Dimenzija izmedju spoznaje i stvarnosti

Steinadler

Poznat
Moderator
Poruka
8.518
Dimenzija izmedju spoznaje i stvarnosti bi u stvari bila naša svijest tj. naše uskladišteno djelimično znanje o objektivnoj stvarnosti koje smo trenutno svjesni, a priori ili iskustveno, a do svega toga došli smo putem razmišljanja i opažanja što je rezultiralo našim sopstvenim saznanjem koje je oblikovano u našem subjektivnom umu.
Ako gledamo realistički, onda shvatamo da ostale stvari koje nisu u našem domenu postoje nezavisno od našeg saznanja i percepcije.
Pošto je naše subjektivno saznanje vrlo ograničeno, a objektivno saznanje nedokučivi ideal, postavio bih par pitanja:
- U odnosu na realnost, da li onda mi živimo u vječitoj subjektivnoj iluziji, svako za sebe, nesposobni da ovladamo kompletnom opštom slikom?
- Tako subjektivno osudjeni na vječnu ograničenu spoznaju, i na lični privid stvarosti, ipak se trudimo se da što više saznamo i spoznamo, zašto?
- Kada se već toliko trudimo, da što više spoznamo, koja su nam to onda saznanja najpotrebnija?
 
Kada saznaš ništa nije komplikovano, komplikovano je dok saznaš.
Dok ne stvoriš kompletnu sliku u svesti vidiš samo obrise, njušiš oblake, pipaš detalje i sve izgleda komplikovano.
Najpotrebnija su idealistička saznanja iz kojih se lakše stvara slika stvarnosti...posle sve to opipamo svesni šta radimo...
 
Kada saznaš ništa nije komplikovano, komplikovano je dok saznaš.
Dok ne stvoriš kompletnu sliku u svesti vidiš samo obrise, njušiš oblake, pipaš detalje i sve izgleda komplikovano.
Najpotrebnija su idealistička saznanja iz kojih se lakše stvara slika stvarnosti...posle sve to opipamo svesni šta radimo...
Mislim da su shvatanja materijalizma i realizma ipak bitnija.
Ako idealizam kaže za objekat da postoji samo dok je u našoj svijesti, pitanje bi bilo prosto, kada nešto gledamo, to vidimo (postoji), zatvorimo oči ne vidimo ("ne postoji"), zatim kada otvorimo oči gle čuda opet posoji, gde je to nešto bilo dok smo zatvorili oči? To se ipak objašnjava realizmom i materijalizmom, odnosno da stvarnost postoji nezavisno od ljudske svijesti...
 
Mislim da su shvatanja materijalizma i realizma ipak bitnija.
Ako idealizam kaže za objekat da postoji samo dok je u našoj svijesti, pitanje bi bilo prosto, kada nešto gledamo, to vidimo (postoji), zatvorimo oči ne vidimo ("ne postoji"), zatim kada otvorimo oči gle čuda opet posoji, gde je to nešto bilo dok smo zatvorili oči? To se ipak objašnjava realizmom i materijalizmom, odnosno da stvarnost postoji nezavisno od ljudske svijesti...

Стварност независна од људске свести није онаква какву је видиш, о томе се ради. Обојена сфера испуњена сликама, састављена од осета боје, чврстоће, мириса, укуса (све продукти твоје свести), уређених у облике и просторност (такође продукте твоје свести) јесте представа, или нешто што је креирала и што егзститира само у твојој свести, што настаје када отвориш очи, и нестаје када их затвориш.
А оно реално "напољу" јесте ткз. "ствар по себи". Шта је она не знамо, у Кантово време то је било апсолутно непознато x, данас није баш тако непознато али то је и друга тема. Како год, оно што дефинтивно знамо је да када ономе што зовеш "реалност" одузмеш све оно што је томе додала твоја субјективна свест, дакле све боје, осете, звуке, мирисе, укусе итд, и када томе одузмеш облик и просторност, признаћеш да оно што остаје као "реално" после свог тог одузимања, нимало не личи на "реалност" коју видиш када отвориш очи.

Ali najzad se filozofija novijeg doba, pogotovo zahvaljujući radovima Berklija i Kanta, dosetila da je, ipak, sav svet samo moždani fenomen i da je povezan s tako važnim, mnogobrojnim i različitim subjektivnim uslovima da njegova tobožnja apsolutna realnost iščezava prepuštajući mesto jednom sasvim drugačijem poretku sveta, poretku koji leži u osnovi tog fenomena, drugim recima: koji se odnosi prema njemu kao stvar po sebi prema pukoj pojavi. Ili drugacije receno „Svet je moja predstava."

Artur Šopenhauer
 
Стварност независна од људске свести није онаква какву је видиш, о томе се ради. Обојена сфера испуњена сликама, састављена од осета боје, чврстоће, мириса, укуса (све продукти твоје свести), уређених у облике и просторност (такође продукте твоје свести) јесте представа, или нешто што је креирала и што егзститира само у твојој свести, што настаје када отвориш очи, и нестаје када их затвориш.
А оно реално "напољу" јесте ткз. "ствар по себи". Шта је она не знамо, у Кантово време то је било апсолутно непознато x, данас није баш тако непознато али то је и друга тема. Како год, оно што дефинтивно знамо је да када ономе што зовеш "реалност" одузмеш све оно што је томе додала твоја субјективна свест, дакле све боје, осете, звуке, мирисе, укусе итд, и када томе одузмеш облик и просторност, признаћеш да оно што остаје као "реално" после свог тог одузимања, нимало не личи на "реалност" коју видиш када отвориш очи.
Iako imamo ograničenu percepciju, mi ipak vidimo deo stvarnosti, dakle nepotpuno, jer rekao bih da mi vidimo dvodimenzionalno, trodimenzionalnu stvarnost otuda ovi problemi.

 
Iako imamo ograničenu percepciju, mi ipak vidimo deo stvarnosti, dakle nepotpuno, jer rekao bih da mi vidimo dvodimenzionalno, trodimenzionalnu stvarnost otuda ovi problemi.


Mi vidimo cetvero-dimenzionalno. Vidimo i kretanje, dakle i vrijeme, zajedno sa duzinom, visinom i dubinom. Ako uvrstis u dimenzije i neka polja, kao elektromagnetno ili tpolotno, vidimo i to u bojama, u radijaciji, u toploti.
 
Mi vidimo cetvero-dimenzionalno. Vidimo i kretanje, dakle i vrijeme, zajedno sa duzinom, visinom i dubinom. Ako uvrstis u dimenzije i neka polja, kao elektromagnetno ili tpolotno, vidimo i to u bojama, u radijaciji, u toploti.
Mi ne možemo vidjeti pravilno, naša percepcija je nepotpuna, npr. stvari po sebi što je Oziman naveo ne možemo vidjeti pravilno. Dva potpuno ista predmeta nećeš isto vidjeti ako ti je jedan približen, a drugi udaljen, ovaj dalji će izgledati manji, ali to nije tačno. Kocka koju gledaš iz uglova, nećeš je vidjeti kao kocku pravilninih i istih dimenzija, već je gledaš kroz 2D iskrivljeno baš kao kada se nacrta na papiru. Druga stvar, ako nešto vidiš pred sobom, i uslikaš to što vidiš, ta slika izgleda baš kao što vidiš, razlika je u pikselima, dakle 2D, mozak se tu samo trudi da dočara dubinu itd. odnosno 3D doživljaj.
 
Mi ne možemo vidjeti pravilno, naša percepcija je nepotpuna, npr. stvari po sebi što je Oziman naveo ne možemo vidjeti pravilno. Dva potpuno ista predmeta nećeš isto vidjeti ako ti je jedan približen, a drugi udaljen, ovaj dalji će izgledati manji, ali to nije tačno. Kocka koju gledaš iz uglova, nećeš je vidjeti kao kocku pravilninih i istih dimenzija, već je gledaš kroz 2D iskrivljeno baš kao kada se nacrta na papiru. Druga stvar, ako nešto vidiš pred sobom, i uslikaš to što vidiš, ta slika izgleda baš kao što vidiš, razlika je u pikselima, dakle 2D, mozak se tu samo trudi da dočara dubinu itd. odnosno 3D doživljaj.

Mislim da nije jer mi vidimo objekte, i sjenke, i odbijanje zracenja objekata od druge objekte, dakle mi vidimo potpunu relativnu pozicioniranost objekata u vremenu i prostoru, u vidljivom spektru. Vidis rijeku kako tece, i talase kako se prelamaju. Pa cak i talasanje vazduha usljed toplotne radijacije, ili uzarenu ringlu. Mi imamo potpunu vremensko prostornu sliku u vidljivom domenu i naravno uslovljeno mocima naseg vida. Radijacija koju primamo donosi te talasne informacije.
 
Iako imamo ograničenu percepciju, mi ipak vidimo deo stvarnosti, dakle nepotpuno, jer rekao bih da mi vidimo dvodimenzionalno, trodimenzionalnu stvarnost otuda ovi problemi.


Не ради се ту о неким баналним оптичким илузијама, о угловима гледања и слично, него о суштинској немогућности да објекат који није опажен и даље буде објекат.
Али ту опет долазимо до оног увида у кореалативност субјекта и објекта а који је затворeна књига многима. Јер..
Realizam, koji se nameće sirovom razumu time što se ukazuje kao da je činjeničan, u stvari polazi od jedne proizvoljne hipoteze, pa je zato samo vetropirasta kula u vazduhu budući da previđa ili poriče najprvlju činjenicu, onu da sve ono što mi poznajemo leži unutar svesti. Jer to da je objektivno postojanje stvari uslovljeno jednim predstavljajućim subjektom, i da, prema tome, objektivni svet postoji samo kao predstava, nije nikakva hipoteza, a još manje odluka bez opoziva, ili čak nekakav paradokson uzet radi diskusije, već je to najsigurnija i najjednostavnija istina, čije je saznanje otežano samo time što je ona čak i suviše jednostavna, a svi ljudi nisu dovoljno razboriti da bi pošli od prvih elemenata svoje svesti o stvarima. Nikada ne može postojati nekakva apsolutna i po sebi samoj objektivna egzistencija: zapravo, tako nešto je upravo nezamislivo, jer objektivno kao takvo ima uvek i suštinski svoju egzistenciju u svesti jednog subjekta, pa je, dakle, njegova predstava, i shodno tome, njime uslovljena, a uz to i njegovim oblicima predstavljanja, koji kao takvi pripadaju subjektu a ne objektu.

Sopenhauer

И ово што сам цитирао не казује "Верујте у ово што је Шопенхауер написао", већ потражите у себи увид о коме Шопенхауер овде говори, наједноставнији увид да објекат који није опажен није објекат.
 
Znam milune da te pre svega interesuju jeftina kavurma i čvarci, daleko od toga da je to loše.. elem dok sam tu bio na odmoru naletih u maxiju na ajvar "čanki", ne znam da li je još na akciji...
Život se komplikuje iz prostote.
dal je Bora Corba u pravu kad kaze "kako je lepo biti glup" ............zabole te uvo za sve na svetu. Gledaj sebe i uzivaj u lepotama ovog sveta.......kao gledalac u pozoristu.
 
Не ради се ту о неким баналним оптичким илузијама, о угловима гледања и слично, него о суштинској немогућности да објекат који није опажен и даље буде објекат.
Али ту опет долазимо до оног увида у кореалативност субјекта и објекта а који је затворeна књига многима. Јер..


И ово што сам цитирао не казује "Верујте у ово што је Шопенхауер написао", већ потражите у себи увид о коме Шопенхауер овде говори, наједноставнији увид да објекат који није опажен није објекат.
Ne znam Ozi šta je za tebe uopšte objekat?
Optičke iluzije pokazuju upravo to da je naša percepcija neispravna, te da mi ne vidimo objekte ispravno i kada ih gledamo, u njihovom punom obliku, ali ih ipak vidimo djelimično, na naš način.
Ne slažem se sa Berklijevim idealizmom, tj. da stvarnost postoji samo ako je neko svjestan nje... jer mi neko, koji gledamo stvarnost djelimično, mi je onda i ne vidimo, odnosno ne vidimo je onakvu kakva jeste u svom punom obliku, šta je onda za Berklija uopštve stvarnost, ona lažna u našim očima?
Niti sa Šopenhauerom, da objekat koji nije opažen nije objekat...
Kant je dobro nazvao stvarnost koju ne možemo kompletno opaziti, a postoji, "stvar po sebi", upravo tu stvar po sebi vidimo donekle i doživljavamo je...
 
dal je Bora Corba u pravu kad kaze "kako je lepo biti glup" ............zabole te uvo za sve na svetu. Gledaj sebe i uzivaj u lepotama ovog sveta.......kao gledalac u pozoristu.
Najveća zla potiču iz gluposti.
Nema gledalaca, svi smo aktivni glumci na ovoj pozornici, u mašini... i to se ne može ignoristati, gledaoci su oni što odlete u nebo.
U mašini uspjeti nije lako, treba biti pametan i uporan, a glavne vrijednosti koje dovode to uspjeha su vještina manipulacije, adaptacije, promišljeno laganje, fleksibilan moral i sl. koliko god nas neki drugi fanatici i licemjeri učili da nije... jeste.
 
Najveća zla potiču iz gluposti.
Nema gledalaca, svi smo aktivni glumci na ovoj pozornici, u mašini... i to se ne može ignoristati, gledaoci su oni što odlete u nebo.
U mašini uspjeti nije lako, treba biti pametan i uporan, a glavne vrijednosti koje dovode to uspjeha su vještina manipulacije, adaptacije, promišljeno laganje, fleksibilan moral i sl. koliko god nas neki drugi fanatici i licemjeri učili da nije... jeste.
pitanje sta se podrazumeva pod "uspeti" ?
Za da prezivis i ne treba ti vestina laganja, muvanja, ubijanja.......i drugih "vrednosti americke demokratije".
Znam mnoge postene koji zive skromno dok je "uspeh" (materijalno i u karijeri) obavezno povezan sa gore navedenim "americkim vrednostima".
Zato kazem, od toga sta zelis u zivotu, od toga zavisi hoces li lagati, krasti, ubijati................
 
Ne slažem se sa Berklijevim idealizmom, tj. da stvarnost postoji samo ako je neko svjestan nje..?
Niti sa Šopenhauerom, da objekat koji nije opažen nije objekat...
Kant je dobro nazvao stvarnost koju ne možemo kompletno opaziti, a postoji, "stvar po sebi", upravo tu stvar po sebi vidimo donekle i doživljavamo je...

Ово је исто као да кажеш "Не слажем се да је 2 плус 2 једнако 4. Или да је најкраћи пут између две тачке у равни права линија".
Нико те у тим случајевима ни не пита да ли се слажеш или не слажеш са тиме, јер најкраћи пут у равни јесте права линија, и ако то негираш значи да требаш подуку а не некакву расправу о проблематичном. Исто је и ово, јер је корелативност субјекта и објекта аподиктичка чињеница. Јер..
Jer to da je objektivno postojanje stvari uslovljeno jednim predstavljajućim subjektom, i da, prema tome, objektivni svet postoji samo kao predstava, nije nikakva hipoteza, a još manje odluka bez opoziva, ili čak nekakav paradokson uzet radi diskusije, već je to najsigurnija i najjednostavnija istina, čije je saznanje otežano samo time što je ona čak i suviše jednostavna, a svi ljudi nisu dovoljno razboriti da bi pošli od prvih elemenata svoje svesti o stvarima.
Шопенхауер
Мада чудно је колико је то знање затворена књига већини људи. Ето например изгледа да је теби потпуно немогуће да појмиш ово о чему говорим, тј. да се непосредно увериш у апсолутну истинитост. Јер та увереност долази у тренутку као када неко схвати да је накраћи пут у равни права линија. Једностано схватиш да јесте и то је то, нема више расправе на ту тему, а онај ко се са тим и даље не слаже само показује да је у заблуди.
Зато је Баркли говорио:

Kada bi se samo moglo ljudima zabraniti da se bave rečima, mi bismo se, verujem, brzo složili u ovom pogledu. Veoma se lako može saznati, ako makar malo ispitamo naše sopstvene misli, da li nam je moguće da shvatimo šta se razume pod apsolutnim postojanjem čulnih objekata po sebi ili izvan svesti. Meni je očigledno da te reči označavaju ili direktnu protivrečnost ili uopšte ništa. I da bih. druge ubedio u to, ne znam lakši ni bolji put do da ih zamolim da mirno usredsrede pažnju na svoje sopstvene misli; i ako zahvaljujući toj pažnji praznina ili protivrečnost tih izraza iziđe na videlo, bez sumnje ništa više nije potrebno da bi oni bili izobličeni. Upravo na tome, dakle, ja insistiram, naime da su apsolutno postojanje nemislećih stvari reći bez značenja ili reči koje sadrže protivrečnost. Upravo to ponavljam, ističem i ozbiljno preporučujem pažljivim mislima čitaoca. Džord Barkli
 
Zaboravih da šopi nije igrao košarku kao ni cela linija elitnih filozofa....a i u vojsku su slali samo one koji vide u tri dimenzije...i zamisli kako bi izgledalo letenje da čovek "ne vidi" ono što nije vidljivo....čovekov mozak je sposoban da generiše i ono što ne vidi, ne čuje i ne pipa, ali i idealne oblike svega što je čuo, video ili opipao, pa i namirisao, a i ono što nije deo iskustva, pa ni vidljivog sveta....
 
Poslednja izmena:
- U odnosu na realnost, da li onda mi živimo u vječitoj subjektivnoj iluziji, svako za sebe, nesposobni da ovladamo kompletnom opštom slikom?
Realnost nije sve ono što može da se opazi, oseti, zapamti, misli i razume. Realnost je onaj ko raspolaže sposobnošću da opaža, oseća, pamti misli i razume. a njega nje moguće videti, jer nije materijalan. Njegovo ima je "SVEST" ili "BOG, koji sebe zove imenom "JA". Kada se napreže i kreće, Bog, tj. Svest, poprima objektivna, fizička svojstva sile i mase i tada ona-on (Svest-Bog) postaje ono što zovemo imenom "opažljiva realnost". Ta realnost je ILUZIJA, jer kao fizička radnja može i da nastane i nestane. Dok onaj ko tu iluziju svojim naprezanjem i kretanjem stvara - Svest/Bog - ne može ni da nastane, ni nestane i zato Ona-ON i jeste istinska realnost. I kad tu istinsku realnost uspemo da spoznamo, tj. razumemo, onda znamo SVE i ništa više ne preostaje što bi moglo da se spozna i razme. Dakle, onaj ko želi da potpuno spozna i razume realnost, ne treba da je traži i spoznaje uzvan sebe, već je dovoljno da spozna i razme samo SAMOGA SEBE. Jer sve što u beskonačnom prostoru može da se opazi izvan sebe, ma koliko nam se čonilo da je ono različito od nas po obliku, veličini, boji, načinu manifestacije itd, ono je za sebe i u sebi isto što je i svako od nas za sebe i u sebi, a to je Svest-Bog.
- Tako subjektivno osudjeni na vječnu ograničenu spoznaju, i na lični privid stvarosti, ipak se trudimo se da što više saznamo i spoznamo, zašto?
Zato se stalno trudimo da saznamo istinu o realnosti, jer je još uvek nismo spoznali. Zato jer se još uvek nismo setili da sem JASTVA, koje možemo zvati i imenom "Sverst" ili "Bog", nikakve druge realnosti nema, a o toj Svesti ili Bogu još uvek ne znamo ništa. A Istinu o postojanju Svesti ili Boga, uopšte nije teško ni saznati, ni razumeti. Dovolnno je znati samo toliko da sem Svesti, tj. Boga i njenih-njegovih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji (naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja - JA*/)) ničeg drugod nema. I da Svest-Bog postoji od uvek i zauvek, kao svoj uzrok i posledica, Tako što se večito pretače kroz svoja TRI prirodna oblika i stanja, kao jaje-pile-koka, sve uz pmoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji. Jedno od tih stanja je Kvantni vakuum. Hindusi ovo stanje zovu imenom Bog Višnu Svesržitelj. To je nematerijalno stanje mirovanja i odmaranja Svesti-boga. Drugo stanje počinje kad se Svest-Bog odmori i pun snage pčne da se napreže, kreće i radi da bi svojim kretanjem i radom stvorio iluziju zvanu materija, život i Univerzum. Ovo stanje Hindusi zovu imeno Bog Brama Stvoritelj. I treće stanje Svesti.Boga počinje kada se Univerzum do karaj izgradi i sve se dovede u stanje harmonije i reda. Ovo stanje je stanje relaksiranja i uživanja. Ali i stanje kada sve počinje po malo da se opušta, slabi, stari i na kraju se sve ruši i ponovo vraća u stanje Kvantnog vakuuma, mirovanja i odmaranja. Ovo stnje Hindusi zovu imenom Bog Šiva Rušitelj. Sve dok se potrošena energija ne obnovi i sve krene ponovo ispočetka, kao što je več bezbroj puta bilo u proščosti i kao što će bezbroj puta da bude i u budućnosti. Hindusi veruju da ova njihova TRI Boga nisu tri Boga već SAMO JEDAN. Veruju da Brama i Šiva nisu mogući bez Boga Višnua Svesržitelja. Ovo verovanje u Božansku trojednost je zaostavština starijih civilizacija, Vavilonaca, Sumerana i Starih egipćana, koje su bile starije od naše civilzacije i koje su znale Istinu o postojanju realnosti. Ove civilizacije su nestale, ali nisu propale, jer i civilizacije, kao i sve drugo, postoje tako što se i one pretaču kriz svoja tri prirodna oblika i stanja - rađaju se, razvijaju i na kraju stare i nestaju. Naša civilizacija koja se sada razvija je reinkarnacija neke od tih starih civilizacija.
- Kada se već toliko trudimo, da što više spoznamo, koja su nam to onda saznanja najpotrebnija?

Najpotrebnije nam je ovo znanja koje sam upravo napred gore obrazložio. Ovo znanje sadrži u sebi i znanje o Harmoniji i dobru. Ono je univerzalno. Po njemu su sagrađene sve savršene materijlane forme u Univerzumun - atomi, nebeska tela. galaksije i tela ćelija, biljaka, životinja i ljudi. Analizom organizacije života i rada subjekata koji grade ova tela, možemo lako da steknemo znanje o Harmoniji i dibru, koje nam je sada najpotrebnije, da bi naša civilizacija mogla da dostigne vrhunac svog razvoja i pređe iz stanja haosa i zla u stanje harmonije i dobra i tako se evolucija naše civilizacije privede kraju. Da bi se tada naša civilizacija prebacila u svoje treće stanje postojanja, tj. stanje relaksiranja i uživanja u stanju harmonije i dobra. Tj. u stanju bez plitičkih, verdkih, nacionalnih i klasnih podela, bez konkurencija, mržnji, ratova i svih drugih oblika nevolja i stradanja.
xjpg.1164611.jpg
 
pitanje sta se podrazumeva pod "uspeti" ?
Za da prezivis i ne treba ti vestina laganja, muvanja, ubijanja.......i drugih "vrednosti americke demokratije".
Znam mnoge postene koji zive skromno dok je "uspeh" (materijalno i u karijeri) obavezno povezan sa gore navedenim "americkim vrednostima".
Zato kazem, od toga sta zelis u zivotu, od toga zavisi hoces li lagati, krasti, ubijati................
Često se sirotinja tješi time da svoj neuspjeh ili nesposobnost, prikrije skromnošću, odnosno da umanji broj želja, svede ih na minimum, što je naravno jedna vrsta poraza, neuspjeha.
Ekstremi koji praktikuju ove dekadentne uzdržavajuće tehnike su razni budisti, jogiji, monasi i sl. pod izgovorom doživljaja neke nirvane, mira i sl. mislim to može da se riješi ekspresno, jedno dobro kanapče i prvo drvo... ovo je ključna stvar, dekadentni su jer nemaju moć, jer su slabi i nikakvi. Dakle, neko ko je agresivan, zao i sl. i ima moć on može da im poremeti taj njihov mir i da radi sa njima šta hoće, kao što su bijeli amerikanci uradili sa indijancima jer su indijanci iako živjeli u miru i u skladu sa prirodom, poklani, silovane žene, djeca ubijana, sklonjeni su u rezervate, da li je onda uspjeh indijanaca bio taj njihov mir u kojem su živjeli u skladu sa prirodom? Naravno da ne, jer je moć daleko bitnija vrijednost.
Bolestan čovjek ima jednu želju.
Pijan čovjek ima jednu želju, muzičku...
Zdrav i trijezan ima hiljadu.
Pa još ako ima porodicu sa djecom, e tu se stvar već komlikuje, tu je onda i odgovornost prema istoj, takav čovjek ukoliko nema moć i znanje lako potpada pod nekog gazdu koji će skidati kožu s ledja, te će svašta da trpi i guta, ako ti kaže da je srećan, a u frižideru karneks jetrena pašteta za ručak, laže, nit je srećan niti uspješan, on je pre svega nemoćan i to spada u osjećaj i stanje neuspjeha...
E sad šta je uspjeh u ovoj igri života u koju smo ubačeni bez svoje volje?
Taj odgovor se krije u filozofiji Fridriha Ničea,
Volja za moći (nem. der Wille zur Macht) je istaknut koncept u filozofiji Fridriha Ničea. Volja za moći opisuje ono što je Niče verovao da je glavna pokretačka sila kod ljudi.
Dakle moć, ali bih obavezno dodao uz to i kontrolu, moć i kontrola.
Često se moć stiče na načine kao što sam naveo u prethodnoj poruci, a ogleda se kroz raznorazne pozicije i funkcije u društvu. Ljudi ganjaju lovu, ubijaju se oko nje, jer je lova moć...
Npr. moć je najveći afrodizijak kod većine žena, apolon i eros tu nemaju šanse naspram malog ćelavog matorog samouvjerenog debeljka, ali jako moćnog... žena u svom psihološkom arhetipu prioritetno hoće da je sigurna i zaštićena i da i ona sama ima mogućnosti, pa posle toga dolaze druge stvari...
Evo baš i na forumu se može primjetiti npr. da teme koje ponekad otvori Tab, a takve bi bile obrisane u roku od pola sata da ih je neki član foruma postavio, ali kada administrator postavi takvu temu, onda ona ostaje, ne samo to, već se pogotovo naročito ženske osobe kurtoazno priključe kako bi dali smisla temi i dodovorili se, ako se dešavaju na forumu ovakve stvari, pa sad zamislite kako je u životu npr. na poslu kada nekome egzistencija zavisi od najobičnije pozicije u firmi, pa tu neće biti nikakvog integriteta niti dostojanstva, ljudi se u tim situacijama vrlo često laktaju i otimaju da doću do šefovih gaća utkujući se ko će više poljubaca zadati...
Moćni ljudi koji imaju kontrolu nemaju takvih problema, oni su uglavnom uspješni ljudi, njima se ugadja, oni se ne prilagodjavaju okolini već prilagodjavaju okolinu sebi, e to je uspjeh...
 
Često se sirotinja tješi time da svoj neuspjeh ili nesposobnost, prikrije skromnošću, odnosno da umanji broj želja, svede ih na minimum, što je naravno jedna vrsta poraza, neuspjeha.
Ekstremi koji praktikuju ove dekadentne uzdržavajuće tehnike su razni budisti, jogiji, monasi i sl. pod izgovorom doživljaja neke nirvane, mira i sl. mislim to može da se riješi ekspresno, jedno dobro kanapče i prvo drvo... ovo je ključna stvar, dekadentni su jer nemaju moć, jer su slabi i nikakvi. Dakle, neko ko je agresivan, zao i sl. i ima moć on može da im poremeti taj njihov mir i da radi sa njima šta hoće, kao što su bijeli amerikanci uradili sa indijancima jer su indijanci iako živjeli u miru i u skladu sa prirodom, poklani, silovane žene, djeca ubijana, sklonjeni su u rezervate, da li je onda uspjeh indijanaca bio taj njihov mir u kojem su živjeli u skladu sa prirodom? Naravno da ne, jer je moć daleko bitnija vrijednost.
Bolestan čovjek ima jednu želju.
Pijan čovjek ima jednu želju, muzičku...
Zdrav i trijezan ima hiljadu.
Pa još ako ima porodicu sa djecom, e tu se stvar već komlikuje, tu je onda i odgovornost prema istoj, takav čovjek ukoliko nema moć i znanje lako potpada pod nekog gazdu koji će skidati kožu s ledja, te će svašta da trpi i guta, ako ti kaže da je srećan, a u frižideru karneks jetrena pašteta za ručak, laže, nit je srećan niti uspješan, on je pre svega nemoćan i to spada u osjećaj i stanje neuspjeha...
E sad šta je uspjeh u ovoj igri života u koju smo ubačeni bez svoje volje?
Taj odgovor se krije u filozofiji Fridriha Ničea,

Dakle moć, ali bih obavezno dodao uz to i kontrolu, moć i kontrola.
Često se moć stiče na načine kao što sam naveo u prethodnoj poruci, a ogleda se kroz raznorazne pozicije i funkcije u društvu. Ljudi ganjaju lovu, ubijaju se oko nje, jer je lova moć...
Npr. moć je najveći afrodizijak kod većine žena, apolon i eros tu nemaju šanse naspram malog ćelavog matorog samouvjerenog debeljka, ali jako moćnog... žena u svom psihološkom arhetipu prioritetno hoće da je sigurna i zaštićena i da i ona sama ima mogućnosti, pa posle toga dolaze druge stvari...
Evo baš i na forumu se može primjetiti npr. da teme koje ponekad otvori Tab, a takve bi bile obrisane u roku od pola sata da ih je neki član foruma postavio, ali kada administrator postavi takvu temu, onda ona ostaje, ne samo to, već se pogotovo naročito ženske osobe kurtoazno priključe kako bi dali smisla temi i dodovorili se, ako se dešavaju na forumu ovakve stvari, pa sad zamislite kako je u životu npr. na poslu kada nekome egzistencija zavisi od najobičnije pozicije u firmi, pa tu neće biti nikakvog integriteta niti dostojanstva, ljudi se u tim situacijama vrlo često laktaju i otimaju da doću do šefovih gaća utkujući se ko će više poljubaca zadati...
Moćni ljudi koji imaju kontrolu nemaju takvih problema, oni su uglavnom uspješni ljudi, njima se ugadja, oni se ne prilagodjavaju okolini već prilagodjavaju okolinu sebi, e to je uspjeh...
upravo zato i zivimo u eri sumraka civilizacije ovakve kakvu poznajemo i iz koje je iznikla ovakva filozofija.
Jasno nam je da je ovo navedeno (tvoj tekst) protiv svake logike al je , nazalost, to realnost. I zato je krenula pobuna covecanstva i zdravog razuma.
Te poremecene vrednosti su stolecima gajene na zapadu i svet ih je prihvatio kao zakon prirode "za odrzanjem vrste".
Finale takve filozofije vidimo i sami. Puca po svim savovima.
Zato se treba na vreme presaltovati i prihvatiti principe humanizma a ne egoizma, koji je produkt zapadne kapitalisticke civilizacije.
 
upravo zato i zivimo u eri sumraka civilizacije ovakve kakvu poznajemo i iz koje je iznikla ovakva filozofija.
Jasno nam je da je ovo navedeno (tvoj tekst) protiv svake logike al je , nazalost, to realnost. I zato je krenula pobuna covecanstva i zdravog razuma.
Te poremecene vrednosti su stolecima gajene na zapadu i svet ih je prihvatio kao zakon prirode "za odrzanjem vrste".
Finale takve filozofije vidimo i sami. Puca po svim savovima.
Zato se treba na vreme presaltovati i prihvatiti principe humanizma a ne egoizma, koji je produkt zapadne kapitalisticke civilizacije.
Staljin je baš bio humanističan...
 
Staljin je baš bio humanističan...
Kada sudimo o tome šta je humanizam, Ćovečanstvo ne možemo uzeti za ogledni primerak, jer Čovečanstvo još uvek nije evoluiralo do kraja, tj. još uvek nije uspostavilo jedinstveni svetski pravedni, humanistički društveni i ekonomski poredak i još uvek nije preščo iz stanja haosa i zla u stanje harmonije i dobra. Komunizam je bio samo bledi pokušaj da se to napravi, a po onome što znamo da je komunizam bio, to je bio samo ješ jedna blaža varijanta nepravednog društvenog i ekonomskog poretka u odnosu na robovlasništvo, feudaliza, fašizam i kapitalizam.

A ako želimo da na nekom primeru učimo šta je humanizam, za to nam mogu poslužiti tela atoma, nebeskih rela, galaksija i tela ćelija, boljaka, životnja i ljudi. Pa i društva pčela i mrava. Najpribližniji primer humanističkog poretka, kakav bi Ćovečanstvo trebalo da napravi i tako reši sve svoje egzistencijalne probleme, je ljudski organizam. Samo prekopiramo principe po kojima su usklađeni odnosi ćelija i organa prilokom pravedne podele rafa i rezultata rada u ljudskom organizmu i te iste principe primenimo prilikom pravedne podele rada i rezultata rada ljudi u ljudskom društvi i problem za sva vremena ešen.
 

Back
Top