Mnogo je važno, sebe ne izneveriti , ono u šta veruješ. Biti ono šta jesi. Čak i kada boli. I zbog toga, čak i kada te nešto čini izrazito nesretnom osobom, ja mogu da budem sretna, jer sam volela, neizmerno i istinski. Svom silinom duše. Ti ne možeš to da znaš, hoće li taj nož biti nož u ledja, ili neće. Jednostavno, nadaš se najboljem, otvoriš se pa šta bude. Ne mislim da sam time sebi kako ti kažeš, jamu "iskopala" što sam najčistijim mislima volela i istinski srcem. Ne mislim. Mislim da mi je to nešto najbolje, što mi se u životu dogodilo. Bez obzira kako me je kasnije bolelo, jer ja sma u nečijim okama, videla svet svoga sveta, i ja za to nešto dokle god dišem, ne mogu da kažem nijednu lošu reč. Da kudim. Ne mogu i ne želim. To je bio moj izbor. Kakav , takav. Ali, moj. I ja se toga ne stidim. Stojim iza toga svim svojim bićem. Dušom, umom i srcem i zauvek tako mislicu. Mogu, da, i realno vidim ged sam sada ja, gde su drugi. Posve realno, bez sujete, preterivanja, dodavanja, oduzimanja, mnozenja i delenja i svesna sam svojih gresaka, propusta. U čemu sam gresila ja. U cemu mislim da gresili su drugi. Alternativa? Nema alternative. To si šta si. Karakterom. Sutra, prekosutra, opet isto reguješ, manje više, uvek...ono si sta cinis, ono si sta osecas, nema tu neke "bezanije"...Nema, ne mozes protiv sebe. Nijedno od ta tri. Ne srljas, ne brzas, cutiš i gledaš, pa sto kaze Suzana Tamaro u onoj knjizi...pa kada cujes srca glas, ustani i idi kuda te ono voli. Tako i ovo. Katanac na emocije, ne umem. Nisam robot. Promiskuitet, nikada, nisam takav karakter. Ja sma blesavo odana bila, cak i kada više nisam mogla da imam sta zelela sam i sta i dalje volela sam, meni niko drugi trebao nije, moj um nije zeleo o nekome drugome da misli a usnenisu zelele da ih iko drugi ljudi. Nisam se osecala spremnom i nisam to zelela, da me iko drugi grli. Pricam istinu i en stidim se toga. Moja emocije jesu bile jake, postojane. Manastir...iako postujem duhovne vrednosti, smatram da je upravo ljubav jedna od najuzvišenijih stvari na ovome svetu. Voleti i biti voljena, i iako razočarana duboko, ja želim opet da volim, da opet trebam nekome, da opet pokazem ko sam, sta sam, da enkoga radujem. Ja sam "dala" sebe, zaista baš posve čisto. Ne koliko mogla sam, ne koliko želela sam. Nisam stigla da izgrlim koliko mogla sam, da izljubim koliko želela sam. Nož u ledja...mene jeste bolelo. Ali je u mom srcu, ja dokle god dišem, misliću, bilo je toga vredno. ♥
s kojima su par mjeseci, i bas smo ono pominjali takav razlog koji si ti pominjao, to da nisu svjesni i da ne rasudjuju realno, jer najbolje da ce ostati s tom curom u zivotu...ali pazi da ima i ovih slucajeva koji su po meni cesci...da lik jednostavno tetovira zato sto mu je gotivno uraditi tako nesto, da je svjestan da je ne voli da nece biti zajedno u zivotu itd. ali tetovaza... ime cure 
