Etimolomija

А како си описала ижу

quote_icon.png
Original postavio Slavan
Кад помињеш старе речи, паде ми једна на памет: хижа.

quote_icon.png
Original postavio haeul
Хижа је кућа, зар не?

Без почетног х, само ижа. Много се ретко чује, само је старци користе. То је најједноставнија и најскромнија кућа, прављена од лепа (лепеница, чатмара) и покривена ћерамидом..од улаза се одмах види огњиште од лепа (понекад и пушница на исти димњак величине метар на метар)... Ко има ижу, има и порекло, он је из Маркове,Станкове итд иже..знају му се преци, "наш је"..Читала сам на мрежи неке разговоре да одатле потиче наставак -ић или -ик или -иц у свим словенским презименима..

Jeste kuća, al švapska, preuzeto iz pragermanskog *husa-. :kafa:

MqjFFKk.jpg


wA9wdcL.jpg


Негде изговарају и изба, ваљда ту биваш и избиваш;)

Ауууу... Чекај. :mrgreen:
 
За тврдњу да је реч ватра настала метатезом од старијега **varta нема основе, јер нема речи грађених од продужене основе и форманта, нити примера промене -rt- > -tr-. Уз то, значење пламена намењенога варењу тешко да се може извести из посведочених значења у словенским језицима.

Ова примедба не значи да тврдим како је ватра преузета реч, али не тврдим ни да је словенска, не знам одговор на то питање. Постоје аргументи за обе могућности, стога је то отворено питање у језикословљу.
Mrkalj koristi Varta baterije:D
Oganj ocigledno potice iz sanskrita, a znaci nekakvu vatru.
अग्नि (agni) -vatra oganj, Lat. ignis

- - - - - - - - - -

VARTA baterija nema veze sa vatrom, to je skracenica za Vertrieb, Aufladung, Reparatur transportabler Akkumulatoren
 
Ако те добро пратим, огањ настаје из ватре, тј. прво се запали, па разгори (ватра) да би се добио огањ и, на крају, жар... па пепелиште, а?
И на огњишту се онда прво ватрило да би се добио огањ.

А како си описала ижу
огњиште му дође исто што и ватриште, такорећи (в)атријум – предворје. ;)

По томе што не користимо термин ватриште, јасна је још једна разлика : иако су и ватра и огањ врста светиње код свих старих народа, ватра може бити разгорена било где, а огањ у огњишту. Оно што је олтар у храму, то је огњиште у дому, врло свето место (ѕа ватру)). Огњиште подразумева да постоји и зид на коме је озидано, и димњак, значи увек се ради о непокретном месту, односно згради. А ватра може бити било где.
Огањ подразумева ватру, ватра не подразумева огањ. По свему, ако може да се измери количина светости, огањ је изнад ватре на таквој скали вредности.

Jeste kuća, al švapska, preuzeto iz pragermanskog *husa-. :kafa:

Ја заиста не знам да ли су прашвабе или оно келтско племе Немеца славиле коледе око краткодневице, колико знам нису имали појма, али 'ајде да будем толерантна и оставим и такву могућност.

Кад сам почела да радим, имала сам колегу родом из пиротског села.Није више жив, и не знам тачно његово годиште, али имао је око 13ак година кад се завршио други светски рат. Он ми је причао како је ишао "у коледе", док још комунистичка вера није узела маха, и записала сам стихове које су та пиротска деца (неке 1946.године напр.) певала током коледарског обреда.
Кад заврше са једном кућом (симболично су и ритуално очистили ту кућу од невидљивих демона и ала) и крену даље, они певају " Ми из ижу, Бог у ижу".
 
Poslednja izmena:
Кратак преглед мреже:

Изба́, Русија, https://ru.wikipedia.org/wiki/Изба
Izba ( istba), Пољска, https://pl.wikipedia.org/wiki/Izba
.. истьба, истобъка..*jьstъba..https://uk.wikipedia.org/wiki/Рублена_хата
Изба (=соба), Херцеговина и Рашка, https://books.google.rs/books?id=iP...IB_U4ChDoAQhGMAU#v=onepage&q=изба ижа&f=false
Изба=стари тип куће https://books.google.rs/books/conte...sig=ACfU3U1OQOgqG90V-cS7L8HLlrUu85SSVg&edge=0
Chyža, Словачка, https://en.wiktionary.org/wiki/hiža
Хижа..*xyža, Хрватска https://hr.wiktionary.org/wiki/hiža
Hiša, Словенија, https://sl.wikipedia.org/wiki/Hiša
Хижа, Ижа, Војводина https://sr.wiktionary.org/wiki/hiža
Ижа, Тимок, https://books.google.rs/books?id=mO...ved=0ahUKEwjxsoPok9nVAhWrNpoKHUmHCEYQ6AEILjAC

content

content


.. просторија у којој је огњиште, где гори ватра, у српском народу познато под називом кућа, ижа, ..https://books.google.rs/books?id=R4...HUmHCEYQ6AEIKTAB#v=onepage&q=кућа ижа&f=false
mfVdb.png


..оџаклија, ижа (на бугарском кшта)..https://books.google.rs/books?id=6I...vCxoQ6AEIOzAF#v=onepage&q=ижа огњиште&f=false

Ижа, Пирот (...U kuću se ulazi sa trema u hol prizemlja,...Pored hola su iža i ognjište )http://test.muzejpirot.com/o-kuci/
Ижиште= кућиште https://books.google.rs/books/conte...sig=ACfU3U1OQOgqG90V-cS7L8HLlrUu85SSVg&edge=0
 
Poslednja izmena:
Негде изговарају и изба, ваљда ту биваш и избиваш;)

Кратак преглед мреже:

Изба́, Русија, https://ru.wikipedia.org/wiki/Изба
Izba ( istba), Пољска, https://pl.wikipedia.org/wiki/Izba
.. истьба, истобъка..*jьstъba..https://uk.wikipedia.org/wiki/Рублена_хата
Изба (=соба), Херцеговина и Рашка, https://books.google.rs/books?id=iP...IB_U4ChDoAQhGMAU#v=onepage&q=изба ижа&f=false
Изба=стари тип куће https://books.google.rs/books/conte...sig=ACfU3U1OQOgqG90V-cS7L8HLlrUu85SSVg&edge=0

Džaba ti poso. Niđe veze ni jaz,, ni jazbina, ni jazba, ni izba - reč je, opet, švapska:
L9YH655.png



wA9wdcL.jpg
 
Кад сам малопре прегледавала мрежу, изба данас има и значење оставе, подрума или бање (купатила), описује се као соба испод иже..

Džaba ti poso. Niđe veze ni jaz,, ni jazbina, ni jazba, ni izba - reč je, opet, švapska:

Колико ја разумем енглески језик, Мркаље, овде пише да германско порекло овог термина није потпуно јасно, те још пише да се (ипак!) често повезује са латинским изразом, који, пак:roll:, није потврђен. Па пошто, да скратим превод- не постоји уопште, онда се (ипак!) реконструише непотврђена неслична реч.:eek:
Но, ти стубови који су крајњи циљ ове акробације, могу да имају неке основе јер стубови јесу битни за све иже, избе и слично..

Ипак мислим да етимологију избе никако не треба тражити кроз стубове и грејање, него много простије, у глаголу збити се (збирати се, сабирати се на гомилу или камару..постојати заједно, бити/бивати заједно), јер то би била основна функција избе (собе или куће)- просторије која штити од временски лоших услова, топла је и у том малом простору се збију сви чланови (бројне некадашње) породице, после напорног дана, кад падне ноћ.

П.С.
Та "збитост" (сабијеност) бројне породице у малом простору јаснија је кад се сетимо да су у случају синовљеве или унукове свадбе правили у дворишту посебну "гарсоњеру" за младенце, тзв.вајат, не би ли омогућили младенцима мало интиме у циљу даљег проширења породице и лозе.
 
Poslednja izmena:
Кад сам малопре прегледавала мрежу, изба данас има и значење оставе, подрума или бање (купатила), описује се као соба испод иже..



Колико ја разумем енглески језик, Мркаље, овде пише да германско порекло овог термина није потпуно јасно, те још пише да се (ипак!) често повезује са латинским изразом, који, пак:roll:, није потврђен. Па пошто, да скратим превод- не постоји уопште, онда се (ипак!) реконструише непотврђена неслична реч.:eek:
Но, ти стубови који су крајњи циљ ове акробације, могу да имају неке основе јер стубови јесу битни за све иже, избе и слично..

Ипак мислим да етимологију избе никако не треба тражити кроз стубове и грејање, него много простије, у глаголу збити се (збирати се, сабирати се на гомилу или камару..постојати заједно, бити/бивати заједно), јер то би била основна функција избе (собе или куће)- просторије која штити од временски лоших услова, топла је и у том малом простору се збију сви чланови (бројне некадашње) породице, после напорног дана, кад падне ноћ.

П.С.
Та "збитост" (сабијеност) бројне породице у малом простору јаснија је кад се сетимо да су у случају синовљеве или унукове свадбе правили у дворишту посебну "гарсоњеру" за младенце, тзв.вајат, не би ли омогућили младенцима мало интиме у циљу даљег проширења породице и лозе.

Ma, jasno da nije jasno. Bitno da žena kaže kako je izba u slovenske jezike reč došla iz germanskog, bitno da se termin nalazi u knjizi germanskih pozajmljenica u praslovenski, pa ćemo - "lako". To je bila poenta mog posta. Ja se s tim glupaštinama ne slažem.

E se sećaš koliko je puta IgarJ stavio fotokopiju da je breg nastalo od berg? Nagrdio sve ljude na forumu kako reč nije slovenska, a Vučka i izvređao više puta? Saskija se ni tu ne slaže da je u pitanju germanska reč. Štaviše, "nema se pojma odakle je reč" :hahaha:

Breg:

kvxkgoF.jpg


wA9wdcL.jpg


Nemamo pojma o poreklu reči, al znamo da su je Sloveni primili od Germana. :mrgreen:

- - - - - - - - - -

A kako ta stvar funkcioniše, objasnio je Brozović: Naša je taktika da se unose nova, moderna, 'napredna' općelingvistička teorijska shvaćanja; ona se čine neutralna, ali kad se jednom te ideje prihvate i 'odobre', onda se izađe s njihovim konzekvencijama, pozitivnima i korisnima za hrvatske težnje, a za jači otpor i protivljenje tada je već kasno. (Zagreb 1996, 46)
 
From Medieval Latin Balticus, from Latin Balthae (“dwellers near the Baltic sea”). The ultimate origin is uncertain, but possibilities are:

From North Germanic *balta (“straight”),[spurious reconstruction?] in reference to the narrow entranceway of the sea
Related to Lithuanian baltas (“white”), which is from Proto-Indo-European *bʰel- (“white”)
Related to Proto-Slavic *bolto (“swamp, bog, mud”)
Related to Latin balteus (“belt”) (compare Proto-Germanic *baltijaz), referring to the Danish straits, "the Belts". This is suggested by Adam of Bremen, who in the 11th century first recorded the name (Balticus, eo quod in modum baltei longo tractu per Scithicas regiones tendatur usque in Greciam).

Na ruskom se cilibar zove jantar ( taj je Baltik pun cilibara), na nemackom Bernstein ( ima i puno jevrejskih prezimena Bernstajn), meni danas nije jasno
zasto je moja baba govorila jantar, a ne cilibar. Na engelskom je jos lepse amber
Na spanskom je ambar, mora da su i oni preuizeli taj ambar iz srpskog jer je i zito ( i psenica i kukuruz malo zuckaste boje, a usput i dragoceno
skoro kao zlato) Sta tebi nece sve da padne na pamet:zcepanje:
Spanska Alhambra nema veze sa ovom pricom.
 
Related to Proto-Slavic *bolto (“swamp, bog, mud”).

To ti kažem. :hvala: S tim što je blato u antici bilo blato (bloto), a ne bolto.

Na ruskom se cilibar zove jantar ( taj je Baltik pun cilibara), na nemackom Bernstein ( ima i puno jevrejskih prezimena Bernstajn), meni danas nije jasno
zasto je moja baba govorila jantar, a ne cilibar. Na engelskom je jos lepse amber
Na spanskom je ambar, mora da su i oni preuizeli taj ambar iz srpskog jer je i zito ( i psenica i kukuruz malo zuckaste boje, a usput i dragoceno
skoro kao zlato) Sta tebi nece sve da padne na pamet:zcepanje:
Spanska Alhambra nema veze sa ovom pricom.

Ovde si sve đuture ispromešala. :D

Ambar sigurno nije slovenska reč, ali ne isključujem da je početna slovenska reč modifikovana u neslovenskom jeziku i ponovo ušlau slovenski.

 
Rec macka je zanimljiva, kod Ceha, Poljaka, Rusa, Ukrajinaca i Bugara je kot, kod nas iz bivse Jugoslavije, Slovaka, Rusina i Madjara je macka.

Kotka i les nasuprot mačka i šuma. Obe reči su slovenske s tim što je u drugom slučaju onomatopeja tj. ekspresionizam "Mac, mac" u pitanju. Takođe, može poticati od matka (majka) što je, u konačnici, sinonim za kotku (kočku) od kotiti.

Imali smo o tome:

https://forum.krstarica.com/showthread.php/414163-Srpski-i-pozajmljenice?styleid=7

i zrelije na 17. strani ove teme pre 8 meseci:

https://forum.krstarica.com/showthread.php/737258-Etimolomija?p=33358947&viewfull=1#post33358947
 
... i, možebiti da je oblik mačka ovladao u slovenskim jezicima gde se naporedo za pseći rod razvilo kučka, kuče, kuja, kuca (opet od kočka), a razlikovnosti radi. Jer ipak, nije svejedno ko te pojurio, kučka ili kočka. :mrgreen:
 
Zato Rusi oduraraju sa svojom sabakom od ostalih Slovena.

WORD: соба́ка (пас)

GENERAL: укр. соба́ка, блр. саба́ка, др.-русск. собака, польск. диал. sobaka (Великопольша; см. Розвадовский, RО I, 107; в Верхней Силезии -- в функции ругательства; см. Олеш, Beiträge 104), кашуб. sobaka "распущенный человек" (Лоренц, Gesch. d. роmоrаn. Spr. 13; Slowinz. Wb. 1073; Ван-Вейк, ZfslPh 3, 468). Это слово, распространение которого не ограничивается вост.-слав. языками, заимств. из ср.-ир. *sabāka-, ср. парси sаbаh (Хоутум--Шиндлер, ZDМG 36, 62; Уленбек, AfslPh 17, 629; Aind. Wb. 322), авест. sраkа-, прилаг. "собачий", sрā "собака", мидийск. σπάκα (την γὰρ κύνα καλέουσι σπάκα Μῆδοι; см. Геродот I, 110); см. Фасмер, RS 6, 175 и сл.; Иокль, WZKМ 34, 30; Мсерианц, РФВ 65, 170; Кречмер, Einl. 60 и сл.; Миккола, Ursl. Gr. 1, 11; Мейе--Вайан 52. Ир. слово родственно др.-инд. c̨vā "собака", род. п. c̨únas, греч. κύων, род. п. κυνός (см. Остхоф, Раrеrgа 256; Уленбек, там же). Заимствование кашуб. и польск. слова из русск. (напр., Мi. ЕW 312; Розвадовский, там же; Брюкнер 53; ZfslPh 10, 151: "благодаря посредству кучеров") невозможно по географическим соображениям; см. Фасмер, там же; Селищев, ИОРЯС 32, 308. Тюрк. посредство или, наконец, фин. посредство (вопреки Миклошичу (см. Мi. ТЕl., Доп. 2, 184), Коршу (Bull. Ас. Sс. St. Pbourg, 1907, стр. 758; Festschr. V. Тhоmsеn 200) недоказуемо. Ср. ит. аlаnо, ст.-франц., прованс. аlаn "дог" из народнолат. alanus "аланский, т. е. иранский (пес)"; см. М.-Любке 20; см. также Шрадер--Неринг I, 525; Фасмер, RS 4, 213. Трудно объяснить выражение: он на том соба́ку съел (напр., у Мельникова 5, 122). По мнению Потебни (РФВ 7, 74), оно исходит от крестьян: "Косить умеют лишь немногие; тот, кто этому научился, справляется со своей работой сравнительно быстро. Неопытный же человек па этой работе ощущает такой голод, что, кажется, мог бы съесть собаку". Неубедительно. Ср. скорее др.-инд. c̨vaghnin- "профессиональный игрок, который делает неверный ход", греч. κύων "неверный ход", буквально "собака"; см. В. Шульце, KZ 27, 604 и сл.; Kl. Schr. 223 и сл.; Зиттиг, KZ 52, 204; Кречмер, "Glotta", 15, 192. От соба́ка произведено соба́читься "браниться", вятск. (Васн.).

TRUBACHEV: [Ир. происхождение слова соба́ка маловероятно, скорее всего мы имеем здесь заимствование из тюрк. köbäk "собака"; см. подробно Трубачев, Слав. названия дом. животных, М., 1960, стр. 29 и сл., где и остальная литер. -- Т.]
PAGES: 3,702-703

- - - - - - - - - -

Такође:

WORD: ло́шадь (коњ)
GENERAL: ж., лошево́д "конокрад", лоша́ ср. р., лошёнок "жеребенок", лошня́к "годовалый жеребенок", лоша́к, укр. лоша́, род. п. лоша́ти "жеребенок", лоша́к "молодой жеребчик", др.-русск. лошата и волы (1305 г.; см. Корш, AfslPh 8, 648), обычно лошадь (вариант лошакъ), Дан. Зат. 73, Посл. Иосифа (ХII в., согласно Соболевскому (РФВ 65, 403)), а также Лаврентьевск. летоп., Ипатьевск. летоп. под 1111 г. (см. Срезн. II, 48); лошадь, Домостр. К. 4; польск. ɫоszаk "маленькая тат. лошадка", ɫoszę, ɫoszęcia "жеребенок". Первонач. др.-русск. *лоша, род. п. *лошате, изменяемое по склонению на -ent- аналогично названиям многих животных этой категории; см. Корш, ИОРЯС 8, 4, 45; Фас- мер, ЖСт. 17, 2, 146 и сл. Окончание -дь ср. с др.-русск., цслав. ослѣдь ὄναγρος.

ORIGIN: Стар. заимствование из тюрк.; ср. чув. lаšа "лошадь", тур., крым.-тат., тат., карач., балкар. аlаšа (Радлов 1, 365 и сл.; KSz 10, 86; 15, 200); см. Корш, там же; Фасмер, там же; Бернекер 1, 734; Шёльд, ZfslPh 2, 180; Мелиоранский, ИОРЯС 10, 4, 123; Миклошич, AfslPh 11, 108 и сл. Форма лоша́к возникла в связи со сближением с иша́к; см. Маценауэр, LF 8, 14. Ссылка на сербохорв. собир. на -ад (см. Брандт, РФВ 18, 34; Мi. ТЕl. Доп. 2, 73) сомнительна; см. против этого Бернекер, там же. Др.-русск. данные делают излишним объяснение из *аlаšа аt. Относительно падения начального а- ср. лафа́, лачу́га.

PAGES: 2,525-526
 
Хоћеш рећи – Блатик, илити, на протогерманском – „асфалт до кољена” ;)

Odnosno:

Pad teorije o odsustvu zajedničkog pomorskog pojmovnika kao dokazu da Sloveni uopšte nisu dospevali do mora u pradomovini

Moram da kažem, da je ideja o nužnosti zajedničke pomorske terminologije Slovena kao uslovu za shvatanje da su Sloveni u davnini živeli na moru potpuno idiotska.

1. Različit je morski svet na Baltiku i Jadranu ili Crnom Moru.

2. Takva pretpostavka značila bi da su se Sloveni morali širiti sa nekog mora tj. primorja.

3. Takva pretpostavka značila bi da su se Sloveni putem od 2000 kilometara morali nositi svoje pomorske nazive.

Međutim, iako su mogli biti prisutni na morima, Sloveni su se širili na sever iz kontinentalnog dela i kad su konačno stigli do severnih mora stvorili su nove, drugačije nazive za pomorska bića, forme i fenomene.

Ta seoba je najverovatnije išla kao rastezanje opruge, pri čemu su severni delovi, oni kontinentalni, stizali do Baltika.

1. Različit je morski svet na Baltiku i Jadranu ili Crnom Moru.
a. Ko ima opštu kulturu obavešten je da je voda Blatnog mora, Blatika - bočata.
b. Ko ima opštu kulturu obavešten je da bočata ili brakična voda ima nizak udeo soli u odnosu na slana mora.
c. Ko ima opštu kulturu zna da je Jadransko more slano more.
d. Ko ima opštu kulturu zna da u bočatu vodu preferiraju jedni, a slanu vodu drugi morski organizmi.
e. Ko ima opštu kulturu zna da je Baltičko more plitko, blatnjavo i hladno.
f. Ko ima opštu kulturu zna da je Jadransko more duboko, bistro i toplo.
g. Ko ima opštu kulturu zna da je morski raljef Baltika i Jadrana različit.
h. Ko ima opštu kulturu zna da sve fizičke karakteristike ovih mora uslovljavaju živi (životinski i biljni) svet na tim morima.
i. Ko ima sposobnost apstraktnog mišljenja u sintezi uviđa da prethodne činjenice uslovljavaju različitu slovensku terminologiju na različitim morima po pitanju živog sveta i reljefa.​


2. Takva pretpostavka značila bi da su se Sloveni morali širiti sa nekog mora tj. primorja.
... Jer ako su se širili prema drugim morima iz kontinentalnog dela prvobitne narodne mase, što je sasvim moguće, onda nisu mogli sa sobom poneti pomorsku terminologiju, jer onaj Sloven u Sremu nema pojma ni šta je hobotnica, ni šta je pliskavica (dok ih ne vidi na televiziji).

Model slikovito možemo prikazati rastezanjem opruge čiji učvršćeni kraj predstavlja prvobitnu narodnu masu na moru, a putujući kraj masu koja se seli prema drugom moru.


Prema tome, kvazi-teorija o odsustvu zajedničkog pomorskog pojmovnika kao dokazu da Sloveni uopšte nisu dospevali do mora u pradomovini ne drži vodu, tj. pada.

3. Takva pretpostavka značila bi da su se Sloveni putem od 3000 kilometara morali nositi svoje pomorske nazive.
Osim (1) različitih osobina biljnog i životinjskog sveta Jadrana i Baltika, osim (2) mogućnosti da se ka Baltiku širio kontinentalni deo drevnih Južnih Slovena koji nisu imali dodir sa Jadranom pa tako ni sa pomorskom terminologijom, postoji i treća (3) mogućnost, da je seoba naroda mogla poći i sa Jaranskog mora, ali trajati putem od 3000 kilometara ka Baltiku kroz više generacija, što je takođe veoma moguć i spontan scenario, pri čemu je narod sa Jadrana vremenom, pri životu na kontinentu, zaboravio stari maritimni pojmovnik i pri kontaktnu sa severnim morem razvio novi pojmovnik, a to je situacija koja rezultira slično situacijom opisanom pod (2).​

Dakle, ova teorija pretpostavlja jednu prilično fantastičnu hipotetsku situaciju:

i. da je slovenska pradomovina bila toliko mala da je cela bila smeštena u priobalju nekog mora i
ii. da je seoba na potezu od 3000 kilometara bila masovna, ciljana (bez rasipanja naroda) i brza, u vremenskom okviru jedne generacije koja bi bila u stanju da prepozna forme i fenomene iz pradomovine i nazove ih zapamćenim starim nazivom.

Za razliku od nje, ja pretpostavljam višestruke realistične situacije u kojima se narod spontano i postepeno, kroz više generacija širi prema severu.
 
Rec macka je zanimljiva, kod Ceha, Poljaka, Rusa, Ukrajinaca i Bugara je kot, kod nas iz bivse Jugoslavije, Slovaka, Rusina i Madjara je macka.
Macka je ocigledno istog porekla, jer recimo na srpskom dozivas macku sa mac, mac, a na nemackom sa mic, mic,
inace je na nemackom ime za macku Katze, ali
i rasprostanjeno i Mieze ( to bila neka Mica kod nas;)

Mieze je inace i nadimak koji se iz ljubavi daje i imenim Mina ili Marija.
 
Poslednja izmena:
Maca je Egipcanka:D
Miu su je zvali ( a valjda je i danas tako zovu) u Egiptu.
Ovo "kat" ima veze sa grbom ( ne drzavnim neko na ledjima) tako da je maca mnogo otmenija i prigodnija rec za ovo genijalno stvorenje
iako sam ja vise za kuce, ali su mace fascinantne, da ne kazem ocaravajuce.
 
У Египту мачку зову 'бис', што је отпилике исто што и наше 'мац'. Коптски је вероватно наследио староегипатску реч за мачку, али мало ко данас зна коптски
 
Мачка је женско, Кот је мушко, ми смо реч Кот изгубили па данас кажемо Мачор или Мачак, што је безвезе јер одскаче од осталих везаних али одвојених речи за мужјака и женку:

Кобила - Коњ, Крава - Бик, Коза - Јарац, Кошута - Јелен, Кучка - Пас, Кокош - Кокот (Петао, Певац) итд.
 
Мачка је женско, Кот је мушко, ми смо реч Кот изгубили па данас кажемо Мачор или Мачак, што је безвезе јер одскаче од осталих везаних али одвојених речи за мужјака и женку:.


Ипак, кажемо да се мачка окотила, добила окот и сл., зар не?
Процес добијања потомства изгледа именујемо према имену младунца, кучка се оштенила, коза ојарила, крава отелила, овца ојагњила, кобила ождребила итд...у том смислу КОТ би било маче.
 
Poslednja izmena:

Back
Top