Etimolomija

Slavan:
На истоку и југу су се чувале и још се, донекле, чувају старе српске речи.
Кајмак (сметана, скоруп) се свакако обира, а затим се мота или слаже слој по слој. Скоруп је оно што се скорило (скорело), што је ухватило кору.
Kliknite za proširenje...
То важи за све српске крајеве. У неком крају је сачувана ова, у другом она реч. Не мислим да се југ и исток баш нешто посебно истичу, посебно кад је реч о османском утицају.
 
Slavan:
Ти рече да немају везе с пцето, па рекох да приупитам. Оно јес', немам га, али сам имао кутре кад сам био дете. ;)
Kliknite za proširenje...

Nikad cula za kutre, ali si me podsetio na jedan glagol koji je moj deda ( ali i baba) cesto koristio, a to
kurtaliisanje, kurtalisati se nekoga ili necega. Nema veze sa qrzem, valjda ni sa cuvenim Kurtom i Murtom, mozda sa ovim
Kurtom ipak ima neke veze, ali je Kurt nemacko ime, moguce je da je bilo i nekog Murata koji se p(r)okurchio:D
 
haeul:
То важи за све српске крајеве. У неком крају је сачувана ова, у другом она реч. Не мислим да се југ и исток баш нешто посебно истичу, посебно кад је реч о османском утицају.
Kliknite za proširenje...

Свакако да се у различитим крајевима чувају старе речи (и различите речи). На југу јесте био јак османски и оријентални утицај, али када се то прочисти, а прочистило се доста, остаје један старији слој.

Тамо где је страни утицај јачи и где постоји временски дужа изолација, опстану и неке старе речи или неки старији облици, као и синоними који се ређе користе у другим говорима. Уосталом, ти говори су староштокавски, а то не важи за све српске крајеве.

- - - - - - - - - -

Rayela:
Nikad cula za kutre, ali si me podsetio na jedan glagol koji je moj deda ( ali i baba) cesto koristio, a to
kurtaliisanje, kurtalisati se nekoga ili necega. Nema veze sa qrzem, valjda ni sa cuvenim Kurtom i Murtom, mozda sa ovim
Kurtom ipak ima neke veze, ali je Kurt nemacko ime, moguce je da je bilo i nekog Murata koji se p(r)okurchio:D
Kliknite za proširenje...

Да, чуо сам.
Онда има везе с Турцима. :D
 
Slavan:
Свакако да се у различитим крајевима чувају старе речи (и различите речи). На југу јесте био јак османски и оријентални утицај, али када се то прочисти, а прочистило се доста, остаје један старији слој.

Тамо где је страни утицај јачи и где постоји временски дужа изолација, опстану и неке старе речи или неки старији облици, као и синоними који се ређе користе у другим говорима. Уосталом, ти говори су староштокавски, а то не важи за све српске крајеве.

- - - - - - - - - -



Да, чуо сам.
Онда има везе с Турцима. :D
Kliknite za proširenje...
Rano zorom poranili Turci, po kaldrmi vuku im se sablje?
Na te si Kurte mislio?
Ove se stare reci gube, to je sudbina tih lokalnih narecja i jezika, a narocito u Srbiji jer Srblje voli sve sto mladi vole
od smartfona do nekakvih govora i izgovora koje vidi, cuje, cita u stampi, na popularnim televizijama i naravno po
ovim tviterima, fejsovima, i kako se te skalamerije vec sve zovu.
 
Rayela:
Rano zorom poranili Turci, po kaldrmi vuku im se sablje?
Na te si Kurte mislio?
Ove se stare reci gube, to je sudbina tih lokalnih narecja i jezika, a narocito u Srbiji jer Srblje voli sve sto mladi vole
od smartfona do nekakvih govora i izgovora koje vidi, cuje, cita u stampi, na popularnim televizijama i naravno po
ovim tviterima, fejsovima, i kako se te skalamerije vec sve zovu.
Kliknite za proširenje...

Мислим на то да је турцизам.

Кад помињеш старе речи, паде ми једна на памет: хижа. Јеси ли слушала то у твом крају?
 
Хижа је кућа, зар не? Славене, можеш ли да наведеш више тих старих, изгубљених рели које би могле послужити као замена за туђице?
 
Slavan:
Мислим на то да је турцизам.

Кад помињеш старе речи, паде ми једна на памет: хижа. Јеси ли слушала то у твом крају?
Kliknite za proširenje...

Ne, nisam nikada cula za tu rec, u Srbiji se sigurno nije koristila, ili barem ja ne znam da jeste.

Ja sam samo pretpostavila da je hiza kuca, ali to je vise slovacki, kajkavski, ali vidim da je i bugarski.

From Proto-Slavic *xyža, borrowed from Proto-Germanic *hūsą language. Compare Bulgarian хижа (hiža, “chalet, hut”), Slovene hiša (“house”), Slovak chyža.
 
haeul:
Хижа је кућа, зар не? Славене, можеш ли да наведеш више тих старих, изгубљених рели које би могле послужити као замена за туђице?
Kliknite za proširenje...
Evo jednog lepog primera ( iz mog kraja):

Prizrensko-južnomoravski: Otišaja tatko u ba'ču (bašču) da nabere paprike; što zboriš?Timočko-lužnički: Otiš'l bašta u gradinu da nabere šušpe; Kvo vreviš?I
Bashta je otac.

Mislim da se jos uvek koristi ( ribolovci) rec Crpac


Koristi se Crpac i za mrezu fudbalskog gola.
Crpac su neke dve motke i izmedju mreza, ranije je bilo za ribolov, sada je to mreza na golu.
 
;)

Da, boja i broj su takodjer prilicno zbunjujuce, barem za nas, Poljake. Sto se tice vatre, ova rec nije tako nepoznata, imamo "watru" i taj naziv koristimo se za logorsku vatru, koju pale u brdovima (Karpati).
 
mazder:
;)

Da, boja i broj su takodjer prilicno zbunjujuce, barem za nas, Poljake. Sto se tice vatre, ova rec nije tako nepoznata, imamo "watru" i taj naziv koristimo se za logorsku vatru, koju pale u brdovima (Karpati).
Kliknite za proširenje...

Користите реч watru претежно или искључиво у Карпатима? Питам јер влашки, то јест румунски, пастири су вековима тамо живели. У Чешкој постоји област Valašsko у Татрама, продужетку Карпата.
 
Engl. stud [stad] (pastuv) od slov. stado


stud (n.2) "horse used for breeding," Old English stod "herd of horses, place where horses are kept for breeding," from Proto-Germanic *stodo (source also of Old Norse stoð, Middle Low German stod, Old High German stuot "herd of horses," German Stute "mare"), from PIE root *sta- "to stand, make or be firm," with derivatives meaning "place or thing that is standing" (source also of Old Church Slavonic stado "herd," Lithuanian stodas "a drove of horses").

Sense of "male horse kept for breeding" is first recorded 1803; meaning "man who is highly active and proficient sexually" is attested from 1895; that of "any young man" is from 1929. Stud-poker (1864) is said to be from stud-horse poker, but that phrase is not found earlier than 1879.

- - - - - - - - - -

Engl. (live)stock (stoka) od slov. stoka < steći



livestock (n.) "domestic animals kept for use or profit," 1520s, from live (adj.) + stock (n.2). Also, in old slang, "fleas, lice, etc." (1785).stock (n.2) "supply for future use" (early 15c.), "sum of money" (mid-15c.), Middle English developments of stock (n.1), but the ultimate sense connection is uncertain. Perhaps the notion is of the "trunk" from which gains are an outgrowth, or from stock (n.1) in obsolete sense of "money-box" (c. 1400). Meaning "subscribed capital of a corporation" is from 1610s.

In stock "in the possession of a trader" is from 1610s. Meaning "broth made by boiling meat or vegetables" is from 1764. Theatrical use, in reference to a company regularly acting together at a given theater, is attested from 1761. Figurative phrase take stock in "regard as important" is from 1870. As the collective term for the movable property of a farm, it is recorded from 1510s; hence livestock.
 
Све три речи су словенског порекла. 'Ватра' је присутна и у руском и у пољском, било непосредно или посредством изведница. Етимологија речи шума је већ јасна. А што се тиче речи 'киша', она потиче од корена 'кис-', који се тиче течности. Истог корена је и реч 'киселити', у значењу потапати.

Неки нагађају да су речи страног порекла. Рецимо, за 'кишу' се тврди да је турцизам и потиче од şakır şakır akmak. То је и више него очигледна глупост.
 
haeul:
Све три речи су словенског порекла. 'Ватра' је присутна и у руском и у пољском, било непосредно или посредством изведница.
Kliknite za proširenje...
Професионални лингвисти сматрају ватру предримском, предсловенском, старобалканском. Као и реч копиле.


Ово је из румунског етимолошког речника. Спомиња се мишљење Миклошића, једног од најпознатијих балканолога из деветнаестог века. Мада у овом тренутку немам линк, верујем да се познати југословенски лингвиста Петар Скок слаже.

TONjphQ.jpg
 
haeul:
Све три речи су словенског порекла. 'Ватра' је присутна и у руском и у пољском, било непосредно или посредством изведница. Етимологија речи шума је већ јасна. А што се тиче речи 'киша', она потиче од корена 'кис-', који се тиче течности. Истог корена је и реч 'киселити', у значењу потапати.

Неки нагађају да су речи страног порекла. Рецимо, за 'кишу' се тврди да је турцизам и потиче од şakır şakır akmak. То је и више него очигледна глупост.
Kliknite za proširenje...



Sad po nekima dobar deo slovenskih reci je protogermanskog porekla, pomodarstvo.
 
Mrkalj:
Engl. stud [stad] (pastuv) od slov. stado


stud (n.2) "horse used for breeding," Old English stod "herd of horses, place where horses are kept for breeding," from Proto-Germanic *stodo (source also of Old Norse stoð, Middle Low German stod, Old High German stuot "herd of horses," German Stute "mare"), from PIE root *sta- "to stand, make or be firm," with derivatives meaning "place or thing that is standing" (source also of Old Church Slavonic stado "herd," Lithuanian stodas "a drove of horses").

Sense of "male horse kept for breeding" is first recorded 1803; meaning "man who is highly active and proficient sexually" is attested from 1895; that of "any young man" is from 1929. Stud-poker (1864) is said to be from stud-horse poker, but that phrase is not found earlier than 1879.

- - - - - - - - - -

Engl. (live)stock (stoka) od slov. stoka < steći



livestock (n.) "domestic animals kept for use or profit," 1520s, from live (adj.) + stock (n.2). Also, in old slang, "fleas, lice, etc." (1785).stock (n.2) "supply for future use" (early 15c.), "sum of money" (mid-15c.), Middle English developments of stock (n.1), but the ultimate sense connection is uncertain. Perhaps the notion is of the "trunk" from which gains are an outgrowth, or from stock (n.1) in obsolete sense of "money-box" (c. 1400). Meaning "subscribed capital of a corporation" is from 1610s.

In stock "in the possession of a trader" is from 1610s. Meaning "broth made by boiling meat or vegetables" is from 1764. Theatrical use, in reference to a company regularly acting together at a given theater, is attested from 1761. Figurative phrase take stock in "regard as important" is from 1870. As the collective term for the movable property of a farm, it is recorded from 1510s; hence livestock.
Kliknite za proširenje...
Zaimljivo, ali samo na srpskom stoka je stoka, na ruskom su to skotovi.
U nemackom Stock ima mnogo znacenja, ali je najvaznije znacenje stap, ( stock je i sprat), stablo biljke, drveta..
Stokholm ima bas to znacene ( stok je stablo drveta , a holm je malo ostrvo)..
Stock je i zaliha, rezerva, pretpostavljam da otuda i potice izraz za berzu.

Old English stoc(c) ‘trunk, block of wood, post’, of Germanic origin; related to Dutch stok and German Stock ‘stick’. The notion ‘store, fund’ (sense 1 of the noun and sense 2 of the noun) arose in late Middle English and is of obscure origin, perhaps expressing ‘growth from a central stem’ or ‘firm foundation’.


 
Pravi Vlah:
Професионални лингвисти сматрају ватру предримском, предсловенском, старобалканском. Као и реч копиле.

Ово је из румунског етимолошког речника. Спомиња се мишљење Миклошића, једног од најпознатијих балканолога из деветнаестог века. Мада у овом тренутку немам линк, верујем да се познати југословенски лингвиста Петар Скок слаже.
Kliknite za proširenje...
Мишљење професионалних језикословаца није ништа меродавније од мишљења водоинсталатера, ако није потркепљено доказима.

Миклошич прво мора да објасни одакле пољско 'watra' и источнословенско 'ватра', 'ватерка' и 'ватрушка', ако је јужнословенско 'ватра' несловенског порекла. Свашта је могуће, али на основу расположивих доказа, можемо закључити шта је мање или више вероватно. У овом случају, словенски порекло речи је вероватније од несловенског. У науци ништа није заиста сигурно, и зато намерно нисам употребио тај израз, али верујем да је ствар јасна.

Под претпоставком да Миклошич није заговорник теорије o дунавско-панонском пореклу Словена, можемо само закључити да није знао за постојање наведених сродних речи у другим словенским језицима. Другог објашњења нема, јер нико разуман није могао закључити да је реч која је присутна у више словенских језика пореклом из неког несловенског језика о коме скоро ништа не знамо. Ми немамо појма како је гласила реч 'ватра' на 'старобалканским језицима'. Да ова реч није присутна у другим словенским језицима, теорија о старобалканском пореклу би имала неког смисла. Овако, то није случај. Дакле, увек постоји низ могућност, и реч може бити чак и ванземаљског порекла, али ми се ипак морамо држати оног вероватног.

То је као да неко тврди да румунско 'sală' потиче од српског 'сала', и игнорише присуство те речи у германским језицима - укључујући и немачки, из кога је реч преузета и у српски и у румунски. Истина, та реч има когнат чак и у санскриту, али ипак нема доказа да су је српски и румунски наследили преко својих заједничких индоевропских корена.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top