Етимологија

Јел то реч стотник?

books

http://books.google.rs/books?id=NZL...a=X&ei=pb_BU-HQCqWGywOL5YGYAg&ved=0CDYQ6AEwBQ

books

http://books.google.rs/books?id=YY9...g&ved=0CDAQ6AEwBA#v=onepage&q=стотник&f=false

Мркаље,нећеш одолети Божидару Кернеру:zcepanje:
http://books.google.rs/books?id=bmY...g&ved=0CCoQ6AEwAw#v=onepage&q=стотник&f=false
 
Poslednja izmena:
Да ли је Сан српска реч?
или латинска од здравље, исцелити...
и у каквој је вези сан са шпанским San - Свети овај онај.
да ли сан има везе са Сунцем Sun - San.

Да ли су древни Срби уопште сањали или само спавали

Шта значи САНскрит....

Kоја је сличност или разлика порекла нашег назива Светац и енг Saint ако је свет светло светац.. енглизи имају Holy Свети/а, израз, као и Hole rupa, whole celovit ili world Sve Svet, (проклети вавилонци предобро су измешали све.. ) где је ту сан, у светлости свеобухватности или рупи..


Сан na eng. Dream. Dreamеr - Сањар Сањач Сневач ?! У чему се разликују и како на енглеском изрећи ово троје..
Што се тих турцизама тиче, мој неки став - не треба убрзавати избацивање тих речи из употребе. Негде сам читао не знам колико је то тачно.... јер нисам историчар, да турци као не ауотохтони народ немају свој језик, већ је то кавкашко племе већину речи преузела од грка, који су јелте преузели још од древнијих народа, попут хиперборејаца, санскрита.. односно нас. У сваком случају док се не утврди права историја и порекло Срба,Словена и кретње културе и језика не смемо наметати речи са неких сумњивих интернет сајтова или књижевника.
 
Да ли је Сан српска реч?
То је реч индоевропскога корена с бројним когнатима
у другим ИЕ језицима. У прилогу можеш погледати
старословенске облике означене са OCS:

JPA3WGE.png


J. P. Mallory, ‎Douglas Q. Adams: Encyclopedia of Indo-European Culture, Fitzroy Dearborn Publishers, London 1997, 527
Kоја је сличност или разлика порекла нашег назива Светац и енг Saint ако је свет светло светац..
Енглеско saint усвојеница je из старофранцускога,
даље је латинскога, италскога те индоевропскога корена
али не истога од којега потиче српско свет, свети.

47JiG7i.png


J. P. Mallory, ‎Douglas Q. Adams: Encyclopedia of Indo-European Culture, Fitzroy Dearborn Publishers, London 1997, 493

Пази, речи попут свет(и), светац, свечано, посвећење јесу
истога корена, али не истога као и св(иј)ет, св(ј)етло;
довољно је упоредити њихове ијекавске или икавске облике и
увидети то. Остале ствари које си написао су или банална пучка
нагађања или излазе из оквира ове теме па и потфорума.
 
Poslednja izmena:
Пази, речи попут свет(и), светац, свечано, посвећење јесу
истога корена, али не истога као и св(иј)ет, св(ј)етло;
довољно је упоредити њихове ијекавске или икавске облике и
увидети то. Остале ствари које си написао су или банална пучка
нагађања или излазе из оквира ове теме па и потфорума.
Постоји један сјајан философско-језички запис (подужи оглед, есеј) Лазе Костића под насловом „Основи лепоте у свету” који се, између осталог, дотиче и овог питања. Препоручујем га сваком ко се занима за језик, ваљда се може наћи на мрежи. Ја га имам у књизи, али можда не би било лоше да овдје окачим скраћену верзију коју сам својевремено спремио за објављивање у једном часопису, њу негдје имам у електронском облику.
 
Да ли је Сан српска реч?
да ли сан има везе са Сунцем Sun - San.
Шта значи САНскрит....
Сан (Сунце= SUN ) и Сан (Син=SON)?

Кад помену санскрит, контроверзни историчар (кажу да је романтичар) Милоје Милојевић оставио је овакво размишљање , нека зналци санскрита провере:


II. Санскр: реч ñq — su — звачи: прекрасни, јасносветли, блистајући се, руменобели, дивни, свети, преузвишени и т.д. рођај т.ј. она сама радња, којом се врши и свршава акт, по ком се дете раздваја од мајке. А та је реч ñq од корене речи хрдь или срдь срца, т.ј. начела, почетка, или оног из чега се ствара и оживљава што и т.д.

III. Такође санскритска реч сôуни — suni —јасно, светло, блистајуће се, руменобело, дивно, јасно, преузвишено, прекрасно свето, оно што је рођено т.ј. син у смислу оба рода. Ова је такође реч од оне прве и значи то исто што и наше: син, сунце, синути, сунути, блистати се, светлити се, величанственост, светост божанственост и т.д. Толики је значај у сан: сôуни — suni — а нашој дан: речи син за оба рода. Као син значи одвојак, одељеност, растављеност и т.д. од првобитног узрока и начела срца — у нашем народу трбуха — и преставља за се једну већ независну, одвојену, дивну и преузвишену целину, која је постала од узрока или начела срца, свршеним делом ñq — su — т.ј. јасно светлим прекрасним и т.д. рођајем. Ова иста реч, кад означава не suni сина нашег, него и сунце, опет значи одвојеност, засебну целину, сасмосталност и т.д. јер се и сунце рађа, и оно се, за време рођаја, одваја, а по рођају већ je се одвоило од небесних препона, или окружавајућих га тела из коих, као син из срца или утробе, јавља се на овај божији бели и светли свет. Тако исто и све речи , које су од овог корена, значе такође светлећу се и блистајућу се одвојеност, одвајање, засебност и.т.д. као сунути, синути, синати и т.д. Накратко: син и сунце једно исто значе у старих сан: или прастарих Срба, као и дан данашњи и сва својства сунчева придају се и сину у прастарих Срба, то јест: светлост, односно белоћу, руменило, односно бело-црвене власи, силу, топлоту, живот, моћ јачину снагу, преузвишеност и т.д.

(копирала сам ово са форума православна србија, али препознајем да је из Милојевићеве књиге "Одломци историје")
 
Накратко: син и сунце једно исто значе у старих сан: или прастарих Срба, као и дан данашњи и сва својства сунчева придају се и сину у прастарих Срба, то јест: светлост, односно белоћу, руменило, односно бело-црвене власи, силу, топлоту, живот, моћ јачину снагу, преузвишеност и т.д.

Бајке написане за публику неупућених, ради се о сасвим различитим коренима:
Rick Derksen, Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon
J. P. Mallory, ‎Douglas Q. Adams: Encyclopedia of Indo-European Culture
 
Poslednja izmena:
Сан (Сунце= SUN ) и Сан (Син=SON)?

)

Sin i sunce su na svim indoevropskim jezcima isti, dokaz da indoevropski jezici poticu iz sanskrita.
Nego jel to taj romanticar (miloje Milojevic) koji je tvrdio da je Muhamed visto srpsko ime jer dolazi od Muha-med;)


Jedna zanimljivost ( nema veze sa sanskritom) u vezi reci bubashvaba. Mi imamo za tu istu bubu i rec buba rusa.
Do 18. veka se ta buba zvala u Nemackoj francuska, negde ruska, nemacka, u zavisnosti odakle su ljudi dolazili,
valjda su i donosili te bube sa sobom. Shvaba se samo kod nas zove tako jer su ljudi prvi put culi za ime te bube
od banatskih Shvaba, a na nemackom se inace zove zadnjih 200 godina Schabe.
 
Кад помену муху и мед, сјетих се једне приче...
Наводно је неки лик у Босни спремао докторат о поријеклу имена у Босни. Засукао рукаве, истраживао, пописао, објаснио поријекло... али за два имена нигдје ништа да нађе – Џемсудин и Јамездин. Нема их у турском, нема у персијском, нема их нигдје. Затврдоглавио да и то некако ишчепрка и на крају, немајући више куд, сјети се да узме телефонски именик, да нађе оне који се тако зову и да их лијепо пита ко им даде име и по коме/чему. Тако је сазнао да су сви Џемсудини и Јамездини рођени отприлике истих година, оних година када су били веома популарни филмови у којима је играо Џејмс Дин (James Dean). :D
 
Кад помену муху и мед, сјетих се једне приче...
Наводно је неки лик у Босни спремао докторат о поријеклу имена у Босни. Засукао рукаве, истраживао, пописао, објаснио поријекло... али за два имена нигдје ништа да нађе – Џемсудин и Јамездин. Нема их у турском, нема у персијском, нема их нигдје. Затврдоглавио да и то некако ишчепрка и на крају, немајући више куд, сјети се да узме телефонски именик, да нађе оне који се тако зову и да их лијепо пита ко им даде име и по коме/чему. Тако је сазнао да су сви Џемсудини и Јамездини рођени отприлике истих година, оних година када су били веома популарни филмови у којима је играо Џејмс Дин (James Dean). :D


Hehehehehe:zcepanje:
U Bosni je takodje cesto ime Elvis, valjda su i oni svi ista generacija:D
A znam neke Boshnjake koji kazu da se zovu Dino. Bice da im je "krsteno" ime Dzemsudin ili ovo drugo ( tesko bolan za pisanje)
Dino Merlin;)
 
Кад помену муху и мед, сјетих се једне приче...
Наводно је неки лик у Босни спремао докторат о поријеклу имена у Босни. Засукао рукаве, истраживао, пописао, објаснио поријекло... али за два имена нигдје ништа да нађе – Џемсудин и Јамездин. Нема их у турском, нема у персијском, нема их нигдје. Затврдоглавио да и то некако ишчепрка и на крају, немајући више куд, сјети се да узме телефонски именик, да нађе оне који се тако зову и да их лијепо пита ко им даде име и по коме/чему. Тако је сазнао да су сви Џемсудини и Јамездини рођени отприлике истих година, оних година када су били веома популарни филмови у којима је играо Џејмс Дин (James Dean). :D
Сјајно! :hahaha:
 
Jedna zanimljivost ( nema veze sa sanskritom) u vezi reci bubashvaba. Mi imamo za tu istu bubu i rec buba rusa.
Do 18. veka se ta buba zvala u Nemackoj francuska, negde ruska, nemacka, u zavisnosti odakle su ljudi dolazili,
valjda su i donosili te bube sa sobom. Shvaba se samo kod nas zove tako jer su ljudi prvi put culi za ime te bube
od banatskih Shvaba, a na nemackom se inace zove zadnjih 200 godina Schabe.

То су различите бубе, Рајела, и по величини, и облику и по боји, мада из исте бубеће породице:D
Црна буба "Шваба" (Blattodea, Blataria) подсећа на швапску "ношу", оно што су носили на глави током Првог св.рата,
http://www.kupindo.com/Militarija/11701905_Nemacki-slem-I-sv-rat

.. тврд јој је оклоп (као та метална швапска капа), пуца и пршти громоглацно под притиском. Ови што немају негативно мишљење о окупацији Шваба, зову је жохар.
https://www.google.rs/search?q=буба...PJOrP4QTE5oDABQ&ved=0CC0QsAQ&biw=1135&bih=605

И стари ауто, "фолцика" носи надимак БУБА по сличности са швапским шлемом.
http://www.slobodnadalmacija.hr/Portals/0/images/2009-09-01/Auto-moto/BUB01.jpg

Буба Руса је црвенкаста, кестењава,..(кажу "смеђа бубашваба" Blatella germanica) нема тврд оклоп и ситнија је, покретнија и бржа.
http://www.ekozastita.com/buba_rus.html
 
Poslednja izmena:
То су различите бубе, Рајела, и по величини, и облику и по боји, мада из исте бубеће породице:D
Црна буба "Шваба" (Blattodea, Blataria) подсећа на швапску "ношу", оно што су носили на глави током Првог св.рата,
http://www.kupindo.com/Militarija/11701905_Nemacki-slem-I-sv-rat

.. тврд јој је оклоп (као та метална швапска капа), пуца и пршти громоглацно под притиском. Ови што немају негативно мишљење о окупацији Шваба, зову је жохар.
https://www.google.rs/search?q=буба...PJOrP4QTE5oDABQ&ved=0CC0QsAQ&biw=1135&bih=605

И стари ауто, "фолцика" носи надимак БУБА по сличности са швапским шлемом.
http://www.slobodnadalmacija.hr/Portals/0/images/2009-09-01/Auto-moto/BUB01.jpg

Буба Руса је црвенкаста, кестењава,..(кажу "смеђа бубашваба" Blatella germanica) нема тврд оклоп и ситнија је, покретнија и бржа.
http://www.ekozastita.com/buba_rus.html
Aj ne zezaj Srebrenice:D

Legendarni folcika nosi ime buba i u nemackom jeziku ( Käfer=buba sas tvrda krila).

Ja sam stalno mislila da je boja rusa crvena boja kose.A ono nije, kestenjasta. A sto je i ono cudo sto nam upadne u oko kad se vozimo
starim vlakovima bez voznog reda, rus? Koji je to sada rus? Cadj?
 
Žohar je reč koju koriste pretežno Hrvati, mada se proširila pomalo i na Srbiju, možda baš zato što postoji izvesna terminološka nejasnoća u razlikovanju bubašvabe i bubaruse. Zanimljiva je reč žohar, pošto nisam uspeo nigde da ugledam etimološku vezu sa bilo kojim nazivom koji koriste drugi narodi.

Česi kažu isto "švabe", kao i Slovaci, pa čak i Mađari izgleda koriste tu reč. Tako da ako kažemo da smo i preuzeli reč od (banatskih) Švaba, ali kako objasniti da su je i drugi preuzeli i to u istom, iskrivljenom obliku (švabe umesto šabe)? :think:

U nekim delovima Crne Gore se nazivaju hlebarice, što je slično bugarskom nazivu hlebarki.
 
Žohar je reč koju koriste pretežno Hrvati, mada se proširila pomalo i na Srbiju, možda baš zato što postoji izvesna terminološka nejasnoća u razlikovanju bubašvabe i bubaruse. Zanimljiva je reč žohar, pošto nisam uspeo nigde da ugledam etimološku vezu sa bilo kojim nazivom koji koriste drugi narodi.

Česi kažu isto "švabe", kao i Slovaci, pa čak i Mađari izgleda koriste tu reč. Tako da ako kažemo da smo i preuzeli reč od (banatskih) Švaba, ali kako objasniti da su je i drugi preuzeli i to u istom, iskrivljenom obliku (švabe umesto šabe)? :think:


U nekim delovima Crne Gore se nazivaju hlebarice, što je slično bugarskom nazivu hlebarki.

Da sam juce umrla ne bih znala da je zohar neka buba sa tvrdim krilima.
Uvek sam mislila da je to neki konjostip, tako nesto:D

Nista cudno, sve je bila K+K monarhija, nemacki jezik, zanimljivo bi bilo da znamo kako kazu Rumuni za te zohare jer su u njihovom
( danasnjem delu Banata) takodjue zivele ( a i zive jos uvek) Shvabe.
 
Da sam juce umrla ne bih znala da je zohar neka buba sa tvrdim krilima.
Uvek sam mislila da je to neki konjostip, tako nesto:D

Nista cudno, sve je bila K+K monarhija, nemacki jezik, zanimljivo bi bilo da znamo kako kazu Rumuni za te zohare jer su u njihovom
( danasnjem delu Banata) takodjue zivele ( a i zive jos uvek) Shvabe.

Ево сад погледао. И Румуни, поред осталих речи кажу и швабул (șvabul ). Интернет је чудо. :D
 
...što je slično bugarskom nazivu hlebarki.

Интернет јесте чудо:D

Бугари различито записују хлеб (тесто) и хлебарки (бубашвабе), мислим да бубе не везују са хљабом (хлебом) како кажу источно од јат границе
Хлеб је Хлябът
https://www.google.rs/search?q=Хляб...hannel=sb&gws_rd=cr&ei=A0bFU-fxJeqw0AWShoHADw
а бубашвабе су хлебарки
https://www.google.rs/search?q=хлеб...hannel=sb&gws_rd=cr&ei=G0bFU9XxBJCp0AXU8YGwAw
Једино што сам могла да нађем откуда такво име код Бугара је ово, прилично неубедљиво:
Името им произлиза от типичният звук, който издават, когато са обезпокоени..
http://insecta.bg/hlebarki/2013/hlebarki/domashen-lyubimets-hlebarka/


Пошто је свуда назив везан за Швабе (чак и румунски ), можда ми није сулуда асоцијација на хелебарде?
Напр
http://www.butua.com/images/ustanove/arheoloski_muzej/08/hladno_oruzje/helebarda.jpg

Код Словенаца је бубашваба шчурек
 
Poslednja izmena:
Игоре и остали,
која је етимолошка веза између

МАТ-узвика који служи за дозивање матице пчела, има и записаних примера песама..кад пође матица, за њом иду с.в.е. пчеле

... mat »uzvik kojim se vabe pčele u trnku (košnicu)«...Онда прилази роју и започиње да га ваби вичући: Мат, мат, мат ... ...

И моји преци су имали трмке. Они су знали за певање матица и да рој предводи матица када излети .Они су мислили да то пчеле певају и позивају матицу да изађе (мат , мат , пут пут ) . Сада знамо како матица пева , али у то доба тај звук су они протумачили на потпуно другачији начин.
Када су хватали рој у трмку , они су дозивали и викали су "Дођи мато матице ,, Нама то звучи смешно , али они су тако радили и без обзира на то што су пчеле гушили да би извадили мед , сматрали за Божије створење .


Moj deda je pčelario trmkom .Kada se pušta roj iz trmke ,baba počne da zviždi i govori: "Zemlji majka".Istovremeno drži ogledalo u ruci i nasuprot suncu ogledalom upire svetlost u uskomešale pčele koje se roje i ogledalom usmerava pčele na drvo na koje želi da se uhvate.Vičući i zviždući usmeri pčele na nisku granu drveta...eto jedan običaj koji sam imao priliku da vidim...

МАТИЦА- главна и једина мајка у целој кошници
МАТЕРА- мајка
МАТИ- хидроним, одакле ће се изродити, преко МАТЈА, назив МАЋЕДОНИЈА

па одатле разне изведенице
Матични млеч - Матични уред - Матица српска код нас - Маћица србска код Лужичких Срба-Маћеха итд..

МАТРИЈАРХАТ ( на старогрчком је μήτηρ)

toharski A: mācar
toharski B: mācer
gornjolužičkosrpski: mać
donjolužičkosrpski: maś, maśeŕ , maśerka , mama , maminka
http://hr.wiktionary.org/wiki/majka

на санскриту ваљда МАТР
-
 
Poslednja izmena:
Nego, na ovoj Bujici reči videh link ka jednom primeru koji me zbunjuje godinama. Naime, dok sam bio klinac govorio sam blizanac/blizanci - blizanka/blizanke. Reči su mi delovale savršeno logično. Po dolasku u Beograd sam se suočio sa šarenišom izraza - blizanac, ali bliznaci, bliznakinja/bliznakinje.
Vi ste mudri ljudi, voleo bih da saznam vaš stav o ovom pitanju, kao i šta kažu učene knjige. Pročitao sam šta Hrvati kažu, ali možda je kod nas drugačije.
 
Poslednja izmena od moderatora:
E pa da, sad mi je sve jasnije. Kad je Rayela pominjala moj kraj verovatno je pretpostavila da sam žestoki momak sa užarenog beogradskog asfalta.
Ali moram da kažem da su se i ovde stvari promenile, slabo novi naraštaji poštuju tu neku hijerarhiju i živinu.

Nego, na ovoj Bujici reči videh link ka jednom primeru koji me zbunjuje godinama. Naime, dok sam bio klinac govorio sam blizanac/blizanci - blizanka/blizanke. Reči su mi delovale savršeno logično. Po dolasku u Beograd sam se suočio sa šarenišom izraza - blizanac, ali bliznaci, bliznakinja/bliznakinje.
Vi ste mudri ljudi, voleo bih da saznam vaš stav o ovom pitanju, kao i šta kažu učene knjige. Pročitao sam šta Hrvati kažu, ali možda je kod nas drugačije.

народски израз.. везан за овце је ..да се, кад ојагњи више комада- облизнила
претпостављам да је глагол близнити за једнократно вишеструко (по)рађање, а близнаци старији израз за близанце, као у руском близнецы
https://www.google.rs/search?q=овца...изнила+се+овца&rls=org.mozilla:en-US:official

Игра се и пева „Врбо, врбичице", пије се вода из два стакла, суда, да се овце близне ...
...весела нам била ова крсна свијећа, родила нам шеница бјелица и винова лозица, паројчиле нам се челице и близниле овце..
..скорупа много; овце се близниле..
https://www.google.rs/search?q=овца...з+овце&rls=org.mozilla:en-US:official&tbm=bks

шта конкретно значи близ или близн, не знам

books



books
 
Poslednja izmena:
Poslednja izmena:

Back
Top