представа из челенке пренета је на штит.
очигледно је у немањићкој Србији челенци (јер украшава кацигу, тј. главу) придаван већи значај него штиту. и док се у западној хералдици ка целовитој композицији грба полазуло увек од штита (где би челенка углавном понављала његов садржај), у грбу краља Душана кренуло се обрнутим редом па штит понавља садржај челенке.
Ја сам управо то овде написао, након тога што ме је облик збунио и помислио сам на мамузу, схватио сам, посматрајући остали новац, да се заправо ради о упрошћеном садржају челенке, који се на штиту налази. А то ме је навело и на констатацију да је то једини симбол који се може назвати Немањићким грбом, док двоглави орао треба посматрати или као симбол достојанства или као грб Србије. Ви се са овим не слажете, тачније са тиме да се на печату Твртка налази грб Србије. Тачан одговор на ово добили бисмо ако бисмо истражили остале средњовековне печате сличног изгледа. По ономе што сам ја читао, и на тим печатима приказане су територије, тј. када би неко преузео пољску круну он би на печат додао пољски грб, не као грб неке фамилије, већ као грб те територије. Интересује ме шта ви мислите о овоме.
Што се тиче грба Републике Српске, константно се греши, а и ваша је грешка то што приликом осмишљања грба не размишљате о народу који тамо живи. Чак и да се ви залажете, или још неки људи тамо, за ова решења, Срби одатле желе да буду део Србије и једини грб који заиста прихватају јесте грб Србије. ја сам предложио двоглавог орла, јер је данашња Херцеговина била део Србије, а и твртко је на печатима користио тај симбол (што барем на неки начин оправдава и те територије), а тај симбол прихватили би Срби одатле. Твртков штит измењене боје можда би био компромисно решење за грб Босне и Херцеговине, али Република Српска не мора да прави те компромисе.- Такође не видим због чега се толико инсистира баш на том симболу, који нити је био стални симбол Босне, нити се највише користио као грб. Муслимани су овај симбол преузели без неког озбиљнијег разтматрања, али то не значи да ми треба да следимо њихове трендове.
Што се тиче штита који су користили и Хребељановићи и Бранковићи, заиста је јединствен, али на оба печата се јасно види да грб није искошен. Једино да то буде јавна тајна и да се сви правимо да је искошен. Штит је обнут, не и грб. Ја нигде тако нешто нисам виђао, да се ради о једном појављивањуз имала би логике прича о грешци ковача. Међутим и код једних и код других јасно је да је штит (не грб) обрнут, док је грб приказан вертикална. Такође заборављате да су код искошеног штита искошени и елементи, а овде је коса греда, али су љиљани потпуно вертикални. Значи ово је јако сличан грб Твртковом, и сигуран сам да није нека грешка. Знам да сте помињали и раније илирске грбовнике и грб Марије Бранковић, али знате добро да су илирски грбовници управо настајали на основу новца и печата, па је могуће да је први састављач размишљао попут вас. Што се тиче Марије Бранковић не видим по ком основу је то значајан аргумент?
За декоративне штитове се слажем, нисам размишљао на тај начин. Ја сам сматрао да би баш због значаја тог периода за наш народ на тим просторима требало прихватити те штитове, али ако мислите да би неко тумачио савремене штитове тог облика као неку тежњу да се фалсификатом докаже утемељеност грбова, онда се слажем.
То је и мени ближе реалности. Па чак и да је овални, опет има више смисла, него да је чисто округао. Иначе, малопре јавише да је
Скупштина АП Војводине усвојила предлог новог Статута покрајине. Исти би се прекосутра требао наћи пред Скупштином Србије, која би га требала потврдити, а потом враћен у покрајински парламент на проглашавање.
Видим да ови у Скупштини АП Војводине имају бордуру око грба на застави.
Што се тиче симбола АП Војводине, према коначном предлогу новог Статута, то питање ће се накнадно регулисати покрајинском скупштинском одлуком. Дакле, очигледно није било довољно сагласности и воље међу странкама да се то питање дефинитивно реши, већ према ономе што се наводи, у употреби и даље остају стари симболи, с тим што се поред њих у Статут уводи још и појам традиционалних симбола, а под којим подразумевају симболе Војводине из 1848. године, али не наводе у ком својству би се они користили.
Надао сам се да неће правити компромисе и усвојити овакво решење. По мом мишљењу ово је резултат кукавичлука наше државе да се супротстави Чанковим глупостима.
Да не причамо о нелогичности назива "традиционални". На коју се традицију мисли, на традицију аустријске Србије? Када ће људи схватити да као што данас постоји Република српска, тако је тада постојало Војводско Српско. Колико значаја има реч Република у имену Српске, толико значаја има Војводство у називу Српског. Као што је постојала кнежевина Србија, постојало је и војводство Србија (и Тамишки Банат, што нема везе са српским захтевима, већ је управо контрирање њима). Значи имамо више Србија, односно српским земаља, где термини војводство, кнежевина, краљевина или данас република, нису име те територије. Српско војводство настало је каои идеја Срба да се осамостале и наравно припоје Србији, а симболи су, било како били дефинисани, имали за циљ да буду што сличнији симболима кнежевине Србије. И у реалности били су иости, што најбоље говори о циљевима становништва. Као што је данас застава Републике Српске, заправо српска национална застава, која је дефинисана као пансловенска, како би се лажно разликовала, тако је и тадашња војводска круна и порфира, заправо била круна и порфира кнежевине и војводство и његови симболи постојали су са јединим циљем да се покаже да се и преко Дунава простире Србија. Данашња Војводина нешто је сасвим друго и нема никакве везе са овим краткотрајним периодом српске наде и српског сна, који је остварен 1918. Оно што данас постоји резултат је комунистичког сна да се Југопславија распарча на целине, које укључују и засебну Војводину и ако се већ одобрава постојање аутономне покрајине онда и њени симболи треба да буду адекватни. Значи, данашња Војводина пре међуратног периода и идеја Хрватске сељачке Странке и комуниста нема традицију, а пошто пре 21. века нема ни симболе, најтрадиционалнији симболи су управо ови Чанкови. Ове промене место да ослебе, управо јачају војвпђански идентитет и причу о неком вековном постојању ове покрајине. Слично као и у примеру Црне Горе, везују се историјске државе или територије, друкчијег карактера, са савременим, како би се приказао лажни континуитет, не саме територије, колико континуитет идентитета за који се тежи да постане национални. Катастрофа.