Filozofija i vladari sveta

[fisherman1]

Pa hajde mi neko od vas dvojice ili vi damo-Titanija-objasnite (ukratko ili u dve reči -vaša volja) UM,INTUICIJU,ČULA,EMOCIJE I VOLJU ...
Mislim da emocije niste nešto pominjali,ali ostalo izdašno koristite...Šta su i gde su ti pojmovi,pojave,subjektivne osobine...zovite to šta koristite kako vam volja...

 

[JA KOJI JESAM]

Pa hajde mi neko od vas dvojice ili vi damo-Titanija-objasnite (ukratko ili u dve reči -vaša volja) UM,INTUICIJU,ČULA,EMOCIJE I VOLJU ...
Mislim da emocije niste nešto pominjali,ali ostalo izdašno koristite...Šta su i gde su ti pojmovi,pojave,subjektivne osobine...zovite to šta koristite kako vam volja...

Prvo: UM, intuicija,čula,emocije i volja su već više od dvije riječi. Kako očekuješ da sad ja recimo, u dvije riječi objasnim to što ti nisi mogao pitati u pet?
Zato, izabiram da ti to opišem ukratko...neka bude volja moja.

Drugo: O emocijama sam već naveliko pisao ranije.

Emocije su osjećanja prihvaćena na nivou razuma. To znači da se biće-koje-jesi centriralo u razumu i odatle posmatra projekciju. Osjećanje je informacija o izvršenoj akciji kroz koju biće doživljava projekciju i kao takvo je namijenjeno biću, ma gdje ono bilo centrirano. Svjesno biće zadržava svoj centar iznad projekcije, te stoga ono biva u bezvremenom dok čitavu projekciju, uključujući i njen projektor, razum koji projektuje vrijeme, može da sagleda odjednom. Biće je dakle, posmatrač koji odobrava akcije koje kroz svoj razum-tijelo mehanizam čini ili namjerava da čini. Kao posmatrač, ono ne vidi samo objekte koji su odvojeni od tijela subjekta već i tijelo subjekta vidi kao cjelinu sa tijelima objekata, kao i prostor u kojemu se ta tijela projektuju. To čini da bi moglo donijeti svjesnu odluku kakav izbor da načini. Usmjerenjem subjekta prema objektima i obrnuto, dakle usmjerenjem akcije u svojoj projekciji, biće 'odozgo' jasno može da predvidi ishod njene manifestacije. Stoga, pošto je u bezvremenom, ono ima vječnost na raspolaganju da donese i kristalno jasnu odluku, izbor, koji će da proslijedi u vremenu. Tako načinjen izbor vodi ka harmoniji postojanja. Doživljaj samoealizacije ne ostavlja biće ravnodušnim, kao robot, već biće čitavim svojim enrgetskim poljem zavibrira u ushićenju. Centrirajući se u razum biće gubi tu moć izbora te odatle svijet koji projektuje gleda odvojenim od sebe-projektora a u njemu se javlja potreba za samozaštitom. Odatle osjećanja postaju emocije, biće postaje emocionalno. Emocionalno i osjećajno nije isto. Emocionalno biće ne donosi odluke čistim razumom. To je valjda jasno. Osjećajno biće, radije osjeća čitav doživljaj kako iz pozicije subjekta tako i iz pozicije objekta. To se zove saosjećanje.

Sada, pošto je tema 'filozofija i vladari sveta'...možeš li da shvatiš odakle dolazi želja za vlašću nad svijetom?

Reći ću ti: dolazi iz centriranja bića u razum. Biće koje je centrirano u razumu učinit' će sve da sebe načini sigurnim, pri tome ne birajući sredstva. Zašto? Zašto što mu nedostaje SAOSJEĆAJNOST.

 

[fisherman1]

Prvo: UM, intuicija,čula,emocije i volja su već više od dvije riječi. Kako očekuješ da sad ja recimo, u dvije riječi objasnim to što ti nisi mogao pitati u pet?
Zato, izabiram da ti to opišem ukratko...neka bude volja moja.

Drugo: O emocijama sam već naveliko pisao ranije.

Emocije su osjećanja prihvaćena na nivou razuma. To znači da se biće-koje-jesi centriralo u razumu i odatle posmatra projekciju. Osjećanje je informacija o izvršenoj akciji kroz koju biće doživljava projekciju i kao takvo je namijenjeno biću, ma gdje ono bilo centrirano. Svjesno biće zadržava svoj centar iznad projekcije, te stoga ono biva u bezvremenom dok čitavu projekciju, uključujući i njen projektor, razum koji projektuje vrijeme, može da sagleda odjednom. Biće je dakle, posmatrač koji odobrava akcije koje kroz svoj razum-tijelo mehanizam čini ili namjerava da čini. Kao posmatrač, ono ne vidi samo objekte koji su odvojeni od tijela subjekta već i tijelo subjekta vidi kao cjelinu sa tijelima objekata, kao i prostor u kojemu se ta tijela projektuju. To čini da bi moglo donijeti svjesnu odluku kakav izbor da načini. Usmjerenjem subjekta prema objektima i obrnuto, dakle usmjerenjem akcije u svojoj projekciji, biće 'odozgo' jasno može da predvidi ishod njene manifestacije. Stoga, pošto je u bezvremenom, ono ima vječnost na raspolaganju da donese i kristalno jasnu odluku, izbor, koji će da proslijedi u vremenu. Tako načinjen izbor vodi ka harmoniji postojanja. Doživljaj samoealizacije ne ostavlja biće ravnodušnim, kao robot, već biće čitavim svojim enrgetskim poljem zavibrira u ushićenju. Centrirajući se u razum biće gubi tu moć izbora te odatle svijet koji projektuje gleda odvojenim od sebe-projektora a u njemu se javlja potreba za samozaštitom. Odatle osjećanja postaju emocije, biće postaje emocionalno. Emocionalno i osjećajno nije isto. Emocionalno biće ne donosi odluke čistim razumom. To je valjda jasno. Osjećajno biće, radije osjeća čitav doživljaj kako iz pozicije subjekta tako i iz pozicije objekta. To se zove saosjećanje.

Sada, pošto je tema 'filozofija i vladari sveta'...možeš li da shvatiš odakle dolazi želja za vlašću nad svijetom?

Reći ću ti: dolazi iz centriranja bića u razum. Biće koje je centrirano u razumu učinit' će sve da sebe načini sigurnim, pri tome ne birajući sredstva. Zašto? Zašto što mu nedostaje SAOSJEĆAJNOST.

A šta ti je to BIĆE i CENTRIRANJE?

 

[fisherman1]

Recimo da se slažem sa tvojom tvrdnjom da tijelo bez duha koji ga projektuje ne postoji kao takvo, to upravo i ja kažem. Recimo i da je istina, da oduzimanjem čula od duha ostaje ono što se čulno ne može spoznati, to je sasvim tačno. Recimo i da se to što se čulima ne može spoznati zove 'stvar-po-sebi' i to mogu prihvatiti ali ne mogu prihvatiti tvoju tvrdnju da niko ne zna šta ta 'stvar-po-sebi' jeste. Zašto ne mogu? Zato što duh jeste, kako u opažajnom svijetu (dakle zna šta objekti jesu), tako i u onom vančulnom (zna šta stvari-po-sebi jesu, kako i odnosi koji se grade od tih 'stvari-po-sebi jesu. Takođe zna šta apsolut jeste.).

Duh dakle obuhvata:

1. Apsolut (znanje-o-sebi, suština) = postojanje = SVIJEST o sebi-koji-jeste.
2. Um = Kruna Svjesnosti (vibracija svih znanja-o-sebi kreirana odnosom sa jednim znanjem-o-sebi 'izvan' apsoluta. U ovom aspektu postojanja znanja-o-sebi vibriraju sebe u 'stvari-po-sebi', tj, bestjelesna stvorenja stvorena po suštinskoj informaciji iz sebe-apsoluta. U ovom domenu, duše postaju energija.)
3. Raz-Um (aspekt individualne svejsnosti, projekcija duše u tijelesna iskustva.)

Centriranjem duha unutar bilo kojeg od ovih osnovnih aspekata duh spoznaje te aspekte a u apsolutu ZNA sebe, tj, sopstvenu bit.

"Апсолут је појам који се користи у филозофији за означавање крајње, свеобухватне стварности посматране као цјелина, али у исто вријеме као извор разноврсности, односно као комплетне или перфектне стварности која у исто вријеме није раздвојена од коначног и несавршеног свијета. Овај појам у филозофију су унијели Шелинг и Хегел пред сам крај 18. вијека, а убрзо је постао веома битан у филозофији идеализма.[1]"
Ovo izgugluješ s Viki...
Ako izjednačavaš svoje znanje o sebi sa sveobuhvatnom stvarnošću-onda stvarno si sveznajući tj.Bog lično...Izvini-nisam znao...

 

[unit]

.Ukupnost kolektivne egzistencije
upućuje intelektualce na globalnu i tolerantnu komunikaciju i pitanje je da li je mreža nastala slučajno ili iz globalne potrebe opstanka
ljudske civilizacije...Mreža je ta koja u budućnosti čini "dušu" čovečanstva...

Da ne bude zabune, izdvojio sam ovaj tvoj komentar, jer sa najvecim delom ostalog teksta se slazem. Ovaj, izdvojeni deo, ima problema sa ostalim tekstom osim, ako sam pogresno razumeo rec "mreža".
Sasvim je jasno vidljivo cemu "mreza" sluzi, a ta uloga je visestruka i u zavisnosti od ugla gledanja menja moralni predznak. Koliko bila u funkciji globalne vlasti, mnogo veca funkcija ili vrednost je na sociolosko - kulturoloskom planu iliti dosli smo do granice kada treba uspostaviti razumevanje medju razlicitostima, smanjiti razlike i naprezanja medju njima, da bi uopste omogucio intelektualnu komunikaciju koja direktno zavisi od politike, a ova od odnosa medju razlicitim grupacijama. Ovo bi bio i krajnji domet mreze, zato se ne slazem da je mreza buduca "dusa" covecanstva, vec samo etapa na putu.

 

[JA KOJI JESAM]

"Апсолут је појам који се користи у филозофији за означавање крајње, свеобухватне стварности посматране као цјелина, али у исто вријеме као извор разноврсности, односно као комплетне или перфектне стварности која у исто вријеме није раздвојена од коначног и несавршеног свијета. Овај појам у филозофију су унијели Шелинг и Хегел пред сам крај 18. вијека, а убрзо је постао веома битан у филозофији идеализма.[1]"
Ovo izgugluješ s Viki...
Ako izjednačavaš svoje znanje o sebi sa sveobuhvatnom stvarnošću-onda stvarno si sveznajući tj.Bog lično...Izvini-nisam znao...

Ti opet ništa nisi shvatio. Kao što sve u ovoj svjesnosti podliježe promjeni i teži povratku apsolutnom znanju tako i Hegelov izraz bez rezerve prolazi kroz promejnu, evo sada, kroz mene. A ti kako hoćeš. A da bi htio moraš i da znaš. Bez znanja nema htjenja.

.

...Ja ne izjednačavam ništa. Apsolut jeste. Biće koje mene čini čovjekom jeste apsolutno. Ja čovjek, nisam apsolut u ovom momentu, mada jesam projekcija unutar samog apsoluta, dakle od sebe ka sebi, drugdje nigdje i ne postoji. Biće dakle jeste. Ja sam iskustvo tog bića. Kada 'preseli' svoj centar svjesnosti (pomjeri fokus interesovanja) sa mene (sebe-čovjeka) na sebe-apsolut biće je tad sveobuhvatna suština u jednom. Tada biće jeste SVIJEST-O-SEBI.

PS

Apsolut nije sve što postoji. Apsolut jeste nepromjenjivo postojanje, dok su iskustva apsoluta postajanja (u svakom jednom momentu) te ne mogu niti biti nazvana apsolutom. Sve što doživljava kretanje, dakle promjenu stanja ne može da se nazove apsolutom. Biće stoga jeste apsolutno ali njegova iskustva nisu.

Za biće možemo reći da je sveobuhvatno jer ono prožima apsolut kao i sve dimenzije koje iz apsoluta postaju. Ali biće jedino jeste svijest kada je u svom apsolutnom aspektu. Svako kretanje stvara svjesnost što podliježe nadgradnji, dakle promjeni. Nikakve promjene u svjesnosti ne mogu promijeniti suštinu, apsolut. Zato apsolut JESTE. Svjesnost ne može da utiče na svijest ali svijest može da utiče na svjesnost. Zato i rekoh da je univerzum kruna svjesnosti jer u sebi sadrži sva apsolutna znanja-o-sebi čineći ih vibrirajućim.

Da si me pažljivije čitao zapazio bi takođe, da univerzum nije svijest, stoga ni ja-čovjek nisam. Univerzum je kruna svjesnosti. Ja-čovjek sam iskustvo bića u kojemu biće ima određeni nivo svjesnosti, koji je dio hijerarhije svjesnosti unutar univerzuma. Univerzum je dio multiverzuma. Dakle, moj nivo svjesnosti je znatno ispod univerzuma jer nisam u stanju da budem konstantno svjestan svega čega bih, da sam univerzum mogao biti, kao što to univerzum uvijek jeste. Čak ni biće koje se doživljava kao univerzum nije svjesno svega čega biće koje se doživljava kao multiverzum jeste. Univerzum, multiverzum podliježe promjeni, apsolut je konstantan, nepromjenjiv. Međutim, ja-čovjek nikada i nisam tvrdio da sam ja-čovjek svjestan, ja-čovjek sam iskustvo bića, a biće kroz mene-iskustvo jeste svjesno. Tako i kroz univerzum i multiverzum. Biće dakle, po želji otvara sebe ka univerzumu, multiverzumu ili pak bilo kojim nivoima svjesnosti kao uostalom i ka apsolutu. Najviši nivo svjesnosti jednog 'Ja' jeste svjesnost univerzuma. Multiverzum je kolektivna svjesnost svih univerzuma. Kada svoj centar (fokus interesovanja) 'prenese' na univerzum, biće biva jedno sa univerzumom...u tom momentu biće zna šta univerzum zna...tad i ja, čiji centar svjesnosti je tad spojen jednim univerzalnim umom kroz isto biće znam šta univerzum zna. Kada isti centar 'prenese' na apsolut biće zna apsolut.

 

[JA KOJI JESAM]

A šta ti je to BIĆE i CENTRIRANJE?

Biće je jedno. Ne postoje dva bića. Postoji mnoštvo njegovih izraza, iskustava. Cjelokupno postojanje (uključujući i postajanje)=BITISANJE=Biće, jeste u SADA. Biće je apsolutno, nematerijalno, bezvremeno, besprostorno. U sebi dozvoljava dupliciranje-multipliciranje apsolutnih znanja-o-sebi (svih 'Ja') kako bi sebi stvorilo iluziju kretanja, energije. To objašnjava zašto i kako je moguće da jedno individualno 'Ja' u jednom sada bude 'Ja-čovjek' u nekom drugom 'Ja-univerzumu a u istom tom sada da to isto 'Ja' bude i sam univerzum u kojemu su sadaržana sva druga postojeća 'Ja' apsoluta. Biće je dakle centar svega postojećeg ali isto biće ima moć da svoju pažnju podijeli na mnoštvo izraza te i svoj centar postavlja u svako jedno odvojeno iskustvo sebe, simultano. Centriranje je dakle postavljanje fokusa na ono što želiš da doživiš kao sebe.

Bivajući apsolut koji jeste, u svom svjesnosm stanju (bivajući svjesno sebe-apsoluta), biće uvijek koristi apsolutne principe postojanja kao orjentir-kompas kojim određuje putanju kreacije ka harmoniji. Vraćajući svoju svjesnost na apsolutne principe, biće se centrira u sebi, dok biće, kad je nesvjesno sebe-koji-jeste centrira svoju svjesnost unutar razuma, unutar tijela pa čak i unutar objekata svoje projektovane stvarnosti. Primejr toga u našoj ljudskoj realnosti jeste kada se čovjek zaljubi...tada svoj centar premiješta u objekt svoje zaljubljenosti i postaje satelit. Isto to se dešava sa teorijama konspiracije: 'Oni' su krivi za sudbinu koju ja proživljavam. To je čist znak da je centar pomjeren na nešto izvan sebe a odgovornost za stvaranje sopstvene realnosti prebačena na drugog.

Kada biće postane svjesnost to je znak da se biće centriralo (fokusiralo svu pažnju) na jedno 'Ja'. Tome 'Ja', u kojemu zadržava centar pažnje, ono dodaje druga individuala znanja-o-sebi kroz čiji odnos širi i svjesnost o postajućem 'sebi'. Kroz to inicijalno 'ja' kao subjekat svog iskustva ono se dakle odnosi prema svakom drugom izabranom 'ja' kao prema objektima svoje 'subjektivne' stvarnosti. Ukoliko se biće totalno poistovijeti sa subjektom, ono nemože da odvoji svoj fous od njega te i ne vidi da drugačija, šira stvarnost uopšte postoji. To ga čini zarobljenim u iskustvu i nemoćnim da bira drugačije do po nužnosti. Zaboravljajući svoju iskonsku-apsolutnu prirodu, biće ne može da vidi ni put ka istinskom sebi. Odatle sve nevolje , sukobe i patnju koje doživljavamo, doživljavamo upravo kao posledice izolacije, centriaranja unutar odvojenosti... itd. itd.

 

[JA KOJI JESAM]

"Апсолут је појам који се користи у филозофији за означавање крајње, свеобухватне стварности посматране као цјелина, али у исто вријеме као извор разноврсности, односно као комплетне или перфектне стварности која у исто вријеме није раздвојена од коначног и несавршеног свијета. Овај појам у филозофију су унијели Шелинг и Хегел пред сам крај 18. вијека, а убрзо је постао веома битан у филозофији идеализма.[1]"
Ovo izgugluješ s Viki...
Ako izjednačavaš svoje znanje o sebi sa sveobuhvatnom stvarnošću-onda stvarno si sveznajući tj.Bog lično...Izvini-nisam znao...

Kada si već tražio šta pojam apsolut znači po nekome (Wikipedia) što nisi išao i malo dalje?

Absolute (philosophy)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Jump to: navigation, search

The Absolute is the concept of an unconditional reality which transcends limited, conditional, everyday existence. It is sometimes used as an alternate term for "God" or "the Divine"[1] especially, but by no means exclusively, by those who feel that the term "God" lends itself too easily to anthropomorphic presumptions. The concept of The Absolute may or may not (depending on one's specific doctrine) possess discrete will, intelligence, awareness or even a personal nature. It is sometimes conceived of as the source through which all being emanates. It contrasts with finite things, considered individually, and known collectively as the relative. This is reflected in its Latin origin absolūtus which means "loosened from" or "unattached."

Eto, može i ovako.

 

[coco bill]

@ covi

mislim da znam kako će ti biti jasnije ovo o čemu JA KOJI JESAM govori.
postoji u fizici jedan zakon (ne mogu se sad setiti kako se zove) a koji kaže da u centru svakog kretanja postoji tačka mirovanja.
znaš onaj primer sa točkom kojeg vrtiš i kad dostigne određenu brzinu u centru tog kretanja postaje vidljiva jedna tačka koja miruje.
upravo taj zakon važi i za čoveka i njegove aktivnosti. taj centar, ta tačka mirovanja je apsolut i on, pošto je nepokretan, je bezvremen jer sve što se kreće je i vremenski ograničeno. znači, apsolut deluje iz 'sada' i on je izvor energije na osnovu koje mi funkcionišemo.
inteligencija, ona prava - ne intelektualna, nam stiže upravo iz te tačke mirovanja iliti iz apsoluta, kako ga je nazvao JA KOJI JESAM.
oni rumijevi sufi derviši se okreću u svom plesu upravo iz tog razloga, umiruju um i pronalaze tačku mirovanja iz kojeg će svesno delovati.

 

[fisherman1]

Pa da ,ali derviši doživljavaju halucinacije dužom pobudom i nadražajem centra za ravnotežu u srednjem uhu...
Takođe,kad sebe zamislim na točku postojanja-sve mi nekako izgleda jednostavno i glupo ko točak,da ne kažem tocilo...
Moje shvatanje-iskustvo postojanja je daleko složenije i raznovrsnije...Istina ,ima tu i točkova i spirala ,ali i strmoglavih
letova iznad kukavičijeg gnezda...
Mlad sam da bi me zatvorili samo u jedan kazamat postojanja koji liči na zatvoren prostor...
Još sam mlađani Đonatan bio i preletao prostranstva prema udaljenim horizontima uvek novih misli koje su letele
raširenim krilima i iznova nove stihove jasnih dubina nabujalih osećaja Tagore ponavljao za mislima njegovim...
I ta mnoštva svemira neodoljivo na tamnicu mirišu,a i nema za šta da mi se sudi sem za život...
Lako ću slobodu svoju ponovo izabrati-u svoje me redove ni jedna vojska ne može dobiti...Možda samo ona vojska
mrtvih pesnika...Videćemo uskoro...

 

[fisherman1]

Kada si već tražio šta pojam apsolut znači po nekome (Wikipedia) što nisi išao i malo dalje?

Absolute (philosophy)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Jump to: navigation, search

The Absolute is the concept of an unconditional reality which transcends limited, conditional, everyday existence. It is sometimes used as an alternate term for "God" or "the Divine"[1] especially, but by no means exclusively, by those who feel that the term "God" lends itself too easily to anthropomorphic presumptions. The concept of The Absolute may or may not (depending on one's specific doctrine) possess discrete will, intelligence, awareness or even a personal nature. It is sometimes conceived of as the source through which all being emanates. It contrasts with finite things, considered individually, and known collectively as the relative. This is reflected in its Latin origin absolūtus which means "loosened from" or "unattached."

Eto, može i ovako.

Može,ali može i daleko lepše ...Nije mi pri ruci,ali Tagore je to meni najlepše,Mada je i Mika ispisao strane ...

 

[JA KOJI JESAM]

Pa da ,ali derviši doživljavaju halucinacije dužom pobudom i nadražajem centra za ravnotežu u srednjem uhu...

Kada se jednom vratiš apsolutu, a to se dešava samo na momenat kada se za to stvore neophodni uslovi...kada se dakle, vratiš apsolutu tek za toliko koliko onaj prostor između dva sada u vremenu traje, dakle punu vječnost, shvatit' ćeš šta halucinacija uistinu jeste.
Upravo sada, dok misliš da si čovjek uveliko haluciniraš i tako redom sve dok se ne oslobodiš dejstva halucinogena, razuma.

Takođe,kad sebe zamislim na točku postojanja-sve mi nekako izgleda jednostavno i glupo ko točak,da ne kažem tocilo...
Moje shvatanje-iskustvo postojanja je daleko složenije i raznovrsnije...Istina ,ima tu i točkova i spirala ,ali i strmoglavih
letova iznad kukavičijeg gnezda...

Pa istina apsolutno znanje o postojanju je toliko jednostavno da čovjekov razum iz nekog takoreći srama ne može da prihvati tu jednostavnost već svim silama nastoji da ga iskomplikuje kako bi i sebi i drugima izgledao pametniji.

Za razliku od pametnih 'složenih' shvatanja razuma, apsolut nam daje jednostavne principe koji, ako se dosledno primjenjuju, u sebi nose odgovore na sva postavljena pitanja. Pri tome naravno, neophodno je potsjetiti se KO ili ŠTA UISTINU JESMO.

 

[faraonn]

...koliko objekata postoji, toliko i istina ima...neograničenost subjekta i njegova inverzija isto se ne mogu ustanoviti jer nema repera za početak ili kraj ,-detekcije...
Detekcija je , znam, nesretano odabran termin ali nemam volje da 'tražim' drugi...

 

[minutus]

Није везан. Јер дух је својеврсна врста егзистеције суштински различита од просторне...

onda mu ni ne treba tijelo, kaj tu još petljaš bez veze?
i kako to uopće možeš znati?

 

[JA KOJI JESAM]

...koliko objekata postoji, toliko i istina ima...neograničenost subjekta i njegova inverzija isto se ne mogu ustanoviti jer nema repera za početak ili kraj ,-detekcije...
Detekcija je , znam, nesretano odabran termin ali nemam volje da 'tražim' drugi...

Da, koliko objekata postoji, toliko i istina postoji, ali to su relativne istine, istine stvorene centriranjem bića unutar jednog 'Ja', istine stvorene na račum logičkog zaključivanja o datoj situaciji, o datom odnosu tog 'Ja' sa nekim drugim 'Ja'.
Samo je jedna apsolutna istina, jedna za svako 'ja' za svaki objekat. Ta istina je izvan objektivne stvarnosti. Apsolut jeste početak i kraj. Apsolut JESTE. Kada, kao 'čovjek', shvatiš-shvatim da apsolut kao takav postoji, onda tek možemo shvatiti i čitav krug od postojanja kroz postajanje nazad do postojanja.

 

[JA KOJI JESAM]

onda mu ni ne treba tijelo, kaj tu još petljaš bez veze?
i kako to uopće možeš znati?

Evo kako se to može znati.

Jesi li ti hrvat?

Ako jesi, znači da si svoj duh, svoj centar (sebe) odvojio od svog tijela i vezao ga za tijelo 'naroda'...narod, to nije tvoje tijelo...ili jeste?

 

[JA KOJI JESAM]

...ako si još i hrvat-katolik...onda ne samo da si svoj centar vezao za hrvatski narod, već i za Vatikan. A da li je Vatikan tvoje tijelo?

 

[fisherman1]

...ako si još i hrvat-katolik...onda ne samo da si svoj centar vezao za hrvatski narod, već i za Vatikan. A da li je Vatikan tvoje tijelo?

Ovo je primer od onih koji me je davno odbio od idealizma bilo kojeg oblika...
Naime-ignorisanje čulnog i materijalnog samo govori o strahu idealiste od
propadljivosti ,inače zavodljivog čulnog i telesnog sveta! ! !
Bekstvo u senke je "pouzdan" način bekstva iz realnog sveta.
Naravno da je vaš svet večan,ali samo dok vam u njega ne zađe neki Covi,
donoseći smrtnu entropiju!
Jer,gospodo idealisti i duše umiru,a i bogovi nisu večni!
Ona vatra u pećini se hrani gorivom koje ponesrtaje i ubrzo će nestati tih
Platonovih senki na zidu...
A TAJNE SVETA NISU U VAMA!!!
Postojanje se prostire van vas i vašeg uma nebrojeno puta više i samo ste zrnce peska
na Kopakabani na kojoj kilometri kubni peska...Gde karaoke fudbalsku veštinu tvrde,ali i gde
samo neke od lepota postojanja možemo doživeti...Necentrirano...

 

[oziman]

onda mu ni ne treba tijelo, kaj tu još petljaš bez veze?
i kako to uopće možeš znati?

Коме не треба тело? То је та везаност за реализам која не дозвољава да о питању духовног размишљаш на прави начин. Чуо си појам "дух" и одмах тражиш где је то, како изгледа, какав му је облик, како то да ставим у епрувету и реторту? Никако. Дух је ко што рекох, својеврсна врста егзистенције различита од просторне и самим тим изван могућности сазнања интелкта. До духа не долазимо инетлектом већ непосредно.

пс. Можда бих на твоје питање могао одговорити аналогијом стим да свака аналогија храмље када имамо на уму да просторне ствари упоређујемо са нечим својеврсним и непросторним али, ипак може дати неку идеју. Однос духа и тела сличан је односу океана и таласа. При чему је дух океан а талас тело. Запитај се онда да ли је океан у таласу?

Ovo je primer od onih koji me je davno odbio od idealizma bilo kojeg oblika...
Naime-ignorisanje čulnog i materijalnog samo govori o strahu idealiste od
propadljivosti ,inače zavodljivog čulnog i telesnog sveta! ! !

То једино говори о теби јер си тај страх пројектовао на друге баш као и ту заводљивост телесног света. Ја нити имам неки страх о коме говориш нити смтатрам да је ова "мочварна каљуга јада"од света заводљива?

Bekstvo u senke je "pouzdan" način bekstva iz realnog sveta.
Naravno da je vaš svet večan,ali samo dok vam u njega ne zađe neki Covi,
donoseći smrtnu entropiju!
Jer,gospodo idealisti i duše umiru,a i bogovi nisu večni!
Ona vatra u pećini se hrani gorivom koje ponesrtaje i ubrzo će nestati tih
Platonovih senki na zidu...

Ентропија се односи на промену облика и само на промену облика ствари матерјалног света при чему је и та материја поштеђена исте, јер материја, тј енергија нити настаје нити нестаје. Чак је и физика дошла до тога иако на свој ограничен начин.
Док нас идеализам доводи у везу са нечим што нема никаквог облика, што није ствар и што самим тим не познаје промеену облика на начин јукстапозиције стања у простору, смаим тим појам ентропија ту нема никаквог важења.

Платонова ватра не сагорева јер она никад није упаљена( постала појава) нити се самим тим некада може угасити. Нити ово "некада" има важења јер говоримо о нечему изванвременском.

 

[JA KOJI JESAM]

Ovo je primer od onih koji me je davno odbio od idealizma bilo kojeg oblika...
Naime-ignorisanje čulnog i materijalnog samo govori o strahu idealiste od
propadljivosti ,inače zavodljivog čulnog i telesnog sveta! ! !
Bekstvo u senke je "pouzdan" način bekstva iz realnog sveta.
Naravno da je vaš svet večan,ali samo dok vam u njega ne zađe neki Covi,
donoseći smrtnu entropiju!
Jer,gospodo idealisti i duše umiru,a i bogovi nisu večni!
Ona vatra u pećini se hrani gorivom koje ponesrtaje i ubrzo će nestati tih
Platonovih senki na zidu...
A TAJNE SVETA NISU U VAMA!!!
Postojanje se prostire van vas i vašeg uma nebrojeno puta više i samo ste zrnce peska
na Kopakabani na kojoj kilometri kubni peska...Gde karaoke fudbalsku veštinu tvrde,ali i gde
samo neke od lepota postojanja možemo doživeti...Necentrirano...

Covi, zašto lupaš?

Ono što ne znaš trebao bi da tražiš a ne arogantno da odbacuješ mogućnost njegovog postojanja.
Zar ti zaista, i jednim svojim dijelom razuma, misliš da ja ne znam i ne vidim tijelo koje sebi projektujem?
Zar ti zaista smatraš da si ti svojim očima upio i popio mudrost postojanja?
Očigledno...

Ovo je primer od onih koji me je davno odbio od idealizma bilo kojeg oblika...
Naime-ignorisanje čulnog i materijalnog samo govori o strahu idealiste od
propadljivosti ,inače zavodljivog čulnog i telesnog sveta! ! !

Tvoji zaključci se zasnivaju na tvom mišljenju a i kako bi drugačije. Međutim, ono na čemu se tvoje mišljenje bazira je iluzija, te i ti kao dio te iluzije ne možeš dalje od nje.
Prvo: ja nisam nikakav idealista, niti filozof. Ja znanja ne stvaram, već ih prosleđujem kako sebi u ovaj razum, tako i tebi kroz ovaj razum. Stoga, na pogrešnom si putu.
Ja sam i te kako svjestan propadljivosti, ali to me ne zabrinjava ni najmanje. Pogrešno tumačiš moja pisanja. Ja ti upravo, kroz svako pisanje, naglašavam da ovo što postaje da i prestaje da postoji...što ni po čemu ne može načiniti mene, biće-koje-jesam, da prestanem postojati. To nije poruka stvorena iz želje da pobjegnem u 'sjenke' kako ih ti nazivaš. Ako već hoćeš da to 'područje' nazivaš 'sjenkama' onda moraš i da znaš šta je svjetlost koja ih baca a specijalno šta je objekat koji omogućava stvaranje 'sjenki'.

Iako su tvoje riječi namijenjene da isprovociraju da omalovaže, ja ih ne uzimam tako. Naprotiv, ja ih uzimam kao inspiraciju da ukažem, NE-na-tvoje-neznanje već na znanje koje si zaboravio.
Hvala covi.

Bekstvo u senke je "pouzdan" način bekstva iz realnog sveta.

Realnost. Šta je realnost? To nisi objasnio niti na to i pomislio kada si izrekao svoju tvrdnju o relanosti i ne-realnosti svijeta.

Pa evo:

Realnost je odraz stanja svjesnosti. Tvoja realnost je odraz tvog nivoa svjesnosti. Realnost jednog čovjeka u prašumi amazona je odraz njegove svjesnosti. To nikako ne znači da si ti svjesniji od tog čovjeka iz šume. Ali, poređenja radi; Mentalno-čulna realnost bazirana samo na opažajnom je realnost opažajnog. Opažajno znači ono što je biću (unutar jednog iskustva) dostupno kroz razum. Sve ostalo što je izvan domena razuma, biću u tom domenu predstavlja iluziju, halucinaciju, maštu, bijeg od realnosti. To je zato što nivo svjesnosti ne dozvoljava dalje.

Pomjerimo se stepenicu dalje. Dodajemo mogućnost postojanja vanzemaljaca ili 'vanzema' kako ih ti od milja zoveš, na to što opažamo. Šta smo dobili? Proširili smo našu svjesnost bar u granicama mogućeg. Dakle, nije važno da li si ili nikad nisi imao priliku da se sa 'vanzemama' sretneš, ali ti shvataš da postoji mogući svijet izvan ovog za koji smatraš 'realnim'. Šta to čini tvom 'realnom' svijetu? Tvoj 'realni' svijet je poljuljan. Sva tvoja dotadašnja ubjeđenja moraju da se mijenjaju iz korijena. U svaku misao za koju si do tada mislio da je jedino ispravna moraš sada da utkaš, da ugradiš i 'vanzeme'...??? Kako? Šta? Kuda? Vidiš, razum u koji si toliko vjerovao, ubjeđenja koja si postavio kao 3D naočare, postali su neupotrebljivi. Da, istina, još uvijek možeš da ih koristiš, ali zašto, kada znaš da s njima i kroz njih ne možeš da vidiš i 'vanzeme' za koje si sad ubijeđen ili znaš za sigurno da možda baš tu i sada, ispred tvog nosa, postoje. Svjesnost se proširila i zahtijeva promjenu mehanizma projekcije, druge naočari ili na-oči-čari . Od tog mehanizma svjesnost sada zahtijeva da u sebe uvrsti i spectar u kojemu i 'vanzeme', za koje pređašnja svjesnost nije imala niti svrhu niti razlog projekcije, mogu biti opaženi.

Tako, dragi moj covi, kada se oslobodiš od ubjeđenja da 'vanzeme' upravljaju nekom predstavom na zemlji, shvatit' ćeš takođe da sav scenario za svaku predstavu ti pišeš u SADA. Ono čemu dopuštaš da postaje određeno je tvojim izborom. Individualni izbor je vezan za individualno iskustvo ili kreiranu svjesnost i uslovljen je nivom te svjesnosti. Izbor JEDNOG, bića-koje-jesmo je neograničen, neuslovljen.

Naravno da je vaš svet večan,ali samo dok vam u njega ne zađe neki Covi,
donoseći smrtnu entropiju!
Jer,gospodo idealisti i duše umiru,a i bogovi nisu večni!

Duše umiru, to je tačno, to si negdje na putu naše razmjene pokupio od mene pa si to zaboravio...

Duše se rađaju i umiru u ovom jednom SADA. To naravno nije vidljivo našim svjesnim razumom. Svjesni razum nije zadužen za čitanje duše i za znanje o duši već je zadužem da čita manifestujuću, projektujuću percepciju. Duša je namjera te njeno postojanje nije određeno razumom. Njena manifestacija jeste. Samorealizacijom, dakle iskustvom sebe, duša nestaje jer ono što je stvaralo nagon za samorealizacijom više nije nagon (samorealizovana je). No, svakim 'umiranjem' jedne namjere rađa se nova sa ništa manje snažnim i nepromjenjivim ciljem i nagonom...i tako u nedogled. Tačka.

Ti si, covi, jedna duša koja se manifestuje po sebi za sebe, te stoga, ti ni po čemu ne možeš da doneseš entropiju meni ovoj duši-koja-jeste. To možeš doživjeti jedino u sebi-po sebi-za sebe). Ti si jedno 'Ja' koje je dio i ove, moje duše. Ti si dakle jedna namjera koja biva manifestovana, evo baš sada. Bez obzira na to što u mojoj duši u jednom momentu više nećeš imati mjesta (kao ni 'Ja' u tvojoj), jer ćeš-ćemo biti realizovan-i, u svom 'Ja' mi nikada nećemo stati. Bit' ćemo skup sa nekim drugim nerealizovanim 'ja' sa kojim ćemo nastaviti beskonačni proces kreacije. Na tom putu želim ti sve najbolje!

 

[fisherman1]

Jedino šta mogu da prihvatim je da su saznanja ljudska komparativna i nemaju apsolutno mesto u "vremenu i prostoru".
Sve ostalo oko ljudskih saznanja,onih koja se potvrđuju u praksi ili eksperimentalno-poglupa je naknadna diskusija u smislu
da li jesu ili nisu...
A idealisti baš to pokušavaju...Pa -tamo njima...
( A i velika korist od naknadnih rasprava...)

 

[JA KOJI JESAM]

Ja i ne govorim o ljudskim saznanjima već o znanjima kojih biće, koje tebe-čovjeka čini čovjekom, baš u tom čovjeku nije svjesno. Njegova svjesnost je uska. Tj, 'tvoja' svjesnost je njegova, ona uska. Kada se probudiš iz to sna bit' će ti jasno i zašto je uska, jer tad ćeš imati i odgovore. Za sada, ostaje ti još da se upišavaš od smijeha...

Znanja, za koja ti smatraš glupim, i te kako imaju moć da usmjere stvaranje realnosti. Kao što znanja o 'najobičnijim stvarima' u materijalnoj realnosti daju bazu za stvaranje novih stvari iz i od tih postojećih stvari tako i apsolutna znanja daju podlogu za stvaranje harmoničnog životnog iskustva. Bez tog znanja projekcija životnih iskustava je tumaranje po mraku. A ti kak'oš. Neka bude volja tvoja.

 

[fisherman1]

Ja i ne govorim o ljudskim saznanjima već o znanjima kojih biće, koje tebe-čovjeka čini čovjekom, baš u tom čovjeku nije svjesno. Njegova svjesnost je uska. Tj, 'tvoja' svjesnost je njegova, ona uska. Kada se probudiš iz to sna bit' će ti jasno i zašto je uska, jer tad ćeš imati i odgovore. Za sada, ostaje ti još da se upišavaš od smijeha...

Znanja, za koja ti smatraš glupim, i te kako imaju moć da usmjere stvaranje realnosti. Kao što znanja o 'najobičnijim stvarima' u materijalnoj realnosti daju bazu za stvaranje novih stvari iz i od tih postojećih stvari tako i apsolutna znanja daju podlogu za stvaranje harmoničnog životnog iskustva. Bez tog znanja projekcija životnih iskustava je tumaranje po mraku. A ti kak'oš. Neka bude volja tvoja.

E moj prijatelju...Kad sam ja preležao dečije bolesti idealizma...Kako sam skinuo temperaturu-nestale i boljke...
Meni je svejedno da li je svet stvaran ili je samo skup mojih fikcija...
Živeo u stvarnom svetu ili u fikcijama-kakva bi mogla biti razlika?

 

[faraonn]

Da, koliko objekata postoji, toliko i istina postoji, ali to su relativne istine, istine stvorene centriranjem bića unutar jednog 'Ja', istine stvorene na račum logičkog zaključivanja o datoj situaciji, o datom odnosu tog 'Ja' sa nekim drugim 'Ja'.
Samo je jedna apsolutna istina, jedna za svako 'ja' za svaki objekat. Ta istina je izvan objektivne stvarnosti. Apsolut jeste početak i kraj. Apsolut JESTE. Kada, kao 'čovjek', shvatiš-shvatim da apsolut kao takav postoji, onda tek možemo shvatiti i čitav krug od postojanja kroz postajanje nazad do postojanja.

...kao to i Majakovskog njeogovo 'Ja' nije ga ispunjavalo tako i objekat sa svojim Ja nije obuhvaćen jer tu ima prisustvo i umjetnost koja logici niti smeta niti joj dozvoljava smetanje...prava umjetnost zato što ima posla sa objektom, ona je iskustvena...jedinstvenost istine je u vrhovim gdje se samelunguju u špici ispred Apsoluta...

 

[JA KOJI JESAM]

E moj prijatelju...Kad sam ja preležao dečije bolesti idealizma...Kako sam skinuo temperaturu-nestale i boljke...
Meni je svejedno da li je svet stvaran ili je samo skup mojih fikcija...
Živeo u stvarnom svetu ili u fikcijama-kakva bi mogla biti razlika?

Ko ti kaže da tvoj svijet nije stvaran?
Gdje si to ikad kod mene pročitao?
Ja govorim da je stvarnost onakva kakvom je percipiraš a da percepcija direktno proporcionalno zavisi od nivoa svjesnosti. To preskačeš i ponovo uskačeš na kolosijek na kojemu tvoj voz fura punim gasom.

Razlika i nije u tome da li živiš u stvarnom svijetu ili u fikciji već u tome da li taj stvarni svijet upravljaš prema onome što si kao biće dizajnirao. Ako to ne činiš, iskrivljuješ sopstvenu namjeru a to ti neće i nemože donijeti radost življenja.