Etimolomija

Mrkalj

Buduća legenda
Poruka
29.646
Meni nekako lici na rijec gudura, tj. kamenjar, klisura...


Klisura se danas svodi na neku grčku etimologiju mada ja smatram da je moguća kliz+ur+a (lako se oklizneš u njoj), dok gudura potiče od korena gud+ur+a (kroz nju vetar gudi-svira - ko je to jednom čuo složiće se). Sufiksacija kod klisure i gudure je ista pa u tom slučaju grčko kleisoúra, κλεισούρα ne bi vodilo poreklo latinskog clausura sa značenjem

clausūra
or clūsūra , ae, f. claudo. *
I. (Cf. claustra, I. A.) A lock, bar, bolt, Inscr. Orell. 2510.—
II. (Cf. claustra, II. B.) A castle, fort (late Lat.), Cod. Just. 1, 27, 2, § 4; Cassiod. Var. 2, 5.

A Latin Dictionary. Founded on Andrews' edition of Freund's Latin dictionary. revised, enlarged, and in great part rewritten by. Charlton T. Lewis, Ph.D. and. Charles Short, LL.D. Oxford. Clarendon Press. 1879.


(brava; reza, zasun; dvorac; utvrđenje), već od slovenskog klizura - klisura. Interesnatna godina izdanja latinskog rečnika u kojem se ta latinska reč nalazi.

smile1.gif
 
Poslednja izmena:

Mrkalj

Buduća legenda
Poruka
29.646
chastity
early 13c., chastete, "virginity, celibacy," from O.Fr. chastete (12c., Mod.Fr. chasteté), from L. castitatem (nom. castitas) "purity, chastity" from castus (see caste).


castus, castitas
Castus is an adjective meaning morally pure or guiltless (English "chaste"), hence pious or ritually pure in a religious sense. Castitas is the abstract noun. Various etymologies have been proposed, among them two IE stems: *k'(e)stos ) (Compare Sanskrit s'ista.) [SUP]http://en.wikipedia.org/wiki/Glossary_of_ancient_Roman_religion#cite_note-77[/SUP] meaning "he who conforms to the prescriptions of rite"; or *kas-, from which derives the verb careo, "I defice, am deprived of, have none..." i.e. vitia.[SUP][79][/SUP] In Roman religion, the purity of ritual and those who perform it is paramount: one who is correctly cleansed and castus in religious preparation and performance is likely to please the gods. Ritual error is a pollutant; it vitiates the performance and risks the gods' anger. Castus and castitas are attributes of the sacerdos (priest),[SUP][80][/SUP] but substances and objects can also be ritually castus.[SUP][81][/SUP]


Latinsko castitas nastalo od srpskog čestitost? :think:
 

Bastiani

Poznat
Poruka
7.403
Честитост, то сам већ писао негде, долази од словенске речи која означава део(честица, намањи део нечега) - вероватно одатле и чесница, божићни колач који се ломи на делове. А затим, то је део плена који се распоређује на основу заслуга. Поделити на равне части, значи на једнаке делове, на основу подједнаких заслуга. Временом је реч част, чест у српском изгубила значење за материјалну вредност и задржала само оно друго.

Обратити пажњу на стих из народне епике честитим ћу тебе учинити, што значи богатим, али и поштованим, заслужним. Ко зна, требало би проучити, можда чак значи и нобилизацију онога на кога се односи. :think:

Тако да мислим да је честитост у значењу morally pure or guiltless настала касно да би се повезала са латинским. Пре је реч о случајној сличности. Има таквих примера.
 
Poslednja izmena:

Bastiani

Poznat
Poruka
7.403
Posebno mi je zanimljiva etimologija reči koje se smatraju vulgarnim pošto držim da se iz načina na koji su počele da se smatraju vulgarnima može dosta naučiti.

Reč kenyati, da li potiče od grčkog kenosis, što znači pražnjenje, ili, kako kaže vikipedija, self-empting?

Pretpostavka je u svetlu saznanja da i neke druge reči koje ne spadaju u rečnike su grčkog porekla.

Apelujem na moderatore, ako postoje i ako je moguće, da za ovu temu isključe mod koji neke reči pretvara u zvezdice, u naučne svrhe. :)
 

Mrkalj

Buduća legenda
Poruka
29.646
Честитост, то сам већ писао негде, долази од словенске речи која означава део(честица, намањи део нечега) - вероватно одатле и чесница, божићни колач који се ломи на делове. А затим, то је део плена који се распоређује на основу заслуга. Поделити на равне части, значи на једнаке делове, на основу подједнаких заслуга. Временом је реч част, чест у српском изгубила значење за материјалну вредност и задржала само оно друго.

Обратити пажњу на стих из народне епике честитим ћу тебе учинити, што значи богатим, али и поштованим, заслужним. Ко зна, требало би проучити, можда чак значи и нобилизацију онога на кога се односи. :think:

Тако да мислим да је честитост у значењу morally pure or guiltless настала касно да би се повезала са латинским. Пре је реч о случајној сличности. Има таквих примера.

Jako je teško izračunati kolika je verovatnoća da dve sedmofonemske ( srp. čestiti : eng-lat. chastity, castit[as]) reči različite etimologije zvuče i znače isto u dva različita jezika ali je ona, ubeđen sam, fantastično visoka. :mrgreen:
 
Poslednja izmena:

Bastiani

Poznat
Poruka
7.403
Имамо реч престиж. Сасвим је логично претпоставити да је у вези са глаголом престићи, пошто друштвени престиж означава борбу за већи углед на друштвеној лествици. Међутим, француска реч prestige (чита се престиж) означава управо то - престиж.
 

Mrkalj

Buduća legenda
Poruka
29.646
Klisura se danas svodi na neku grčku etimologiju mada ja smatram da je moguća kliz+ur+a (lako se oklizneš u njoj), dok gudura potiče od korena gud+ur+a (kroz nju vetar gudi-svira - ko je to jednom čuo složiće se). Sufiksacija kod klisure i gudure je ista pa u tom slučaju grčko kleisoúra, κλεισούρα ne bi vodilo poreklo latinskog clausura sa značenjem

clausūra
or clūsūra , ae, f. claudo. *
I. (Cf. claustra, I. A.) A lock, bar, bolt, Inscr. Orell. 2510.—
II. (Cf. claustra, II. B.) A castle, fort (late Lat.), Cod. Just. 1, 27, 2, § 4; Cassiod. Var. 2, 5.

A Latin Dictionary. Founded on Andrews' edition of Freund's Latin dictionary. revised, enlarged, and in great part rewritten by. Charlton T. Lewis, Ph.D. and. Charles Short, LL.D. Oxford. Clarendon Press. 1879.


(brava; reza, zasun; dvorac; utvrđenje), već od slovenskog klizura - klisura. Interesnatna godina izdanja latinskog rečnika u kojem se ta latinska reč nalazi.

smile1.gif

Pored klisure i gudure imamo i klanac, a to bi, bilo mesto na kojem je planina "zaklana" :per:, dakle, usek.

klanac - prasl. *kolnьcь (češ. klanec)

klati - prasl. *kolti (rus. kolót': udarati, češ. kláti),
 

Mrkalj

Buduća legenda
Poruka
29.646
Pored klisure i gudure imamo i klanac, a to bi, bilo mesto na kojem je planina "zaklana" :per:, dakle, usek.

klanac - prasl. *kolnьcь (češ. klanec)

klati - prasl. *kolti (rus. kolót': udarati, češ. kláti),

Sad će gos'n Bastiani da se složi s većom izvesnošću moje nove ideje koja se odnosi na činjenicu da je klanac mesto postavljanja zasede. Štaviše, sama reč klanac mogla bi biti sinonim za zasedu, a gde je zaseda - tu lako može doći do klanja.

Indian_sepoys_picketing_a_gorge_surprise_Afghan_tribesmen.jpg


Karavan je ušao u "klanac". Zapazi da je ženski rod od klanac - klanica. :per:
 
Poslednja izmena:

Mrkalj

Buduća legenda
Poruka
29.646
Svetska premijera, od Mrkalja:

Reči obadvoje, obadve, obadvojica, ne dolaze tvorbom oba + dvoje u kojoj oba znači "sva dva" već tvorbom oba + dvoje, tačnije obъ + dvoje koja ima dva ishoda, jedan sa ozvučenjem debelog jera -- obadvoje i drugi sa ispuštanjem konsonantske grupe obъ + dvoje → obdvoje → obvoje → oboje. Reči obadva i oba ("sva dva") nastaju analognood obъ + dva → obdva → obva → oba, odnosno obъ + dva → obъdva → obadva. To je uverljiva potvda da sve razmatrane tvorbe koriste morfem ob- (obъ-).

:hvala:
 

Mrkalj

Buduća legenda
Poruka
29.646
Nipodaštavati

...
Mada mi se sada, na treći pogled, čini izglednijom tvorba ni-podъ-šta: nipod(a)štavati (ili nipod(a)štovati čime bi smo razetimologizovali i glagol poštovati koji je etimologijski vezan za prilog pošto (poštovati = ceniti, pošto? = cena?)). Nipod(a)štavati značilo bi uopšte ne ceniti, što je blisko značenju same reči nipodaštavanje (omalovažavanje, obezvređivanje, prezir). Lalević: Nipodaštavati znači ponižavati, smatrati nekoga da je bez vrednosti, da ništa ne vredi i to ispoljavati stavom, rečju, ponižavanjem.

 

Mrkalj

Buduća legenda
Poruka
29.646
Opšti/opći; opet

Glagolski pridev opšti/opći zbog kratke osnove gubi jezički osećaj GPS-a. Oblik (GPS-a) opšti/opći za čiji koren pretpostavljam glagol ići, (hod)iti koji bi imao duži oblik (ob)idući i kraći ob+i+aći/eći → obъći → opći čije bismo značenje, kada bismo analogizovali prema vrsti reči (GPS), prilično uspešno mogli podudariti sa obuhvatajući. Iz istoga korena verovatno možemo iscrpeti i etimologiju priloga opet (ob+it → obъt → obet → opet = ponovo ići). Dakle, opšti/opći bi izvorno značilo obuhvatajući (ili bukvalnije, obilazeći).



 

Mrkalj

Buduća legenda
Poruka
29.646
Nipodaštavati

...
Mada mi se sada, na treći pogled, čini izglednijom tvorba ni-podъ-šta: nipod(a)štavati (ili nipod(a)štovati čime bi smo razetimologizovali i glagol poštovati koji je etimologijski vezan za prilog pošto (poštovati = ceniti, pošto? = cena?)). Nipod(a)štavati značilo bi uopšte ne ceniti, što je blisko značenju same reči nipodaštavanje (omalovažavanje, obezvređivanje, prezir). Lalević: Nipodaštavati znači ponižavati, smatrati nekoga da je bez vrednosti, da ništa ne vredi i to ispoljavati stavom, rečju, ponižavanjem.

Sinonim bi bio obescenjivati.
 

Bastiani

Poznat
Poruka
7.403
Да ли је некада неко размишљао о томе како то да називи за неколико врста дрвећа почињу на ја-. Јаблан, јавор, јасика, јасен, јабука. Жалосну врбу негде зову јадика, мада ту етимологија можемо рећи да је транспарентна. Има још неколико ботаничких назива, премда није о дрвећу реч: јагорчевина (с варијететима јаглац, јаглика), јасенак, јагода...
 
Poslednja izmena:

gost 246399

Aktivan član
Poruka
1.554
Да ли је некада неко размишљао о томе како то да називи за неколико врста дрвећа почињу на ја-. Јаблан, јавор, јасика, јасен, јабука. Жалосну врбу негде зову јадика, мада ту етимологија можемо рећи да је транспарентна. Има још неколико ботаничких назива, премда није о дрвећу реч: јагорчевина (с варијететима јаглац, јаглика), јасенак, јагода...

Я нѣсам, али йе питање веома занимљиво. Када будем стигао, погледаћу по корѣнских рѣчницих. Можда тамо има нечега.
 

Mrkalj

Buduća legenda
Poruka
29.646
Ranac.

26. jul 2012.

Za ranac se kaže da je poreklom od nemačke reči Ranzen, dok se u nemačkom etimološkom rečniku (Köbler, Gerhard, Deutsches Etymologisches Wörterbuch, 1995) ta reč ne pojavljuje.

Sklon sam verovati da reč dolazi od starijeg srpskog oblika hranac, torba za hranu.
 

Rayela

Legenda
Poruka
71.819
Ranac.

26. jul 2012.

Za ranac se kaže da je poreklom od nemačke reči Ranzen, dok se u nemačkom etimološkom rečniku (Köbler, Gerhard, Deutsches Etymologisches Wörterbuch, 1995) ta reč ne pojavljuje.

Sklon sam verovati da reč dolazi od starijeg srpskog oblika hranac, torba za hranu.

I dan danas u nemackom jeziku ne postoji drugi izraz osim tog Ranzen, a znaci isto sto znaci i u srpskom.

Pa tako imamo i "Schulranzen" , to je ono sto deca nose na ledjima kada idu u skolu.

Potice zaista od nekakvog "samara" , a iz vremena kada su se na konjima ( sa strane) nosili ti "ranchevi" a u njima je bilo i hrane, vode
i statijagaznamstasve.

Znaci,ranac je cisto nemacka rec, ne cak ni austrijska, Vecina iskvarenog nemackog dolazi iz Austrije, mnogo manje iz knjizevnog nemackog jezika.
 

Rayela

Legenda
Poruka
71.819
Sad će gos'n Bastiani da se složi s većom izvesnošću moje nove ideje koja se odnosi na činjenicu da je klanac mesto postavljanja zasede. Štaviše, sama reč klanac mogla bi biti sinonim za zasedu, a gde je zaseda - tu lako može doći do klanja.



Karavan je ušao u "klanac". Zapazi da je ženski rod od klanac - klanica. :per:

Klanja su se uvek dogadjala na livadama, sirokim poljima, nikada u tim tesnacima, cista je
slucajnost da imaju veze glagol "klati" i " taj tesnac "klanac".

A ovio za klanice se valjda zezas.
 

Bastiani

Poznat
Poruka
7.403
Паде ми на памет да је за језичку анализу захвално презиме једног некадашњег политичара са презименом Туђман :D. Прво што се примети јесте да је наизглед изведено од придева "туђ", међутим сећам се да је Јован Ћирилов својевремено у својој језичкој колумни навео да по свему судећи потиче од назива за Немца, онако као су они називали себе, а Словени то чули као Тојч(ман).

Када мало размисли човек па то заправо може да буде иста ствар. Придев "туђ" могао би да потиче од речи "тојч", којом су означавали странца, пошто данас верујемо да су једини странци за које су стари Словени знали били Немци. Као што су Немце називали Немцима" од речи "нем" - неразумљив, тако су можда реч за нешто што је страно (туђе) узели од ендонима којим су Немци себе називали (а и Словени понекад) - тојч.
 

Rayela

Legenda
Poruka
71.819
Паде ми на памет да је за језичку анализу захвално презиме једног некадашњег политичара са презименом Туђман :D. Прво што се примети јесте да је наизглед изведено од придева "туђ", међутим сећам се да је Јован Ћирилов својевремено у својој језичкој колумни навео да по свему судећи потиче од назива за Немца, онако као су они називали себе, а Словени то чули као Тојч(ман).

Када мало размисли човек па то заправо може да буде иста ствар. Придев "туђ" могао би да потиче од речи "тојч", којом су означавали странца, пошто данас верујемо да су једини странци за које су стари Словени знали били Немци. Као што су Немце називали Немцима" од речи "нем" - неразумљив, тако су можда реч за нешто што је страно (туђе) узели од ендонима којим су Немци себе називали (а и Словени понекад) - тојч.

Ne, meni nije logicno.

Utoliko pre sto sto su na prostorima bivse YU ziveli Shvabe, a koji su i sebe tako nazivali jer su stvarno i bili to.
Dosli su u vreme dok Nemacka ili Nemac nije ni postojao, postojao je samo nemacki kao pridev, ali se to odnosili na jezik, kulturu,
manje na istoriju.

Kod nas je uobicajeno da samoglasnik bude a, nikako u, pa tako imamo dajch ( cuveni dizel motor ugradjivan u Magirus kamione) generacijama
je imao ime Dajc

Na danasnjoj granici Nemacka /Ceshka zivela su zaista jedni pored drugih germanska i slovenska plemena, nisu mogli da se sporazumeju
pa si uh tako Sloveni mrtvi ladni proglasili nemima. Otuda u svim slovenski ( ali9 samo slovenskim) jezicima to Nemac, Nemacka, nemacki
( u svim varijacijama), pri cemu samo Rusi drzavu nazivaju Germanija.

Nemacka je valjda jedina zemlja na ovom svetu koja ima u svim jezicikma drugaciji naziv, pa tako imamo Germaniju, Alemaniju, Nemacku,
Tüskland, ali i Deutschland, Ima na skandinavskim jezicim ( Finska) , ali i na holandskom opet neki drugi naziv,. ali me mrzi da guglam.

Uostalom i Holandija ima nekoliko imena:D
 

Bastiani

Poznat
Poruka
7.403
Ne, meni nije logicno.

Utoliko pre sto sto su na prostorima bivse YU ziveli Shvabe, a koji su i sebe tako nazivali jer su stvarno i bili to.
Dosli su u vreme dok Nemacka ili Nemac nije ni postojao, postojao je samo nemacki kao pridev, ali se to odnosili na jezik, kulturu,
manje na istoriju.

Kod nas je uobicajeno da samoglasnik bude a, nikako u, pa tako imamo dajch ( cuveni dizel motor ugradjivan u Magirus kamione) generacijama
je imao ime Dajc

Na danasnjoj granici Nemacka /Ceshka zivela su zaista jedni pored drugih germanska i slovenska plemena, nisu mogli da se sporazumeju
pa si uh tako Sloveni mrtvi ladni proglasili nemima. Otuda u svim slovenski ( ali9 samo slovenskim) jezicima to Nemac, Nemacka, nemacki
( u svim varijacijama), pri cemu samo Rusi drzavu nazivaju Germanija.

Nemacka je valjda jedina zemlja na ovom svetu koja ima u svim jezicikma drugaciji naziv, pa tako imamo Germaniju, Alemaniju, Nemacku,
Tüskland, ali i Deutschland, Ima na skandinavskim jezicim ( Finska) , ali i na holandskom opet neki drugi naziv,. ali me mrzi da guglam.

Uostalom i Holandija ima nekoliko imena:D

Све што кажеш ми је скроз ОК, једино не разумем шта ти није логично. :)

То са Швабама је вероватно тако како кажеш, али реч је о језичком процесу који мнооого старији од наших контаката са банатским Швабама.

У праву си и за то да смо ми усвојили да самогласник буде а, па смо говорили "дајц" за камион (одличан пример), али ако хоћемо да будемо до краја прецизни, онда морамо да кажемо и да смо д чули као т, па су "дојчери" понекад били "тајчери". У "Височкој хроници" словеначког романописци Ивана Тавчара, која описује насељавање Немаца на простор данашње Словеније у 17. веку, за те дошљаке се користи назив "Тајчери", као етноним.

Да напоменем да је на јадранском приморју за Немце коришћен искривљен италијански облик Тудешак.
 

Rayela

Legenda
Poruka
71.819
Све што кажеш ми је скроз ОК, једино не разумем шта ти није логично. :)

То са Швабама је вероватно тако како кажеш, али реч је о језичком процесу који мнооого старији од наших контаката са банатским Швабама.

У праву си и за то да смо ми усвојили да самогласник буде а, па смо говорили "дајц" за камион (одличан пример), али ако хоћемо да будемо до краја прецизни, онда морамо да кажемо и да смо д чули као т, па су "дојчери" понекад били "тајчери". У "Височкој хроници" словеначког романописци Ивана Тавчара, која описује насељавање Немаца на простор данашње Словеније у 17. веку, за те дошљаке се користи назив "Тајчери", као етноним.

Да напоменем да је на јадранском приморју за Немце коришћен искривљен италијански облик Тудешак.

OK je to sve, nego dolazimo u situaciju da je sve sto je "tudje, tudjinac i tudjina" zapravo nemackog porekla.
 

Bastiani

Poznat
Poruka
7.403
OK je to sve, nego dolazimo u situaciju da je sve sto je "tudje, tudjinac i tudjina" zapravo nemackog porekla.

Na neki način tako ispada. Iskoristiću priliku da ukažem da postavljač ove teme i ugledni bloger Mrkalj ;) ima pretpostavku da latinska reč za roba (slavus) dolazi od endonima Sloven, Slaven jer su u nekom period rimske istorije robovi popunjavani iz redova slovenskog naroda. Sasvim analogno, slovenska reč za tuđina bi mogla da dolazi od nemačkog endonima dojč, tojč, pošto su to bili jedini tuđini za koje su znali.

Nije besmisleno, a?

Mislim, ja to onako, ovo je tema za nagađanja. ;)
 
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.