Da dopunim još za ove Karavlahe i Banjaše. Evo teksta iz Pressa prije nekog vremena
BANJACI JOŠ VOLINJAJU BANJAČKI!
„Kulabinica smerala tauške, tavži šuman anjež." Malo ko bi još u Srbiji mogao da pretpostavi o kojem se tu jeziku radi. Još više bi se iznenadio kad bi čuo da je reč o zidarskom jeziku, nastalom na srpskom jezičkom prostoru, kojim govore uglavnom majstori u Osatu, istočnom delu Republike Srpske i zapadnim delovima Srbije. A u prevodu gore navedena rečenica glasi: „Gazdarica je zaklala kokoške, biće dobar ručak."
Penzionisani zidar Jovan Ivanović objašnjava zašto su zidari stvorili svoj jezik.
- Zidarski, ili kako ga mi zovemo banjački jezik, dosta je koristan. Tokom majstorisanja momci svašta pričaju, gazda čuje, pa nastanu problemi. Banjački jezik razumemo samo mi, pa nema problema - kaže Ivanović iz Vrhpolja, koji je skoro 40 godina proveo u „majstoriji", uglavnom u Novom Sadu, Futogu, Sremskoj Kamenici, Despotovu, Bačkoj Palanci i drugim mestima. Zidarski jezik naučio je sa 17 godina, kada je krenuo u pečalbu.
- Banjački jezik znali smo samo mi iz ovog dela Srbije i Bosanci iz istočne Bosne. Ja sam u vojsci upoznao jednog vojnika iz Bijeljine, koji je takođe znao naš jezik, a znali su ga i majstori iz bosanske Posavine. Kod nas su ga ranije znala i deca, pa i žene i devojke. Dešavalo se da na igrankama izbegavamo da pričamo banjački, jer su ga i devojke razumevale - tvrdi Jovan.
Nikola Stanišić, zidar u penziji iz Ljubovije, naučio je zidarski jezik kao dete od oca Janka, takođe zidara.
- Od njega sam čuo da su banjački jezik izmislili čuveni zidari iz Osata, naše komšije preko Drine, da ih gazde ne bi razumele šta pričaju. Ljudi su se čudili šta pričamo, ali nisu mogli ništa da razumeju. Od starijih majstora čuo sam da su posle rata pojedini pripadnici Ozne i Udbe dobijali zadatke da nauče banjački. Navodno, naredba je izdata kad su neki „banjaci" (zidari) uhapšeni posle jedne tuče i kada su u zatvoru pričali banjački - priča Nikola Stanišić.
Danas mlađi zidari sve manje znaju ovaj jezik. Sve više se radi na velikim gradilištima, na kojima su uposleni majstori iz raznih krajeva, grupe radnika su retko sastavljene isključivo od meštana iz ovog dela Srbije. Često nema potrebe za njegovim korišćenjem jer je sve manje posla na privatnim objektima, na kojima majstore kulaba i kulabinica (gazda i gazdarica) mogu čuti šta pričaju.
Banjački jezik ima reči za neke osnovne stvari i radnje, a u nedostatku izraza kombinovao se sa srpskim jezikom. Tako volinjati znači pričati, mickan - ćutati, kećurati - gledati, aniti - jesti, piriti - piti, baniti - raditi, a tranjati - spavati.
- Ovi mlađi danas znaju malo reči koje se uglavnom odnose na jelo, piće, neke poslove i gazde. Malo njih zna da u banjačkom reč devac znači Bog, žara - sunce, da je konj - kalac, a krava - budžulja. Kada vam se „keći burać", to znači da vas boli stomak, a kada „kulaba raskećurava banjački", to ne valja jer znači da gazda razume zidarski jezik i da ne treba ništa loše pričati - priča Jovan Ivanović."
Sasvim je jasno da se radi o iskvarenom rumunskom koji su donijeli Banjaši koji su posebno brojni upravo u Osatu (kraj oko Vlasenice, srebrenice i Osata), a i sam jezik se zove Bajački. I prije sam čuo za ovaj tzv. zidarski jezik iz Osata, i bilo mi je čudno da Srbi u nekom kraju izmišljaju sasvim nepoznat jezik da bi se tobože sporazumjeli. Kad ono tamo, karavlasi.
, nisu širile I1.
U sustini bi trebalo da ih bude sramota takvog ponasanja da su normalni, jer je nepristojno.
