Добро, а која је твоја идеја, чији је то наш словенски језик и ко га је говорио? Ако нису Срби, ни Склавени, ко је?
На овим форумима слабо ико мисли својом главом и учесници се деле на два наметнута правца мишљења
1, Деветнаестовековни, библијски, расистички и колонијалистички правац
2. Селективно аутохтонистички - Срби (Германи, Албанци, Бошњаци, Власи, Грци, Латини, Хрвати, Турани, ..... ) најстарији на свету правац.
Алинели, Реинфру, Ђаконов, Калеви, Омељан, Казанас и многи други историјске процесе сагледавају самостално и не прате трендове (мисле својом главом).
Дакле отварају нове видиковце али на вишем положају од претходна два владајућа, а погрешна погледа.
Чак су и водећи заступници курганске хипотезе променили мишљење и прасловенски померају на 3-3,5 хиљада година старости и дају им много већи простор него што је бизарни Припјат.
Просто хипотеза о појави прасловенског у трећем-четвром веку, на малој ограниченој територији, је неодржива јер сама бројност и територија коју покривају ту хипотезу своди на бесмислицу.
Деветнаестовековни библијски поглед омогућава витлање народа и сулудо лаку промену језика на широким територијама као на фабричкој траци.
У стварном свету, који свако од нас може да искуси, ствари не стоје тако.
Јер да стоје сада би сви на Балкану (онако библијски магично) говирили само ромски, јер су Роми последњи, потврђени, досељеници на Балкан.
Асимилација није лак процес, а језик је најјачи на својој прћији.
Босном и Србијом су витлале разне војске и помори (често се спомињу широка испражњена подручја - нараторска слобода и претеривања очевидаца) али заборављају да збегови увек, али увек, преживе. Моје и ваше постојање и језик којима сада говоримо то сведочи (моји су из Босне и пола другог рата су живели у бајтама).
Упркос кугама и сабљама не запати се у Босни и Србији ни албански ни немачки, ни чешки, ни турски, а народ се и даље споразумева истим нашим језиком црногорскобошњачкобосанскохрватскосрпским.
Мали увод да би разумео мој поглед.
На Балкану су Римљани затекли наш, румунски, арбанашки и грчки језик (наравно старије варијанте и дијалекте).
Латини нису никога асимиловали и Римљани су се у погледу језика понашали као Отомани (порез и ћао).
Латински говорници су асимиловани јер не имаху свога Ататурка и двадесетовековне услове и околности.
Директни потомак латинског не постоји.
За последњих две хиљаде година на Балкану су само, грубо речено, именовани језици кроз различите историјске околности и добили смо црногорски, босански, хрватски, српски, цинцарски, румунски, влашки, молдовански, арбанашки, арнаутски, шиптарски, албански, македонски, бугарски и грчки.
Готи и склабенои су могли да имају само сличан етнички састав.
Кад кажем Готи не мислим на фантомски, никада озбиљно потврђени народ Источних Германа јер он никада није ни постојао.
Ради се о малој германској војној елити идентичној са потоњим Варјазима који истим путем као и Варјази стижу на исто место као и Варјази и у савезу са Туранима и подређеним тадашњим Румунима и Словенима (који се још тако не зову) крећу у војнички поход, а не сеобу. Најбројнији етницитет у готској скупини су очигледно Румуни (још се тако не зову) јер када стижу у Рим већ говоре вулгарни латински (еуфемизам за тадашњи румунски). Ни улфилина библија није много помогла.
Слично је са склабеноима само је овога пута елита која их води туранска, а етнички састав им је сличан са готским.
Отуда иза трагова гота и склабеноа остају Власи разасути по Балкану,.по словенском, арбанашком и грчком тепиху, а словенске склабеное могуће је уочити само на грчком и арбанашком етнолингвистичком простору.
- - - - - - - - - -
Saznat ce se u novom dijelu Indane Jones
Pogledajte prilog 402966
Јел ти то мене зајебаваш?
