Грб и застава Србије

[ГУСАР]

​

 

[ГУСАР]

​

 

[vujadin]

Изгледа нескладно. Да ли због круне или због штита а можда круне и орла?

 

[FORMICA]

Pa dobro vizuelno je zaokružn oblik kartuša i on može biti dopadljiv naročito ako se usaglase boje i stilski prikaz, no sama kruna se ne možeovako primjenjivati. Kruna na grbu Srbije je heraldička kraljevska kruna koja ima prvenstveno značenje suvereniteta zemlje. Zašto pokušavati imitirati mađarski primjer ili bilo čiji drugi.

 

[ГУСАР]

Можда кружни штит и поставка као на овој кованици?

 

[ГУСАР]

lima Братац,

ајде ако би могао да орла ставиш на кружни штит, средиш му крила у складу са кругом и круну убациш у штит као на кованици, пошто си Ти професионалац у цртању за разлику од мене почетника .

Унапред захвалан

 

[lima]

...hoću bratac... čim budem mogao, odradiću ti to...

 

[ГУСАР]

Pa dobro vizuelno je zaokružn oblik kartuša i on može biti dopadljiv naročito ako se usaglase boje i stilski prikaz, no sama kruna se ne možeovako primjenjivati. Kruna na grbu Srbije je heraldička kraljevska kruna koja ima prvenstveno značenje suvereniteta zemlje. Zašto pokušavati imitirati mađarski primjer ili bilo čiji drugi.

Грб југословенског Краљевског Дома Карађорђевића

.....

 

[vujadin]

Можда кружни штит и поставка као на овој кованици?

Још без кринова и круне може проћи, али онда није оно што би тредбало да буде.

 

[ГУСАР]

​

 

[vujadin]

Pa dobro vizuelno je zaokružn oblik kartuša i on može biti dopadljiv naročito ako se usaglase boje i stilski prikaz, no sama kruna se ne možeovako primjenjivati. Kruna na grbu Srbije je heraldička kraljevska kruna koja ima prvenstveno značenje suvereniteta zemlje. Zašto pokušavati imitirati mađarski primjer ili bilo čiji drugi.

Што се круне тиче ниси у праву. Круна се мора објаснити ако није хералдичка и зашто је употребљена. Ништа не мора бити хералдичко, али мора бити објашњено зашто није

 

[ГУСАР]

​

 

[FORMICA]

Можда кружни штит и поставка као на овој кованици?

​

I okrugli štit je štit, naravno da može samo ne zaboravi kruna je na štitu (iznad štita) a ne kao šarža sadržana u štitu

 

[FORMICA]

.....
​

U suštini i ovo jeste imitiranje mađarskog primjera. Ne znam po kom osnovu Karađorđevići imaju pravo svojatati krunu Nemanjića (pa i grb cara Dušana) kad sa njima nijesu niukakvoj vezi osim ako ne izražavaju pretenzje na njihove zemlje, na što imaju pravo kao vladari. Dobro razumijem da su željeli biti vladari zemlje Srbije čiji je narod izrodio dinastiju Nemanjića i u redu je da njihov grb bude grb zemlje Srbije jer oni jesu njezini prvi kraljevi i vladari sa grbom, mada su oni vladali i drugim zemljama i narodima, polovinom Balkana. Po tom osnovu i vladari drugih zemalja imaju jednako pravo na korišćenje tih grbova i insignija. Na isti način je i crnogorska dinastija Prtovića iz Njeguša svojatala grb cara Dušana izražavajući na taj način (podsticani od Rusije) pretenzije na njihov prijesto.

 

[FORMICA]

Што се круне тиче ниси у праву. Круна се мора објаснити ако није хералдичка и зашто је употребљена. Ништа не мора бити хералдичко, али мора бити објашњено зашто није

Da, da, radi se o tome da je kruna Karađorđevića zamijenjena heraldičkom krunom. Heraldička kruna je je znak suvereniteta i istorijske činjenice da je Srbija u svojoj istoriji bila i kraljevina. Pogrešno je da demokratska zemlja u svojim insignijama koristi monarhističke simbole i zato je konkretna kruna karađorđevića i zamijenjena heraldičkom krunom. To je u redu i ispravnije nego što je bilo ranije. Zato mi izgledaju smiješni zahtijevi za vraćanje na stari standard. Čini mi se da je kruna Karađorđevića bila upotrijebljena nesmotreno bez shvatanja suštine stvari. Ako se građani Srbije u nekom budućem trenutku opredijele da imaju monarhističko uređenje zemlje i ako suveren bude od kuće Karađorđevića, nema nikakvih problema da se njihova kruna i vrati na grb. Zbog svega toga je vrlo važno da se ovim problemima bave samo heraldički autoriteti zvanično priznati od organa vlasti jer se oni ne povinuju političkim već heraldičkim pravilima. Ovako ispada da je neka politička partija koja za cilj ima vraćanje dinastije Karađorđevića na vlast, provukla neprimjetno u pogodnom trenutku, taj dio svog političkog programa na zvanični znak države. Koliko im se god činilo da su time postigli nekakve političke poene, zapravo su napravili strašnu zbrku koja se, kako svi možemo viđeti sve više zapetljava mjesto da se rješava. A zapravo se radi o jednom bezazlenom previdu i jednom banalnom političkom podmetanju.

 

[ГУСАР]

Кралово решење из 1882. године




​

 

[vujadin]

напротив, Du Cange је све савршено тачно објаснио, јер је први који је огњила на грбу краља Вукашина (а посредно и грбу Србије) довео у везу са словима (и то словом В, а не С). ако је неко погрешио, онда је то Орбин, а пре њега Охмучевић и илирска хералдика. и ниси у праву кад кажеш да је Du Cange имао само огњила бургундског војводе као пример. његова Historia Byzantina је објављена 1680, пре њега је Marcus Vulson de la Colombière у својој La Science heroiqve 1639. протумачио грб Палеолога као:

према томе, ова два учена Француза су сасвим исправно разумели и објаснили значење огњила- они кажу да су у њиховом корену слова В, а не С. таквог мишљења је и Соловјев.

На ово ти нисам одговорио јер сам мислио да ће то урадити неко други. Ова два учена Француза, како си их ти преставио, нису говорили о словима В и С него о словима и упаљачима. И јасно су објаснили да нису упаљачи него почетна слова познате ивокације Цар Царева, Господар Господара. А и Коломбијани је рекао да су слова окренута лицем једно према другом.

 

[Statler and Waldorf]

На ово ти нисам одговорио јер сам мислио да ће то урадити нело други. Ова два учена Француза, како си их ти преставио, нису говорили о словима В и С него о словима и упаљачима. И јасно су објаснили да нису упаљачи него почетна слова познате ивокације Цар Царева, Господар Господара. А и Коломбијани је рекао да су слова окренута лицем једно према другом.

Du Cange каже: ...cum quatuor igniariis, vel literis B... (са четири кресива, или слова В). значи, он заобљена огњила у грбу краља Вукашина тумачи као слова В, а не као слова С.

 

[vujadin]

каже: ...cum quatuor igniariis, vel literis B... (са четири кресива, или слова В). значи, он заобљена огњила у грбу краља Вукашина тумачи као слова В, а не као слова С.

Du Cange је баш ту направио грешку успоредивши грб краља Вукашина са грбом Византије. Да ли је он то учиинио намерно или под утицајем или притиском Римокатоличке цркве, пошто су те две цркве биле у расколу и користиле су сваку прилику да једна другу умаловажи, мислим да то треба имати на уму, с тим више што је он био личност која може то да уради и својевољно. Погледај му биографију на Википедији, и можда ће ти бити јасније његово понашање према Византији и источној цркви.

 

[Statler and Waldorf]

Du Cange је баш ту направио грешку успоредивши грб краља Вукашина са грбом Византије. Да ли је он то учиинио намерно или под утицајем или притиском Римокатоличке цркве, пошто су те две цркве биле у расколу и користиле су сваку прилику да једна другу умаловажи, мислим да то треба имати на уму, с тим више што је он био личност која може то да уради и својевољно. Погледај му биографију на Википедији, и можда ће ти бити јасније његово понашање према Византији и источној цркви.

ти дакле, сматраш да је он хтео краља Вукашина да омаловажи тиме што је огњила протумачио као слова В, иако је сасвим извесно да слова В указују на Христа као Цара над царевима- за шта постоји и потврда не само у Светом Писму, него и сачуваним историјским изворима. а шта постоји за слова С? не постоји ништа.

 

[vujadin]

ти дакле, сматраш да је он хтео краља Вукашина да омаловажи тиме што је огњила протумачио као слова В, иако је сасвим извесно да слова В указују на Христа као Цара над царевима- за шта постоји и потврда не само у Светом Писму, него и сачуваним историјским изворима. а шта постоји за слова С? не постоји ништа.

Зашто гледаш супротно од онога шта је написао? Он је изврнуо тумачење слова В и претворио их у огњила. И историјске догађаје је преправљао препричавајући Сир Ђоинвила и Вилеурдана умањујући њихове извештаје о пљачки Цариграда и потпуно изменио слику крсташа у тим догађајима. За Вукашина В није био примеран да се нађе са византијским В у истом значењу. А ни за Србе В није то што је за Палеолога и Византију Ако ми не знамо шта значе слова С у нашем грбу онда их не требамо прилагођавати византијским или бургундским да би им створили неко значење које нема српског корена осим црквеног где је Христа Свети Сава ословљавао својим Владиком.. Истини за вољу ни слова С у грбу краља Вукашина нису у вези са Вукашином него преко његове жеље да постане владар свих српских земаља и добије титулу Стевана Уроша. Или можда због тога што се родио на Јеленином двору и себе сматрао наследником Стевана Душана.. То што ја не могу још објаснти шта значе слова С не значи да она нису С него бургундско В које је бургундски војвода а француски краљ назвао упаљачима и узео за своју девизу и поставио их у венац светог златног руна из грчке митологије, и свим својим витезовима дао као ратно гесло јер се у то време почело користити ватрено оружје за које је био потребан упаљач, огњило, у виду првог слова Бургундије То пише у свим хералдичким речницима, а у ни једном нисам нашао да је и у Вукашиновом грбу био кориштен из истог разлога. Можда због тога што у Српским Земљама у то време још није дошло оружје за које је био потребан упаљач.

 

[Statler and Waldorf]

Зашто гледаш супротно од онога шта је написао? Он је изврнуо тумачење слова В и претворио их у огњила. И историјске догађаје је преправљао препричавајући Сир Ђоинвила и Вилеурдана умањујући њихове извештаје о пљачки Цариграда и потпуно изменио слику крсташа у тим догађајима. За Вукашина В није био примеран да се нађе са византијским В у истом значењу. А ни за Србе В није то што је за Палеолога и Византију Ако ми не знамо шта значе слова С у нашем грбу онда их не требамо прилагођавати византијским или бургундским да би им створили неко значење које нема српског корена осим црквеног где је Христа Свети Сава ословљавао својим Владиком.. Истини за вољу ни слова С у грбу краља Вукашина нису у вези са Вукашином него преко његове жеље да постане владар свих српских земаља и добије титулу Стевана Уроша. Или можда због тога што се родио на Јеленином двору и себе сматрао наследником Стевана Душана.. То што ја не могу још објаснти шта значе слова С не значи да она нису С него бургундско В које је бургундски војвода а француски краљ назвао упаљачима и узео за своју девизу и поставио их у венац светог златног руна из грчке митологије, и свим својим витезовима дао као ратно гесло јер се у то време почело користити ватрено оружје за које је био потребан упаљач, огњило, у виду првог слова Бургундије То пише у свим хералдичким речницима, а у ни једном нисам нашао да је и у Вукашиновом грбу био кориштен из истог разлога. Можда због тога што у Српским Земљама у то време још није дошло оружје за које је био потребан упаљач.

не разумем зашто упорно инсистираш на словима С, кад пре Охмучевића (крај 16. века) и Орбина (почетак 17. века) нема никаквог историјског извора који би потврдио да се крст између четири слова/огњила користио у Србији као владарско обележје. на оном новчићу деспота Стефана нису слова него полумесеци, а на овој теми смо приказали идентичан мађарски новац који му је послужио као узор. Дечански полијелеј је дошао из Солуна (дакле из Византије), где је изливен као и неколицина других по Македонији и Светој Гори са орнаментима у виду заобљених огњила. осим Орбиновог Краљевства Словена ми немамо ниједан доказ да је краљ Вукашин уопште користио симболе које му је овај приписао за грб. па чак и да прихватимо Орбинов цртеж као веродостојан, не видим на основу чега ти тврдиш да ''за Вукашина В није био примеран да се нађе са византијским В у истом значењу. А ни за Србе В није то што је за Палеолога и Византију''. по твојој логици, Срби би онај навод из Светог Писма где Христос каже: ''Ја сам алфа и омега, почетак и свршетак'' (Отк 21,56) требали превести са- Ја сам А и Ж, почетак и свршетак. уосталом, не видим зашто би краљ Вукашин био гадљив на грчка слова кад је у свом потпису врло гордо истицао да је краљ Срба и Грка. и још нешто, краљ Вукашин није узео владарско име Стефан (за разлику од краља Твртка и његових наследника који су га сви редом носили), па самим тим не постоји никаква веза између шаржи у његовом грбу и српског владарског имена. према томе, Соловјев је сасвим исправно закључио да огњила у српском грбу воде порекло од грчких слова В. њихово тумачење као С јавља се тек у време националног романтизма кад су сковане и оне крилатице- само слога итд. а све без икаквог историјског упоришта.

 

[vujadin]

не разумем зашто упорно инсистираш на словима С, кад пре Охмучевића (крај 16. века) и Орбина (почетак 17. века) нема никаквог историјског извора који би потврдио да се крст између четири слова/огњила користио у Србији као владарско обележје. на оном новчићу деспота Стефана нису слова него полумесеци, а на овој теми смо приказали идентичан мађарски новац који му је послужио као узор. Дечански полијелеј је дошао из Солуна (дакле из Византије), где је изливен као и неколицина други по Македонији и Светој Гори са орнаментима у виду заобљених огњила. осим Орбиновог Краљевства Словена ми немамо ниједан доказ да је краљ Вукашин уопште користио симболе које му је овај приписао за грб. па чак и да прихватимо Орбинов цртеж као веродостојан, не видим на основу чега ти тврдиш да ''за Вукашина В није био примеран да се нађе са византијским В у истом значењу. А ни за Србе В није то што је за Палеолога и Византију''. по твојој логици, Срби би онај навод из Светог Писма где Христос каже: ''Ја сам алфа и омега, почетак и свршетак'' (Отк 21,56) требали превести са- Ја сам А и Ж, почетак и свршетак. уосталом, не видим зашто би краљ Вукашин био гадљив на грчка слова кад је у свом потпису врло гордо истицао да је краљ Срба и Грка. и још нешто, краљ Вукашин није узео владарско име Стефан (за разлику од краља Твртка и његових наследника који су га сви редом носили), па самим тим не постоји никаква веза између шаржи у његовом грбу и српског владарског имена. према томе, Соловјев је сасвим исправно закључио да огњила у српском грбу воде порекло од грчких слова В. њихово тумачење као С јавља се тек у време националног романтизма кад су сковане и оне крилатице- само слога итд. а све без икаквог историјског упоришта.

Стеван је најближи превод за Базил. Погледај у грчки речник.

 

[Statler and Waldorf]

Стеван је најближи превод за Базил. Погледај у грчки речник.

није. не можеш грчку реч превести на српски тако што ћеш употребити другу грчку реч (а уз то нису ни синоними). грчко име Стефан- Στέφανος (Stephanos) потиче од именице στέφανος (stephanos), у значењу- венац (који се ставља на главу победника). ти венци се касније израђују од злата и претеча су владарских круна. именица βασιλεύς (basileus) значи кнез, што ће у класично доба попримити значење- краљ, а за време Римљана и- цар. мада.. латинско imperator је исто што и грчко αὐτοκράτωρ (autokratōr)- самодржац, док basileus пре значи краљ- латинско rex. како год, да су Срби имали намеру да преведу грчко В, они би употребили ћирилично Ц, а не грчко С.

 

[vujadin]

није. не можеш грчку реч превести на српски тако што ћеш употребити другу грчку реч (а уз то нису ни синоними). грчко име Стефан- Στέφανος (Stephanos) потиче од именице στέφανος (stephanos), у значењу- венац (који се ставља на главу победника). ти венци се касније израђују од злата и претеча су владарских круна. именица βασιλεύς (basileus) значи кнез, што ће у класично доба попримити значење- краљ, а за време Римљана и- цар. мада.. латинско imperator је исто што и грчко αὐτοκράτωρ (autokratōr)- самодржац, док basileus пре значи краљ- латинско rex. како год, да су Срби имали намеру да преведу грчко В, они би употребили ћирилично Ц, а не грчко С.

То су иста значења. Имаш пример у житији Светог Саве при крунисању Стевана Првовенчанога.
у време, кад треба освећивати, узе за венац одређеног брата великога жупана Стефана к себи у свети жртвеник, у светињу над светињама, и, благословивши га молитвама и молењем к Богу, препаса га и украси багреницом и бисером и венча часну главу његову венцем царства, и, помазавши га миром, назва га у Богу самодржавним Краљем Српским. А благородници и сви људи поклонише се, и молећи му од Бога дуги век говорећи: » Нека буде, нека буде! «