Па разлика је иста као код рецимо случајног настанка живота и еволуције под утицајем гомилања случајних мутација. Мијешаш коку и јаје у Креационизму, а на другој страни их раздвајаш као ТЕ и абиогенезу.
Па, није.
Разлика између појма настанка и појма развитка је јасна; ради се о два потпуно различита и међусобно неповезана појма који се односе на два потпуно различита процеса.
Разлика између теорије о настанку и теорије еволуције је такође јасна; ради се о две различите и међусобно неповезане теорије које теже да научним путем објасне претходно наведене процесе.
Зато их раздвајам, не из свог неког хира, већ зато што тако логика налаже.
Разлика између креационизма и интелигентног дизајна суштински и идејно не постоји (осим у чињеници да је појам ,,интелигентни дизајн" настао као идеја креациониста ,,Младе Земље"); ради се о истом верском концепту који се намеће на крајње некритички и ненаучни, чак начин којим се наука и чињенице негирају, дакле псеудонаучни по дефиницији. Објаве корисника Чачкалица су најбољи пример тога овде, а чињеница да се интелигентни дизајн упорно и нашироко користи у аргументацији креациониста је потврда.
Зато их и не раздвајам, јер логика тако налаже.
И знам да се теорија еволуције не бави настанком живота, али еволуционисти потпуно занемарују тај први узрок, први живот и у препуцавању са креационистима сасују све друге чињенице осим те основне која је занемарена, а која у ствари представља корен проблема, одакле је настао живот.
Не, корен проблема је заправо у погрешном схватању да су еволуција и креационизам супротности и једно другоме алтернатива, те се тако представљају као и у наслову ове теме, па се ствара конфликт и забуна.
Теорија еволуције објашњава развој живота, не и сам настанак, док креационизам заговара настанак кроз интервенцију интелигентног творца, и не дотиче се питања самог развоја. Дакле, креационизам не може бити алтернатива теорији еволуције, првенствено зато што се не бави истим питањима али и зато што се супротставља науци. Креационизам може једино бити алтернатива абиогенези, и то искључиво под одређеним околностима, тј. само ако се потпуно изузму чињенице да је креационизам обичан мит, а абиогенеза научна хипотеза.
У суштини, наслов и концепт теме је двоструко погрешан, ако се све ово узме у обзир. Теорија еволуције и креационизам се нити баве истим питањима (развој живота и настанак живота), нити су као такви настали на истој равни (наука и религија), па се може слободно рећи да је тема заправо сукоб научног и ненаучног, а исход таквог сукоба може бити само један.
Покушали су научници у неким лабораторијским условима да неким утицајем над неким ваљда протеинима, амино-киселинама или нечим сличним, да промене стање, али све и да су успели, једино би доказали да ј епотребна нека спољна интервенција.
Не улазећи у то да ли су успели или не, морам да ти укажем на још једну логичку грешку коју правиш приликом извођења закључка - ако наука може да створи живот, то није доказ да је за настанак живота [била]
потребна нечија интервенција, већ доказ да је
могуће и нечијом интервенцијом створити живот. Битна разлика.
То такође доказује и да творац не мора нужно бити некакво божанство.
Оно што мени лично смета код теорије еволуције, то је став да смо од једне амебе, низом невероватних случајности, еволуирали до данашњег човека.
Проблем је немогућност да појмимо одређене процесе и дешавања услед недостатка потребних информација, што је сасвим нормално и прихватљиво. Није прихватљиво, ипак, да се одважно упуштамо у доношење закључака и сматрање истих апсолутно и недвосмислено тачнима, ако већ знамо и имамо свест о томе да немамо довољну количину потребних информација за тако нешто. Ако немамо свест о томе, као Чачкалица, онда није чудно уопште што нам
нешто смета на личном нивоу, јер се коси с нашим претходно одређеним ставовима и уверењима, а то изазива страх и нелагодност и природно је опирати се промени ставова и уверења којих се држимо.
Зато се оваквом менталном гимнастиком довијамо и тражимо било шта чиме бисмо могли, макар себи, да докажемо да смо у праву и да није могуће да грешимо:
Математички, те случајности су толико нереалне чак и на овако дугачак временски период да се од једне просте ћелије, за коју не знамо како је од стања неживота, оживела, дошло до тога да имамо људе који имају свест о себи, разум, говор и све остало што чини човека.
Ако бих ти тражио да представиш рачуницу којом доказујеш математички да је нешто попут овога нереално, ти то не би могао да изведеш, наравно. То није зато што ти ниси врсни математичар или зато што ти математика не иде од руке, него зато што ни не постоји адекватан начин да се математички представе ни могућност ни вероватноћа да се сложени облик живота развио из простог облика живота. То је, просто, само облик менталне гимнастике - мисаони процес којим се покушава објаснити необјашњиво (да су ,,математички, те случајности толико нереалне"), односно нешто што је нама неразумљиво или несхватљиво, услед мањка потребних информација.
Мој лични став је да еволуција постоји и да је у највећем делу прилично добро објашњена, али једноставно није објаснила како из нечег мртвог настаје нешто живо.
Нити томе уопште и тежи или се тиме бави. Пошто је очигледно из твојих објава да то добро разумеш, што си више него једном изјавио, нејасно је зашто упорно потенцираш на наглашавању тога као нечега што је мана теорије еволуције, а није.
Осим тога, правиш поново логичку грешку. То што нема доказа за нешто, не значи само по себи да је то нешто немогуће. Видимо то и код вечитог питања постојања Бога, за шта немамо апсолутно никаквих доказа (ма шта ико тртљао о својим личним запажањима о лепоти или комплексности природе, било на микро или макро нивоу). Али, одсуство доказа о постојању нису докази о непостојању (и обрнуто), па тако не можемо да тврдимо да Бог не постоји (или да постоји), јер не можемо да знамо без доказа. Можемо само да верујемо. Али, до доказа о (не)постојању Бога вероватно никад нећемо доћи, а до доказа о абиогенези хоћемо, кад-тад, а тек кад будемо имали доказе који абиогенезу потврђују или негирају, моћи ћемо са сигурношћу да тврдимо да знамо јесте ли или није живот настао из неживе материје. И то и даље неће утицати никако на теорију еволуције или еволуцију као биолошки процес - неће је нити потврђивати нити негирати.
Штавише, сматрам да теорије креационизма и еволуције нису толико супротстављене, али јесу фанатици на једној и другој страни који су апсолутни искључиви.
Нису супротстављене као алтернатива једна другој, јер се не баве истим питањима, али јесу супротстављене као концепти; креационизам као верски и теорија еволуције као научни.
Што се тиче екстремних фанатика са обе стране, око тога можемо сви бити сагласни, јер фанатизам никако не подстиче напредак ни у ком правцу.
napravili kakav anus, sta pricas, sta hoces da kazes??
Нови, пријатељу, нови; то је жаргонски израз који се може изједначити са изразима попут ,,обрисати неким патос" или ,,испрашити тур" или ,,поставити на своје место" или ,,показати некоме да је незналица" у твом случају. Сад, што ти не прихваташ чињеницу да си незналица, то је већ друга прича. Видео сам и да си покушао да се представиш као неко ко је завршио факултет, што је у најмању руку комично, узевши у обзир ниво (не)писмености који си приказао и овде и тамо, мада и не нужно немогуће, ако се такође узме у обзир да је на хиљаде факултетски образованих у Србији који су полуписмени. Али је то што си, према сопственим речима, завршио електротехнички факултет, вероватно објашњава чињеницу да ти је познавање биологије на врло незавидном нивоу.