Етимологија

[Rayela]

Не знам за парикмахера али главна руска реч за хладњак јесте холодильник.
Најучесталија туђица им је глаз,глаза (око,очи).

Зна ли неко одакле Чесима клокан уопће ?
Они исто имају своју реч за музику -худба, изведена је ваљда од гудати .

Ma ja sam onomad u Karlovim Varima prvi put videla da je na ruskom frizer]парикмахер, prv sam pomislila da je neko zezanje i da stvarno ima veze
samo sa perikama ( i onima koji ih prave), ali sam kasnije saznala da u ruskom postoji ta jedna jedina rec za frizera.

Odakle Cesima taj klokan, ja ne znam, a pravo da ti kazem i jeste mi blesavo da se neka zivotinjka za koju nismo znali ni da postoji
po cenu zivota i cenu smrti ne zove onako kako je 99% ljudi na zemaljskoj kugli zove.

I lav i tigar se svuda zovu isto, medjutim slon vec ne, ali ni majmun

Rusi su uzimali reci iz drugih jezika za neke pojave, stvari, biljke, zanate koje do Cara Petra u Rusiji bile nepoznate.

 

[Игорь]

Ајој, ја се забуних, извињавам се хД Од фризер прочитах фрижидер

И мени је то за кенгурчиће мало глупо управо због разлога које си ти навела.
Мајмуне нам дадоше Турци =)

 

[quentin]

Ma ja sam onomad u Karlovim Varima prvi put videla da je na ruskom frizer]парикмахер, prv sam pomislila da je neko zezanje i da stvarno ima veze
samo sa perikama ( i onima koji ih prave), ali sam kasnije saznala da u ruskom postoji ta jedna jedina rec za frizera.

Odakle Cesima taj klokan, ja ne znam, a pravo da ti kazem i jeste mi blesavo da se neka zivotinjka za koju nismo znali ni da postoji
po cenu zivota i cenu smrti ne zove onako kako je 99% ljudi na zemaljskoj kugli zove.

I lav i tigar se svuda zovu isto, medjutim slon vec ne, ali ni majmun

Rusi su uzimali reci iz drugih jezika za neke pojave, stvari, biljke, zanate koje do Cara Petra u Rusiji bile nepoznate.

Meni je uvijek bilo neobično da imamo slovensku riječ za slona, iako nije životinja s kojom smo dijelili stanište.

Evo šta o tome kaže Petar Skok (Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, 1971.)

slôn m (BI) = (običniji akcenat na zapadu) slon prema f slonica (Stulić), sveslav. i praslav. (?), »elefanat, filj, vilj«. Pridjev na -ov slonov = slonov (~a kosť). Rumunjski pridjev slonovnu (Psaltirea Schema, Gorėsi). Slon i lav su životinje koje ne žive na slavenskim teritorijima, a ipak svi Slaveni imaju za njih svoje nazive. Prema srednjovjekovnom prírodopisu (bestijariju) postojalo je vjerovanje da slon ne može da sagiba koljena, već spava u uspravnom položaju, prislonjen na drvo. Odatle nastade mišljenje da taj naziv potječe od postverbala slon od sloniti (v.). Činjenica da se slon zove u lit. *šlapis pored Šlajus, navodi na mišljenje da je n nastao od pn (kao u san, v.) te pretpostavlja praslav. *slopnb. Oštir identificira taj suponirani praslav. oblik s gr. έλέφας, gen. έλέ- φαντος i pretpostavlja iliro-tračko posredovanje. Ako je -έφας posuđenica kao i lat. ebur, kako izlazi iz uporedenja sa egipatskim âb, âba i koptskim εβου, εβυ »slon, slonova kost«, onda i Oštirova supozicija visi u zraku. Iljinski pretpostavlja kao i Oštir isti praslav. *5Іор-пъ, pozivajući se na stpolj. stopień »stopa«, slapać »treten, stampfen, topotati«. ŠtrekeIjeva hipoteza da je slon od tur. arslan »lav« (v. oroslan) je najmanje uvjerljiva. Tu treba pretpostaviti aferezu sloga ar- i prijelaz а > o, koji ne dolazi u turcizmima.

 

[Rayela]

Prema srednjovjekovnom prírodopisu (bestijariju) postojalo je vjerovanje da slon ne može da sagiba koljena,
već spava u uspravnom položaju, prislonjen na drvo. Odatle nastade mišljenje da taj naziv potječe od postverbala slon od sloniti

Ovo objasnjenje za slona meni je najlogicnije.

Lav nje slovenska rec jer se lav zove lav na svim jezicima slicno
Lion, leone, leon, Löwe, (lejonet= svedski) itd.

 

[Игорь]

Онда је вероватно реч индоевропскога корена.
Ја тако недавно приметих да наша реч угао и енглеско angle, немачко winkel, латинско angulus....заправо долазе из истога корена, на прасловенском се угао говорио као онгл тј. ѫгълъ.

Раме на прасловенскоме беше "ормѧ" и много ме подсећа на енглеско arm =)

 

[Rayela]

Онда је вероватно реч индоевропскога корена.
Ја тако недавно приметих да наша реч угао и енглеско angle, немачко winkel, латинско angulus....заправо долазе из истога корена, на прасловенском се угао говорио као онгл тј. ѫгълъ.

Раме на прасловенскоме беше "ормѧ" и много ме подсећа на енглеско arm =)

Jedina rec koja je svuda ista je vuk, mozda i vatra, brat, sestra, majka. Otac je vec u slovenskim jezicima malo drugaciji.
Na torlackom je bashta.

A lav je i na grckom neki lav έων

 

[Игорь]

Од башта имамо баштина, али нисам знао да се у торлачкоме говору очивало "башта" =) Дивно ! !
За ватру постоје неке причице да није словенска већ албанска реч, али нпр у рускоме језику постоји колач "ватрушка", у украјинском ватра значи ломача , има је у неком значењу и у пољскоме.
Исто тако имамо подударности са латинским, седети - sedeo -, видети - video...

 

[Rayela]

Од башта имамо баштина, али нисам знао да се у торлачкоме говору очивало "башта" =) Дивно ! !
За ватру постоје неке причице да није словенска већ албанска реч, али нпр у рускоме језику постоји колач "ватрушка", у украјинском ватра значи ломача , има је у неком значењу и у пољскоме.
Исто тако имамо подударности са латинским, седети - sedeo -, видети - video...

Vatra potice iz sanskrita, menjali su se suglasnici i samoglasnici, ali je koren nekako ostao.
U sanskritu je átharvā svestenik vatre, postoji i u staropersijskom, a i nasa rec vatra slicna je nemackoj feuer ili holandskoj vuur.
Albanski je kompiliran jezik u kome nikone zna da li uopste postoji neka rec koja je originalno njihova.
E sad, zasto ta vatra nije stigla do Poljaka ili Ceha nego je svuda neka vrsta ognja, ja ne znam

E da, a ovo na grckom meni isto malo lici na vatru?

φωτιά

 

[Игорь]

Градина - стара реч за врт.
Има их гомила у српском - градина,градац,сад (као у Нови Сад) ,садница,врт... а наши тачно запели на турске башче и баште.

 

[Наутилус]

А-а, башча! А ја прочитао - башка

 

[Игорь]

Коју објаву горе ја имах погрешку где прочитах фрижидер уместо фризер хД Људи, одакле нама реч фризер уопће ?

 

[Mrkalj]

Meni je uvijek bilo neobično da imamo slovensku riječ za slona, iako nije životinja s kojom smo dijelili stanište.

Evo šta o tome kaže Petar Skok (Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, 1971.)

Hvala za ovu napomenu.

srpski, bugarski, ukrajinski, ruski, beloruski: слон
srpski, slovenački, češki, slovački: slon
poljski: słoń

Očigledno da su Sloveni-Srbi bili starosedeoci Evrope, zajedno sa slonovima:

Slon



Takođe, lavovi su bili starosedeoci Evrope: tako imamo imamo i onomatopeju(?) za glasanje psa "av, av" - lajati, lajanje, lavež.

 

[quentin]

Hvala za ovu napomenu.

srpski, bugarski, ukrajinski, ruski, beloruski: слон
srpski, slovenački, češki, slovački: slon
poljski: słoń

Ali imamo i onomatopeju(?) za glasanje psa "av, av" - lajati, lajanje, lavež.

PS.

Očigledno da su Sloveni-Srbi bili starosedeoci Evrope, zajedno sa slonovima:

Srbin kroti slona

Ali, Mrkalju, ovo je mamut, a ne slon!
Etimologija jasna: uslijed muka s kroćenjem, krotitelj bi često uzvikivao "mamu ti..."

 

[Rayela]

Коју објаву горе ја имах погрешку где прочитах фрижидер уместо фризер хД Људи, одакле нама реч фризер уопће ?

Evo, sve ce saznas od mene

Potice iz starostavnog francuskog frise, ali je to bio neki glagol koji je znacio kovrdzanje kose, u Francuskoj se frizer zove Coiffeur , ali i u celom svetu je to
moderan izraz za bivseg frizera. Elem, ovaj je glagol onda usao u nemacki pa se frizer koristi vec vekovima u Srednjoj i Juznoj Evropi ( za Rusiju rekosmo da je
neko ko pravi perike).

Sve sto se mode tice stiglo je iz Francuske ukljucujuci i pozamanteriju, galanteriju ( ko ne zna sta je to cu mu objasnim)

- - - - - - - - - -

Ali, Mrkalju, ovo je mamut, a ne slon!
Etimologija jasna: uslijed muka s kroćenjem, krotitelj bi često uzvikivao "mamu ti..."

Hehehehe, eto i etimologije psovke mamuti

A ovo je i neko vece cudoviste i od mamuta.

 

[Mrkalj]

Ali, Mrkalju, ovo je mamut, a ne slon!
Etimologija jasna: uslijed muka s kroćenjem, krotitelj bi često uzvikivao "mamu ti..."

Danas da, ali ne može se znati da ga njegovi ljudski savremenici nisu zvali upravo slon.

mammoth (n.) 1706, from Russian mammot', probably from Ostyak, a Finno-Ugric language of northern Russia (cf. Finnish maa "earth"). Because the remains were dug from the earth, the animal was believed to root like a mole.

 

[Mrkalj]

Takođe, mamut sigurno nije mogao da legne dok je spavao jer bi sopstvenom težinom ugnjavio unutrašnje organe!


slôn m (BI) = (običniji akcenat na zapadu) slon prema f slonica (Stulić), sveslav. i praslav. (?), »elefanat, filj, vilj«. Pridjev na -ov slonov = slonov (~a kosť). Rumunjski pridjev slonovnu (Psaltirea Schema, Gorėsi). Slon i lav su životinje koje ne žive na slavenskim teritorijima, a ipak svi Slaveni imaju za njih svoje nazive. Prema srednjovjekovnom prírodopisu (bestijariju) postojalo je vjerovanje da slon ne može da sagiba koljena, već spava u uspravnom položaju, prislonjen na drvo. Odatle nastade mišljenje da taj naziv potječe od postverbala slon od sloniti (v.). Činjenica da se slon zove u lit. *šlapis pored Šlajus, navodi na mišljenje da je n nastao od pn (kao u san, v.) te pretpostavlja praslav. *slopnb. Oštir identificira taj suponirani praslav. oblik s gr. έλέφας, gen. έλέ- φαντος i pretpostavlja iliro-tračko posredovanje. Ako je -έφας posuđenica kao i lat. ebur, kako izlazi iz uporedenja sa egipatskim âb, âba i koptskim εβου, εβυ »slon, slonova kost«, onda i Oštirova supozicija visi u zraku. Iljinski pretpostavlja kao i Oštir isti praslav. *5Іор-пъ, pozivajući se na stpolj. stopień »stopa«, slapać »treten, stampfen, topotati«. ŠtrekeIjeva hipoteza da je slon od tur. arslan »lav« (v. oroslan) je najmanje uvjerljiva. Tu treba pretpostaviti aferezu sloga ar- i prijelaz а > o, koji ne dolazi u turcizmima.

Međutim, ostaje orijentalizam surla - zurla.

 

[Rayela]

Danas da, ali ne može se znati da ga njegovi ljudski savremenici nisu zvali upravo slon.

mammoth (n.) 1706, from Russian mammot', probably from Ostyak, a Finno-Ugric language of northern Russia (cf. Finnish maa "earth"). Because the remains were dug from the earth, the animal was believed to root like a mole.

Na jakutskom ( Jakuti iz Sibira) je mamont, a potice od reci mamma ( zemlja) i onoga koji rije zemlju jer su mislili da mamut surlom rije zemmlju.

Inace, u evropske je jezike verovatno dislo iz francuskog " mamouth".

 

[Rayela]

T

Međutim, ostaje orijentalizam surla - zurla.

Mozda si za surlu u pravu jer na drugim slovenskim jezicima se surla zove drugacija, ni nalik na surlu.
Na ruskom je nekakav hobot.

 

[Bastiani]

Mozda si za surlu u pravu jer na drugim slovenskim jezicima se surla zove drugacija, ni nalik na surlu.
Na ruskom je nekakav hobot.

Сад знамо одакле је "хоботница".

 

[VoSlavu]

Mozda si za surlu u pravu jer na drugim slovenskim jezicima se surla zove drugacija, ni nalik na surlu.
Na ruskom je nekakav hobot.

Poljaci kažu trąba(truba) tako da smo i mi i oni taj organ nazvali po muzičkom instrumentu na koji poseća.
I ne samo na ruskom, više slovenskih jezika koristi tu reč, praslovenski hobotъ valjda znači rep. Iz tog korena mi imamo hobotnicu.

 

[Mrkalj]

Poljaci kažu trąba(truba) tako da smo i mi i oni taj organ nazvali po muzičkom instrumentu na koji poseća.
I ne samo na ruskom, više slovenskih jezika koristi tu reč, praslovenski hobotъ valjda znači rep. Iz tog korena mi imamo hobotnicu.

Ima li negde napisano?

Сад знамо одакле је "хоботница".

Odnosno "gubotnica". Jer izgleda mi da se ovde, bilo da je reč o hobotu slona ili hobotnici, ne radi o pipcima ili "savitljivim udovima" već o nosu, njušci. Hobotnica upravo izgleda kao da ima veliki nos (gubicu, gubot, gobot, hobot):

prasl. *gǫba (rus. gubá: usna, polj. gęba)

 

[VoSlavu]

Ima li negde napisano?

Hrvatski jezični portal

hobotnica
✧ ≃ prasl. *xobotъ: rep (rus. xòbot)

 

[Rayela]

Poljaci kažu trąba(truba) tako da smo i mi i oni taj organ nazvali po muzičkom instrumentu na koji poseća.
I ne samo na ruskom, više slovenskih jezika koristi tu reč, praslovenski hobotъ valjda znači rep. Iz tog korena mi imamo hobotnicu.

Surla slona je i na cheshkom chobot, na ruskom je definitivno хобот, postoji i "рыло" , ali to je pre njuska, gubica.

Inace, i u nemackom je truba, ali samo kada slon podigne tu svoju surlu i pusta neke glasove koji podsecaju na trubljenje

 

[Mrkalj]

Možda ste mislili da se šalim, ali ja sam mrtav ozbiljan za mamuta koji se na slovensklom kaže slon.

Hvala za ovu napomenu.

srpski, bugarski, ukrajinski, ruski, beloruski: слон
srpski, slovenački, češki, slovački: slon
poljski: słoń

Očigledno da su Sloveni (Srbi) bili starosedeoci Evrope, zajedno sa slonovima:

Slon



Takođe, lavovi su bili starosedeoci Evrope: tako imamo imamo i onomatopeju(?) za glasanje psa "av, av" - lajati, lajanje, lavež.

 

[Bastiani]

http://mondo.rs/a637586/Info/Ex-Yu/Jezero-nestalo-ostala-rupa-abez.html

Појавила се рупа у земљи, коју су од давнина називали абез.

"Abez, starinska nekakva reč koju do tada nikada nisam čuo, koja je iz mrtvih ustala, u kojoj kao da mrtvi progovaraju, tamna, strašna, puna nečeg strahotnog, nepoznatog! Dovoljno je da je samo čujem, da pomislim na nju i jeza me hvata", napisao je tada Kulenović.

Веома очигледна сличност са енглеском речи за дубоку рупу abyss(us) те грчком и латинском речи из које је изведена. Ми кажемо амбис.

У Шкаљићевом Речнику турцизама иначе нема речи абез.