српски народ (као ни било који други народ) нема грб. грб је искључиво обележје јединке, тј. физичког или правног лица (човека, града, покрајине, државе или удружења). обележје народа је застава (''народне боје''). иначе, грб Србије је потпуно аутентичан, јер се сребрни крст између четири сребрна огњила на црвеном штиту не среће у хералдици. ти си вероватно мислио на грб Палеолога, међутим они су за знамење имали златни крст између четири златна слова В на црвеном штиту.
да си читао Рансимена, Острогорског или Оболенског знао би да византијски дворски систем не само да није познавао достојанство краља, него највише титуле и звања уопште нису били наследни. у противном би Сава из Никеје донео и круну, тим пре што је положај Византије (или боље рећи њених остатака) тад био далеко слабији него раније (да Латини нису држали Цариград, тешко да би добио и омофор).
а који је други начин?
у 13. веку су те ствари биле потпуно правно уређене- племићке титуле додељују суверени, а владарске (краљевску и царску) искључиво папа. с тим што је и он ту био ограничен, с обзиром на општеприхваћену идеологију да и на Западу (као и на Истоку) може постојати само један законити цар.
е, ту грешиш. јер су у хералдици те две ствари неодвојиво повезане- визуелни израз строго прати садржај, који почива не само на правима (која армигер има или на која претендује), него и на идеологији. иначе грб би био обичан фалсификат и што би Вујадин рекао- спадао би у последњу 17. категорију
са становишта међународног права Србија се у 19. веку јавља као потпуно нова држава, ту нема спора. она није ни могла наследити правни субјективитет средњовековне краљевине, с обзиром колико је времена прошло од смрти последњег суверена. међутим у идејном смислу, Србија се наслања управо на ту средњовековну традицију, што јасно показује грбом који је усвојила, а који је прихваћен и од осталих европских држава. дакле, нисам ништа погрешио кад сам рекао да је 1882. у новој држави обновљена стара краљевина.
ствар је у томе што ти симболи нису средњовековни (неки су много старији). није средњовековна чак ни хералдика, она је можда тад настала, али то не значи да је тамо и остала.
иначе, вређати српски грб не само да није лепо, него је чак и кривично кажњиво.
ти орлови са старих фресака и рељефа су нама нарочито драги не зато што су толико лепи, него зато што се налазе на местима која у нашој свести имају огроман значај. они нас повезују са прошлошћу и једним периодом историје на који смо ми особито поносни. у томе се крије њихова ''лековитост''.
треба имати у виду да хералдика није само наука, него је и врло жива уметност. заробити је у неки (било који) стилски правац, значило би онемогућити њен даљи развој. у визуелном смислу, то би указивало да ми као држава нисмо одмакли од средњег века. (вероватно ће се неки иронично сложити). Новаковић је битан зато што је он утврдио блазон грба који је и данас знамење наше земље. колико је то добро и срећно решење, о томе су говорили многи и позванији и паметнији од мене.
ја сам негде рекао да не би било лоше да се у законском опису грба нађе и блазон на старофранцуском. тиме би се многе нејасноће отклониле, а грб би добио и своје општехералдичко одређење. но, то су већ питања за струку.
напротив, потпуно је бесмислена.
што се тиче свих вас који толико (с разлогом или без) инсистирате на средњовековној круни-
имате је у династичком грбу Карађорђевића. уколико нисте монархисти, смешна је свака расправа о круни, јер је круна неодвојива од главе која је носи.
Važno je da je orao žešće ljut...
što bi narod rekao NADRNDAN...
...краду на традицију.
