Gore od samoće..

[bas kao]

Mozda je gore biti u toksicnoj vezi nego biti usamljen.

haha, kazes mozda? pa mi usamljeni tako zavrsimo po pravilu, ali gledaj:
smandrljas neku decu, brak, kucu, kucne ljubimce, daleko od idealnog kako si zamisljao, i sad, moras da se upitas, mozda ti ne valjas, tj,. ti sam nisi dorastao kriterijumima koje si zacrtao, a opet, realno, ne vidis ni gde si omanuo...
onda se setis Hrista i sto rece: budite savrseni kao Otac vas nebeski, pa bacis pogled na njegove kriterijume, zapravo metodologiju:
oni su susta suprotnost od svega o cemu na ovom forumu skoro svi pricaju... i opet se osetis kao u matriksu, a najudobnije ti je usamljenom, sam sa sobom jos jednom sve da preslisas

ali, u pravu si ti, treba interkacija sa ljudima, prirodom, bez fizicke aktivnosti nema zivota...oboli covek i sta ce onda?

Biti sam u stanu je ko osudjenik na robiji. Ko god to radi, trebalo bi da razmisli zasto to radi.

ja slusam zrikavce danju cvrkut ptica, ali aktivnost fizicka mislim da je presudna, jer ako se covek ucauri, nadrljace pre ili kasnije

 

[Araon]

Iskreno, najsrećniji sam kada sam sam, imam sve opcije otvorene, niko te ne davi svojim potrebama, očekivanjem, nekim pokušajem oblikovanja ili čime god.

Zavisi ko kako posmatra to.

 

[Bobib]

Izvinite ali ipak radije bi da budem u drustvu sa samim sobom nego u drustvu smaraca i energetskih vampira.

 

[Plauer1]

...nije tesko biti sam
sa ljudima je teze ,
a, s tobom je najteze
Ivana Peters

 

[Bobib]

...nije tesko biti sam
sa ljudima je teze ,
a, s tobom je najteze
Ivana Peters

Mislis tesko meni sa tobom a bez tebe mi je jos teze. Stvar duhovnog bogatstva ili siromastva.

 

[Neno]

Samoća nije isto kao i usamljenost, i to nije ono što je ovdje naglašeno. Skoro svi mi ponekad namjerno ili ne se osamimo, povučemo.. jer smo "siti svega i svakoga" i svega nam je "preko glave", i onda nam samoća dodje kao spas, kao duševni lijek ili bjekstvo od svega toga, da se smirimo, saberemo, resetujemo.. to je neki kraći vremenski interval tj period i na nama je kada ćemo izaći iz nje.

Ali, usamljenost to nije.. tu je čovjek naprosto da kažem "gladan" društva, druženja, da ima s,kim prozboriti, kafu popiti.. ili samo da je tu, da nije sam kao pustinjak. I ne možemo biti imuni kada vidimo da neko sam živi a da se ne zapitamo kako mu je?
Drugo je ako je neko godinama sam, nije se ženio, udavao, nema potomke, braća i sestre žive svojim životom.. njima je mnogo lakše jer ih je život naučio (ili osudio) na usamljenost. Drugo je kad čovjek sve ima, životnnog partnera, potomke i odjednom se nadje sam, samcijat na ovom svijetu.

 

[Neno]

Trebalo je drugačije da naslovim temu, ali to mi dodje kao odskočna daska da se naglasi da od nečeg lošeg ima i mnogo gore.. da od samoće/usamljenosti ima nešto još teže a to je da čovjek postane svjestan da je za neke stvari već uveliko zakasnio.
Mada, nije zabadava ona da "nikad nije kasno" ali još bolja je ona "sve u svoje vrijeme".

Nismo se udali/oženili (usrećili) i u nekim kasnim 40,50,60-tim smo postali (i te kako) svjesni da smo trebali, da usamljenost nije neka sreća već naprotiv, da nemamo kome ostaviti svoju imovinu, nasledje, da nemamo djecu, potomke,svoje najrodjenije da se brinu kad ostarimo, onemoćamo..
Nismo završili fakultet, iz nekog razloga nismo položili ni vozački ispit, družili se u lošem društvu, dane, godine proćerdali bez veze, obaveza, kradući Bogu dane.. jednog jutra se probudimo, i na jednom budemo svjesni bolne realnosti koja nas presječe kao mačem, jer smo postali svjesni da je za mnogo toga već poprilično kasno ili je već odavno sasvim prekasno da počnemo "život ispočetka".

 

[Plauer1]

Samoća nije isto kao i usamljenost, i to nije ono što je ovdje naglašeno. Skoro svi mi ponekad namjerno ili ne se osamimo, povučemo.. jer smo "siti svega i svakoga" i svega nam je "preko glave", i onda nam samoća dodje kao spas, kao duševni lijek ili bjekstvo od svega toga, da se smirimo, saberemo, resetujemo.. to je neki kraći vremenski interval tj period i na nama je kada ćemo izaći iz nje.

Ali, usamljenost to nije.. tu je čovjek naprosto da kažem "gladan" društva, druženja, da ima s,kim prozboriti, kafu popiti.. ili samo da je tu, da nije sam kao pustinjak. I ne možemo biti imuni kada vidimo da neko sam živi a da se ne zapitamo kako mu je?
Drugo je ako je neko godinama sam, nije se ženio, udavao, nema potomke, braća i sestre žive svojim životom.. njima je mnogo lakše jer ih je život naučio (ili osudio) na usamljenost. Drugo je kad čovjek sve ima, životnnog partnera, potomke i odjednom se nadje sam, samcijat na ovom svijetu.

tek sad mi se javilo da moj potpis...

 

[крсташ]

Далеко гора ствар од самоће је када си са неким или некима које више не можеш да поднесеш.

 

[Nemoguća Могућност]

tek sad mi se javilo da moj potpis...

manu chao

 

[Zelena milja]

Biti sam i usamljen je teška životna kob ali postojje i gore stvari od toga. Kada to shvatimo ili budemo svjesni toga već je prekasno.

Veliki broj ljudi je usamljen. Srodne duše su retke. Sve ostalo je preživljavanje u moru sivila uz poneke blistave trenutke, koji zgasnu i ostave pitanja. I onda, ostajemo sami sa njima, tražeći odgovore.

 

[Nemoguća Могућност]

Veliki broj ljudi je usamljen. Srodne duše su retke. Sve ostalo je preživljavanje u moru sivila uz poneke blistave trenutke, koji zgasnu i ostave pitanja. I onda, ostajemo sami sa njima, tražeći odgovore.

dodji na https://forum.krstarica.com/threads/pobuna-protiv-usamljenosti-i-izolovanosti.1010686/post-49723588
takodje @Neno

 

[Manastirka]

Samoća, mir ili strah ali i zla sudbina..

Biti sam i usamljen

To nisu iste stvari ( priče).
Samoća jeste izbor, častan i hrabar (kao što kaže Meša Selimović). U samoći čovek raste, jer spoznaje sebe. To Monasi najbolje znaju. Ali,...nije za svakoga. Gore je kad ljudi naprave izbor ili kompromis, pa budu još usamljeniji.
Usamljenost je osećaj, dok je samoća stanje ili izbor.

 

[Neno]

To nisu iste stvari ( priče).
Samoća jeste izbor, častan i hrabar (kao što kaže Meša Selimović). U samoći čovek raste, jer spoznaje sebe. To Monasi najbolje znaju. Ali,...nije za svakoga. Gore je kad ljudi naprave izbor ili kompromis, pa budu još usamljeniji.
Usamljenost je osećaj, dok je samoća stanje ili izbor.

Samoća nije isto kao i usamljenost, i to nije ono što je ovdje naglašeno.

 

[Manastirka]

Na čemu je onda "akcenat"?

 

[Neno]

Na čemu je onda "akcenat"?

Pa već sam pisao.. srž teme je teška usamljenost ali da ima nešto i gore, pogubnije od toga a to je kada čovjek zakasni za sve, kada prodju svi vozovi, prohujaju svi topli vjetrovi.. kada stvarno bude prekasno za sve, za bilo šta.. ako me razumiješ?

 

[Manastirka]

Pa već sam pisao.. srž teme je teška usamljenost ali da ima nešto i gore, pogubnije od toga a to je kada čovjek zakasni za sve, kada prodju svi vozovi, prohujaju svi topli vjetrovi.. kada stvarno bude prekasno za sve, za bilo šta.. ako me razumiješ?

Razumem,...to se dešava jedino ne daj bože, u slučaju neke teške bolesti.
Inače,...dok ima "veka ima i leka". Čemu pesimizam, uopšte?

 

[Manastirka]

Pa već sam pisao.. srž teme je teška usamljenost ali da ima nešto i gore, pogubnije od toga a to je kada čovjek zakasni za sve, kada prodju svi vozovi, prohujaju svi topli vjetrovi.. kada stvarno bude prekasno za sve, za bilo šta.. ako me razumiješ?

Jesi li ti ok? Pitam za zdravlje.
Nemoj ovde da nas traumiraš.

 

[Neno]

Razumem,...to se dešava jedino ne daj bože, u slučaju neke teške bolesti.
Inače,...dok ima "veka ima i leka". Čemu pesimizam, uopšte?

Dešava se i te kako, ne mora čovjek biti bolestan..
Inače, tema je zasnovana na nekim (nečijim) teškim životnim pričama, kada su ljudi zbog raznih okolnosti a često i zbog onog "ima vremena" ili "sutra ću" pa zakasnili za sve.
Tema baš nije optimistična ali je takva i nemoj da mi se sad isčudjavaš u temi. Jeste teška, surova, mračna alli Bože moj.. imamo mi svakako alternative jer za nas ipak nije ništa kasno da ostvarimo, uradimo.. ili smo već dosta toga uradili.

 

[Neno]

Jesi li ti ok? Pitam za zdravlje.
Nemoj ovde da nas traumiraš.

Kakva bre trauma, ne brukaj mi se ovdje.. ak imaš jedan kafetin (sa osmjehom) bit ću ok.

 

[Manastirka]

Kakva bre trauma, ne brukaj mi se ovdje.. ak imaš jedan kafetin (sa osmjehom) bit ću ok.

Imam,...sve šta treba od tableta, za prvu pomoć.