Etimolomija

Koloplet ( najlepsa rec sa kolom) i na hrvatskom
kolovoz

A koliba je na turskom kulübe
Ali smo kolibe imali i pre nego sto su nas Turci osvojili.
Mozda se to bila ona kolica ( nosiljke) za vlastelu.
 
Доколица (доколичари, доколичарење) такође има везе са кретањем у круг, јер много је досадно кад се стално исто понавља, без нових догађаја и нових људи, врти се укруг стално исто..
Околишање такође..никако директно, него около наоколо, као "киша око Крагујевца" ))

Глагол колебати , везано за колевке, такође се уклапа у ризницу израза који садржи кол- у значењу круга или кружнице. Колебање свакако значи њихање и покретање, што помену ИгарЈ, а пре свега љуљање..јер синоним за колевку је љуљка..Основна функција колевке је да , осим што обезбеђује бебу од пада у току сна, омогући љуљање бебе да би се успавала или умирила док родитељ уа то време може и неки други посао да обавља.

Основа колевке је део кружнице, исечак кружнице (напр 40 посто), као и на столицама за љуљање..без тог дела кружнице нема љуљања..на старијим примерима врло је јасно да има везе са кругом:

.Има неколико страна са фотографијама колевки из етнографске збирке овде https://books.google.rs/books?id=fV...=gbs_selected_pages&cad=2#v=onepage&q&f=false, напарите очиz;)
212827f63a43940753dc893e5c3cdeaf.jpg

или
https://www.google.rs/search?q=koli...=489#tbm=isch&q=starinska+kolijevka&*&imgrc=_
Вероватно то љуљање лево-десно даје беби осећај који ми имамо на мирном мору, али ево још једне савремене колевке са већим кругом који омогућава љуљање напред- назад (ругло од иверице за мој укус) :
walnut_with_baby_cut.jpg


Е сад, кад је нетко колебљивог ума, да ли се његове мисли врте укруг ?Напр
"Да ли да купим плаву хаљину ? Имам плаве ципеле и то би се уклопило лепо. Или да ипак узмем црвену јер најбоље истиче мој тен? Ипак, бићу много упадљива иу том окружењу, боље да купим плаву, једноставнија је, имам шта уз њу и мпгу да је носим у више прилика"..
Ако је основно значење кретања по кружници да се увек вратиш на почетак, онда и колебање ума има везе са кружењем.
 
Poslednja izmena:
Немаш ниједнога доказа како σέρβουλα потиче од штокавскога цревље, камоли да је спис Константина VII Порфирогенита кривотворина из 16. столећа.
Колико ти се пута мора рећи да не представљаш своје измишљотине као доказане чињенице?

У средњогрчком језику је добро потврђен облик σέρβουλον, тако да твоје пучко извођење из шток. цревље и датовање у 16. век падају у воду.

Valjda si to negde pročitao. Gde?
 
Доколица (доколичари, доколичарење) такође има везе са кретањем у круг

Pridev dokon je interesantan, nema ga u etimiloškom rečniku. A za dokolicu navode i sinonim, dokonica. Kada bi oko (okolo) bio koren, tvorba bi tu bila nejasna zbog početnog d. Ne znam analognu situaciju. Eventualno u slučaju ženskog imena Dostana kad bismo ga izvodili od da+ostan-a, a dokon od da+okol-an

Slično je sa dockan, docniti - ne zna se. :mrgreen:
 
Реч 'колиба' не може потицати од глагола 'колебати'. Најпре, није вероватно да би назив настамбе био грађен од корена који означава покретање, њихање.

Onda mi ti objasni koja je razlika između kuće i kolibe i zašto se koliba ne zove kuća nego baš koliba?
 
Koloplet ( najlepsa rec sa kolom) i na hrvatskom
.

То би био вртлог, где се све врти укруг?

Постоји КОЛОВРТ, или КОЛОВРАТ који користе реформисти старе словенске вере тзв.родоверци, знак сродан кукастом крсту, који тумаче као круг рођења и смрти.https://www.google.rs/search?q=коло...59bSAhVIvhQKHf_BCu8Q_AUIBigB&biw=1024&bih=489

Коловрт је свакако добар шематски приказ како се наша васељена окреће око своје осе у циклусу од 26000 година.
А мислим да дечја песмица и игрица "Коларић Панић" чува сећање на неку обоготворену дивовску фигуру, осовину тог небеског кола које се врати на почетну позицију после 26000 година, као господар ("пан") Кола- кружнице.

1-kolaricu-panicu.jpg
kolaricu_panicu.jpg
 
Доколица (доколичари, доколичарење) такође има везе са кретањем у круг, јер много је досадно кад се стално исто понавља, без нових догађаја и нових људи, врти се укруг стално исто..
Околишање такође..никако директно, него около наоколо, као "киша око Крагујевца" ))

Глагол колебати , везано за колевке, такође се уклапа у ризницу израза који садржи кол- у значењу круга или кружнице. Колебање свакако значи њихање и покретање, што помену ИгарЈ, а пре свега љуљање..јер синоним за колевку је љуљка..Основна функција колевке је да , осим што обезбеђује бебу од пада у току сна, омогући љуљање бебе да би се успавала или умирила док родитељ уа то време може и неки други посао да обавља.

Основа колевке је део кружнице, исечак кружнице (напр 40 посто), као и на столицама за љуљање..без тог дела кружнице нема љуљања..на старијим примерима врло је јасно да има везе са кругом:

Mislim da si potpuno u pravu sa povezivanjem kola sa kolebanjem. :ok:
 
Za papriku nisam bas sigurna da je rec srpskog porekla ( neki kazu i da je madjarskog), setih se da je moja baba pariku zvala piper,
ima valjda veze ( Srebrena ce se baciti sada u istragu Poturica;)) sa biberom.

Tu je pitanje sufiksacije. Koren peper, papar i sl. nije srpski. Sufiksacija jeste kao lovorika, čemerika, crnika, belika, jarebika, tvrdika, smrdjika, metlika, šafranika, medenika, vodenika i sl. Po tome je paprika sigurno globalni srbizam.
 
Za papriku nisam bas sigurna da je rec srpskog porekla ( neki kazu i da je madjarskog), setih se da je moja baba pariku zvala piper,
ima valjda veze ( Srebrena ce se baciti sada u istragu Poturica;)) sa biberom.

Није аутохтоно поврће, па ни реч, мада кажу и пипер-ка. "Домаћији " израз био би "ћушка" јер се у њу ћушкају (гурају у ћоше) разни садржаји..па је зато пуњена паприка синоним за збутану ћушку :)
Мени је много симпатичан назив "бабура" због једне народне песме у којој гуслар све оне из династије Хабсбург зове "Бабурама" ;)
 
Poslednja izmena:
Tu je pitanje sufiksacije. Koren peper, papar i sl. nije srpski. Sufiksacija jeste kao lovorika, čemerika, crnika, belika, jarebika, tvrdika, smrdjika, metlika, šafranika, medenika, vodenika i sl. Po tome je paprika sigurno globalni srbizam.

I još; vidimo da se radi o srpskoj varijanti korena papr- a ne romanskom ili dr. peper-, pfefer-, fefer, pepper- ili nekom trećem.
 
Koloplet ( najlepsa rec sa kolom) i na hrvatskom
kolovoz

A koliba je na turskom kulübe
Ali smo kolibe imali i pre nego sto su nas Turci osvojili.
Mozda se to bila ona kolica ( nosiljke) za vlastelu.

Slušaj, kako sva imena meseci od siječnja do prosinca, pa tako i kolovoz reči su iz Bosne, a Bosna i Hrvati, to nikad nije pilo vodu. Kajkavci su imali neke sasvim druge mesece tipa sušec i sl. (pogledaj datume u Gajevoj Danici Horvatskoj), dalmatinsci internacionalne, a ove koje danas Hrvati krste svojim imenima ustvari su imena meseci bosanskih Srba katolika.

- - - - - - - - - -

Фљискати?
Фљискавац?
Фљиска?


Ономатопеја фљис?

Fljis-fljas! - reče dupli šamar. ;)
 
Вода се фљисне за студентом, да му на испиту тече као вода.

Znaš šta, to je već potencijalni germanizam. Oni imaju Fluss, fliesen i sl. u značenju tečenja, reke i sl. Odatle i naši majstorski izrazi tpa "flisovati" (podlizivati, curkati).

Yna;i, tu je na pola puta iyme\u ekspresioniyma i germaniyma.
 
Знаш, она моја фризерка што се "учини" кад пође у важну посету, користи "фљискавац" за разне људе које не воли и који је оптерећују глупостима које изговарају и општим местима. Код ње то звучи као да "фљискавац" фљиска разне глупости навелико, и тешко га је поднети.
И мене мучи то слово ф на почетку, ретко је у нашим речима...али ипак постоји напр. у песмама "оф,леле,леле"..узвик умора "уф"..
 
Poslednja izmena:
Знаш, она моја фризерка што се "учини" кад пође у важну посету, користи "фљискавац" за разне људе које не воли и који је оптерећују глупостима које изговарају и општим местима. Код ње то звучи као да "фљискавац" фљиска разне глупости навелико, и тешко га је поднети.
И мене мучи то слово ф на почетку, ретко је у нашим речима.

Može u ekspresionizmima. Fiju, fljas, fufa, fićfirić i sl.
 
Tu je pitanje sufiksacije. Koren peper, papar i sl. nije srpski. Sufiksacija jeste kao lovorika, čemerika, crnika, belika, jarebika, tvrdika, smrdjika, metlika, šafranika, medenika, vodenika i sl. Po tome je paprika sigurno globalni srbizam.

Да ли си ти свестан да је биљка паприка из Америке?

У западним језицима ово је паприка (мађарска реч)
sKQERJp.jpg

а ово није
gG9U7tS.jpg

m5CNWJR.jpg
 
Poslednja izmena od moderatora:

Нешто није у реду овде :на латинском пипер је бибер, зачин пореклом из Индије и Азије.

Čak i naziv biber potiče iz Indije. Indijci su biber obično zvali pipali. Susedi Persijanci su od toga načinili piparri, pošto u njihovom jeziku nije bilo slova l. Kad su biber počeli da koriste i stari Grci, dali su mu naziv peperi, dok su Rimljani glavni krivci za poslednju izmenu u piper od koje je nastala i naša reč biber.

Свакако да љути укус имају и (љута)паприка и бибер, али латински назив за паприке је Capsicum annuum, што би, преко грчког "капто" што значи уједам значило "једногодишњи уједајући плод."
 
Poslednja izmena:
Да ли си ти свестан да је биљка паприка из Америке?

У западним језицима ово је паприка (мађарска реч)
Pa ima mnogo biljaka ( i zitarice, povrce, za voce bas i ne znam) koje su u Evropu dosle iz Amerike, ali sada
to ne znaci da smo nazive za te biljke preuzeli od Indijanaca.
Krompir, paradajz, paprika, kukuruz . izrazi su koji se na primer koriste i u austrijskom nemackom, ljudi ( osvajaci, zavojevaci, kako god hoces)
stvari i pojave su nazivali nekim svojim maternjim jezikom,, a to svakako nije bio neki indijanski.

U delovima zemalja gde se govori nemacki krompir ima tri imena ( Grundbirnen, Grundäpfel i Kartoffeln).
U Vojvodinu su naseljavani Shvabe, a oni krompir zovu Grundbirne, ali su verovatno i sami
koristili neki iskvaren nemacki pa je srpski to preuzeo fonetski i tako imamo krompir).
U Austriji su to kao i u Francuskoj ( jabuke zemlje = Grundäpfel ,pomme de terre)
Isto vazi i za paradajz. Prve te osvajace plod je podsecao na rajsku jabuku,(nar?) otuda i paradajz.
Kukuruz ( u Austriji se takodje kaze kukuruz), ali uglavnom u delu Austrije koji ima veze sa Madjarskom?
su Austrijanci verovatno preuzeli od Slovena, mozda i od Madjara, ko ce ga znati.
 
Да ли си ти свестан да је биљка паприка из Америке?

У западним језицима ово је паприка (мађарска реч)
sKQERJp.jpg
а ово није
gG9U7tS.jpg
m5CNWJR.jpg

Sjaši.

Paprika

220px-Spanishsmokedpaprika.jpg


Paprika is a ground spice made from red air-dried fruits of the larger and sweeter varieties of the plant Capsicum annuum, called bell pepper or sweet pepper

Paprika je reč koja u engleskom jeziku označava mlevenu i sušenu začinsku papriku, dok se za sam plod koristi pojam pepper.

Da je paprika srpska reč, vidimo po srpskom refleksu korenskog vokala reči papar (ne peper i sl.), i sufiksaciji. Sam koren peper nije srpski, ali varijanta papar jeste srpska. Vidimo da se radi o srpskoj varijanti korena papr- a ne romanskom ili dr. pepper-, pfeffer-, feffer, ili sl. Sufiksacija kod paprike je tipična srpska sufiksacija koju srećmo najčešće kod biljaka koje dobijaju nastavak -ika u značenju sličnosti ili uopšte vezom sa onim u korenu (up. -lik, -lika), npr. lovorika, čemerika, crnika, crnjika, crvenika, belika, zelenika, žutika, modrika, svetlika, jarebika, tvrdika, smrdjika, gorčika, ljutika, gorušika, medenika, metlika, šafranika, zafranika, vodenika, sušika, jošika, jasika, lopočika, glavočika, mlečika, jagorčika, slačika, klokočika, ljuštika, mehurika, ovsika, ječmika, nevesika, busika, kostrika, oštrika, šipurika, omorika, javorika, žuborika, borika, šimširika, deverika, žimberika, šindrika, berdrika, šišarika, šumarika, penarika, muharika, ševarika, munjika, peronjika, kočanjika, kaćunika, perunika, sapunika, limunika, bunika, munika, šemešljika, grohotljika, mutljika, šašljika, kamaljika, ždraljika, krabljika, stabljika, šibljika, divljika, crvljika, bujadljika, mladljika, gradljika, medljika, bodljika, smrdljika, beljika, trubeljika, vežljika, kržljika, gomoljika, komoljika, lepljika, crepljika, cepljika, konopljika, dropljika, šupljika, vrljika, hvatljika, alatljika, papratljika, metljika, smetljika, trepetljika, mostljika, uljika, ljuljik, muljika, strmuljika, gašljika, mašljika, rašljika, prorašljika, prašljika, srašljika, žešljika, češljika, mirišljika, vršljika, tršljika, stršljika, bušljikablagunika, vinika, korenika, studenika, kolenika, ledenika, oplanika, planika, cevanika, duvanika, tamjanika i sl. Etimologija sufiksa -ika, nejverovatnije jeste od -lika, sa gubljenjem početnog -L u slučajevima gde (po analogiji epentezno) -L- nije potrebno.

Po svemu ovome paprika je zasigurno globalni srbizam.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Tako je Mrkalj, svi nemacki izvori upucuju na isto (ima hiljadu varijacija na biber), a to je da su evropski jezici rec paprika preuzeli iz srpskog
( preko madjarskog).
die deutsche Sprache wurde der Ausdruck Paprika etwa im 19. Jahrhundert aus dem Ungarischen übernommen, das wiederum das Wort aus dem serbischen Ausdruck pàprika, welcher eine Ableitung zu pàpar (dt. „Pfeffer“) ist, entlehnt hatte.
 
Pa ima mnogo biljaka ( i zitarice, povrce, za voce bas i ne znam) koje su u Evropu dosle iz Amerike, ali sada
to ne znaci da smo nazive za te biljke preuzeli od Indijanaca.
Krompir, paradajz, paprika, kukuruz . izrazi su koji se na primer koriste i u austrijskom nemackom, ljudi ( osvajaci, zavojevaci, kako god hoces)
stvari i pojave su nazivali nekim svojim maternjim jezikom,, a to svakako nije bio neki indijanski.

U delovima zemalja gde se govori nemacki krompir ima tri imena ( Grundbirnen, Grundäpfel i Kartoffeln).
U Vojvodinu su naseljavani Shvabe, a oni krompir zovu Grundbirne, ali su verovatno i sami
koristili neki iskvaren nemacki pa je srpski to preuzeo fonetski i tako imamo krompir).
U Austriji su to kao i u Francuskoj ( jabuke zemlje = Grundäpfel ,pomme de terre)
Isto vazi i za paradajz. Prve te osvajace plod je podsecao na rajsku jabuku,(nar?) otuda i paradajz.
Kukuruz ( u Austriji se takodje kaze kukuruz), ali uglavnom u delu Austrije koji ima veze sa Madjarskom?
su Austrijanci verovatno preuzeli od Slovena, mozda i od Madjara, ko ce ga znati.

Да, у праву си. Ипак мени се чини претерано називати паприку глобалним србизмом, узећи у обзир да је биљка из америке, уведена на Балкан од стране Турака, а назива прашка ушао у западне језике из мађарског.

У реду, делијо, сјашићу. Чим завршим овај тањир српског пасуља
1NwUOe3.jpg
 
Poslednja izmena od moderatora:
Порекло биљке нема никакаве везе са етимологијом речи. Исто као што је паприка пореклом из Америке, без обзира на то да ли је одатле донео неки Кинез или Италијан, тако је и ова реч српска, без обзира на посреднике у процесу њеног ширења.

Узгред, вреди напоменути да, када кажемо да је реч ушла у западне језике преко мађарског, то не значи да су је све ти језици усвојили из тог језика. Напротив. То може бити случај са немачким, али не и са енглеским, у који доспела пре из немачког него мађарског. Мађарски је само једна карика у ланцу.
 
Poslednja izmena:
Порекло биљке нема никакаве везе са етимологијом речи. Исто као што је паприка пореклом из Америке, без обзира на то да ли је одатле донео неки Кинез или Италијан, тако је и ова реч српска, без обзира на посреднике у процесу њеног ширења.

Узгред, вреди напоменути да, када кажемо да је реч ушла у западне језике преко мађарског, то не значи да су је све ти језици усвојили из тог језика. Напротив. То може бити случај са немачким, али не и са енглеским, у који доспела пре из немачког него мађарског. Мађарски је само једна карика у ланцу.

Без обзира на све то, ни један западни језик није примио паприку непосредно из српског. А и српски облик је из латинсог.
 

Back
Top