Обећана бајка
Очи су му плаве
а гледа је зелено
веђе су му посветлеле
и образи препланули
од гледања у Њу
усне баштине превоје Њеног тела
и имају укус Њене коже.
Име му је Обећани.
Препознао је на први поглед.
Она њега није, неповерљива стандардно..
Помислио је како је лепа а хладна и неприступачна, касније је испричао..
Коса јој је била мокра и чупава, умотала се у огроман пешкир за плажу и тако разговарала са њим.
Неповерљиво, преко капије.А онда га је пустила да уђе и после једне кафе и пар сати ћаскања осећала као да се одувек знају. Причала му је о својој земљи, свом животу, о стварима које се не причају странцу, тек касније је схватила.. Али, тај осећај да се познају.. као давно раздвојени другари из детињства. Рођен је два дана после ње, поверовала да је то разлог преплитања.
Наредних дана је посматрао како поправља старе столице, јурца босонога по дворишту, топио се од укуса јела које је спремила, упијао сваку реч коју му је упутила, смејао се њеним шалама са конобарима у ресторану...
Једном је онако успут док је нешто радила рекла да цео дан није јела,хтео је да јој помогне, да пре заврши и пошто је одбила отишао је и донео је тањир гулаша који је кувао и две кришке хлеба, натерао остави посао, да седне и вечера.
И задовољан посматрао како једе.
Седми дан је рекао :
- Два дана размишљам како ово морам, морам да урадим..
И пољубио је.
Тек тада је помислила да је Он. Већ је била престала да се нада, а онда...
Све је било као у њеној песми.. пољубац и загрљај и осмех.
Дошао је?
Ноћ коју је једном давно сањала.
Те прве ноћи питао је шта је помислила кад је пољубио?
Изненадио си ме, а помислила сам.. овај решио да ме кресне, зашто да не пробам...
Зар не може да буде више од тога, зар не осећеш?
Пред зору му је рекла да је чудно и питала да ли га је она наручила за себе?
Смејао се.. Коме је наручила и како се то ради...
Са осмехом му је рекла да ће му једном објаснити.
Шест ноћи касније рекао је да је сигуран да је воли. Невероватно, али сигуран је. Наручила си ме,стално о томе мислим, сад знам да сам морао да дођем.
Рекао је још много тога и другима не би поверовала, али разумеју сваку реч једно другом,сваку мисао. Лутао је овим просторима као магнетом привучен док није језик савршено научио.
Расплакао је речима.
Далеко од првог, а први по много чему.
Планира како ће да је размази, она га саботира.. Алергична је на јагоде, од шампањца је боли грло.. не подноси излежавање и да једе у кревету..
Запуши јој уста пољупцем,она наставља, он је љуби одлучније, чвршће, забрањује да све квари.
Потпуна преплетеност, савршено ткање.
Ноћу је љубио је сваки милиметар њене коже..
После се посматрала у огледалу, видела стрије и целулит и ништа јој није било јасно..
Рекао је да је прелепа, узбудљива..
Она је видела боре на свом лицу и чудила се..
Рекао је да не схвата и не верује да некоме није ваљала тако савршена..
Огледало је показивало све само не савршенство.
Рекао је да од тренутка кад је пољубио, једино што жели је она.
Ништа не жели, само њу.
Помислила је.. могла би да побаца огледала, огледаће се само у његовим очима, у његовим речима..
Рекла му је.. досадићу ти, видећеш!
Ти?! Нема шансе да ми досадиш!
Превише причам!
Могао бих да те слушам непрестано..
Питала је.. шта би мењао на мени, поправљао?
Ништа, баш ништа. Само остани таква какву сам те упознао..
Речи..Ах, она је та која зна са речима и не би им веровала да нису додири, погледи, решеност да је усрећи говорили да је то Он.
Миловао је неуморно, доводио до лудила и кад је мислила да више не може, он је настављао..
И миловањем је расплакао..
Речима и пољупцима нежно додирнуо сваку рану, савршено свестан колико је рањива и одлучан да их залечи.
Дане је једва подносио без ње, зато су ноћи биле прекратке.
Рекла му је.. плашим се, можда хоћеш да ми узмеш бубрег!
Бубрег? Шта ће ми твој бубрег? Срце хоћу! Хоћу све..
Није јој дао времена да размишља, ни простора да побегне, а није ни пожелела. Одлучила је.
Пустиће се, полетеће...
Ако Он није лице среће, лице љубави..
Ако не буде снажних руку да је ухвати... нека падне...
Нека се разбије у хиљаду комада, нека се никад не састави, нека је више нема, ако он није Обећани.
............................
- Зашто ме ниси раније, много раније наручила, могли смо..
- Пссссст... Немој...
Прво нисам умела, а када сам научила нисам смела.. Било је важнијих од мене, од нас..
Пусти..
погледај ме...
ja sam J" kako je bilo lepo opet biti smotani decak. Brzo je tvoj smeh usao u mene i jos uvek se i bez razloga smejem. Nedostaju mi ti razgovori sa trista tema, jedna preko druge, gde Ti meni i ja tebi zavrsavamo misao. Pravim recima. U pravom momentu. Imali smo nevidljive antene kao mravi i citali misli tako lako. 