Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
То су иста значења. Имаш пример у житији Светог Саве при крунисању Стевана Првовенчанога.
у време, кад треба освећивати, узе за венац одређеног брата великога жупана Стефана к себи у свети жртвеник, у светињу над светињама, и, благословивши га молитвама и молењем к Богу, препаса га и украси багреницом и бисером и венча часну главу његову венцем царства, и, помазавши га миром, назва га у Богу самодржавним Краљем Српским. А благородници и сви људи поклонише се, и молећи му од Бога дуги век говорећи: » Нека буде, нека буде! «
нису иста значења- στέφανος значи венац, а βασιλεύς значи краљ/цар. чак и да прихватимо да се не може постати краљем без крунисања (овенчавања), ипак, није краљ једини коме се венац ставља на главу. та част припада и победницима у играма или прослављеним војсковођама.. а венац је и оно што се ставља на капију или на гроб. дакле, није исто. поред тога С у грбу краља Вукашина не значи ништа- не може се односити на Христа, јер се Господ у Светом Писму нигде не означава као Στέφανος , а не може се односити ни на краља Вукашина, јер је он једини српски краљ који није носио то владарско име.
нису иста значења- στέφανος значи венац, а βασιλεύς значи краљ/цар. чак и да прихватимо да се не може постати краљем без крунисања (овенчавања), ипак, није краљ једини коме се венац ставља на главу. та част припада и победницима у играма или прослављеним војсковођама.. а венац је и оно што се ставља на капију или на гроб. дакле, није исто. поред тога С у грбу краља Вукашина не значи ништа- не може се односити на Христа, јер се Господ у Светом Писму нигде не означава као Στέφανος , а не може се односити ни на краља Вукашина, јер је он једини српски краљ који није носио то владарско име.
Стефан је Немањино крштено име. у средњем веку је била врло честа појава да се уз словенско име (које дете добије кад се роди), на крштењу да и друго- хришћанско име. то што је престо наследио средњи син, који се звао исто као отац, допринело је да већ у следећој генерацији Стефан постане владарско име, које су носили не само Немањићи, него и Твртковићи и Лазаревићи (као њихови сродници), дакле, сви осим краља Вукашина- који је једини српски краљ који није узео владарско име Стефан, вероватно тиме показујући да је утемељитељ нове династије. како год, владарско име је део титуле, па се зато и наслеђује. а већ од краља Милутина уз Стефан се додаје и Урош (које је старије владарско име из времена пре Немање). а о пореклу и значењу тог имена, могла би се отворити посебна тема.
Стефан је Немањино крштено име. у средњем веку је била врло честа појава да се уз словенско име (које дете добије кад се роди), на крштењу да и друго- хришћанско име. то што је престо наследио средњи син, који се звао исто као отац, допринело је да већ у следећој генерацији Стефан постане владарско име, које су носили не само Немањићи, него и Твртковићи и Лазаревићи (као њихови сродници), дакле, сви осим краља Вукашина- који је једини српски краљ који није узео владарско име Стефан, вероватно тиме показујући да је утемељитељ нове династије. како год, владарско име је део титуле, па се зато и наслеђује. а већ од краља Милутина уз Стефан се додаје и Урош (које је старије владарско име из времена пре Немање). а о пореклу и значењу тог имена, могла би се отворити посебна тема.
Урадио сам малу модификацију грба, укомбиновао сам на Краловом решењу из 1882. два типа круна које се јављају на српским средњовековним фрескама и кованицама, као и тетраграм који се користио пре изласка првог броја новина Сербских 1834. године.
то је део владарског наслова (интитулације) византијских царева- Μανουήλ ἐν Χριστῷ τῷ Θεῷ πιστός βασιλεύς καὶ αὐτοκράτωρ Ῥωμαίων Παλαιολόγος (Manouēl en Christō tō Theō pistós basileus kai autokratōr Rhōmaíōn Palaiologos)- Манојло у Христу Богу благоверни цар и самодржац Ромеја/Римљана Палеолог. Немањићи су формулу превели на српски и прилагодили је свом звању, па су се титулисали као- у Христу Богу благоверни и самодржавни свим Земљама Српским и Поморским Стефан Краљ Урош. нису се одважили да отворено присвоје титулу самодржац (што је еквивалент латинског imperator), него су користили придев ''самодржавни'', да би тиме нагласили своју самосталоност.
Са овим бих за сада завршио. Сабрао сам много мишљења и цитата у једну целину, без било чијег имена ради бољег разумевања, јер мислим да су важна мишљења а не мислиоци. мислим све послати Престолонаследнику на размишљање. Да ли има неко неку замерку?
Кад већ правиш моделе, да ли би могао направити и један за Патријаршију са чуварима грба Светим Савом и Светим Симеоном, али да слова буду окренута лицем према крсту.?
Обећао, одрадио, немојте ми замерити на непрофесионално одрађеном послу, јер сам у овоме аматер, колега lima би то лепше нацртао, али eвo, грб Српске Патријаршија по Вујадиновом опису би изгледао отприлике овако.
Обећао, одрадио, немојте ми замерити на непрофесионално одрађеном послу, јер сам у овоме аматер, колега lima би то лепше нацртао, али eвo, грб Српске Патријаршија по Вујадиновом опису би изгледао отприлике овако.
Идеја је копија оригиналног грба. Изоставио си Царе Царева помози Цару. У уводном посту има да је краљ Драгутин баштинио тај грб. Да ли га неко може поставити?
U suštini i ovo jeste imitiranje mađarskog primjera. Ne znam po kom osnovu Karađorđevići imaju pravo svojatati krunu Nemanjića (pa i grb cara Dušana) kad sa njima nijesu niukakvoj vezi osim ako ne izražavaju pretenzje na njihove zemlje, na što imaju pravo kao vladari. Dobro razumijem da su željeli biti vladari zemlje Srbije čiji je narod izrodio dinastiju Nemanjića i u redu je da njihov grb bude grb zemlje Srbije jer oni jesu njezini prvi kraljevi i vladari sa grbom, mada su oni vladali i drugim zemljama i narodima, polovinom Balkana. Po tom osnovu i vladari drugih zemalja imaju jednako pravo na korišćenje tih grbova i insignija. Na isti način je i crnogorska dinastija Prtovića iz Njeguša svojatala grb cara Dušana izražavajući na taj način (podsticani od Rusije) pretenzije na njihov prijesto.
Neverovatno koliko je radna verzija iz 2004. (odnosno od ranije) daleko od Kralove verzije, a svi se pozivaju da je to uzor i tradicija. I da treba da se sačuva kao takva...
Baš ispadaju smešni oni koji stoje na ovom stanovištu...
A to ovi savremeni, pa u redu. Neđe sam čitao da je 1/3 ljudi na planeti sa genima Dingis Kana (ubrajaju li se tu samo Kinezi ili se misli i na ostale rase neznam).
A to ovi savremeni, pa u redu. Neđe sam čitao da je 1/3 ljudi na planeti sa genima Dingis Kana (ubrajaju li se tu samo Kinezi ili se misli i na ostale rase neznam).
Da, da, sa tim se slažem, preko svoje zapravo prababe rumunske princeze iz kuće Hoencolerna. Nego sam mislio na ranije Karađorđeviće, Aleksandra i starije.
ево нешто везано за несрећни хералдички фалсификат, који је пре неколико година проглашен за грб Војводине (иако Војводина никад у историји није имала овакав грб):
шта су мотиви овог на брзину склепаног квазихералдичког знамења северне српске покрајине, није тема за овај пдф.
(мада некад слика говори више од речи)
грб је настао 2002. год. на основу еталона урађеног по замисли непознатог ''хералдичара'', а не на основу блазона (који је тек накнадно сачињен), што је довело до низа грешака, које немају никакво покриће у историјским грбовима (који су ауторима наводно послужили као узор). ево како је описан грб у одлуци покрајинске скупштине:
POKRAJINSKA SKUPŠTINSKA ODLUKA
O UPOTREBI ISTORIJSKOG ZNAMENJA
AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE
("Sl. list AP Vojvodine", br. 10/2002 i 18/2009)
I OPŠTE ODREDBE
Član 1
Ovom odlukom uređuje se protokolarna upotreba grba Autonomne Pokrajine Vojvodine, kao istorijskog znamenja Vojvodine (u daljem tekstu: grb).
Član 2
Grbom se predstavlja Autonomna Pokrajina Vojvodina i izražava pripadnost Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, kao savremenoj evropskoj demokratskoj regiji.
Član 3
Grb se ističe i upotrebljava u obliku i sadržini koji su utvrđeni ovom odlukom.
Član 4
Grb se ističe i upotrebljava u skladu sa ovom odlukom, drugim propisima i protokolarnim uzansama.
Grb se ne može isticati i upotrebljavati na način kojim se narušava ugled i dostojanstvo Autonomne Pokrajine Vojvodine.
II OBLIK I SADRŽINA GRBA
Član 5
Grb kao istorijsko znamenje Autonomne Pokrajine Vojvodine sastoji se od grba Bačke, Banata i Srema.
Na štitu složenom iz tri polja, dva uspravna i jednim položenim, smešteni su grbovi Bačke, Banata i Srema, gledajući sa leva u desno.
U uspravnom polju levo smešten je grb Bačke - Apostol Pavle na modroj, kraljevski plavoj boji stoji bosonog na zelenom polju ogrnut braon plaštom, sa zlatnim oreolom oko glave i drži u desnoj ruci mač bele boje sa zlatnim rukohvatom i odbojnicima za ruku, okrenutim na dole, a u levoj ruci drži knjigu crnih korica.
U uspravnom polju desno smešten je grb Banata - na crvenom polju nalazi se uspravno postavljen zlatni lav okrenut na desno sa sabljom u desnoj šapi.
U položenom polju je grb Srema - u modrom, kraljevski plavom polju tri srebrne trake - reke Bosut, Sava i Dunav, ispod druge trake na zelenom polju odmara se jelen sa zlatnom ogrlicom oko vrata, a iza njega raste čempres. http://www.skupstinavojvodine.gov.rs/?s=OdlukaGrb&j=SRL
у члану 1 одлуке стоји да се ради о историјском знамењу Војводине, што није тачно, јер историјско знамење Војводине је изгледало овако:
ако прескочимо наклапања о ''savremenoj evropskoj demokratskoj regiji'' и небулозе о ''štitu složenom iz tri polja, dva uspravna i jednim položenim'', а задржимо се смо на опису садржине грба (и томе како је он објашњен), видећемо да ту изричито пише да ''grb kao istorijsko znamenje Autonomne Pokrajine Vojvodine sastoji se od grba Bačke, Banata i Srema''. значи, не ради се о историјском грбу Војводине, него о једном новом композитном грбу састављеном од грбова Бачке и Срема (тачније Сремске и Бачко-бодрошке жупаније) и Баната. овако скројен грб пун је грешка и недоследности (и у блазону и еталону), а посебно је занимљив тзв. грб Баната (описан као- ''na crvenom polju nalazi se uspravno postavljen zlatni lav okrenut na desno sa sabljom u desnoj šapi''). за разлику од Срема и Бачке, који су били целовите жупаније, Банат је био подељен на 3 жупаније, са три различита грба (а ниједан од њих није онакав како је описан у одлуци покрајинске скупштине). чине га Торонталска, Тамишка и Караш-северинска жупанија, при чему део Баната који је припао Србији обухвата већи део Торонталске и мањи део (Вршац и Бела Црква) Тамишке жупаније.
њихови грбови (које им је доделила царица Марија Терезија)- грб Торонталске жупаније:
грб Тамишке жупаније:
на сајту ЛСВ (који и стоје иза нових знамења покрајине) пише следеће објашњење:
Banat - njegov simbol je lav propet na zadnje noge, dok u prednjoj podignutoj šapi drži sablju sa odsečenom turskom glavom na vrhu. Datira iz nekadašnjeg Banata koji je bio daleko veći u to vreme. Može se videti na nekoliko porodičnih, na Torontalskom i Temišvarskom grbu i grbu Velike Kikinde. http://www.lsvsu.org.rs/vojvodina/grb_vojvodine.htm
Банат – златан лав у ходу на црвеном пољу са златном сабљом у руци. Овај грб је жупанији Тамиш (рум. Timiş, мађ. Temes) доделила царица Марија Терезија године 1799. на основу грба главног града жупаније, Темишвара (рум. Timişoara, мађ. Temesvár). http://sr.wikipedia.org/sr/Грб_Војводине
међутим, ништа од овог није тачно, јер је грб Темишвара изгледао овако:
уствари је као основа за грб Баната послужио грб Великокикиндског диштрикта који му је 1774. (заједно са статусом) доделила Марија Терезија:
Двадесетак година након оснивања насеља, 12. новембра 1774. године, аустријска царица Марија Терезија посебном привилегијом формира Великокикиндски привилеговани диштрикт (округ), као специфичну феудалну управну јединицу са седиштем у Кикинди. У саставу диштрикта, поред Кикинде, било је још девет насеља српских граничара у северном и средњем Банату: Српски Крстур, Јозефово (део данашњег Новог Кнежевца) , Мокрин, Карлово (део данашњег Новог Милошева), Башаид, Врањево (део данашњег Новог Бечеја), Меленци, Кумане и Тараш. Становници ових места имали су за то време, значајне економске, па и политичке повластице у оквиру аустријске монархије. Диштрикт , је функционисао, истина са прекидима, све до 1876. године, када се укида, а Кикинда организационо и управно припада новооснованој Торонталској жупанији чије је седиште било у Бечкереку (Зрењанину). http://www.kikinda.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=64&Itemid=83&lang=sr
грб Кикинде као дела Торонталске жупаније (Кикинда је добила статус слободног града и грб 1893.):
дакле, грб Баната у новом грбу Војводине је уствари грб Кикиндског округа, али опет битно блазонски нетачан. лаву недостаје круна и турска глава коју он држи за перчин у левој шапи. у десној шапи уместо сребрне, држи златну сабљу. овако представљен, то је обични фалсификат.
Обележја Срема и Бачке имају озбиљне мањкавости, али је грб Баната фалсификован. Стојнић пише да творци знамења „…нису знали да и Банат има грб, те су се `сложитељи` садашњег грба Војводине послужили грбом Грабовца (лав на црвеном штиту), скенирали га и додали ханџар уместо сабље кривошије ... Војводину представља збрка елемената две угарске жупанијске хералдике у коју је умешен један сремачки сеоски грб којег су подвалили Банаћанима уместо њиховог аутентичног грба. Знамење Баната на „грбу“ или амблему АПВ (аутономаши нису кадри да разликују та два појма) је отуд само на први поглед налик на банатски грб. Ко год хоће сопственим очима да види како изгледа аутентични грб Баната, нека оде у Кикинду и нека га погледа ( још увек стоји на згради магистрата Великокикиндског дистрикта) док и њега аутономаши не униште. Знамење Баната је Златни лав на црвеном штиту који у десној канџи држи сабљу кривошију, а и левој држи, за перчин, одсечену турску главу. Међу банатским српским паорима и њиховим потомцима постоји и данас живо народно хералдичко предање о том грбу, које сам неколико пута лично слушао. Према том предању, узор за израду овог грба било је јунаштво српског харамбаше Јанка Халабуре (негде га зову Калабура) из Баната. Он је код Вршца поделио мегдан са турским пашом и погубио га. Међутим, данашњи „војвођански миље“ се стиди што су му преци били сељаци који су војном силом бранили тадашње европске вредности. Отуд су “фенси паори” дошли на идеју да знамење Баната на амблему Војводине замене „прикладнијим“, које не би вређало искомплексирани аутономашки укус. И данас се у Кикинди препричава како је један локални политичар, пре пар година, озбиљно размишљао да позове зидаре да обију турску главу са грба на згради магистрата, да се не би брукао пред једном страном делегацијом коју је очекивао. http://www.slobodanjovanovic.org/2011/04/12/dusan-kovacev-znamenja-autonomaske-sramote/#_ftn25
царица Марија Терезија је 1745. године прогласила Сремску жупанију (са седиштем у Вуковару). новоустановљеној жупанији је додељен печат и грб:
на прочељу палате Сремске жупаније у Вуковару (грађена између 1771. и 1777.) се налази рељефни приказ грба:
он, међутим, не прати у потпуности изворни грб са печата- јелену недостаје златна огрлица, дрво више личи на храст него на јаблан, недостаје зелено острво у доњем плавом пољу, а греде су праве уместо валовите. у односу на грб Срема у новом грбу АП Војводине, дају се приметити следеће грешке:
-јелен је црвен, уместо мрк (у угарској хералдици се шарже најчешће сликају природним бојама)
-има забачене рогове, уместо подигнуте
-дрво је чемпрес (sic!), а у изворном грбу је јаблан. дакле, ту је грешка и у блазону.
-плаво поље између доње две сребрне греде треба да је знатно шире, јер се у њему налази зелено острво које је и са горње (а не само са доње) стране оивичено плавим
а кад смо код тзв. грба Баната у новом грбу АПВ, изгледа да је неко Лалама подвалио грб Вировитице
или то можда Чанак поручује западним суседима- ''Кавлобаг, Огулин, Кавловац, Вировитица''
In year 1745. the Srijem County was formed again, and along the Sava river in 1747. was formed the Petrovaradin (or 9th) Regiment; Petrovaradin is a fort in what's today Novi Sad, on the Srijem side of of the Danube. Empress Maria Theresa granted a coat of arms to Srijem County on 6 June 1747. (according to M. Atlagić's Grbovi plemstva u Slavoniji 1700-1918) or in 1748. (according to the aforementioned Decision, probably since the original document was given to the County on 15 January 1748.) The coat of arms was described in Latin.. http://flagspot.net/flags/hr-vu.html
овако гласи блазон грба Срема на латинском:
... in scuto caeruleo coronato representtatur tres fluvii Danubius, Savus et Pacuntium, vulgo Boszud (limites nempe Syrmii), et in solo viridi pone arborem cupressum cervus cubans aureo torque collo circumductus, capite et cornibus erectis in solo graminoso intra dictos fluvios limitaneos ...
(E. Lazsowski's Grbovnice hrvatskih županija).
... на крунисаном плавом штиту представљене су три реке Дунав, Сава и Пакунцијум, простим језиком Босут (свима знане границе Срема), а на зеленом острву (in solo- insula?) постављено дрво кипарисa/чемпресa и јелен који се одмара/лежи са златном огрлицом око врата, главе и рогова подигнутих, на једном травнатом острву унутар наведених речних граница ...
кипарис/чемпрес из блазона није ништа друго до наш равничарски јаблан:
у овом случају би тачан емблазон могао изгледати и овако:
