Ево једне теме за размишљање, а тиче се примера грбова Немањића које срећемо у касним европским изворима (XVIII, XIX век), а где су ти грбови приписани
Краљевима Грчким (ориг.
A* de los Reyes de Grecia) или
Грчкој Земљи (ориг.
Griechenland).
Почећу са каснијим примером, јер је по шаржама ближи илирском грбу Немањића, а датира се у прву половину XIX века. У питању је грб Грчке Земље, који је по шаржама скоро истоветан грбу Немањића, с том разликом да главе двоглавог орла не надвисују круне, те на овом примеру дошло је до замене боја шаржи (двоглави орао је златан, а кринови су сребрни). Реч је о грбовнику Карла Хуса (нем.
Karl Huss), који се чува у замку Кинжварт у Чешкој, где се води под именом
57 Blaetter Wappenbilder.
Тренутно немам других детаља око настанка овог грбвоника, као ни неку претпоставку одакле је аутор могао да позајми шарже за грб Грчке, али које су очигледно копија грба Немањића (чији су цареви били и цареви грчки).
Пример сличан овом имали смо на
140. страни наше расправе, где смо се дотакли двају шпанских грбовника XVIII и XIX века, у којима у једном од њих (в.
пост 3491) налазимо грб са двоглавим белим орлом на црвеном штиту (без кринова и круна), где је грб такође доведен у везу са Грчком, тачније са
краљевина грчким.
Док за први пример немамо могући извор, за овај шпански грб извор потенцијално постоји, а ради се о једном атласу с почетка XVII века. Атлас наиме садржи неколико лепо насликаних наутичких карата Медитерана, међу којима се налази и карта Балкана, на којој се у централном делу налази фигура императора који држи црвени штит са белим двоглавим орлом чије главе надвисују златне круне.
Аутор атласа је Ђовани Франческо Моно (тал.
Giovanni Grancesco Monno), а сам атлас је настао је 1627. године, дакле четрдесетак година након објаве Илирског грбовника. Оно што се може још приметити, јесте да фигуру имератора краси круна Светог Римског Царства, што није необично, јер смо и раније сретали ову фигуру, али са црним орлом на златном штиту (такав пример срећемо рецимо на поморској карти Франческа Оливе из 1646. године, где се фигура цара Светог Римског Царства спустила практично на Балкан, а јасно хералдички представља Свето Римско Царство).
На крају, можда смо разрешили мистерију порекла двоглавог белог орла у шпанском грбовнику из XVIII века, али поставља се питање где је Моно нашао свој грб двоглавим белим орлом? А претпостављам да је био свестан да на Балкану не може да буде цар Светог Римског Царства, већ да је у питању император неког балканског царства, а одговор је нашао у Српско(-грчко)м царству лозе Немањића.
Можда је то био неки од илирских грбовника, а можда је био и неки сасвим други, данас нама непознати извор. Недоумицу можда највише чини изостанак кринова подно двоглавог орла. Све остало веродостојно прати илирски грб Немањића. Зашто је тај грб касније приписан краљевима јелинским? Вероватно зато што је извор цртачу грбовника могао бити управо неки сличан картографски артефакт где је аутор у фигури императора препознао ромејске владаре Палеологе. Јер у супротном, требао би да постоји хералдички извор где је двоглави бели орао приписан баш Ромејском царству, а нама такав извор до сада није познат.
