gost 36952
Elita
- Poruka
- 17.066
nisam mogla da verujem kada sam videla samo 5-6 osoba ispred sebe 
-
- Popularno:
- Beogradska kula među najružnijim...
- Šta vas više raspali, reč ili dodir?
- Cure informacije iz niškog SNS:
- Дефиниција Родољубља...
- Mi smo ništa
- Zabrana izvoza municije iz Srbije??
- Nestala šahovnica s kninske tvrđave
- Žarko Korać: Boj na Kosovu je izmišljen...
- Studenti uputili ultimatum Vladi Srbije
- Pokušaj državnog udara u Jermeniji:...
- stanje
- Poruka
- 49.076
danas resila busplus za manje od pola sata u Tempu na Adi
Lepo
A kako se stize do tog cuda? Samo autom?
gost 36952
Elita
- Poruka
- 17.066
izgleda 
sbojana
Aktivan član
- Poruka
- 1.900
Ja sam za BusPlus cekala oko 30 sek. Najozbiljnije!
Djolesinho
Primećen član
- Poruka
- 893
rdeki
Elita
- Poruka
- 17.948
Ne mora da bude aut. Može i korner.Lepo
A kako se stize do tog cuda? Samo autom?
Aleksandar_M
Primećen član
- Poruka
- 621
Blic, 07.01.2012.
“Bus plus” sistem aktivan od 1. februara
Beograđani koji su izvadili personalizovane elektronske karte za javni prevoz moćiće da ih dopune od 25. januara i koriste od 1. februara, kada će ceo ‘’Bus plus” sistem biti pušten u rad, rečeno je Tanjugu u Direkciji za javni prevoz.
Druge dve vrste elektronskih karata, plastične nepersonalizovane koje kao i personalizovane koštaju 250 dinara i važe tri godine, kao i papirne nepersonalizovane koje koštaju 40 dinara i važe tri meseca, moćiće da se kupe posle 15. januara.
Peronalizovane karte sa slikom i imenom korisnika moći će da se dopune po ceni sadašnje mesečne markice na 800 lokacija širom Beograda, među kojima su kiosci Future, Štampe i razne druge prodavnice.
Iz Direkcije podsećaju Beograđane da je druga zona ukinuta za sve korisnike javnog prevoza koji plaćaju mesečnu kartu, tako da će svi građani uplaćivati isti iznos na personalizovanu kartu, dok će cene pojedinačnih karata i dalje biti različite po zonama.
Na pomenutim prodajnim mestima građani će moći da nabave i nepersonalizovane karte - elektronsku koju će moći da dopunjavaju nebrojeno puta sa bilo kojim iznosom, slično kao kredit za mobilni telefon, a u prodaji će biti papirna koja može da se dopunjava sa najviše 500 dinara kredita.
Prilikom vožnje, kada korisnik validira (overi na automatu) nepersonalizovanu kartu, sa nje će biti skinuta suma u ceni jedne karte, što znači 60 ili 95 dinara, zavisno od zone.
Građani koji retko koriste javni prevoz ili turisti imaće i četvrtu mogućnost, a to je kupovina karte za jednu vožnju kod vozača u vozilu.
Sve vrste karata za prevoz, osim onih kupljenih kod vozača, korisnici će morati da validiraju na automatu prilikom ulaska u vozilo javnog prevoza, ističu u Direkciji.
- Sve karte moraju da se validiraju jer će ti podaci služiti za uspostavljanje kvalitetnijeg javnog prevoza u prestonici, a ne za sakupljanje ličnih podataka o korisnicima- kažu u Direkciji.
Validacijom će moći da se sakupe podaci o tome koja grupa građana - studenti, penzioneri ili zaposleni najviše koriste javni prevoz, koje linije i u kojim terminima.
Na osnovu tih podataka Beograd, poput evropskih metropla, može da dobije kvalitetniji i brži javni prevoz, ali i da uvede karte za jedan sat ili dan.
Korisnici će moći da validiraju kartu tako što će je samo približiti automatu, a ceo proces, uveravaju u Direkciji, traje manje od sekunde i neće stvarti dodatne gužve.
Bitno je i to da će validatori za očitvanaje karata raditi samo dok je vozilo na stanici, a ne i tokom vožnje.
Kada kontrolor udje u vozilo, on će sa posebnim aparatom moći da očita da li je putnik validirao kartu i platio vožnju, kao i da blokira kartu onima koji to nisu učinili.
U Direkciji navode da će od 1. februara u vozilima javnog prevoza raditi 200 kontrolora.
“Bus plus” sistem aktivan od 1. februara
Beograđani koji su izvadili personalizovane elektronske karte za javni prevoz moćiće da ih dopune od 25. januara i koriste od 1. februara, kada će ceo ‘’Bus plus” sistem biti pušten u rad, rečeno je Tanjugu u Direkciji za javni prevoz.
Druge dve vrste elektronskih karata, plastične nepersonalizovane koje kao i personalizovane koštaju 250 dinara i važe tri godine, kao i papirne nepersonalizovane koje koštaju 40 dinara i važe tri meseca, moćiće da se kupe posle 15. januara.
Peronalizovane karte sa slikom i imenom korisnika moći će da se dopune po ceni sadašnje mesečne markice na 800 lokacija širom Beograda, među kojima su kiosci Future, Štampe i razne druge prodavnice.
Iz Direkcije podsećaju Beograđane da je druga zona ukinuta za sve korisnike javnog prevoza koji plaćaju mesečnu kartu, tako da će svi građani uplaćivati isti iznos na personalizovanu kartu, dok će cene pojedinačnih karata i dalje biti različite po zonama.
Na pomenutim prodajnim mestima građani će moći da nabave i nepersonalizovane karte - elektronsku koju će moći da dopunjavaju nebrojeno puta sa bilo kojim iznosom, slično kao kredit za mobilni telefon, a u prodaji će biti papirna koja može da se dopunjava sa najviše 500 dinara kredita.
Prilikom vožnje, kada korisnik validira (overi na automatu) nepersonalizovanu kartu, sa nje će biti skinuta suma u ceni jedne karte, što znači 60 ili 95 dinara, zavisno od zone.
Građani koji retko koriste javni prevoz ili turisti imaće i četvrtu mogućnost, a to je kupovina karte za jednu vožnju kod vozača u vozilu.
Sve vrste karata za prevoz, osim onih kupljenih kod vozača, korisnici će morati da validiraju na automatu prilikom ulaska u vozilo javnog prevoza, ističu u Direkciji.
- Sve karte moraju da se validiraju jer će ti podaci služiti za uspostavljanje kvalitetnijeg javnog prevoza u prestonici, a ne za sakupljanje ličnih podataka o korisnicima- kažu u Direkciji.
Validacijom će moći da se sakupe podaci o tome koja grupa građana - studenti, penzioneri ili zaposleni najviše koriste javni prevoz, koje linije i u kojim terminima.
Na osnovu tih podataka Beograd, poput evropskih metropla, može da dobije kvalitetniji i brži javni prevoz, ali i da uvede karte za jedan sat ili dan.
Korisnici će moći da validiraju kartu tako što će je samo približiti automatu, a ceo proces, uveravaju u Direkciji, traje manje od sekunde i neće stvarti dodatne gužve.
Bitno je i to da će validatori za očitvanaje karata raditi samo dok je vozilo na stanici, a ne i tokom vožnje.
Kada kontrolor udje u vozilo, on će sa posebnim aparatom moći da očita da li je putnik validirao kartu i platio vožnju, kao i da blokira kartu onima koji to nisu učinili.
U Direkciji navode da će od 1. februara u vozilima javnog prevoza raditi 200 kontrolora.
GhettoBeograd
Poznat
- Poruka
- 7.909
Koliko ih ima sada inace? Jel to neko drasticno povecanje ili?
sunchaya
Buduća legenda
- Poruka
- 40.798
Meni to pre deluje kao drastično smanjenje. Jer ne verujem da ih sad ima manje od 200
naterasi
Buduća legenda
- Poruka
- 28.796
pa jel povecanje ili smanjenje?! odgovorite! nemoj da me nervirate jel jasno to?!
- Poruka
- 28.586
bolja sam.ja busplus nisam cekala ni sekund
- Poruka
- 128.248
izdajico.. uzela si bus plus 
jel to zbog onog .. plus?
nije to ono sta si se ponadala
jel to zbog onog .. plus?
nije to ono sta si se ponadala
- Poruka
- 28.586
izdajico.. uzela si bus plus
jel to zbog onog .. plus?
nije to ono sta si se ponadala
nikad robom
gradjanin sveta
Domaćin
- Poruka
- 4.609
И да, ево коначно и доказ за моју тврдњу овде изречену.
Ево зашто је ГСП паразитско-лоповско предузеће
Srbija neće imati para za penzije
Izvor: Press
Beograd -- Poslodavci radnicima daju keš na ruke, a prijavljuju minimalce za koje često ne uplaćuju doprinose, tako da uskoro neće biti novca za penzionere.
Poslodavci u Srbiji dovijaju se na razne načine da izbegnu plaćanje doprinosa.
Provereni recept je prećutni savez sa radnikom - po principu prijavim te na minimalac, dam ti na ruke još dvesta evra, a država dobije najmanje...
I dok je trenutna korist za radnika jasna, šteta je veća i dugoročnija, što se vidi po odlasku u penziju, kada neko ko je zarađivao 500 evra dobije 12.000 dinara penzije.
Od 50.000 dužnika tek 6.500 opomena
Dodatni problem stvara što PIO fond praktično služi kao jedan veliki žiro-račun preko kojeg se isplaćuju penzije, jer se „uterivanjem" dugova bavi Poreska uprava. Ali od oko 50.000 dužnika, oni su opomene za neplaćanje do sada poslali na 6.500 adresa, od čega je samo 2.500 poslodavaca izmirilo obaveze. "Nama su čak nedostupni neki podaci koji se tiču rada PIO fonda jer ih ima Poreska uprava. Praćenje i kontrolu naplate doprinosa sprovodi Uprava a ne mi, a nama se dostavljaju dokazi da su platili. Ali izgleda da i oni više posmatraju nego što kažnjavaju dužnike", kaže Slavica Savić.
Problem je mnogo veći kada se ima u vidu da uskoro ni minimalne penzije neće moći da budu isplaćene, jer je dug prema PIO fondu narastao na astronomskih 233,2 milijarde dinara.
Dragoljub Rajić iz Udruženja poslodavaca Srbije kaže da je tačno da vlasnici manjih preduzeća pribegavaju prijavljivanju minimalne zarade, ali ističe da su državne firme najveći dužnici za plaćanje doprinosa.
"Privatne firme zbog krize imaju mnogo manji obim posla, do 35 odsto manje nego što je bilo kada je ugovor sa radnicima potpisivan. Sa druge stane, država je u poslednjih nekoliko godina četiri puta obavila povezivanje staža u javnom sektoru, pa dolazimo do toga da svi ostali plaćaju dugove javnih preduzeća", kaže Rajić.
Sve to moglo bi vrlo jednostavno da se reguliše kada bi se povećale kazne za direktore koji ne plaćaju poreze i doprinose, kao što je to slučaj u Makedoniji, u kojoj se ide u zatvor šest meseci. Kazne su pooštrene i u Hrvatskoj, a jedino Srbija i Bosna ne čine ništa da se problem reši.
Rajić navodi da su "plate u EPS-u ili Srbijagasu po 60.000 ili 70.000 hiljada, a pošto prećutno znaju da će država da im poveže staž ako zatreba i da ih poreznici neće dirati, mogu da kasne sa plaćanjem doprinosa koliko hoće. Ipak, poreska uprava kažnjava manje firme, čim počnu da kasne sa plaćanjem".
"Drugo, ima relativno malo privatnih firmi koje posluju, oko 72.000. Kada vidite da ima 510.000 ljudi koji rade u javnom sektoru, a 296.000 u proizvodnji, jasno je zašto je situacija sa plaćanjem doprinosa takva kakva je", kaže on.
Zbog toga su zaposleni najveće žrtve, jer je svaki radnik u javnom sektoru praktično izdržavano lice. Rajić navodi da je jedan od najvećih dužnika GSP Beograd, koji je stigao do duga od više od milijardu dinara. A vozač autobusa u GSP-u ima veću platu od inženjera u privatnoj firmi.
Za nekoliko godina PIO Fond blizu bankrota
Zamenik predsednika PIO fonda Slavica Savić kaže da bi za nekoliko godina Fond mogao da dođe blizu bankrota. "Pre nekoliko godina PIO fond se sa oko 80 odsto punio iz doprinosa, a 20 iz budžeta. Sada je situacija takva da nam iz budžeta dolazi čak 45 odsto novca. Prosto, Fond neće dugo moći da funkcioniše na takav način", upozorava Savićeva.
Rajić navodi i primer Češke i drugih evropskih država, koje imaju registar neplatiša dostupan svima, a firme koje ne izmiruju obaveze prema zaposlenima i državi teško da mogu da nađu posao ili da učestvuju u tenderima.
Imajući to u vidu, jasno je zašto je zaključno sa junom ove godine dug domaćih kompanija prema PIO fondu narastao na čak 233,2 milijarde dinara. Prema podacima Poreske uprave, glavnica duga iznosi oko 104,5 milijardi dinara, dok ostatak od 128,6 milijardi čine kamate. Ovakva situacija zabrinula je članove UO PIO fonda, jer svake godine iz budžeta se izdvaja sve više novca.
Tako je 2007. godine za penzije iz budžeta izdvojeno 110 milijardi dinara, godinu dana kasnije 138 milijardi, a 2009. čak 214 milijardi. Prošle godine je takođe nastavljen taj rast sa dodatne četiri milijarde. Zbog svega ovoga javni dug države je sve veći, a naši sagovornici strahuju da će doći do trenutka kada država više neće moći da dotira Fond, što bi moglo da dovede do problema kakve trenutno ima Grčka.
(Novosti)
(Novosti)
Član UO PIO fonda ispred Unije poslodavaca Srbije Aleksa Grgurević kaže da država pokušava da još više „stegne" ono malo privrede koja ima novca.
"Država sprema i rigoroznu fiskalnu reformu, što je još jedan razlog što se približavamo grčkom scenariju. Jer, država koja je ostala bez realnih prihoda, sada će da krene da dere kožu s leđa onima koji još imaju neki novac. To je pokušano i u Grčkoj, ali je pitanje da li će srpska privreda to moći da podnese. A onda će kazati da im je kriv MMF, Svetska banka i svi drugi", upozorava on.
Prema podacima PIO fonda 221.500 poslodavaca imalo je obavezu da podnese prijave za penziju, ali je to učinilo oko 135.000, što znači da više od 40 odsto ne plaća doprinose. Međutim, još veći problem predstavlja to što oko trećine dugova nikada neće biti naplaćeno.
"Oko 90 odsto tih firmi su državne. Kada bi se vratilo tih 233,2 milijarde mogli bi da isplaćujemo penzije najmanje šest meseci", tvrdi Grgurević.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=10&dd=16&nav_id=549891
ВИШЕ ОД МИЛИЈАРДУ ДИНАРА
ТО ЈЕ ВИШЕ ОД 10 000 000 ЕВРА ДУГА.
Дакле не само што плаћамо карте и маркице које су у односу на приходе грађана НАЈВЕЋЕ У ЕВРОПИ, не само што плаћамо противуставне казне, и што на све то и сам град дотира ово предузеће већ и сви ми плаћамо и дугове тог предузећа према самој држави и фонду ПИО.
СРАМОТА, ЛОПОВЛУК НА КВАДРАТ.
Иначе на Б92 ''инсајдер'' ће се бавити овим питањем сада најавише.
Ево зашто је ГСП паразитско-лоповско предузеће
Srbija neće imati para za penzije
Izvor: Press
Beograd -- Poslodavci radnicima daju keš na ruke, a prijavljuju minimalce za koje često ne uplaćuju doprinose, tako da uskoro neće biti novca za penzionere.
Poslodavci u Srbiji dovijaju se na razne načine da izbegnu plaćanje doprinosa.
Provereni recept je prećutni savez sa radnikom - po principu prijavim te na minimalac, dam ti na ruke još dvesta evra, a država dobije najmanje...
I dok je trenutna korist za radnika jasna, šteta je veća i dugoročnija, što se vidi po odlasku u penziju, kada neko ko je zarađivao 500 evra dobije 12.000 dinara penzije.
Od 50.000 dužnika tek 6.500 opomena
Dodatni problem stvara što PIO fond praktično služi kao jedan veliki žiro-račun preko kojeg se isplaćuju penzije, jer se „uterivanjem" dugova bavi Poreska uprava. Ali od oko 50.000 dužnika, oni su opomene za neplaćanje do sada poslali na 6.500 adresa, od čega je samo 2.500 poslodavaca izmirilo obaveze. "Nama su čak nedostupni neki podaci koji se tiču rada PIO fonda jer ih ima Poreska uprava. Praćenje i kontrolu naplate doprinosa sprovodi Uprava a ne mi, a nama se dostavljaju dokazi da su platili. Ali izgleda da i oni više posmatraju nego što kažnjavaju dužnike", kaže Slavica Savić.
Problem je mnogo veći kada se ima u vidu da uskoro ni minimalne penzije neće moći da budu isplaćene, jer je dug prema PIO fondu narastao na astronomskih 233,2 milijarde dinara.
Dragoljub Rajić iz Udruženja poslodavaca Srbije kaže da je tačno da vlasnici manjih preduzeća pribegavaju prijavljivanju minimalne zarade, ali ističe da su državne firme najveći dužnici za plaćanje doprinosa.
"Privatne firme zbog krize imaju mnogo manji obim posla, do 35 odsto manje nego što je bilo kada je ugovor sa radnicima potpisivan. Sa druge stane, država je u poslednjih nekoliko godina četiri puta obavila povezivanje staža u javnom sektoru, pa dolazimo do toga da svi ostali plaćaju dugove javnih preduzeća", kaže Rajić.
Sve to moglo bi vrlo jednostavno da se reguliše kada bi se povećale kazne za direktore koji ne plaćaju poreze i doprinose, kao što je to slučaj u Makedoniji, u kojoj se ide u zatvor šest meseci. Kazne su pooštrene i u Hrvatskoj, a jedino Srbija i Bosna ne čine ništa da se problem reši.
Rajić navodi da su "plate u EPS-u ili Srbijagasu po 60.000 ili 70.000 hiljada, a pošto prećutno znaju da će država da im poveže staž ako zatreba i da ih poreznici neće dirati, mogu da kasne sa plaćanjem doprinosa koliko hoće. Ipak, poreska uprava kažnjava manje firme, čim počnu da kasne sa plaćanjem".
"Drugo, ima relativno malo privatnih firmi koje posluju, oko 72.000. Kada vidite da ima 510.000 ljudi koji rade u javnom sektoru, a 296.000 u proizvodnji, jasno je zašto je situacija sa plaćanjem doprinosa takva kakva je", kaže on.
Zbog toga su zaposleni najveće žrtve, jer je svaki radnik u javnom sektoru praktično izdržavano lice. Rajić navodi da je jedan od najvećih dužnika GSP Beograd, koji je stigao do duga od više od milijardu dinara. A vozač autobusa u GSP-u ima veću platu od inženjera u privatnoj firmi.
Za nekoliko godina PIO Fond blizu bankrota
Zamenik predsednika PIO fonda Slavica Savić kaže da bi za nekoliko godina Fond mogao da dođe blizu bankrota. "Pre nekoliko godina PIO fond se sa oko 80 odsto punio iz doprinosa, a 20 iz budžeta. Sada je situacija takva da nam iz budžeta dolazi čak 45 odsto novca. Prosto, Fond neće dugo moći da funkcioniše na takav način", upozorava Savićeva.
Rajić navodi i primer Češke i drugih evropskih država, koje imaju registar neplatiša dostupan svima, a firme koje ne izmiruju obaveze prema zaposlenima i državi teško da mogu da nađu posao ili da učestvuju u tenderima.
Imajući to u vidu, jasno je zašto je zaključno sa junom ove godine dug domaćih kompanija prema PIO fondu narastao na čak 233,2 milijarde dinara. Prema podacima Poreske uprave, glavnica duga iznosi oko 104,5 milijardi dinara, dok ostatak od 128,6 milijardi čine kamate. Ovakva situacija zabrinula je članove UO PIO fonda, jer svake godine iz budžeta se izdvaja sve više novca.
Tako je 2007. godine za penzije iz budžeta izdvojeno 110 milijardi dinara, godinu dana kasnije 138 milijardi, a 2009. čak 214 milijardi. Prošle godine je takođe nastavljen taj rast sa dodatne četiri milijarde. Zbog svega ovoga javni dug države je sve veći, a naši sagovornici strahuju da će doći do trenutka kada država više neće moći da dotira Fond, što bi moglo da dovede do problema kakve trenutno ima Grčka.
(Novosti)
(Novosti)
Član UO PIO fonda ispred Unije poslodavaca Srbije Aleksa Grgurević kaže da država pokušava da još više „stegne" ono malo privrede koja ima novca.
"Država sprema i rigoroznu fiskalnu reformu, što je još jedan razlog što se približavamo grčkom scenariju. Jer, država koja je ostala bez realnih prihoda, sada će da krene da dere kožu s leđa onima koji još imaju neki novac. To je pokušano i u Grčkoj, ali je pitanje da li će srpska privreda to moći da podnese. A onda će kazati da im je kriv MMF, Svetska banka i svi drugi", upozorava on.
Prema podacima PIO fonda 221.500 poslodavaca imalo je obavezu da podnese prijave za penziju, ali je to učinilo oko 135.000, što znači da više od 40 odsto ne plaća doprinose. Međutim, još veći problem predstavlja to što oko trećine dugova nikada neće biti naplaćeno.
"Oko 90 odsto tih firmi su državne. Kada bi se vratilo tih 233,2 milijarde mogli bi da isplaćujemo penzije najmanje šest meseci", tvrdi Grgurević.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=10&dd=16&nav_id=549891
ВИШЕ ОД МИЛИЈАРДУ ДИНАРА
ТО ЈЕ ВИШЕ ОД 10 000 000 ЕВРА ДУГА.
Дакле не само што плаћамо карте и маркице које су у односу на приходе грађана НАЈВЕЋЕ У ЕВРОПИ, не само што плаћамо противуставне казне, и што на све то и сам град дотира ово предузеће већ и сви ми плаћамо и дугове тог предузећа према самој држави и фонду ПИО.
СРАМОТА, ЛОПОВЛУК НА КВАДРАТ.
Иначе на Б92 ''инсајдер'' ће се бавити овим питањем сада најавише.
Djolesinho
Primećen član
- Poruka
- 893
Podrzavam insajder,da raskrinka bandu.
Lacibg
Buduća legenda
- Poruka
- 26.498
Ijaoooooo
E od danas ću početi samo da se švercujem. Ja da krpim GSP za njegove dugove ??? Ne.
- Poruka
- 49.076
Umesto da se prakticno dere, na mirnoj beogradskoj temi, mogu cinjenice da se uzmu u obzir.
GSP je dugovao mnogo vise, ta milijarda dinara je mozda samo trecina duga u poredjenju sa stanjem od pre par godina. GSP posluje sve uspesnije tako da barem ne pravi gubitke kada primi gradsku subvenciju.
Ako ovako nastave, sa par stabilnih i mirnijih godina, GSP nece vise da duguje nista.
Bilo pre neki dan na tv, ali istina je uvek mnogo manje spektakularna od poluistina i lazi.
A sto se tice PIO, tu je mnogo vise zasluzna demografija, tj. strasan manjak mladjih a debeo visak starih. Penzija ce uvek da bude, ali zavisi kolike ce one da budu. Nas sistem je poceo da deluje kad je bilo bar 4 zaposlena na jednog penzionera a sada je 1:1.
Sto se zaposlenih tice, koliko ja znam, sa zakasnjenjem od 6 meseci moze da se proveri da li (i kakve) doprinose poslodavac uplacuje. Pa kome se ne svidja, ako vidi minimalac, moze to da promeni, verujem da moze. Ali, nikoga nije briga.
Nije drzava bas za sve kriva, duzna i odgovorna. Valjda nesto i mi sami za sebe mozemo da uradimo?
branaaa
Domaćin
- Poruka
- 3.062
Ne odnosi se sa na gradski prevoz, nego ovo poslednje, na sta je Platin mislio kada je napisao ovo boldovano?
sbojana
Aktivan član
- Poruka
- 1.900
Mislim da je bio 17.decembar. Vracala sam se sa posla oko pola osam uvece i prolazila pored zgrade telekoma na Obilicevom vencu. Vidim kroz prozor nerma nikoga (tj. nema reda kao sto je bio obicaj par meseci unazad), udjem da pitam, reko mozda su prestali da primaju stranke iako rade do 8. Vidim samo jedna zena (stranka) sedi za onim pultom za izdavanje kartica. Sve ok, primalo su stranke jos. Ma za cas...
))))Svi su se prebacili u Beogradjanku.
anemone111
Početnik
- Poruka
- 8
interesuje me kako cu, kada izadjem iz "vera" na primer, sa nekoliko teskih kesa u rukama, moci da izvadim tu karticu i da se cekiram?
nista mi se ne svidja ova novotarija. stvorice se samo jos vece guzve na ulaznim vratima.
nista mi se ne svidja ova novotarija. stvorice se samo jos vece guzve na ulaznim vratima.
- Poruka
- 49.076
Koliko ja znam, gazda uvek gleda da zaposlenog prijavi na minimalac, da bi placao manje doprinose. Moze da te prijavi i na vise, ali onda dobijas manje u ruke (ili na racun). Koliko znam, ako je gazda razuman (retka pojava) moze i da se dogovori da te prijavi na vise.
Nemoj da me pitas za tacnu proceduru, samo sam cuo da je moguce.
A sama provera (sa kasnjenjem od 6 meseci) je takva kakva je (birokratija je spora...), mozda su to ubrzali u skorije vreme, to je provera da li gazda uopste uplacuje doprinose - mada vidim da su poostrili kontrolu, pa sada zaista mora.
branaaa
Domaćin
- Poruka
- 3.062
..u prevodu..uzmi ili ostavi (posao), jel to?
Zvonchica1991
Zainteresovan član
- Poruka
- 367
Hajd' da probam ovde da pitam, da li iko zna gde mogu da kupim tu nepersonalizovanu busplus plasticnu karticu... Znam da kosta 250 dinara da traje tri godine, da se moze dopunjavati kolko oces puta bla bla al nigde da vidim da pise gde se to moze izvedati...
- Poruka
- 49.076
Ne obavezno... Gazda ce za tebe da izdvoji neku sumu, pa ti je raspodeli kako hoces.
- Poruka
- 49.076
Moci ce da se kupi na svim mestima gde su se do sada kupovale najobicnije papirne karte za jednu voznju, a tu isto ce 'bezlicna' plastika moci i da se dopunjava.
Kazu da je to oko 800 mesta - meni se cini dovoljno.
Sve to bi trebalo da (konacno) krene od 15. januara.
- stanje
