Етимологија

[quentin]

http://mondo.rs/a637586/Info/Ex-Yu/Jezero-nestalo-ostala-rupa-abez.html

Појавила се рупа у земљи, коју су од давнина називали абез.


Веома очигледна сличност са енглеском речи за дубоку рупу abyss(us) те грчком и латинском речи из које је изведена. Ми кажемо амбис.

У Шкаљићевом Речнику турцизама иначе нема речи абез.

Na Petrovoj gori na Kordunu, nedaleko Vrginmosta, postoji šuma Abez.

 

[Bastiani]

Na Petrovoj gori na Kordunu, nedaleko Vrginmosta, postoji šuma Abez.

Da čoveče, nešto mi se u glavi motalo "šuma Abez", nisam se setio da pogledam. Čak sam verovatno tamo i bio. Tamo je dignut neki ustanak, tako nešto.

 

[quentin]

Da čoveče, nešto mi se u glavi motalo "šuma Abez", nisam se setio da pogledam. Čak sam verovatno tamo i bio. Tamo je dignut neki ustanak, tako nešto.

Da, tamo je donesena odluka o podizanju ustanka na Baniji i Kordunu 1941. g.

 

[Сребрена]

http://mondo.rs/a637586/Info/Ex-Yu/Jezero-nestalo-ostala-rupa-abez.html

Појавила се рупа у земљи, коју су од давнина називали абез..

Bezdan je rupa bez dna. Možda je razlika u imenu što se abezi odjednom pojave i što ipak imaju dno? ?
http://facebookreporter.org/2012/03/28/чудне-рупе-бездани-у-трену-нестају-зг/
http://www.avaz.ba/vijesti/teme/jame-bez-dna-prirodni-fenomeni-ili-najava-sudnjega-dana

Izraz bi mogao biti vezan za Bibliju:
Postoji jevrejski grad, sada u ruševinama, Abez. sa značenjem "tanak" http://en.wikipedia.org/wiki/Abez
Ime Abez znači jaje, blatnjavo / odgovaralo bi ovalnoj rupi u zemlji .....In Biblical Abez is: An egg, muddy.http://www.sheknows.com/baby-names/name/abez

 

[HamzaHumo]

Tjedan mi tolko para uši. Tolko mi zvuči iskvareno da me nevira. Jeli ova riječ dolazi od:

sedam > šedam > šjedam . šjedan > tjedan ?

 

[Игорь]

Ајме логике. Ријеч тједан потиче од прасловенскога *tědьnъ, насљедни облици постоје и у другим словенским језицима.

http://en.wiktionary.org/wiki/Appendix:Proto-Slavic/tědьnъ

 

[Mrkalj]

Ајме логике. Ријеч тједан потиче од прасловенскога *tedьnъ, насљедни облици постоје и у другим словенским језицима.

http://en.wiktionary.org/wiki/Appendix:Proto-Slavic/tědьnъ

Da, ali čovek se pita odakle potiče "praslovensko" "tedьnъ", odnosno, ako ono "dan" znači - dan, šta znači "tje". Moje najbolje znanje kaže da se radi o metatezi od "tej", pa bi štokavizam od kajkavskog teden bilo "tajdan". Ukoliko je "tajdan" originalno označavao sedmi dan, nedelju, a ne "sedmodan" sedmicu, tu se nameće pitanje kako se na praslovenskom kaže usisivač, voz ili računar, budući da je sedmodnevlje vezano za hrišćanski kalendar, a hrišćanstvo dolazi u slovenski svet - kada?

 

[Rayela]

Da, ali čovek se pita odakle potiče "praslovensko" "tědьnъ", odnosno, ako ono "dan" znači - dan, šta znači "tje". Moje najbolje znanje kaže da se radi o metatezi od "tej", pa bi štokavizam od kajkavskog teden bilo "tajdan". Ukoliko je "tajdan" originalno označavao sedmi dan, nedelju, a ne "sedmodan" sedmicu, tu se nameće pitanje kako se na praslovenskom kaže usisivač, voz ili računar, budući da je sedmodnevlje vezano za hrišćanski kalendar, a hrišćanstvo dolazi u slovenski svet - kada?

Ne verujum da se bas to pitao.
Igor mu je lepo odgovorio
Samo je u srpskom i ruskom nedelja

Na bugarskim je sedmica, u ostalim slovenskim jezicima, kroatisch, incl.neka je varijacija tjedna.

Meni licno vise smeta sto koristimo istu rec za sedam dana i za sedmi dan.

 

[HamzaHumo]

Hvala

 

[Mrkalj]

Ne verujum da se bas to pitao.
Igor mu je lepo odgovorio

Okej, ja (se) to pitam.

 

[HamzaHumo]

Moze li se naziv teme promjeniti u korjen rijeci?

Evo jos jedna koja me zanima. Ime Uroš, je li dolazi od grckog euros?

 

[HamzaHumo]

mrziti, od grcke miso (μισώ) preko illirske maraz (ponekim izvorima)?

 

[Jacob]

Zanimljivo mi je oduvke bilo da je hrvatski sacuvao mnogo vise izvornih slovenskih reci za razliku od srpskog.

Tisuca, tjedan, nazivi meseci itd.

 

[Jacob]

Moze li se naziv teme promjeniti u korjen rijeci?

Evo jos jedna koja me zanima. Ime Uroš, je li dolazi od grckog euros?

Jok.

Uroš (Serbian Cyrillic: Уpoш) is a Serbian given name. Philologists identify its root with that of a medieval Church Slavonic term, urove (ѹрове), attested only in the plural form. This noun has been interpreted as "lords", because it usually appears in conjunction with velmõžie (велмѫжие) "magnates", as in the phrase велмѫжие и ѹрове "magnates and lords". The noun was probably borrowed from the Hungarian word úr, "master" or "lord". The suffix -oš in uroš is found in a number of Slavic given names, particularly those of the Serbs, Czechs, and Poles

http://en.wikipedia.org/wiki/Uroš

 

[Rayela]

Zanimljivo mi je oduvke bilo da je hrvatski sacuvao mnogo vise izvornih slovenskih reci za razliku od srpskog.

Tisuca, tjedan, nazivi meseci itd.

Ima i za to objasnjenja. Hrvatski je mnogo slovenskiji od srpskog.
Meni su Hrvati objasnjavali da je to zbog njihovog robovanja u K+K monarhiji, svoj identitet su mogli samo da ocuvaju jezickim cistunstvom, a mi Srbi
koji smo napravili drzavu 100 godina pre njih bili smo tu traljavi.
Verovatno je ista stvar i sa ceskim, slovackim, pa i poljskim jezikom.

 

[HamzaHumo]

QUOTE=Jacob;28385525]Zanimljivo mi je oduvke bilo da je hrvatski sacuvao mnogo vise izvornih slovenskih reci za razliku od srpskog.

Tisuca, tjedan, nazivi meseci itd.[/QUOTE]Slazem novi hrvatski je slovenskiji. Mislim da je to novijeg datuma usljed centralne standardizacije i jezickih odluka u tim centrima. Mislim da se u Beogradu krenulo putem internacionalizacije, a u Zagrebu putem slavenizacije. Pisane srpske knjige iz 19 vjeka koriste rijeci koje se smatraju dijelom hrvatskog jezika.

 

[Mrkalj]

Ima i za to objasnjenja. Hrvatski je mnogo slovenskiji od srpskog.
Meni su Hrvati objasnjavali da je to zbog njihovog robovanja u K+K monarhiji, svoj identitet su mogli samo da ocuvaju jezickim cistunstvom, a mi Srbi
koji smo napravili drzavu 100 godina pre njih bili smo tu traljavi.
Verovatno je ista stvar i sa ceskim, slovackim, pa i poljskim jezikom.

Ima takvih kurioziteta da su Hrvati od srpskih pisaca po prvi put usvojili reči kao što su točno (rusizam došao do Hrvata preko Mite Milakovića) i sveučiliše (reč pre Hrvata koristi Dositej Obradović) , i danas ih doživljavaju, o ironije, kao specifikum koji ih razlikuje od Srba.

 

[Mrkalj]

Zanimljivo mi je oduvke bilo da je hrvatski sacuvao mnogo vise izvornih slovenskih reci za razliku od srpskog.

Tisuca, tjedan, nazivi meseci itd.

Slazem novi hrvatski je slovenskiji. Mislim da je to novijeg datuma usljed centralne standardizacije i jezickih odluka u tim centrima. Mislim da se u Beogradu krenulo putem internacionalizacije, a u Zagrebu putem slavenizacije. Pisane srpske knjige iz 19 vjeka koriste rijeci koje se smatraju dijelom hrvatskog jezika.

Sve tačno rečeno.

Hrvati jesu nazive meseci uveli u doba Ilirizma (pogledajte samo nazive meseci u Gajevoj Danici koji nemaju veze sa današnjima), ali ti nazivi meseci prilično su stari i potiču sa područja Bosne i Hercegovine. Prvi put ih je na starosrpskoj ćirilici štampao Matija Divković. Nazivi meseci su štokavski (prosinac, ožujak) i jekavski su - siječanj, tako da baš i nisu "hrvatski":

Denkschriften, Volume 17; Akademie der Wissenschaften in Wien. Philosophisch-Historische Klasse, Österreichische Akademie der Wissenschaften. Philosophisch-Historische Klasse, In Kommission bei R. Roher, 1868
Spoiler [+]

Neki istovetni nazivi meseci zasvedočeni su i u Srbiji (sečanj, travanj, rujan, listopad, studeni), ali ima o tome posebna tema, da ovde ne širimo: http://forum.krstarica.com/showthread.php/336083-Stara-imena-meseci

Jasno je da Hrvati koriste srpske, a Srbi latinske nazive meseci.

 

[Rayela]

Ima takvih kurioziteta da su Hrvati od srpskih pisaca po prvi put usvojili reči kao što su točno (rusizam došao do Hrvata preko Mite Milakovića) i sveučiliše (reč pre Hrvata koristi Dositej Obradović) , i danas ih doživljavaju, o ironije, kao specifikum koji ih razlikuje od Srba.

Kad smo vec kod kurioziteta glede slovesnkih jezika.
Hrvati su iz ceskog pozajmili rec klokan
Ne vole kengure pa da se ubijes.

 

[Mrkalj]

Usput, ubeđen sam da je srpski ekvivalent kajkavskoga teden, odakle su "jezikoslovna braća" brzopleto izvela štokavski bastard "tjedan" - "tajdan" ("the day"). Iz više razloga.

1. Semantički, jer se prvobitno odnosio na dan nedelju, a najverovatnije prema nekom liturgijskom zapisu tipa "dies illa" ("taj dan" za sudnji dan) koji je označavao "dan boga". Dakle, treba se koncentrisati na sinonime (frazem ili sintagmu) za dan nedelju prisutne u hrišćanskim sakralnim tekstovima.

2. Etimološki, zato što je ta reč u većini slovenskih jezika građena iz dve postojeće reči. Na svim slovenskim jezicima drugi deo znalči dan, na primeru slovačkog: týž (taj isti) deň (dan).

• East Slavic:
  • Belarusian: тыдзень (tydzen')
  • Ukrainian: тиждень (tyžden')
• South Slavic:
  • Serbo-Croatian: Cyrillic: тје̏данLatin: tjȅdan
  • Slovene: téden
• West Slavic:
  • Czech: týden
  • Kashubian: tidzéń
  • Polish: tydzień
  • Slovak: týždeň
  • Sorbian:
    • Lower Sorbian: tyźeń
    • Upper Sorbian: tydźeń
  
  
  

I nije ni čudo što ta reč "para uši" tj. kako kažeš "Tolko mi zvuči iskvareno da me nevira." jer je naprosto pogrešno konstruisana. Prema svemu rečenom, najverovatniji staroslovenski rekonstrukt treba tražiti kao hibrid nastao unakrsno između сєдмъіи дьнъ i сьдьнъ.

 

[Mrkalj]

Kad smo vec kod kurioziteta glede slovesnkih jezika.
Hrvati su iz ceskog pozajmili rec klokan
Ne vole kengure pa da se ubijes.

I ne samo klokan. Pozajmili su na stotine reči, a i mi smo. Tako stvar stoji i sa rusizmima, polonizmima (umjetno, umjetnost), ali i sa orijentalizmima, da ne poveruješ. Osnovni kriterijum je kod Hrvata bio - uzimaj ono što ne koriste Srbi (pa makar to bila stara srpska reč koj Srbi više ne koriste).

Kad smo već tu, daću i primere.

 

[Mrkalj]

1. Bohemizmi (češke reči), nekoliko primera:

cenik (cenovnik) ← češ. ceník
dojam (utisak) ← češ. dojem
dražba (aukcija, licitacija, doboš) ← češ. dražba (skupo - češ. draho, draze);
glasovati (glasati) ← češ. hlasovat
krupica (griz) ← češ. krupice
lepilo (lepak) ← češ. lepidlo
naklada (tiraž; izdanje) ← češ. náklad (potrošak)
Nizozemac (Holanđanin) ← češ. Nizozemec
očevidan (očigledan) ← češ. očevidný
odrezak (šnicla) ← češ. odřezek
osoban (ličan) ← češ. osobni; osobit (naročit) ← češ. osobitý; osobno (lično) ← češ. osobne; osobnost (ličnost) ← češ. osobnost
pevački zbor (hor) ← češ. pevecký sbor
pokus (eksperiment, opit) ← češ. pokus (eksperiment; pokušaj);
pozornost (pažnja) ← češ. pozornost
pravomoćan (pravosnažan) ← češ. pravomocný (jurid.)
prigoda (prilika, zgoda; događaj) ← češ. příhoda
pripravak (preparat)← češ. připravek
pročelje (fasada) ← češ. průčelí
sedalo (sedište) ← češ. sedadlo
skladatelj (kompozitor) ← češ. skladatel, komponista; skladati (komponovati) ← češ. skladat, komponovat; skladba (kompozicija) ← češ. skladba
skupina (grupa) ← češ. skupina
slitina (legura) ← češ. slitina
stenka (zid šupljeg organa) ← češ. stenka (biol.)
streljivo (municija) ← češ. strelivo
stroj (mašina) ← češ. stroj; strojar (mašinac) ← češ. strojnik; strojarstvo (mašinstvo) ← češ. strojařství;
stupac (kolona) ← češ. sloupec
sustav (sistem) ← češ. soustava
svemir (kosmos, vasiona) ← češ. vsemir
tekućina (tečnost) ← češ. tekutina
tisak (štampa) ← češ. tisk; tiskovna konferencija (konferencija za štampu) ← češ. tisková konference
tlak (pritisak) ← češ. tlak; tlakomer (sfigmo-manometar) ← češ. tlakomer
tuzemski; tuzemstvo (domaći) ← češ. tuzemský, tuzemstvi
vetrovka (vindjakna) ← češ. vetrovka
vlak (voz) ← češ. vlak
vlastoručni (svojeručni) ← češ. vlastnoruční
vodik (vodonik) ← češ. vodík
zemljopis (geografija) ← češ. zemepis
zrakoprazan (bezvazdušan) - češ. vzduchoprázdný (zrak (vazduh) - češ. vzduch)
zahod (toalet) ← češ. záchod

itd. itd.

 

[Mrkalj]

2. Navešću ovde samo pokoji primer "purističkog" veleslaloma među (ni manje ni više nego) orijentalizmima:

barjak (zastava) ← tur. bayrak ← perz. bayraq

deva (kamila ← grč. kámēlos ← hebr. gāmal) ← tur. deva

dućan (prodavnica) ← tur. dükkyan ← perz. ← arap. duhkān

grimiz (purpur ← lat. purpura ← grč. porphýra) ← arap. qirmiz

kajda; kajdanka (nota; notna sveska ← ital.) ← tur. kaide ← arap. qā'ida: pravilo, red; melodija {dodato 2009-07-16-21-36}

kat (sprat) ← tur. kat

kefa (četka) ← tur. kefe

kovrčav (kudrav, kuštrav) ← tur. kıvircık

naranča (pomorandža ← ital. pomarancia) ← tur., arh. naranç, narenc ← perz. nārenğ, nāreng

pandža (kandža ← tur. kanca) ←tur. pençe ← perz. penğe ← penğ: pet

pirjati (dinst(ov)ati ← nem. dünsten) ← tur. püryan (vrsta kuvanog jela)

tava (tiganj ← tur. tığan ← grč. teganon, tepsija ← tur. tepsi, đuveč ← tur. güveç) ← tur. tava ← perz. tābe

- - - - - - - - - -

3. Da vidimo kako funkcioniše zagrebački veleslalom među rusizmima (ko bi se tome od Hrvata nadao!):



čestotnost (frekvencija) ← rus. частотность

izvešće [izvješće] (izveštaj) - rus. известие

jantar (ćilibar) ← rus. яантáрь

kist (slikarska četkica) ← rus. кисть

Kitaj, kitajski (Kina, kineski) ← rus. Китай , китайский

konačnica (završnica, finale) ← rus. конец (kraj)

kraljevna (princeza) ← rus. королева (kraljica)

mašta (mašta, fantazija) ← rus. мечта

mladež (omladina, mladi) ← rus. молодежь

nabožan (religiozan) ← rus. набожный

načelo (načelo, princip) ← rus. начало

narečje [narječje] (dijalekat; akcenat; govor) ← rus. нарeчіе

nebosklon (vidik, horizont) ← rus. небосклонъ

neveža [nevježa] (neznalica) ← rus. невежда; невежественный

nekati [nijekati] (negirati, odricati) ← rus. нéкaть

nukati, ponukati (poticati, podsticati, nagoniti) ← rus. ну-кa! (ajde!) "Ну-ка посмотри! А ну-ка покажи их мне... А ну-ка, давай.. Ну-ка, ну-ка, подойди!"

podrobno (detaljno) ← rus. подробно

poklad (zaliha; spremište) ← rus. поклáд

pokrovitelj (sponzor) ← rus. покровитель

polúčiti (postići, ostvariti, zadobiti; [polučiti uspjeh]) ← rus. получать

prinadležnost; prinadežati (osobina, svojstvo; pripadati, spadati) ← rus. принадлежность; принадлежать

pritoman; pritomnost (aktuelan, aktuelnost) ← rus. притомный

revnost (marljivost, samopregor) ← rus. ревность

ropotarnica (umiralište) ← rus. ропот (ropac, ropot, samrtni izdah); роптать (roptati)

skaska (bajka, priča) ← rus. сказка

snegović (sneško belić) ← rus. снеговик

spodobiti (porediti) ← rus. уподоблять; (rus. подобáть - priličiti, dolikovati); podoba (sličnost) - rus. подобие

stranica (strana u knjizi) ← rus. страница

tobolčar; tobolac (torbar; torba) ← rus. тоболец

točka (tačka ← taknuti) ← rus. точка

točan (tačan) ← rus. точный

u svezi s (u vezi sa) ← rus. в связи с

ugroza (pretnja, opasnost) ← rus. угрóза

usredotočiti (usredsrediti) ← rus. усредоточить, усредоточивать ili сосредоточить, сосредоточивать

verojatno (verovatno) ← rus. вероятно

vrtolet (helikopter) ← rus. вертолёт

zadaća (zadatak sa odgovornošću izvršenja) ← rus. задáча

Ovo nije ni pola!

Denis Kuljiš:

---

Nepriličan vigor uglednih arheopteriksa pravodobno smo izvrgli ruglu još prilikom Afere Zrakomlat, kad je Tuđmanov akademik Brozović bio naručio izradu vojne terminologije, kojom je, usred rata, trebalo riješiti i tako teško pitanje kao što je ono o autentičnom hrvatskom nazivu za helikopter. No, beskrajno duhovita zamisao o uvođenju riječi zrakomlat izazvala je duboku zavist profesora Babića. On je u "Jeziku" i "Vjesniku" stao inzistirati da se uzme njegov vlastiti termin, vrtolet, koji je zatim, zaista, godinama upotrebljavan u časopisu "Hrvatski vojnik".

---

​

Tu je još i vjerojatno, koje je prema originalnoj ruskoj tvorbi, kao i točka i točno.

 

[Mrkalj]

4. Dakle, ne purizam već "purizam", ovde navodim i književne i nešto manje kolokvijalnih germanizma:

biflati; nabiflati (bubati, učiti bez razumevanja; nabubati) ← nem. büffeln

bruh (kila) ← nem. der Bruch

cȕšpajz (varivo) ← austrijski nem. die Zuspeise

čik (opušak) ← austrijski nem. dijal. Tschik ← fr. chique

deka (ćebe) ← nem. die Decke

fèrtūn (kecelja, pregača) ← nem. Vertuch, Vertuchen

fašnik (poklade, karneval) ← nem. der Fasching

fileki (škembići) ← nem. der Fleck

firanga (zavesa) ← nem. Vorhang

grunt; gruntovnica (zemlja; katastar) ← nem. der Grund

kàjzerica (pogačica) ← nem. das Keiser Brotchen

kȉštra (sanduk, gajba) ← nem. die Kiste

kramp (pijuk) ← nem. die Krampe

kȕta (radni ogrtač od platna) ← nem. die Kutte

lojtra (lestve, merdevine) ← nem. die Leiter

ladica (fioka) ← nem. die Lade

romobil (trotinet ← fr. trottinette) ← austr. nem. das Rollmobil

madrac (dušek) ← nem. Matratze

marelica (kajsija ← tur. kaysı) ← austr. nem. die Marille

marha (stoka) ← mađ. marha ← starovisokonemački mariha

mišafl (đubrovnik) ← austr. nem. die Mistschaufel

šalica (šolja ← nem. Schale) ← nem. die Schale

škare (makaze) ← nem. die Schere

šlȁmpav (aljkav) ← nem. schlampig

šlapa (papuča; patika) ← nem. die Schlappe

šnita; kremšnita (parče; krempita) ← nem. die Schnitte; Cremeschnitte

špaga (kanap) ← nem. die Spage ← ital. spago

špek (slanina) ← nem. der Speck

špȍtati (grditi, karati) ← nem. spotten: rugati se

špricati (škropiti, prskati) ← nem. spritzen

štagalj (ambar) ← nem. der Stadel

štihača (ašov) ← nem. der Stichspaten

tinta; tìntārnica (mastilo; mastionica) ← nem. die Tinte ← lat. tincta ≃ tingere: bojati

tipkati (kucati) ← nem. tippen

trȁtina; tratinčica (ledina, livada; krasuljak) ← srednjovisokonemački Tratte

remen (kaiš) ← nem. der Riemen

žemlja (pogačica; zemička) ← nem. die Semmel

žnora (konopac; kabl) ← nem. die Schnur (schnüren - vezivati)

žnȉranac, žniravac (vezica, pertla ← nem. Bortel) ← nem. die Schnur (schnüren - vezivati)

žohar (bubašvaba) ← jidiš schocher: crn

 

[HamzaHumo]

Hvala ti za ovo, zato im zvuci kao da je sklepan s brda s dola.