Одлуташте опет козјим стазама на огњила.Тај проблем је одавно решен, али комунисти и унијати неће да то прихвате, него намећу увек своје термине. Ево шта су о томе писали паметнијки и они који су их оспоравали. Самим тим је јасно ко је у праву.
О ПОСТАНКУ СРПСКОГ ГРБА
Тачно пре двадесет година објавио је наш уважени слављеник, др. Федро Шишић, један интересантан чланак о српском грбу. У том чланку, писаном за хрватску јавност, др. Шишић показује да порекло српског грба ( крст са четири оцила ) треба тражити код Марва Орбинија, који је године 1601 први објавио тај грб као " Arma del Re Vukasin ", да је из Орбинова дела тај грб пренет г. 1701 у Стематографију Павла Ритера-Витезовића као грб Србије и да се од тог времена Карловачка српска метрополија служила тим грбом као саставним делом свога грба, већ од времена митрополите Мојсије Петровића ( год. 1726 ). Пример Карловачке митрополије и велики утицај Стематографије Жефаровића, који је године 1741 Ритерово дело превео с латинског на словеносрпски, - проширили су употребу тог грба код Срба у Аустроугарској монархији, и уопште код свих Срба. Год. 1838 био је овај примљен од Милоша Обреновића за званични грб Кнежевине Србије. Дакле, по мишљењу писца " Knezevina Srbijа iz XIX: vijekа uzela je svoj grb po uzoru Srbа sto zive na teritoriji kraljevine Ugarske i Hrvatske, naime Karlovacke metropolije, a ne obratno ".
Чланак дра. Ф. Шишића јасно је приказао питање о традицији и употреби српског грба од Орбинова времена. Ипак остало је нерешено питање, откуд је Орбини узео или измислио овај грб, нема ли крст са четири оцила неку старију традицију, која би га везивала за средњевековну Србију ?
У последње време ово је питање додирнуо г. проф. Пера Поповић, архитекта и зналац средњевековне српске уметности. У једном чланку год. 1924 аналазирао је хипотезу архим. Нићифора Дучића о вези измађу дотичног грба и хиландарског печата Св. Саве, - решио је ово питање негативно.
У другом чланку год. 1926 обратио је г. Пера Поповић пажњу на тобожњи српски грб, који је некад дим. Аврамовић видео на једној од Галатских капија у Цариграду. Служећи се чланком познатог византолога г.Ж. Еберсолта, госп. Пера Поповић тумчи да је загонетни грб на Галатској капији - грб ђеновљана ( који су почетком XIV века зидали нова утврђења у Галати ), а да " монограм од четири В ударен преко грба ђеновског показује сизиренство Палеолога " и значи ; Βασιλεύς Βασιλέων Βασιλεύων Βασιλεύουσι . Према овоме постанак српског грба нема везе с овим плочама у Цариграду, које се сада налазе у музеју. "
Ипак откуд ова чудна сличност између српског грба и грба на цариградској капији на почетку XIV века. Мислимо да није случајна, него да порекло ове сличности треба тражити у српско-византијским односима XIV века, толико значајним за разумевање српске историје.
ПИТАЊЕ О ГРБУ ПАЛЕОЛОГА.
Пре свега морамо нагласити да је г. Ж. Еберсолт сасвим погрешно растумачио грб са монограмом ( боље би било рећи, са тетраграмом ) на цариградској плочи. Ово није ђеновски грб са удареним преко њега словима у знак сизеренства ( случај непознат у хералдици ) него грб или знак царске породице Палеолога, и тим самим и позне Византије.
У Млетачком Museo Civico налази се интересантна карта Средоземног мора, сликана од Франческа де Чезанис год. 1421. Ту су над појединим државама насликане и њихове заставе у бојама. Између Солуна и Цариграда вије се застава Византијског царства - златан крст на црвеном пољу са четири златна слова В између кракова крста. Сличност је између ове заставе и српског грба фрапантна. Ова слика је најбољи доказ да се Византијско царство служило крсташ барјаком. Можемо приметити да је Фр де Чезанис вероватно пресликао своју карту са једне старије из XIV века, јер приказује заставе Јерменске краљевине и заставе кипарских краљева Лузињана на киликијској обали, - ово фактично стање пре год. 1375. И заиста имамо доста других доказа да је Византијском царству у XIV веку био познат крст са четири В, као знак ( embleme ), царске куће Палеолога.
Обично се говори о томе да Византија није познавала грбове, као једини знак царске куће, који се може сматрати донекле и за државни грб, јавља се у последњим вековима орао ( раније једноглави, од краја XIII века - двоглави ), који видимо и на византијским царским оделима, и на сликама српских владара, и на бугарским новцима од краја XIII века, и на новцу деспота Оливера. Познато је да и Руска држава примила је двоглавог орла у свој грб год. 1472 после брака Јована III са нећакињом последњег цара Палеолога, да тиме истакне своју везу са Византијом и свој значај као " једине православне царевине ."
Али треба нагласити да се у доба Палеолога царска породица почела да служи засебним амблемом, и то је крст са четири В. Пред крај Византије овај амблем јавља се на царским заставама ( то смо видели на карти Чезаниса ) и интересантно је да се у то време често тумачи као " четири оцила ". О томе амблему или грбу Палеолога и о томе носи-ли он четири В или четири оцила, постоји читава литература.
У чувеном делу " De officiis " Псевдо-Кодина јасно се говори о томе да се на византијским бродовима вила царска застава ; крст са оцилима, Али један француски хералдичар XVII века, Marc Vulton de Colombiere протумачио је г. 1644 ове фигуре у грбу Палеолога као четири В, као реченицу: Βασιλεύς Βασιλέων Βασιλεύων Βασιλεύουσι. Под утицајем Вилсоновим унео је Гоар ово тумачење год. 1648 у своје коментаре Кодинова дела. Затим Диканж, увек добро обавештен, доноси у своме делу: Familiae Byzantiniae грб Палеолога - опет златан крст са четири златна оцила на црвеном штиту. У XIX веку доста су писали о томе грбу хералдичари и нумизматичари Kohne; Gille; Friedlaender.
Tako bi i navijači mogli da se zovu - mesto bizarnog naziva Grobari, simpatičnije bi im stajalo - Pingvini.
