Теорија еволуције, колико знам, далеко је од неке савршене. Било је ту карика које недостају, па су се рупе попуњавале спекулацијама, а понекад и лажним доказима. У суштини, она заиста објашњава развој живота.
Наравно, оно што теорија еволуције никада не може да објасни, то је како из нечег неживог настаје нешто живо. Дакле недостаје тај први узрок. Како је нека нежива материја у једном тренутку постала жива. То је почетна тачка теорије креације, која ту види интервенцију неког вишег бића.
Покушали су научници у неким лабораторијским условима да неким утицајем над неким ваљда протеинима, амино-киселинама или нечим сличним, да промене стање, али све и да су успели, једино би доказали да ј епотребна нека спољна интервенција.
Оно што мени лично смета код теорије еволуције, то је став да смо од једне амебе, низом невероватних случајности, еволуирали до данашњег човека. Математички, те случајности су толико нереалне чак и на овако дугачак временски период да се од једне просте ћелије, за коју не знамо како је од стања неживота, оживела, дошло до тога да имамо људе који имају свест о себи, разум, говор и све остало што чини човека.
Што би амерички баптисти рекли, ако је човек настао од мајмуна, зашто данас и даље постоје мајмуни.
Мој лични став је да еволуција постоји и да је у највећем делу прилично добро објашњена, али једноставно није објаснила како из нечег мртвог настаје нешто живо. Штавише, сматрам да теорије креационизма и еволуције нису толико супротстављене, али јесу фанатици на једној и другој страни који су апсолутни искључиви.