Види само чињеницу да су Срби дан данас подељени на фракције које помињеш, док су Хрвати 1991. имали "помирбу". Друго; у поређењу са Србима, видимо да просечном Хрвату нису битне националне вредности јер просечан Хрват и не зна које су. Зато кажем да 80% Хрвата не би имало ништа против да се сутра пробуде као Немци.
Nisi odgovorio
Jesam.Nisi odgovorio
Ako je 50% Hrvata (ili 80%, vidim da si korigiranao broj) od onih kako vjetar puše, koliki je postotak Srba koji kako vjetar puše (0,5,10,30,50,80 ili 100%)?
Odgovorio sam ti samo nisi shvatio. Budući da vidiš kako sve te ideološke potkategorije Srba čvrsto drže svoja ubeđenja, budući da si imao prilike u 20. veku makar tri puta videti kako Srbima nije problem suprotstaviti se čitavom svetu jer znaju zašto to čine, to je jasno da broj "slučajnih Srba" među Srbima teži nuli. Gotovo svi oni koji su nacionalno indiferentni imaju u prvom kolenu neke nesrbe. I taj broj nije velik. U Srbiji su Mađari, Slovaci i Česi ostali Mađari, Slovaci i Česi. U Hrvatskoj su oni mahom postali Hrvati, a bilo ih je na prostoru današnje Hrvatske kud i kamo više nego na prostoru današnje Srbiji. Recimo da taj broj u Srbiji ne prelazi 10-15%.
To je oduvek bila samo tvoja suština jer ti nosiš težak kompleks etničkog mešanca koji ovde manifestuješ neprestano relativizujući sve srpske nacionalne vrednosti.Da, da; dolazimo tu konačno do suštine. Do priče o čistoj krvi.
To je oduvek bila samo tvoja suština jer ti nosiš težak kompleks etničkog mešanca koji ovde manifestuješ neprestano relativizujući sve srpske nacionalne vrednosti.
Onaj ko ima pola-pola poreklo, a te nacije su međsobnno zavađene, ako je pošten, ne može a da ne bude šizofren. Normalno je da su nacije mešavina, ali mora doći i do kvalitativnog i do kvantitativnog opredeljenja kod pojedinca. Sve to treba da ide spontano, bez političkog pritiska kakv postoji kod Hrvata, i sve to treba da ide u pojedinačnim spontanim slučajevima, a ne nasilnim političkim sabijanjem različitih etničkih korpusa u jednu naciju, kao kod Albanaca i Hrvata, na primer.
Ti misliš ovako providno i lako sebe da staviš na stranu političke korektnosti a mene da optužiš za rasizam i ideologiju čiste krvi?S druge strane, znatno je češći fenomen da upravo 'mešanci' imaju komplekse jer ne mogu da prihvate sopstvenu realnost, pa odu rasističkim putem kao ti kao vid upotrebe psihološkog medikamenta i očajničke potrebe ubeđivanja drugih u sopstveni identitet radi društvene prihvatljivosti i sakrivanja svoje tajne 'mračne strane'.
Ljudi odavno znaju moje ksenofilne pozicije i tu nema potrebe za ma kakvim elaboratom.
Ti misliš ovako providno i lako sebe da staviš na stranu političke korektnosti a mene da optužiš za rasizam i ideologiju čiste krvi?
Samo dokazuješ ono što oduvek tvrdim: da je tebi istorija kao naučna disciplina na drugom mestu, a politička korektnost i Sorošev plan na prvom.
Ne radi se tu o "krvi", nego o temeljima nacionalnog identiteta kod jednih i kod drugih i razlike koje se daju iz toga iščitati.Da, da; dolazimo tu konačno do suštine. Do priče o čistoj krvi.
O ne, ne poznaješ ti Mrkalja uopšte i ne radi se o tome.
https://forum.krstarica.com/threads/doajeni-srpske-istoriografije-u-24-slike.902010/
Da bude stvar gora, tu se vidi koliko samo postoje nedoslednosti, jerbo iako bi na nekom mestu rekao drugačije, Mrkalj koristi primer poslednjeg poznato srbokatolika iz dubrovačke republike kao primer upliva stranog etničkog tkiva (dubrovačkog) na srpskom korpusu, te ne ko ko „jaše“..
Da ni ne pominjemo upotrebu deskriptivnog termina „šiptarofil“ u šta je pretvoren pojam albanolog, osuđujući da neko ko je Srbin (u ovom slučaju, duplih li aršina, posrbljeni Dubrovčanin) uopšte se i interesuje za Albance i njihov jezik, kulturu i istoriju.
Cela situacija ne bi bila toliko strahovito tragikomična da to nije skoro doslovno poslednji Srbin Dubrovčanin, te koja slikovito pokazuje da se uvek stalno vraćamo na to da je ovo, konstantno, pucanje samom sebi u noge tj. radi protiv sebe i interesa sopstvenog naroda oko kojeg postoji potpuna iluzija da se, tobože, za njega bori.
Ok.
Pitao sam vec kolege pa mi nisu znali odgovoriti. Ako je gore navedeno tocno, dali se kod hrvatskih i srpski emigranata u npr. juznu ameriku, australiju ili SAD vidi razlika u brzini gubljenja identiteta?
Tako bi bila išla znanstvena aegumentacija:
