Mogu ga čuvati svi redom, dovoljno je ono malo vremena koje je provodio sa roditeljima da budu stvarno povezani. Ne ofrlje odrađivanje više poslova odjednom uz decu koju zapravo ne vidiš.
Jer poenta je da dete oseti da je voljeno i prihvaćeno, da ono na neki način doprinosi zajednici. Deca koja su istraumirana lišena su tog osećaja bez obzira da li je mama na specijalizaciji ili je domaćica koja je prividno prisutna po ceo dan.
Hoću da kažem, nije specijalizacija problem. Problem bi postojao i da je nije bilo.
pa kod njih konkretno jeste, jer su roditelji odazlili od kuce rano dok je spavao, a vracali se kasno kad je isto spavao
e sad onaj bitan momenat, da je pored njega bila jedna osoba koja se bavila njim, verovatno bi bilo drugacije
a ovako, kako je ko slobodan tako je uletao i verujem da on sa njima ima taj bag.plus bag zbog odsustva roditelja
jednom je bio kod nas, sprema se da podje, ja mu kazem da saceka jos desetak minuta, taman da zavrsim spremanje rucka, neka jede pa neka ide
ja sam od onih majki koje hrane svoje dete i sve njoj drage osobe, mladice, drugare, prijateljice..
on kaze ok..ja krenem da ubacujem ispecene cufte u serpu u paradajz sos, on napravi neki izraz lica
moje cufte su male i sa rendanim i crnim i belim lukom kao one svedske u ikei, ne zpadaju ti komadi luka
kad je poceo da jede, poceo je da ih hvali kao da sam spremila ne znam kakvo komplikovano jelo
inace je hvalio moju hranu, sta god da sam spremila
i onda je rekao kako su ovo prve ukusne, preukusne cufte i kako je on istraumiran sa onim koje su mu spremale strine u detinjstvu koje su bile pune velikih komada luka i koje su bile velike kao serpa
sa jedne strane mi je bilo jako zao, sa druge strane mislim da ce mom detetu da bude mnogo lakse da zivot deli sa nekim sa cijim traumama iz detinjstva ne mora da nosi
cetvoro dece, dva faxa, sto ti napisa los izbor fakulteta.. pa sta pa nista, onda je zavrsila nesto drugo, msm nije kraj sveta no pocetak..
