Gore od samoće..

[Neno]

Samoća, mir ili strah ali i zla sudbina..
Još gore kad niste sami bez ikog svog, naprotiv.. nije to ni nekakva samoća udvoje, već osjećaj usamljenosti, odnosno vremena koje provodimo sami i onog osjećaja da nemamo podršku bliskih ljudi, da nam sasvim rijetko dolaze, da smo prepuštani sami sebi. Kažu da usamljenost neminovno skraćuje život, uništava psihu, izaziva strah.. i tako dok mi u samoći preispitujemo sami sebe i pokušavamo otkriti uzroke svoje usamljenosti, za to vrijeme život prolazi, dani neumoljivo prolaze..

Biti sam i usamljen je teška životna kob ali postojje i gore stvari od toga. Kada to shvatimo ili budemo svjesni toga već je prekasno. Na žalost za to su potreebne ponekad više ili desetine godina i kada to eventualno nekako popravimo ili promjenimo već je prekasno za sve.
I posle svega ,kada sve prodje, prohuji, nema ništa gore od (pre)kasno.

 

[Nemoguća Могућност]

nezgodna je ta samoca - nemas s kim da se kvalitetno posvadjas
ali zato sam sebi ne mozes da skuvas losu kafu

 

[Pinocchio]

Nije samoća strašna. Kada si spreman na to, kada se saživiš sa njom i prihvatiš je onda bukvalno ruku pod ruku sa njom i lagano. Dan po dan. I onda se sve polako otvara oko tebe. Potreba i misli o tome da ti neko treba, da ti je neko neophodan tu samoću čini strašnom. Pomisao da ne možeš sam i šta ako? Kada je prihvatiš sve je lakše.

 

[Џорџи]

Msm mnogi kazu to ali ovako ne deluju da su ikad bili sredjeni

 

[Duki Lu]

Nije samoća problem, to je nekada i lični izbor.

Problem je usamljenost koju je Neno opisao tačno kako treba.

 

[Nemoguća Могућност]

Mislim da je ovo jedna lepa i korisna tema.

Pa cu ponesto da dodam.

U svom zivotu imao sam periode samoce, ne zato sto nisam imao sa kim da budem, nego zato sto mi je bila potrebna da se prelistam bez buke drugih ljudi u glavi.

Takodje...

Poznajem vise ljudi koji su sami ali ne deluju usamljeno. Neki ljudi jednostavno znaju savrseno da zive bez drugih.

 

[Pinocchio]

Kada znaš da ti predstoji onda od straha nemaš ništa. Prihvatiš je.

 

[Pinocchio]

Poznajem vise ljudi koji su sami ali ne deluju usamljeno. Neki ljudi jednostavno znaju savrseno da zive bez drugih.

Upravo tako!

 

[Duki Lu]

Poznajem vise ljudi koji su sami ali ne deluju usamljeno. Neki ljudi jednostavno znaju savrseno da zive bez drugih.

Uvek o poznatim, ili ličnim, primerima pišem.

Moja poznanica/prijateljica, živi sama, nije se udavala, u godinama je, svako jutro viberom svima nama /poznanicima i prijateljima/ poželi dobro jutro, verovatno grupna poruka.
Prati dešavanja u gradu, putuje baš dosta, ako je u gradu, na bazenu je svakodnevno.Sama je u stanu ali ima bogat društveni život.


Druga, baš mi je prijateljica, ima dvoje odrasle dece, deca imaju svoj životni put, ona ne putuje, ne ide i bioskop, pozorište, ne izlazi iz stana i jako, jako, je usamljena.

 

[Džudi S]

@Neno Razumem te. Mislim da nikada nije kasno da se to promeni. U stvari, kasno je kada bi imao 80 ili više godina..ovako nije..Bar ja tako razmišljam.

 

[Nemoguća Могућност]

Samoća, mir ili strah ali i zla sudbina..
Još gore kad niste sami bez ikog svog, naprotiv.. nije to ni nekakva samoća udvoje, već osjećaj usamljenosti, odnosno vremena koje provodimo sami i onog osjećaja da nemamo podršku bliskih ljudi, da nam sasvim rijetko dolaze, da smo prepuštani sami sebi. Kažu da usamljenost neminovno skraćuje život, uništava psihu, izaziva strah.. i tako dok mi u samoći preispitujemo sami sebe i pokušavamo otkriti uzroke svoje usamljenosti, za to vrijeme život prolazi, dani neumoljivo prolaze..

Biti sam i usamljen je teška životna kob ali postojje i gore stvari od toga. Kada to shvatimo ili budemo svjesni toga već je prekasno. Na žalost za to su potreebne ponekad više ili desetine godina i kada to eventualno nekako popravimo ili promjenimo već je prekasno za sve.
I posle svega ,kada sve prodje, prohuji, nema ništa gore od (pre)kasno.

Da pocnemo od ekstrema, pa ce da nam bude lakse. Kad se rodimo, neko nas je okupao, povio i ne znamo ko (kome da se zahvalimo), kad umremo neko ce nas okupati, obuci, i opet necemo znati ko (kome da se zahvalimo).

E sad ono izmedju te dve krajnosti.

Mi smo svi u sustini sami. (ima ona jedna interesatna misao: najusamljeniji sam u najvecoj gomili oko sebe)

To da smo u sustini sami - to primecujemo ili ne, a zatim ako smo svesni, to nas opterecuje ili ne.

Ako nas opterecuje onda ima neki razlog zasto. Pronalazenje razloga je od sustinskog znacaja.

Cak i ako nas ne opterecuje, nije zgoreg zapitati se - da li je sve u redu?

Neki su pasivni, neki su aktivni. Neko ce aktivno da trazi drustvo, a neko ce pasivno da ceka da se nesto promeni. Razliciti smo.

Ovo su sve neke otvorene teze, za razmisljanje na glas.

 

[Džudi S]

Neki su pasivni, neki su aktivni. Neko ce aktivno da trazi drustvo, a neko ce pasivno da ceka da se nesto promeni. Razliciti smo.

Tačno. Različiti smo. Neko je možda navikao na samoću, @Duki Lu je dala primer prijateljice-poznanice koja se nikad nije udavala. Navikla je na samoću, i prihvata je. Živi "punim plućima"

Druga prijateljica je usamljena jer nije navikla da bude sama.

Možda i ta navika pored samog karaktera, određuje da li smo ili nismo usamljeni, tj kako se osećamo.

 

[Pinocchio]

Sada ću da napišem nešto lično, možda post kasnije i obrišem.

Elem, rekao mi je sledeće: "Sutra kada mene ne bude, ostaćeš sama. Svi će biti tu, pored tebe, jedno kratko vreme ali će svi nastaviti da žive svoje živote. OSTAĆEŠ SAMA. Nikoga neće biti pored tebe. Budi spremna na to!"

Bez obzira što sam bila svesna toga - to saznanje me je otreznilo, kao da me grom udario ali mi je bilo lakše. Bolno ali lakše. I kada je došao taj momenat bila sam spremna.
I dalje sam sama ali trezvena.
I našla sam način kako da živim i guram dalje. Sama.
Kada to prihvatiš, ne očekuješ ništa i onda guraš. Dan po dan.

 

[Nemoguća Могућност]

Sada ću da napišem nešto lično, možda post kasnije i obrišem.

Elem, rekao mi je sledeće: "Sutra kada mene ne bude, ostaćeš sama. Svi će biti tu, pored tebe, jedno kratko vreme ali će svi nastaviti da žive svoje živote. OSTAĆEŠ SAMA. Nikoga neće biti pored tebe. Budi spremna na to!"

Bez obzira što sam bila svesna toga - to saznanje me je otreznilo, kao da me grom udario ali mi je bilo lakše. Bolno ali lakše. I kada je došao taj momenat bila sam spremna.
I dalje sam sama ali trezvena.
I našla sam način kako da živim i guram dalje. Sama.
Kada to prihvatiš, ne očekuješ ništa i onda guraš. Dan po dan.

Ovo ja zovem - tacka oslonca. Desilo mi se u zivotu vrlo rano, pa sam morao da primetim.
Ako je tacka oslonca van sebe (u nekom drugom) - to se tesko podnosi. Pogotovo posle nekog duzeg vremena.
Medjutim ako je tacka oslonca u sebi - stvari idu malo lakse. Svesnost nekako pomaze. Ali nisu svi takvi.

 

[Pinocchio]

Da dodam... nema tu sažaljenja, misli o prošlosti... to ne popravlja stvari, bude ti još gore. Daš sebi vremena da shvatiš, vidiš, spoznaš šta ti olakšava dane, šta te opušta, prija... i onda se time baviš.

 

[Nemoguća Могућност]

Mozda je gore biti u toksicnoj vezi nego biti usamljen.

 

[Pinocchio]

Mozda je gore biti u toksicnoj vezi nego biti usamljen.

Naravno da je gore. Sve što ti ne prija je gore. Sve što ti skida osmeh sa lica je gore, ma sve što ti ne nabaci osmeh na lice nije dobro.

 

[Nemoguća Могућност]

Uvek o poznatim, ili ličnim, primerima pišem.

Moja poznanica/prijateljica, živi sama, nije se udavala, u godinama je, svako jutro viberom svima nama /poznanicima i prijateljima/ poželi dobro jutro, verovatno grupna poruka.
Prati dešavanja u gradu, putuje baš dosta, ako je u gradu, na bazenu je svakodnevno.Sama je u stanu ali ima bogat društveni život.


Druga, baš mi je prijateljica, ima dvoje odrasle dece, deca imaju svoj životni put, ona ne putuje, ne ide i bioskop, pozorište, ne izlazi iz stana i jako, jako, je usamljena.

Odvajanje dece od roditelja je jedna vrlo komplikovana stvar, odvajanje roditelja od dece (uistom) je komplikovanija (naravno ne za decu).

 

[Nemoguća Могућност]

E da ovo prethodno me podsetilo na jos nesto.

U svojim periodima samoce trudio sam se da zivim u prirodi. Mislim da je to od esencijalnog znacaja - priroda ima mnoge puteve i bivajuci u njoj mnoge stvari se vide.

Po mom iskustvu period do ukljucivanja u prirodu kod mene traje oko 6 nedelja - ritam mog zivota se prilagodi prirodnom okruzenju.

Biti sam u stanu je ko osudjenik na robiji. Ko god to radi, trebalo bi da razmisli zasto to radi.

 

[Duki Lu]

Bolno ali lakše. I kada je došao taj momenat bila sam spremna.

Moje poštovanje prema osobama koje teške momente dočekaju spremno i ubrzo se podignu i stanu na noge.

Ponekada je smrt spasenje od muka. Kada je moj otac u mukama izdahnuo, udahnula sam olakšanje, jer, takve muke su bile neizdržive, ispod ljudskog dostojanstva.Ne znam, čini mi se da ga nisam ni ožalila onako kako je trebalo.
Muči me osećaj olakšanja kada je iz.dahnuo.

S druge strane, gubici koji su bilu u trenu, iznenadni, slomili su me da mi je trebalo vremena i vremena za oporavak.

 

[Duki Lu]

Mozda je gore biti u toksicnoj vezi nego biti usamljen.

Bolje je biti sam nego u toksičnoj vezi.
A u tosičnoj vezi čovek je neshvaćen i usamljen.
Samoća i usamljenost su sasvim različite priče.

 

[Pinocchio]

Moje poštovanje prema osobama koje teške momente dočekaju spremno i ubrzo se podignu i stanu na noge.

Ponekada je smrt spasenje od muka. Kada je moj otac u mukama izdahnuo, udahnula sam olakšanje, jer, takve muke su bile neizdržive, ispod ljudskog dostojanstva.Ne znam, čini mi se da ga nisam ni ožalila onako kako je trebalo.
Muči me osećaj olakšanja kada je iz.dahnuo.

S druge strane, gubici koji su bilu u trenu, iznenadni, slomili su me da mi je trebalo vremena i vremena za oporavak.

Kada nemaš izbora onda moraš. Kada ti nisi prioritet već neko drugi onda nemaš izbora. Moraš ti da držiš glavu visoko da bi i oni o kojima brineš takođe bili jaki.

 

[Милан 1977]

Човек није усамљен ако је сам. Усамљен је сам кад је окружен погрешним људима. Тачка!!!

 

[Duki Lu]

Odvajanje dece od roditelja je jedna vrlo komplikovana stvar, odvajanje roditelja od dece (uistom) je komplikovanija (naravno ne za decu).

Odvajanje dece od roditelja, ili roditelja od dece što je možda pravilniji izraz, razvodom ili smrću roditelja, je bolno i traumatično.

Odvajanje dece od roditelja u smislu osamostaljivanja dece, i formiranja svoje porodice, prirodni je proces.
Mladi da žive svoj život, roditelji da žive mirne dane

Problem je ako je ostao jedan od roditelja.E, u takvim situacijama nastaje samoća + usamljenost neretko povezana sa beznađem i strahom.

 

[Nemoguća Могућност]

Odvajanje dece od roditelja, ili roditelja od dece što je možda pravilniji izraz, razvodom ili smrću roditelja, je bolno i traumatično.

Odvajanje dece od roditelja u smislu osamostaljivanja dece, i formiranja svoje porodice, prirodni je proces.
Mladi da žive svoj život, roditelji da žive mirne dane

Problem je ako je ostao jedan od roditelja.E, u takvim situacijama nastaje samoća + usamljenost neretko pozevezana sa beznađem i strahom.

mislio na 2
ziveo 1
znao za 3 (mada...)
a blisko se susreo i sa 4