feuerstein Coat of Arms hereby Illustrated is officially documented in "RIETSTAP ARMORIAL GENERAL". The original description of the Arms (Shield) is as follows:

"D'OR A UN BOUQUETIN RAMP. DE SA., TENANT ENTRE SES PATTES UN BRIQUET D'AZUR EN FORME DE CROISS. TOURNE ET SOUTENU D'UN TERTRE DE SIN". When translated the Blazon also describes the original colors of the Feuerstein Arms as: "GOLD; A BLACK GOAT RAMPANT; HOLDING BETWEEN ITS PAWS A BLUE CURVED SWORD IN THE SHAPE OF A CRESCENT TURNED TO THE LEFT, PLACED ON A GREEN MOUND." ABOVE THE SHIELD AND HELMET IS THE CREST WHICH IS DESCRIBED AS: "THE GOAT OF THE SHIELD ISSUING; BETWEEN TWO GOLD WlNGS."

није добар превод. briquet на француском значи упаљач, а не закривљен мач (сабља).

 

[ГУСАР]

Књиге из заставословља (вексилологије)...

кликни на књигу, да је прочиташ​

Book of knowledge of all the kingdoms, lands, and lordships that are in the world, and the arms and devices of each land and lordship, or of the kings and lords who possess them (1912)

Author: Markham, Clements R. (Clements Robert), Sir, 1830-1916; Jiménez de la Espada, Marcos, 1831-1898
Subject: Voyages and travels; Flags
Publisher: London, The Hakluyt society
Language: English

Your flag and my flag: patriotic addresses (1918)

Author: Bard, Andreas, 1873-
Subject: World War, 1914-1918
Publisher: Burlington, Iowa : Lutheran Literary Board
Language: English

A display of the naval flags of all nations (1820)

Subject: Flags
Publisher: Liverpool
Language: English

Остале књиге из заставословља (вексилологије), можете наћи и прочитати на следећој интернет страни: http://archive.org/search.php?query=subject:"Flags"

Ако нађете нешто интересантно о застави Србије, поделите са нама, бићемо веома захвални...

 

[ГУСАР]

Следећи текст преносим са једног форума...

Оливера Думић
Небојша Ђокић


Како је Србија стекла право истицања државне заставе на бродовима


Србија књаза Милоша је добила неку врсту речне ратне флотиле одмах после 1833. г. У то време су дуж целе северне границе били распоређени чунови за погранични транспорт војске и војне опреме. Ова мала пловила су обично имала по три веслача, једног у средини и двојицу на крајевима. Турци су држали каике у Фетисламу до 1833. г. а онда су их, сходно одредбама султанског фермана, предали српским властима. Књаз Милош је још исте године својим указом регулисао правила превоза шаика, лађа и скела на Дунаву. Одмах затим се приступило и изградњи већих лађа.

Наши бродови, додуше, извесно време нису имали право да развију српску заставу - премда су они то радили, бар кад су били у српским водама. Пошто је Србија у то време била у вазалном положају према Турској, био је неопходан султанов ферман којим би се дозволило да се над српским бродовима вије српска застава.

У старијој литератури се наводи да је тај ферман издат 1835. године, тако пише и у званичном Зборнику закона у коме је објављен. Међутим, недавно смо у Архиву Србије нашли оригинал тог фермана, а када је исти преведен утврдили смо да је превод објављен у Зборнику закона Књажевине Србије прилично слободан, мада ипак прилично тачан и у духу времена када је настао. Пошто би тачан превод овог фермана био прилично тешко разумљив и заморан за просечног читаоца, ми ћемо овде ипак дати стари превод објављен у претходно споменутом Зборнику. Много је важније то што смо утврдили да датум издавања фермана није онај који се обично наводи. Наиме, ферман је издат 23. дана месеца шевала 1251. године по хиџри. Та, 1251. г. је почињала 17. априла 1835. г. и трајала је до 5. априла 1836. године. С друге стране, 23. дан месеца шевала пада 28. јануара 1836. године. Све ово, наравно, по старом календару, а по новом је то 9. фебруара 1836. године. Дакле, Књажевина Србија је право да истакне своју државну заставу на својим бродовима добила султановим ферманом од 9. фебруара 1836. године, наравно, по новом и сада важећем календару. У српском преводу, иначе, овај ферман је гласио:

"Подунавским везирима, пашама, кадијама, војводама, ајанима и другим старешинама и надзорницима скела.
Од стране српског кнеза Милоша Обреновића (да би био конац његове среће) поднешена ми је молба, да би српски народ, поданик моје високе порте, поред већ дарованих му преимућстава, удостојио се и те дозволе, да се може на трговачким лађама - по рекама и мору пловећим и у Цариград долазећим, и туда пролазећим лађама - од истог народа њихов особени барјак развијати. А као што је та дозвола дата за трговачке лађе Молдавије, Влашке и острва Самоскога, тако је закључено, да се од високог Достојанства мога даде и српском народу тробојни барјак, на коме ће горња част бити црвене боје, средња плаве а најдоња биће беле боје, а о овоме је већ висока заповест већ изашла.

У следству дакле ове моје високе заповести, које лађе у будуће буду долазиле у престолно - градско - пристаниште, и у све друге скеле царства мога, да не буду ни у чему и најмање буди од кога чиновника царства мога, или ма од кога другог узнемираване, и на тај начин, поред нарочитог на све крајеве отправљеног фермана, да се приложи по један образац тога барјака да би га сви признавали и познавали.

Тога ради је и вама везири, паше, кадије, војводе, ајани, старешине и надзиратељи скела, свакоме по један егземплар образа тога барјака послат, да би ви, кад ова моја заповест буде к вами стигла, свакоме коме знати ваља, то до знања доставили, и да у случају, ако српске лађе под горе означеним барјаком у наша пристаништа или скеле уплове, да се уласку, одласку и проласку њиховом никакве препоне не полажу, и да ни у чему не буду напастоване или узнемираване, ни капетани, ни служатељство лађе обеспокојени, но да имаду сваку рукопомоћ и надлежно покровитељство.

Овом мојом високом заповешћу објављено вам је и препоручено особито, да ово тачно надгледате, и да се чувате да нешто томе противно не урадите."

Ферманом од априла 1838. године прецизирано је да је застава црвено-плаво-беле боје, с тим што су на црвеном пољу стајале четири звезде, а на средњем, плавом пољу, српски национални грб.

 

[mladjo82]

Предпостављам да ова илустрација Првог српског устанка није вјеродостојна историјским изворима по питању заставе...јер ако је данашња тровојка усвојена султановим ферманом после укидања Сретењског Устава и тадашњих знамења Кнежевине Србије, ова илсутрације јесте једна врста историјског ”фалсификата” обзиром да је ова застава усвојена много година касније Првог као и Другог српског устанка.

Чуо сам нешто и за Његоша око осмишљавања српског барјака...али не могу да нађем извор, да ли ко од вас нешто више зна?

Извор: http://www.javolimsrbiju.rs/pub/page/prvi-srpski-ustanak.jpg

 

[Statler and Waldorf]

Book of knowledge of all the kingdoms, lands, and lordships that are in the world, and the arms and devices of each land and lordship, or of the kings and lords who possess them (1912)

Author: Markham, Clements R. (Clements Robert), Sir, 1830-1916; Jiménez de la Espada, Marcos, 1831-1898
Subject: Voyages and travels; Flags
Publisher: London, The Hakluyt society
Language: English

одлично! то је издање средњовековног путописа ("Пут око света са грбовима свих краљевина") о коме смо писали на стр. 28.

The King of SALONICA has for his device a red flag with a yellow cross and four chain links.
http://archive.org/stream/s2bookofknowledg29markuoft#page/54/mode/2up

The Emperor of TRAPESONDA has for his device a red flag with a golden two-headed eagle.
http://archive.org/stream/s2bookofknowledg29markuoft#page/n109/mode/2up

 

[Statler and Waldorf]

Следећи текст преносим са једног форума...

Оливера Думић
Небојша Ђокић

Како је Србија стекла право истицања државне заставе на бродовима

Spojler

Србија књаза Милоша је добила неку врсту речне ратне флотиле одмах после 1833. г. У то време су дуж целе северне границе били распоређени чунови за погранични транспорт војске и војне опреме. Ова мала пловила су обично имала по три веслача, једног у средини и двојицу на крајевима. Турци су држали каике у Фетисламу до 1833. г. а онда су их, сходно одредбама султанског фермана, предали српским властима. Књаз Милош је још исте године својим указом регулисао правила превоза шаика, лађа и скела на Дунаву. Одмах затим се приступило и изградњи већих лађа.

Наши бродови, додуше, извесно време нису имали право да развију српску заставу - премда су они то радили, бар кад су били у српским водама. Пошто је Србија у то време била у вазалном положају према Турској, био је неопходан султанов ферман којим би се дозволило да се над српским бродовима вије српска застава.

У старијој литератури се наводи да је тај ферман издат 1835. године, тако пише и у званичном Зборнику закона у коме је објављен. Међутим, недавно смо у Архиву Србије нашли оригинал тог фермана, а када је исти преведен утврдили смо да је превод објављен у Зборнику закона Књажевине Србије прилично слободан, мада ипак прилично тачан и у духу времена када је настао. Пошто би тачан превод овог фермана био прилично тешко разумљив и заморан за просечног читаоца, ми ћемо овде ипак дати стари превод објављен у претходно споменутом Зборнику. Много је важније то што смо утврдили да датум издавања фермана није онај који се обично наводи. Наиме, ферман је издат 23. дана месеца шевала 1251. године по хиџри. Та, 1251. г. је почињала 17. априла 1835. г. и трајала је до 5. априла 1836. године. С друге стране, 23. дан месеца шевала пада 28. јануара 1836. године. Све ово, наравно, по старом календару, а по новом је то 9. фебруара 1836. године. Дакле, Књажевина Србија је право да истакне своју државну заставу на својим бродовима добила султановим ферманом од 9. фебруара 1836. године, наравно, по новом и сада важећем календару. У српском преводу, иначе, овај ферман је гласио:

"Подунавским везирима, пашама, кадијама, војводама, ајанима и другим старешинама и надзорницима скела.
Од стране српског кнеза Милоша Обреновића (да би био конац његове среће) поднешена ми је молба, да би српски народ, поданик моје високе порте, поред већ дарованих му преимућстава, удостојио се и те дозволе, да се може на трговачким лађама - по рекама и мору пловећим и у Цариград долазећим, и туда пролазећим лађама - од истог народа њихов особени барјак развијати. А као што је та дозвола дата за трговачке лађе Молдавије, Влашке и острва Самоскога, тако је закључено, да се од високог Достојанства мога даде и српском народу тробојни барјак, на коме ће горња част бити црвене боје, средња плаве а најдоња биће беле боје, а о овоме је већ висока заповест већ изашла.

У следству дакле ове моје високе заповести, које лађе у будуће буду долазиле у престолно - градско - пристаниште, и у све друге скеле царства мога, да не буду ни у чему и најмање буди од кога чиновника царства мога, или ма од кога другог узнемираване, и на тај начин, поред нарочитог на све крајеве отправљеног фермана, да се приложи по један образац тога барјака да би га сви признавали и познавали.

Тога ради је и вама везири, паше, кадије, војводе, ајани, старешине и надзиратељи скела, свакоме по један егземплар образа тога барјака послат, да би ви, кад ова моја заповест буде к вами стигла, свакоме коме знати ваља, то до знања доставили, и да у случају, ако српске лађе под горе означеним барјаком у наша пристаништа или скеле уплове, да се уласку, одласку и проласку њиховом никакве препоне не полажу, и да ни у чему не буду напастоване или узнемираване, ни капетани, ни служатељство лађе обеспокојени, но да имаду сваку рукопомоћ и надлежно покровитељство.

Овом мојом високом заповешћу објављено вам је и препоручено особито, да ово тачно надгледате, и да се чувате да нешто томе противно не урадите."

Ферманом од априла 1838. године прецизирано је да је застава црвено-плаво-беле боје, с тим што су на црвеном пољу стајале четири звезде, а на средњем, плавом пољу, српски национални грб.

већ смо имали тај ферман:
http://forum.krstarica.com/showthre...ава-Србије?p=19236850&viewfull=1#post19236850

 

[Statler and Waldorf]

занимљиво да је управо из тог рукописа из око 1330-1340 (тј. његовог преписа из друге половине 15. века) преузета и данашња грузијска (ђурђијанска) застава:

Spojler

 

[ГУСАР]

одлично! то је издање средњовековног путописа ("Пут око света са грбовима свих краљевина") о коме смо писали на стр. 28.

The King of SALONICA has for his device a red flag with a yellow cross and four chain links.
http://archive.org/stream/s2bookofknowledg29markuoft#page/54/mode/2up

....

Spojler

...

Видиш како су и они поставили обли облик елемента тетраграма (некако сумњичаво, само један), јер је у опису стајало изглед пукнуте карике ланца, а карика ланца није четвртастог облика...

 

[Battlecat]

Pa imaš i četvrtaste, ovakve onakve. Svakakve moguće lance ....

 

[Statler and Waldorf]

Видиш како су и они поставили обли облик елемента тетраграма (некако сумњичаво, само један), јер је у опису стајало изглед пукнуте карике ланца, а карика ланца није четвртастог облика...

већ смо причали о томе, сећаш се
http://forum.krstarica.com/showthread.php/185964-Грб-и-застава-Србије/page28

у оригиналном опису грба стоји- ''четири eslavones (карике од ланца)''. нигде не пише каквог су облика. овај цртеж грба није поуздан, јер потиче из каснијег преписа који је настао у другој половини 15. столећа. само је блазон део текста првобитне књиге, цртежи нису сачувани. међутим и блазон није тачан, јер се у грбу Палеолога нису налазиле карике, него нешто што је само изгледем подсећало на њих, а што је путописац протумачио као ''eslavones''.