Гдје почивају српски владари

[Сребрена]

U albanskoj Tirani nam je kralj Vladimir (око 990 – 1016), poznatiji pod svetačkim imenom Sv.Jovan Vladimir..Uskoro mu je dan- 22-maj.

Од 1381. мошти су чуване у Манастиру светог Јована Владимира код Koњица (данашњи албански Елбасан), а од око 1995. у православној саборној цркви у Тирани. За свечев празник мошти се доносе у манастир код Елбасана, гдје се на тај дан окупи велики број вјерника.

 

[gost 304153]

Јована Владимира убише Бугари, ако се добро сјећам...да ли је икоме икада пало на памет да његове мошти пренесемо?

 

[Лекизан]

Надгробна плоча на гробу краља Милана у манастиру Крушедол.

У Крушедолу се налазе и посмртни остаци књегиње Љубице(жене кнеза Милоша),саркофаг са моштима патријарха Арсенија Чарнојевића,као и мошти последњих Бранковића,чије је манастир и задужбина.
http://www.samsvojvodic.com/krusedol/
http://www.pravoslavna-srbija.com/Pravoslavlje/Manastiri/Krusedol/Krusedol.htm
У припрати. У кивоту од црвеног мермера су мошти патријарха Арсенија IV Шакабенте (лева слика).

У припрати. На десној слици је надгробно обележје кнегиње Љубице Обреновић.

Горњи детаљ је са кивота патријарха Арсенија IV, затим део надгорбне плоче Атанасија Рашковића.

 

[Лекизан]

Још један манастир који је права ризница моштију и других предмета је Сопоћани.Мислим да ни монаси не знају шта све има тамо.
Тамо су мошти краља Уроша I,ктитора цркве.

Требало би да су тамо и мошти краља Драгутина,али ја их нисам видео.Ту су и мошти Урошеве мајке Ане Дандоло,архиепископа Јоаникија I,кнеза Ђорђа млађег Вукановог сина.
У манастиру су и мошти светих Врача Козме и Дамјана које су пренете са Косова из манастира Зочиште који су Шиптари срушили.

 

[Лекизан]

Манастир Градац код Брвеника.Ту почива краљица Јелена Анжујска жена краља Уроша I,као и део моштију краља Драгутина.

 

[Лекизан]

Манастир Нова Павлица задужбина браће Мусића Стефана и Лазара.

Испод ових фресака налазе се и њихове мошти које су тек недавно откривене.Овде би требало да је сахрањена и њихова мајка Драгана,сестра кнеза Лазара,монахиња Теодосија али њене мошти још нису пронађене.У манастиру се налази и један саркофаг са непознатим моштима који су монахиње донеле са Косова.

 

[gost 304153]

У манастиру се налази и један саркофаг са непознатим моштима који су монахиње донеле са Косова.

Колико код нас има оваквих случајева....

 

[Лекизан]

Колико код нас има оваквих случајева....

Колико волиш зато и не знамо где нам је шта.

 

[Dragon~Reborn]

Колико је само моштију преживело разне сеобе, од Чарнојевића па до Албаније.
Ан никако ми не иде у главу да никога, ни црку ни државу не погађа то што је Милутин у Бугарској.

 

[gost 304153]

Колико је само моштију преживело разне сеобе, од Чарнојевића па до Албаније.
Ан никако ми не иде у главу да никога, ни црку ни државу не погађа то што је Милутин у Бугарској.

И Јован Владимир у Албанији...

 

[Bajo Pivljanin]

Колико је само моштију преживело разне сеобе, од Чарнојевића па до Албаније.
Ан никако ми не иде у главу да никога, ни црку ни државу не погађа то што је Милутин у Бугарској.

Кад то помену, зна ли неко шта је било са моштима Стефана Немањића? Знам да су их носили са њима током Албанске голготе, да када више нису могли да издрже терет сандука, ставили мошти у врећи и тако наставили њихов пренос, али не знам шта се са њима на крају десило. Јесу ли враћене у Студеницу (знам да пише на првој страни да су тамо, али нисам сигуран је ли то потпуно тачна информација)?

 

[Rechke]

У Студеници се налазе мошти Стефана Немање,његове жене Ане и синова Вукана и Стефана.

Na ulazu u Bogorodičinu crkvu, sa desne strane, nalazi se mermerni sarkofag ktitora Stefana Nemanje, čije su mošti prenete iz Hilandara 1207. Godine i u kome počiva kao sveti Simeon Mirotočivi. Pred samim oltarom, takođe s desne strane, smešten je kivot Stefana Prvovenčanog. Srebrni kovčeg poklonila je Persida, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića, a rad je Vinćenca Kaclera iz 1853.g. Sa leve strane ispred ikonostasa nalazi se ćivot sv.Anastasije, ćerke vizantijskog cara Romana IV, žene velikog župana Stefana Nemanje, majke velikog župana Vukana, Stefana Prvovenčanog, prvog kralja srpskog i Rastka – sv. Save. Kivot je od drveta, okovan srebrom i zlatom i ukrašen dragim kamenjem, emajlom i gravurom. Rađen je 3,5 godine. Njegov autor je đakon Vojislav Bilbija,po zanimanju stomatolog koji živi i radi u Holandiji, a bavi se živopisanjem ikona i obradom plemenitog metala. Kivot je poklonio manastiru 1996. godine.

pre 2-3 godine u knjizi "Kralj Milutin i njegovo doba" naišao sam na podatak da su mošti Stefana Nemanje izgubljene, i da se ne nalaze u Studenici. Nigde nisam našao potvrdu tog podatka, zna li neko nešto više sa sigurnošću o Nemanjinim moštima?

 

[Лекизан]

pre 2-3 godine u knjizi "Kralj Milutin i njegovo doba" naišao sam na podatak da su mošti Stefana Nemanje izgubljene, i da se ne nalaze u Studenici. Nigde nisam našao potvrdu tog podatka, zna li neko nešto više sa sigurnošću o Nemanjinim moštima?

Пази сад,ја када сам питао монахе у манастиру,а често имам обичај да одлазим тамо,они су ми рекли да су мошти стварно у саркофагу,неко ми је рекао да се и целивају сваког 26 фебруара по Грегоријанском(новом) календару,на дан његовог упокојења,нисам присуствовао томе па не знам.Знам да се мошти Стефана Провенчаног целивају и да је он стварно ту,мада су и њега због целивања носили у Жичу,његову задужбину.

Међутим нешто сам чуо за мошти Јелене Анжујске,изгледа да нису у оном саркофагу,већ је он празан.Монаси су још за време Турака,када су напуштали манастир у време неке сеобе,закопали мошти негде у дворишту манастира или његовој околини,међутим за сада то место још није пронађено.Тако бар гласи нека незванична прича.Распитаћу се боље па ћу да јавим.

Идем да копам.

 

[Лекизан]

Неко помену краља Милана и саборну цркву.

Саборна црква Београд.
http://sr.wikipedia.org/sr/Саборна_црква_у_Београду

Овде почивају кнез Милош,кнез Михајло,краљ Милан,свети Стефан Штиљановић,Вук Караџић и Доситеј.

Гробница Обреновића.

Мошти Стефана Штиљановића.

Надгробне плоче испред цркве Вука и Доситеја.

 

[Лекизан]

Мошти деспота Стефана Лазаревића су такође спорне где се налазе,у Манасији или Копорину.

Mošti svetog despota u Koporinu

DESPOT Stefan Lazarević, sin cara Lazara, sahranjen je u manastiru Koporin. Nauka je to nedvosmisleno utvrdila posle dugog i opsežnog istraživanja (od 1983. do 1989.) zemnih ostataka. Ekspertiza je obavljena u laboratoriji u Londonu, pa me čudi čemu sada ovo "epohalno otkriće", kome je i zašto potrebno.
Naš akademik Srboljub Živanović, antropolog svetskog glasa, svojevremeno dugogodišnji profesor Novosadskog univerziteta, ovako za "Novosti" iz Londona odgovara na naše pitanje: kakva su njegova saznanja o grobnom mestu jednog od najznačajnih srpskih vladara srednjeg veka?
ANALIZA
ZAŠTO smo se obratili baš ovom sagovorniku? Upravo je ovaj naučnik u rečeno vreme istraživao poreklo zemnih ostataka u grobnici manastira Koporin. Učinio je to na molbu tadašnjeg rukovodstva Srpske pravoslavne crkve i patrijarha srpskog Germana lično. Profesor Živanović bio je tada predavač na Londonskom univerzitetu i rado se, kaže, odazvao pozivu patrijarha da obavi ekspertizu moštiju. Antropološka ispitivanja, veli on, potpuno su se uklopila u postojeće istorijske podatke o biografiji despota Stefana, a nalazi do kojih je došao objavljeni su, 2000. godine, u njegovoj knjizi "Bolest drevnih ljudi". U posebnom poglavlju izdvojio je analizu zemnih ostataka svetog Stefana. Pre toga sve je objavljeno u Službenom glasniku SPC. Čitav rad od prvog dana na iskopavanju sniman je za naučni program Televizije Beograd, o čemu se i do danas čuvaju video-zapisi i to na nekoliko adresa u Srbiji.
Šta je profesor Živanović utvrdio tokom šestogodišnjeg rada? On objašnjava:
- Prvo je utvrđeno da je reč o skeletu osobe muškog pola, čiji šavovi lobanje ukazuju da je umro kao pedesetogodišnjak (despot Stefan je umro u 51. godini, 1377-1427.) Na kostima su pronađeni i ostaci svetog mira, uljanog rastvora prirodnih smola i eteričnih materija koje su se koristile samo za tela episkopa i krunisanih glava. Skelet je pripadao osobi relativno visokoj za prosečnu visinu Srba srednjeg veka (oko 174 cm), a poznato je da su despota opisivali kao naočito plavookog, riđokosog, visokog čoveka - priča akademik Živanović. - Na ramenjači su pronađeni tragovi zaseka oštrim predmetom, a zna se da je despot Stefan, kao vojskovođa, mnogo ratovao i bio ranjen u desnicu. Tragovi povreda, čestih kod srednjovekovnih konjanika, nađeni su na butnim kostima i kolenjači. Najizraženija je upravo bila povreda desne kolenjače, iza koje je ostao trag dugogodišnje infekcije pokosnice i kosti sa tragom fistule i naslage koštanog tkriva, koje je otežavalo kretanje. A to je u skladu s podatkom da je despot godinama hramao i tražio pomoć dubrovačkih lekara. Trag hirurške intervencije dletom nađen je na koporinskim moštima.
RESAVA
AKADEMIKA Živanovića posebno čudi to što se "olako zaključuje da su zemni ostaci nađeni u Manasiji, ako su uopšte nađeni, pripadali baš despotu Stefanu".
- Bilo je potrebno da se najpre konsultuje nauka, mislim da konačnu reč daju analize, potom da se obavesti javnost kome ti ostaci pripadaju - kaže on. - Ovakvo igranje sa naukom samo diletantima može da padne na pamet.
Pitamo našeg sagovornika da li u Srbiji postoje validne institucije koje mogu da daju taj odgovor.
- Kako da ne. To je međunarodno priznata laboratorija Medicinskog fakulteta u Beogradu, koja je do sada već uspešno obavljala slične analize, a ovih dana radi ekspertizu posmrtnih ostataka na Oplencu otkrivenih 28 srpskih žrtava, ratnih zarobljenika koje su Nemci streljali 1941. godine.
Navodimo akademiku Živanoviću da se, između ostalog, istraživači pozivaju i na pisanje despotovog biografa Konstantina Filozofa, koji je u "Žitiju" zabeležio da je narod "ridajući za njim (Stefanom) ne samo kao za gospodinom, nego i kao za milim ocem, nošahu ga ka grobnici, koju sam sazida u Resavi", smatrajući da je Resava zapravo Manasija.
- Eto, koliko neznanja - odgovara akademik. - I Manasija i Koporin despotu Stefanu Lazareviću bili su Resava. Osim toga na putu od mesta na kome je izdahnuo, bežeći od Turaka koji su nadirali prema Beogradu, zbog čega je despota trebalo brzo sahraniti, Koporin je bio mnogo bliži nego Manasija. Uz to, ovaj srpski srednjovekovni vladar i pesnik bio je po svemu asketa. Imajući to na umu, svakako se može zaključiti da je njegova želja bila da počiva u skromnom manastiru kakav je tada bio Koporin. Manasija je bila srednjovekovno stecište i centar ondašnje kulture i duhovnosti, čuveni obrazovni centar.
GRK
ARHEOLOG Marin Brmbolić, koji radi na iskopavanju novog grobnog mesta u Manasiji, međutim, ne odstupa od uverenja da je upravo ovde sahranjen srpski srednjovekovni vladar. On svoju tvrdnju zasniva i na zapisima Konstantina Filozofa, a tvrdi da je prethodno otkrivena grobnica u priprati crkve za koju se smatralo da je grobno mesto despotovo, po svemu sudeći pripadala Grku Kaloju Ruseti, cariniku u Novom Brdu, velikom prijatelju Stefana Lazarevića i srpskog dvora.

 

[Лекизан]

Ево и ово.

DNK analiza potvrdila da se mošti srpskog vladara despota Stefana Lazarevića nalaze u crkvi manastira Manasija

DESPOTOVAC - Republički Zavod za zaštitu spomenika kulture na osnovu arheoloških i antropoloških istraživanja potvrdio je da su stručnjaci ovog zavoda otkrili u crkvi manastira Manasija zemne ostatke srpskog vladara Stefana Lazarevića.
Vođa ovih istraživanja arheolog Marin Brmbolić u izjavi za Kurir kaže da su arheolozi istraživači uz blagoslov vladike braničevskog Ignatija uzeli uzorke i uporedili DNK rezultate sa moštiju kneza Lazara, koje počivaju u manastiru Ravanica sa rezultatima DNK analize uzete sa moštiju u Manasiji.
- DNK analize koje su upoređene apsolutno potvrđuju genetsku sličnost između sina i oca, odnosno kneza Lazara i njegovog sina despota Stefana - kaže Brmbolić.
Ovo otkriće pobija sve dosadašnje istorijske činjenice da je despot Stefan Lazarević sahranjen u manastiru Koporin. Prema izjavi koju je Brmbolić dao pre zvanične potvrde, stručni radnici ZZZS su se u dosadašnjem radu u manastiru Manasija uglavnom bavili zaštitom objekata ovog manastira od daljeg propadanja.
- Tek od prošle godine smo krenuli sa sistematskim arheološkim ispitivanjima, a od ove godine radimo ispitivanje manastirske crkve, u kojoj smo i naišli na mošti za koje smo opravdano mislili da su pripadale despotu Stefanu - izjavio je Brmbolić.

On je naveo da je ekipa arheologa istraživača posebnu pažnju poklonila zapadnom delu crkve, gde su nakon uklanjanja zemlje naišli na opeku ispod koje je bio skelet.
- Nakon uklanjanja sloja zemlje i srednjovekovne opeke, naišli smo na skelet u anatomskom položaju. Sudeći po tome da su se u jugozapadnom delu crkve sahranjivali vladari, a i prema podacima biografa despota Stefana Konstantina Filozofa, koji je zapisao da je sam despot zahtevao da bude sahranjen u svojoj zadužbini, manastiru Resava, sadašnjoj Manasiji, s pravom smo pretpostavljali da smo naišli na zemne ostatke despota Stefana Lazarevića - rekao je Brmbolić.
Prvi antropološki rezultati pokazali su deformitete na skeletu kakve je prema podacima imao i pokojni despot, kao i to da je u vreme smrti imao između 45-55 godina. Inače, prema ranijim tvrdnjama, despot Stefan Lazarević je nakon iznenadne smrti 1427. godine sahranjen u manastiru Koporin u blizini Velike Plane, što su dodatno potkrepljivala ispitivanja prilikom rekonstrukcije manastira Koporin pre tridesetak godina.
Šest vekova Manasije
Sledeće godine navršava se šest vekova od postavljanja temelja manastira Manasija. Temelji Manasije postavljeni su 1407. godine, a manastir je završen 1418. godine kao zadužbina srpskog despota Stefana Visokog, sina srpskog kneza Lazara i kneginje Milice.
Radove na restauraciji spoljne fasade i unutrašnjosti manastirske crkve, kao i reprint izdanja starih publikacija posvećenih ovom manastiru, finansira Ministarstvo vera i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Koordinaciono telo pri Vladi Srbije iz Nacionalnog investicionog plana odobrilo je dodatna sredstva u visini od 454.000 evra kako bi se radovi priveli kraju do naredne godine, kada se očekuje veliko obeležavanje jubileja manastira Manasije.

Despotov grob

BEOGRAD - Mošti despota Stefana Lazarevića nalaze se u naosu crkve Svete Trojice u manastiru Manasija, koji je njegova zadužbina, a ne u manastiru Koporin, kako se veruje! Direktor kulturnog centra u Despotovcu Zlatan Antić kaže da u prilog ovoj tvrdnji jasno govore DNK analiza obavljena na Institutu za sudsku medicinu i pisani dokumenti.
Antić naglašava da su Despotovčani duboko uvereni da je Lazarević sahranjen upravo u Manasiji, kao i da su dokazi dovoljno ubedljivi da te nalaze potvrdi i Sinod Srpske pravoslavne crkve na redovnom saboru u maju. Na manastiru Manasiji, zadužbini despota Stefana Lazarevića, građenom od 1407. do 1418. godine, nekoliko godina obavljani su konzervatorski radovi, a u oktobru prošle godine započela su i sistematska arheološka istraživanja koja su dovela do ovog otkrića. Zlatan Antić objašnjava da je DNK analize uradio vrhunski stručnjak Oliver Stojković na Institutu za sudsku medicinu u Beogradu. Te analize potvrdile su 99,93 odsto srodnosti moštiju otkrivenih u Manasiji i moštiju kneza Lazara, oca despota Stefana.
- Analize su rađene uporedbom gena sa leve butne kosti kneza Lazara, čije mošti počivaju u manastiru Ravanica kod Ćuprije. Potom su ponovljene sa kostima lobanje i zuba iz donje vilice - naglašava Antić.
Prema njegovim rečima, DNK analiza i zapisi Konstantina Filozofa, mesto i strana sveta na kojoj se grobnica nalazi (jugozapadni deo naosa, gde su se u srednjem veku sahranjivali ktitori) opovrgavaju dosadašnje tvrdnje da se mošti despota Stefana nalaze u manastiru Koporin kod Velike Plane.
Antić ističe da je odgovornim ljudima u Despotovcu veoma stalo da analize DNK prihvati i crkva, koju poziva da sledi primer Ruske pravoslavne crkve. Naime, Ruska crkva je pre nekoliko godina, posle obavljene slične analize, prihvatila za sveca jednu osobu iz carske porodice Romanovih.
Stefan Lazarević, sin kneza Lazara i kneginje Milice, bio je srpski knez i despot, a umro je 1427. u Crkvinama kod Mladenovca. Bio je jedan od dvadeset četiri viteza zmajevog reda i uživao je veliko poštovanje evropske vlastele. Despot Stefan čitao je i pisao na staroslovenskom, prevodio sa grčkog i služio se latinskim jezikom. Lazarević je ostao upamćen i po svom književnom stvaralaštvu, prvenstveno po delu "Slovo ljubve", napisanom 1409. godine. SPC slavi svetog Stefana Lazarevića, despota srpskog, 1. avgusta, zajedno sa njegovom svetom majkom, kneginjom Milicom.

 

[Лекизан]

Сачувана је РУКА СВЕТОГ САВЕ

U opisu crkve Sv.Trojice u Pljevlju piše ovo:

Manastirska riznica, pored više dragocjenih predmeta od srebra, zlata, i drveta vezanih za bogosluženje, sadrži i vrijedne stare tkanine i crkveni vez, okove za knjige, veliki pozlaćeni putir Igumana Stefana, vrlo poznat, izvanredno izraden Kivot (Darohranilica iz 1576.), srebrom okovan „štap” Svetog Save......

-..ruka sv.Save je prvi put pokazana posle 1495. u oktorbu 2000. godine, čuvala se u manastiru sv.Trojice u Pljevljima a jedna čestica ruke se danas nalazi u grobu sv.Save u manastiru Mileševa..
-Ruka Sv. Save je odvojena od tijela u zadnjem trenutku pred poslednje Svetiteljevo putovanje na Vračar zahvaljujuci jednom od monaha iz Mileševe i od tada se čuva u Pljevaljskom manastiru.
-Kivot u kome je ležao bacili su turci koji su ga prevozili, jer im je stvarao nesnošljivu buku na kolima koja su truckala kaldrmom. Taj sanduk je našla nekakva turkinja u okolini Priboja i u njemu drzala jabuke preko zime. Priča se da su plodovi tih jabuka bili svjezi u proljece kao i onog dana kad su ubrani i da se to pročulo kao čudo. Onda je jedan od monaha otišao kod te turkinje i pošto je prepoznao kivot, zamolio je da to vrati nazad Crkvi, rekavši joj istinu i ona je tu svetinju vratila tako da se i on danas nalazi u Pljevaljskom manastiru.
-Treca relikvija, štap Sv. Save okovan srebrom, bio je ukraden od strane pljevaljskih sitnih lopova pre desetak godina, koji su ga nameravali prodati. Pronadjen je oštecen (presečen) ali je poslije restauracije vraćen ponovo u Pljevaljski manastir.

 

[Лекизан]

Гроб Бошка Југовића

Мало је познато да се на само четири километра од Ивањице налази гроб чувеног косовског јунака Бошка Југовића. Легенда каже да је повлачећи се са Косова овај српски јунак од љутих рана издахнуо на брду Палибачки гроб изнад Ивањице.
Да није реч о пуком предању, сведоче панцирна кошуља и сребрни шлем, као и остаци костура пронађени испод камене плоче при ископинама давне 1905. године.
Почетком овог века предузимач Благоје Луковић, на месту где је пронађен скелет заштићен оклопом, саградио је цркву на којој је написао „Ову цркву подижем на гробу Бошка Југовића“. Поред цркве данас расте девет храстова, као симбол деветорице Југовића.
„Сећам се да је с нама пре неколико година контактирао чувар тог места јер се догодило нешто занимљиво и необјашњиво. Наиме, један од девет храстова се од старости надвио баш над црквицу. Грана готово да је легла на кров цркве у којој је гроб Бошка Југовића, претећи да проломи цреп и кровну конструкцију. Да се то не би догодило, чувар је позвао дрвосечу са моторном тестером да исеку грану. Међутим, три пута се моторна тестера гасила. Дрвосеча се попе на кров, упали моторна тестеру, али чим је принесе близу гране, тестера се угаси и тако три пута узастопно. Када је видео шта се дешава, чувар је одустао од сечења гране, а позвао нас је да нам то исприча и покаже грану која није дала на себе“, прича стари Ивањичанин Рашко Нешовановић...
Осим тога, у близини црквице посвећене кнезу Лазару налази се и дванаест крајпуташа, велике историјске вредности...
Такође, по причама које су се преносиле са колена на колено, царица Милица је за време Косовског боја била смештена на брду изнад Ивањице где је видала ране српских јунака који су се повлачили са Косова. Ливада и извор у близини гроба Бошка Југовића названи су Царичина вода и Царичина ливада, и са тог извора, према тврдњама мештана, тече лековита вода којом се сваке године на Видовдан, пре изласка сунца, људи умивају.

Барјактар на Косову

Бошко Југовић, син Југ Богдана и један од деветоро браће царице Милице, жене цара Лазара био је барјактар српске војске у чувеном боју на Косову 1389. године. По народној песми царица Милица је вече уочи битке тражила од мужа да јој бар једног брата остави и одабрала је да то буде Бошко Југовић. Али кад је ујутро пресрела војску код градских капија и брату Бошку саопштила да га је њој цар „поклонио“ да има брата од заклетве и замолила га да преда барјак другоме и остане са њом на двору, он је то одбио.

 

[gost 304153]

Гроб Бошка Југовића

Мало је познато да се на само четири километра од Ивањице налази гроб чувеног косовског јунака Бошка Југовића. Легенда каже да је повлачећи се са Косова овај српски јунак од љутих рана издахнуо на брду Палибачки гроб изнад Ивањице.
Да није реч о пуком предању, сведоче панцирна кошуља и сребрни шлем, као и остаци костура пронађени испод камене плоче при ископинама давне 1905. године.
Почетком овог века предузимач Благоје Луковић, на месту где је пронађен скелет заштићен оклопом, саградио је цркву на којој је написао „Ову цркву подижем на гробу Бошка Југовића“. Поред цркве данас расте девет храстова, као симбол деветорице Југовића.
„Сећам се да је с нама пре неколико година контактирао чувар тог места јер се догодило нешто занимљиво и необјашњиво. Наиме, један од девет храстова се од старости надвио баш над црквицу. Грана готово да је легла на кров цркве у којој је гроб Бошка Југовића, претећи да проломи цреп и кровну конструкцију. Да се то не би догодило, чувар је позвао дрвосечу са моторном тестером да исеку грану. Међутим, три пута се моторна тестера гасила. Дрвосеча се попе на кров, упали моторна тестеру, али чим је принесе близу гране, тестера се угаси и тако три пута узастопно. Када је видео шта се дешава, чувар је одустао од сечења гране, а позвао нас је да нам то исприча и покаже грану која није дала на себе“, прича стари Ивањичанин Рашко Нешовановић...
Осим тога, у близини црквице посвећене кнезу Лазару налази се и дванаест крајпуташа, велике историјске вредности...
Такође, по причама које су се преносиле са колена на колено, царица Милица је за време Косовског боја била смештена на брду изнад Ивањице где је видала ране српских јунака који су се повлачили са Косова. Ливада и извор у близини гроба Бошка Југовића названи су Царичина вода и Царичина ливада, и са тог извора, према тврдњама мештана, тече лековита вода којом се сваке године на Видовдан, пре изласка сунца, људи умивају.

Барјактар на Косову

Бошко Југовић, син Југ Богдана и један од деветоро браће царице Милице, жене цара Лазара био је барјактар српске војске у чувеном боју на Косову 1389. године. По народној песми царица Милица је вече уочи битке тражила од мужа да јој бар једног брата остави и одабрала је да то буде Бошко Југовић. Али кад је ујутро пресрела војску код градских капија и брату Бошку саопштила да га је њој цар „поклонио“ да има брата од заклетве и замолила га да преда барјак другоме и остане са њом на двору, он је то одбио.

Никад нисам ни знао да постоји гроб Бошка Југовића...Занимљиво...

 

[Hrastovnik]

Никад нисам ни знао да постоји гроб Бошка Југовића...Занимљиво...

Zabranjena istorija!

 

[Крагујевчанин]

Лепа тема с обзиром да се многима не знају места почивања,док су другима често мењана и ни данас се не зна тачно.

Ево неких за које знам.
Мошти цара Душана су у цркви Св.Марка у Београду.

Spojler

Мошти кнеза Лазара у Лазарици,Крушевац.

Spojler

Мошти краља Милутина у цркви Христа краља у Софији,Бугарска.

Spojler

Краљ Милутин почива у цркви Свете Недеље

 

[Battlecat]

не. мошти Св. кнеза Лазара се налазе испред царских двери у његовој задужбини- цркви Вазнесења Христовог, манастир Раваница.
]

Da, išao sam par puta. Jednom sam i pomagao kaludjericama da okače sveće na palilej pošto me zamolile... Dok sam kačio ono a klimaju se one merdevine, reko sad kad se razbijem ovde ispred kneza na onaj kameni pod u manastiru ima smejanje da bude Ali super je ispalo

Znači mošti kneza Lazara su u Ravanici manastiru.

Inače, palilej je onaj luster kao sa krova što visi visoko unutar manastira...

 

[Лекизан]

Треба доста исправки вероватно.

Manastiri i Mosti

Manastir Cetinje:
Mosti Svetog Petra Cetinjskog Cudotvorca,
desna ruka Svetog Jovana Krstitelja,
deo Casnog Krsta
deo mostiju Svetog Teodora Stratilata

Manastir Ostrog:
mosti Svetog Vasilija Ostroskog Cudotvorca,
ruke Svetog Mucenika Stanka

Manastir Lelic:
mosti Svetog Vladike Nikolaja

Manastir Hopovo:
mosti Svetog Mucenika Teodora Tirona

Manastir Sopocani:
glave Svetih Besrebrenika i Cudotvoraca Kozme i Damjana

Manastir Moraca:
ruka Svetog Svestenomucenika Haralampija

Manastir Dajbabe:
mosti Svetog Simeona Dajbabskog

Manastir Zdrebaonik:
mosti Svetog Arsenija Sremca
deo mostiju Svete Prepodobnomucenice Fevronije

Manastir Kosijerevo:
stopalo Svetog Apostola Luke
deo mostiju Svetog Arsenija Sremca

Manastir Studenica:
mosti Svetog Simeona Mirotocivog, Svete Anastasije i
Stefana Prvovencanog (monah Simon)

Manastir Visoki Decani:
mosti Svetog Kralja Stefana Decanskog

Manastir Crna Reka:
mosti Svetog Petra Koriskog

Manastir Koporin:
mosti Svetog despota Stefana Lazarevica

Manastir Piva:
ruka Svetog Kralja Urosa
djelovi mostiju
Svetog Grigorija Bogoslova
Svetog Grigorija Jermenskog
Svetog Svestenomucenika Elefterija

Manastir Svetih Arhangela (Miholjska Prevlaka):
deo mostiju Svetih 72 Monaha Mucenika

Crkva Lazarica (Krusevac):
deo mostiju Svetog Velikomucenika Cara Lazara
(deo se cuva u Ravanici)???????????

Saborna Crkva Beograd:
mosti Svetog despota Stefana Stiljanovica

Manastir Celija Piperska:
mosti Svetog Stefana Piperskog

Manastir Savina:
ruka Prepodobne Evgenije (carice srpske Jelene)
prst Svetog Apostola Tome

Manstir Celije (valjevske):
mosti raznih Svetitelja
grob Svetog Justina Celijskog

Manastir Sveti Prohor:
Mirotocive mosti Svetog Prohora Pcinjskog

Manastir Devic:
mosti Svetog Joanikija Devickog

Manastir Pecka Patrijarsija:
mosti Svetog Save II (treba proveriti)

Petnicka Crkva (kod Valjeva):
ruka Svetog Apostola i Jevandjeliste Luke

Manastir Sveti Naum (Ohridsko jezero):
mosti Svetog Nauma Ohridskog

Manastir (Crkva) Valjevska Gracanica:
mosti Monaha Mucenika

Crkva Svetog Nikole, Nikoljac, Bijelo Polje:
dio ruke Svetog Svestenomucenika Haralampija

Manastir Banja:
dio mostiju Svetog Velikomucenika Georgija

 

[Лекизан]

PECKA PATRIJARSIJA
(Crkva Svetih Apostola)

1. Sveti Arenije prvi, sremac
2. Sveti Sava drugi, arhiepiskop srpski
3. Sveti Nikodim, arhiepiskop srpski
4. Sveti Joanikije, poslednji arhiepiskop i prvi patrijarh srpski
5. Sveti mucenik Avksentije
6. Sveti mucenik Mardarije
7. Sveti mucenik Evstratije
8. Sveti mucenik Evgenije
9. Sveti mucenik Orest

(Crkva Svetog Dimitrija)

1. Sveti Spiridon, patrijarh srpski
2. Sveti Sava četvrti, patrijarh srpski
3. Sveti Jefrem, patrijarh srpski

(Crkva Bogorodice Odigitrije)

1. Sveti Sava Treci, arhiepiskop srpski
2. Sveti Danilo drugi, arhiepiskop srpski
3. Sveti Pajsije, patrijarh srpski

(Priprata)

1. Sveti Evstatije, patrijarh srpski
2. Sveti Makarije, patrijarh srpski

Manastir Djurdjevi Stupovi
1. Deo mostiju Svetog Svestenomucenika Haralampija

Manastir Jazak:
mosti svetog cara Urosa (prenesene iz Beograda 2001. god.),
deo mostiju svete Anastasije rimljanke

Manastir Grgeteg:
delovi mostiju svetih velikomucenika Haralampija i Pantelejmona

Manastir Krusedol:
ostaci spaljenih mostiju svete despotske porodice Brankovic - prepodobne
Angeline, despota Maksima, Stefana i Jovana

Manastir Gracanica:
deo mostiju prepodobnomucenika Stefana Novog (iz vremena ikonoborstva)

Kapela Svetog Jovana Bogoslova (Bogoslovski fakultet SPC, Beograd)
deo mostiju svetih prepodobnomucenika Sinajskih

Manastir svetog Romana (Djunis)
mosti prepodobnog Romana Djuniskog (iz vremena sinaita)

Manastir Sisojevac:
prepodobni Sisoje sinait

Manastir Ravanica:
prepodobni Romil ravanicki

Manastir Rukumija:
prepodobni Martirije sinait

Manstir Gornjak:
prepodobni Grigorije gornjacki

Manastir Tuman:
prepodobni Zosim tumanski

Manastir Mileseva:
sveti kralj Vladislav

Manastir Kumanica
mosti Svetog Grigorija Kumanickog

Srpski Novomucenici:
Jasenovac, Pribilovci, Glina i ostale jame po Hrvatskoj i Crnoj Gori

Saborni hram Sv. Trojice u Banja Luci
mosti Sv. Platona Banjaluckog - Kanon Svetom Platonu je svake srijede u nastavku vecernjeg Bogosluzenja

Crkva Sv. Kneza Lazara u Lazarevu (B. Luka)
djelic mostiju Sv. Lazara

Manastir Tvrdos
ruka Sv. Jelene majke sv. Kralja Milutina
dio mostiju Sv. Joasafa, posljednjeg potomke iz loze Nemanjica
dijelovi mostiju novomucenika jasenovackih, prebilovackih i drugih novomucenika

Manastir Krupa na Vrbasu
cestica mostiju Sv. Matrone

Manastir Jasenovac
podlaktica Svete Anastasije Rimljanke i djelici mostiju jos nekoliko svetitelja

Manastir Ozren
ruka Svete velikomucenice Marine (Ognjene Marije), cija je druga ruka u Vatopedu na Svetoj Gori

Hram Svetih Arhangela Mihaila i Gavrila (Stara Srpska Pravoslavna crkva u Sarajevu)
desna ruka Svete Prvomucenice Tekle
dio mostiju Svetog Jakova Persijanca
dio mostiju Svetog Pantelejmona
dio mostiju Svete Makrine (sestre Svetog Vasilija)
mosti nepoznatog mladenca (jednomjesecne bebe)

Crkva u mjestu Rudanka kod Doboja
djelic mostiju Sv. Jovana Sangajskog - akatist Sv. Jovanu Sangajskom se cita petkom navece.

 

[DareS]

У Храму Св.Ђорђа на Опленцу, у Тополи ,почивају Вожд и његово потомство.