Што се тиче овога о чему причамо не може јер народи и нису формирани на генетичком принципу па је с тога о томе беспредметно говорити, поготово у Европи, да не говорим о поузданости коришћених метода које су још у повоју и малог броја тестираних тако да су сви резултати још увек у далекој магли и не могу се извлачити иоле поуздани закључци.
Хрватски наратив је углавном био о Хрватима до Дрине, чак и преко ње, Хрвати у Јањеву на Косову, и где год се појави прво слово Х, од тога многи одустали нису.Усташка идеологија је била и за време Туђмана и Павелића званична идеологија хрватског друштва, чак и раније код праваша и Старчевића и франковаца, тако да је ту дошло до преклапања и то је данас јако тешко раздвојити и зато и влада оволика конфузија са њихове стране па је тешко раздвојити хрватске патриоте о обичних усташа.Пркачин је таква типична усташка прича.
Историја се бави чињеничним стањем а не савременим осећањима појединаца о некој личности, и ако се тога држимо онда углавном нема проблема, мада се наратив мења у складу са откривањем нових чињеница.Недић се посматрао као негативна личност за цело време комунистичке владавине, док се тек касније наратив мења о њему, са разлогом, тако да се сада сматра више трагичном него негативном личности, мада има и неких који га сматрају херојем, мали број њих.