Побогу људи, чему сва ова препуцавања?
Него, хај'мо мало стварно о стваралаштву наше омиљене групе.
На пример,
IDEMO
Ona sanja da sam oprao ruke,
Da sam obrijan, da sam lep.
Toplo je na jastuku,
U polusnu.
Miriše na doručak,
Prijatan glas iz druge sobe se javlja,
Kaže da je počelo,
Kaže da je počelo,
Idemo!
Nismo znali da je kocka bačena.
Nismo znali da je srušen most.
Reka blista ispod čizama,
Čista voda, malo krvava.
Idemo!
Nismo znali da su sela spaljena.
Nismo znali da je vatra greh.
Naše ruke nisu vezane.
Naše ruke nisu bludnice.
Idemo!
Ona sanja da sam oprao ruke,
Da sam obrijan i da sam lep.
Toplo je na jastuku,
U polusnu.
Miriše na doručak,
Prijatan glas iz druge sobe se javlja,
Kaže da je počelo,
Kaže da je počelo,
Počelo je.
Nismo znali da je kocka bačena.
Nismo znali da je srušen most.
Reka blista ispod čizama,
Čista voda, malo krvava.
Idemo!
Idemo!
Прве две строфе, "међу јавом и међ сном".
Она сања...
Ко је она? Девојка, а можда и мајка, или и једна и друга? Или нека трећа особа?
Увођењем слике
топлог јастука, почиње бивати несигурно, и ко заправо сања, можда, у ствари - он? Или можда опет, обоје, сви?
Он,
чистих руку, обријан, леп... Где, и када? У касарни већ, или још увек код куће, у миру?
Мирише на доручак?
Опет стварно, или само сан о доручку? А онда
пријатан глас из друге собе се јавља. Чији је то глас? Њен и опет, које ње? Живе особе, или можда с радија, тв,
каже да је почело, и прекида нагло то стање полу-сна.
Али и даље се заправо не зна ко је кога сањао, шта је уопште сан, шта јава.
Је ли све само
флешбек,
сећање на
невиност и
незнање?
Нисмо знали да су села спаљена.
Нисмо знали да је ватра грех.
Наше руке нису везане.
Наше руке нису блуднице.
Или је незнање, и безбрижност ипак, можда, грех?
Цивили одједном бачени у „вихор рата“, директно или индиректно.
„Нисмо знали да су села спаљена“… - Можда, врло успешна медијска манипулација? „Нисмо знали да је ватра грех“… ?? Вишезначно, која и каква ватра? То може бити свашта, од ватре горућих села, до „ватре забрањене љубави“. Дакле "нема невиних"?
Чиста вода, мало крвава... Да ли је црна иронија, или покушај умањивања зла, самоутехе, механизам одбране...?
Идемо! - сем на
идемо ратовати, можда је асоцијација на – идемо, бежимо, или, идемо, покушајмо нешто још урадити пре но све пропадне?
Сем свега, мени се док ово слушам јавља и асоцијација на "Индексе", „Плиму„.
У свијету таме скривен лик
Кроз колут дима тонем ја у мир
И осјећам да гори мој свијет
Јер ништа од онога што желим није ту
Крик из друге собе чујем
То ми неко каже "Ниси сам"
Тако, тако сам уморан
И чекам валове, валове мора
Ти долазиш с њим
Осјећам да долазиш ти
То је знак да доћи ће дан
С топлим вјетром југа
Крик из друге собе чујем
То ми неко каже "Ниси сам"
Тако, тако сам уморан
И чекам валове, валове мора
Ти долазиш с њим
Осјећам да долазиш ти
То је знак да доћи ће дан
С топлим вјетром југа
Ти долазиш с њим
Осјећам да долазиш ти
То је знак да доћи ће дан
С топлим вјетром југа
(С тим што у овој песми има, заправо, и мотива из других песама ЕКВ)
na ovakve bisere se retko naiđe.....
) bez volje, ne svojim izborom.
