Eh...

  • Začetnik teme Začetnik teme Nemir
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Oooo zainteresovana moja
bukvalno bi rasirila ruke da mi padaju ove zvezdice
na glavu i u krilo -dok ih posmatram
a takvo jedno nebo sam videla ,kada imas
osecaj da mozes da ih dodirnes rukom
ti si pravi madjionicar ;)

****************************************************************************
Zagrli
U mene se stopi
S usana mi popij
Prve proljetne kiše
I smiri to srce
Što za tebe diše
Taj nemirni pogled
Na mome tijelu
Razvuci od ruke do ruke
I samo me voli
Po svijetu me vodi
Da s tobom se budim
Gdje zvijezde se roje
Mazno i ljubljeno moje
Važno je samo
Da te imam tamo
Gdje ljubav priča
Svoje najljepše priče
Da progledam jednom
I očima tvojim
Da budeš sretan
A ja da se ne bojim


 
...Padaju zvijezde... što reče Bijelo dugme!

svi praštamo kad dođe sudnji dan
sve sto voliš, voliš sam i to boli
praštaj, praštaj i svoj greh
grešni smo svi, zatočeni u život

ako voliš praštaj sve
i stalno slušaj organizam blues
gde je ljubav, gde je bol
kazaće ti organizam blues

svi sanjamo jedan lepši svet
on postoji za tebe, za svakog
praštaj, praštaj dok si živ
niko ne želi da bude kriv i to boli

ako voliš praštaj sve
i stalno slušaj organizam blues
gde je ljubav, gde je bol
kazaće ti organizam blues

smak
 
Zarli me,
nista ne govori,
samo me snazno zagrli,
u tvom narucju imam mir,
pribijena uz grudi,
cujem otkucaje tvoga srca,
spokojna sam,
svaki drhtaj,
svaki uzdah
plod je strasti,
sa tobom sam ja ja.
Volim te.
 
Ja nisam pesnik da ti pesme pisem,
niti muzicar da ti pevam romanse,
ja nisam romanticar da ti nezno sapcem
reci "volim te" i "ti si mi sve".
Ja nisam ni Gete ni Ajnstajn,
i moj IQ nije nadprosecan,
ja nisam Bog ljubavi ni Napoleon,
da mogu da ti osvojim pola sveta
i stavim na dar.
Ja sam samo jedan obican smrtnik
koji ima srca i ljubavi za tebe,
koji ne treba govoriti
jer iz mojih ociju mozes sve procitati.
 
]"SAMO S TOBOM LEP JE SVET, SAMO TI SI VATROMET ... "
Sve moje vjetra je šum.
Sve moje samo si ti.
Da prekrije vihor prašinom oči
i u zvjezdanom sjaju ostavi trag.
Isti bih život živjela opet,
griješila možda i voljela.

Sve moje vjetra je šum.
Sve moje samo si ti.
Kao slap u kom duša se blista,
kapljicama raznosiš bol.
na kraju svakog mog puta
negdje čeka me zagrljaj tvoj.

Sve moje vjetra je šum.
Sve moje samo si ti....
 
UVELO LIŠĆE


Želela bih da se uvel sećaš
Srećnih dana naše ljubavi
Tada je život bio mnogo lepši
I sunce blistavije bilo no danas
Uvelo lišće slaže se po zemlji
A ja te još jisam zaboravila
Uvelo lišće slaže se po zemlji
Ko naša tuga i uspomene
Hladni vetar odnosi ih
Zajedno sve u noć zaborava
A vidiš ja nisam zaboravila
Pesmu koju si mi pevao
Ta je pesma bila slična nama
I tebi koji si me voleo
I meni koja sam te volela
Živeli smo zajedno
Ti koji se me voleo
I ja koja sam te volela
Ali život razdvaja one
One koji su se mnogo voleli
O sasvim polako i bez šuma
More briše tragove po pesku
Koraka razišlih se ljubavnika

Žak Prever
 
Uzmi osmeh i
daruj ga onome ko ga nikad nije imao.

Uzmi zraku sunca i
učini da odleti onamo gde vlada noć.

Otkrij izvor i
okupaj onoga ko živi u blatu.

Uzmi suzu i
položi je na lice onoga koji nikad nije plakao.

Uzmi hrabrost i
stavi je u dušu onoga ko se ne sme boriti.

Otkrij život i
pripovedaj o njemu onome ko ga ne može shvatiti.

Uzmi nadu i
živi u njezinu svetlu.

Uzmi dobrotu i
daruj je onome ko ne zna darivati.

Otkrij ljubav i
pokaži je čitavom svetu..„ :)

 
Postoji u meni mnogo čežnji i mnogo težnji i još više želja, neostvarenih maštanja i sveta iz oblaka. Da li ću se ikada prizemljiti ni sam ne znam. A i ne želim. Želim uvek biti dete, jer jedino tako mogu da opravdam ponekad suze u svojim očima.
Moja sloboda i moja sigurnost samo su prividni. Uporno pokušavam da se oslobodim svoje smotanosti, svoje stidljivosti i nesigurnosti, ali još uvek nisam uspeo da otkrijem onaj prauzrok koji me je, eto, doveo da se u odnosu sa ljudima ponašam tako. Otkrijem li njega, rešiću sve.
Jedino kada pišem ja sam lav! Inače, običan sam miš koji pokušava da strugne u prvu mišju rupu. Papir je jedino bojno polje gde mi niko ništa ne može. Ali, kada bi život bio papir, kada bi svi problemi bili od papira – kako bi se lako dali zgužvati!

Lj. Habjanović – Đurović - "Iva"
 
KAD BI TI ZNALA

Pedro Salinas

Kad bi ti znala da ovo
teško jecanje, koje stišćeš
svojim rukama, da ova
suza koju brišeš
poljupcima,
dolaze od tebe, jesu ti,
bol, koju si pretvorila u suze
moje, jecaje moje.
Tada
ne bi više pitala
prošlost, nebesa,
čelo, pisma,
što mi je, zašto trpim.
I potpuno smirena,
u tom dubokom miru
svjetlosti i znanja
ljubila bi me više
i očajnički.
S očajem čovjeka
koji nema kod sebe
drugog bića, druge boli:
koji je konačno sam
sa svojom patnjom.
Željan da nađe utjehu
u nekom drugom nestvarnom
za veliku bol koja je tvoja.
 
...
U belom ćeš sa mnom poći
vodiću te na venčanje
bacaće nam cveće sreće
rastavit nas niko neće

Zaustavite Dunav i skazaljke stare
to je pesma moja
i pesma moje drage
nek nas svuda prate
s pesmom rujna vina
osam tamburaša s Petrovaradina...
 
Moja ulica na barut mirise
Ovdje se dani ne broje
Ne zna cak niti Bog
Tugu da izbrise
I ne gleda tamo dolje

Ne, ne placi, ne zali me
I ne pitaj, kako mi je
Ne broji mi stare grijehove
I ne slusaj kada zaplacem

Ako ne poginem od revolvera
Ako ne umrem od tuge
Nemoj me prokleti
Nemoj me sanjati
Samo trci ispod duge


Ne, ne placi.........
 
More huci mojom pustom obalom
Pene se vali sete u meni
Noc pruza ogolelo stablo zelje
Nema te pored mene...
Umorni su kapci dok cekam na litici sna
Spremna da pruzim korak samoci...
Nebo je pusto
Nema zvezda...traga mjeseca...
Nestao je sum svemira iz tvojih grudi...
Pogleda uprtog unutar mene
Kisa i jecaj dodiruje mi sne
Zaludu vernost lutalici u kojem ne postojim vise...
Trazim kljuceve okova u dusi
Pokusavam ponovno dozvati san
Jos uvek te volim...prolaznice...

Zeljela bih preskociti ponor
Doseci obalu tvoga mora
I predati mu dusu da je njise...
Zeljela bih zatvoriti oci
I postati san u tvojim nocima...
Zeljela bih izbrisati daljinu
I osjetiti lahor sa tvojih usana...
Zeljela bih...

Ali jos bijesni oluja o`mojim hridima...
Zedna sam dodira
Gladna tvojih rijeci..
Drhcem u snu dok dodirujem ti tijelo mislima...
O dragi,
Jos uvijek lebde crni oblaci
I koprenom lazi obavijas me...

Cekah na ovim liticama...
Kliktaj galeba...
Utrobom te svojom praznom dozivam...

Spustam tamu na ocnim kapcima
Dohvacam obris mora u sjecanju
Drhtajem svoje misli dodirujem te
Dozivam zatocenim uzdasima
Pruzam ruke
Grlim daleka sasvijezda
Slusam sum svemira i kisu na svom tijelu
Rastvaram latice osjecaja
Zrno boli kola grudima
Zasutjeli su mirisi tijela
Navlacim veo zaborava i zelim nestati...
Otvaram jos jedno jutro samoce
Zelja nastanjuje Tuginu kucu avetima
Kako priznati poraz i nastaviti putem boli.?..
Poput otrova jos uvijek kolas u meni…
 
Otvaram vrata sjećanja…
uranjam u pamuk blaženstva, smijeha i
zagrljaja.
Nevidljivim prstima ugode sjene me vode
k tebi,
zatvaram oči jer duša mi korak nosi…
Šapat…tek lagani treptaj kroz tišinu…
Paučina mjeseca, k'o bijela nevjesta, pruža
prste…jatak je na mojemu putu…
Predajem se vakuumu prošlosti, odjeci tvog osmijeha
sve su bliži dok ti pogledom rezbarim lik.
Volim te - univerzum vrišti našim glasovima,
isprepleće žile korijenja što ih natapamo
svojim bivanjem.
Ne, neću se vratiti – pjeva mi krv u žilama
dok zatvaram vrata iza sebe i ključ skrivam
u slapovima kose.
Drvo Spoznaje me prima u naručje…
bez vjetra, tek jedan list je u magičnom titraju
nalik otisku dlanova tvojih.
Smiješim se…
Uz mene si.
 
Ljubavi, koliko puteva do jednog poljupca,
kakva lutajuća samoća do tebe!
Usamljeni vlakovi kotrljaju se s kišom.
U Taltalu još nije svanulo proleće.
Ali ti i ja, ljubavi, mi smo sjedinjeni,
sjedinjeni od odeće do korenja,
sjedinjeni od jeseni, vode i bokova,
sve dok ti i ja ne budemo zajedno.
Misliti da je stajalo toliko kamenja
koje nosi reka, ušće vode Boroa,
misliti da smo se, odeljeni vlakovima i narodima,
ti i ja jednostavno morali voleti,
izmešani sa svima, s muškarcima i ženama,
sa zemljom koja sadi i gaji karanfile.

Neruda
 
Tuga

Poljubi me, začaraj me sobom,
zatvori mi oči ćutanjem;
da, u trenu zaborava, tobom
živim kao senka lutanjem.

Biće mi se, tmulo od gorčine,
zaželelo tuđeg življenja:
jednog trena sopstvene daljine,
jednog daha bez protivljenja.

Poljubi me, začaraj me, svedi
sasud srca do izlivanja;
oboj dušu, uzmi je, izvedi,
da počine od prebivanja;

da, u trenu zaborava,tobom
živim kao senka lutanjem,
sklopim oči umorne nad sobom,
i iščilim u te ćutanjem.

massuka
 
OGLEDALO

Ja nemam ogledalo
i ne volim kad me gleda
valjda je zato
od samoće i stida
i palo sa zida
što je njega briga
za moje vrline i mane
lijepe i ružne strane
i tko je ono
da se na mene ljuti
kada sam ozbiljan
i kada mi se šuti
neka ostavi nas grube
drugima nek pere zube
neka ih šminka i maže
naveliko hvali i laže
ja nisam od onih
koji se odmah kuže
da se s ogledalom druže
i nisam narcis
da mu se vraćam
na bis
i nikada ne bih
da se sva ogledala svijeta
okupe oko mene
pa da me mole
kad hoću biti lijep
ja se gledam u očima
onih koji me vole



(Dusko Gruborovic)
 
Tajna mog oka

Ti, tajna mog oka,
mili i jedini u duši, ćutnja na usnama,
tepanje samoće kroz nepreglednu
daljinu srca,
gde sam te srela iznenada, ne znajući
da te sudbina šalje,
gde sam te brala po suncu i po rosi,
moj muški cvete u bolu zore međ
vetrovima,
evo se klanjam tvome mirisu i tvome
trnu,
i glasu što me vodi da ne zalutam,
i senci koju sam upila pa živim u
prisutnosti
odvojenoj nadom i snagom molitava.

Evo te veličam, slugo i gospodaru
mojih godina,
čežnjo u koju sam uronila i zaustavila
vreme,
strepnjo što te šapućem svakog
trenutka,
svetlosti u kojoj se palim i gasim
kao svitac iznad pšeničnog polja,
kroz koje leto korača ponosno i stameno
kao ti kroz moje srce, kroz moj život.

Dragan Dragojlović
 
Eliksir

Postelja u tvom krevetu
noćas je valovita
skriva te pred mojim očima
zatim te otkriva

posle toliko godina
ponovo te moram osvajati

ponovo si nestvarna senka
željna zarobljavanja

a ja
ja sam već zaboravio
tu igru hvatanja i bežanja
i smeta mi tvoj vragolasti smeh
i tvoje uporno opiranje

odavno nisam lovio leptira
žudeći za lepotom
njegovih šarenih krila

noćas si razigrana
nemirna
neuhvatljiva

ponovo si poželjna u mojim očima
i zahvaljujem ti zbog toga
a ti ne znaš zašto sam ti zahvalan

ove noći
tvoja vesela drska igra
u slojevima mekih čaršava i jorgana
spasava me
iz vrtloga umornih godina
onih prošlih
i onih koje vrtoglavo
jure prema meni.

Boris Starešina
 
Senka

Zbog svega što smo najlepše hteli
hoću uz mene noćas da kreneš.

Ma bili svetovi crni,
il beli,
ma bili putevi hladni,
il vreli,
nemoj da žališ ako sveneš.

Hoću da držiš moju ruku,
da se ne bojiš vetra
i mraka,
uspravna i kad kiše tuku,
jednako krhka,
jednako jaka.

Hoću uz mene da se sviješ,
korake moje da uhvatiš,
pa sa mnom bol
i smeh da piješ
i da ne želiš da se vratiš.

Da sa mnom
ispod crnog neba
pronađeš hleba komadić beli,
pronađeš sunca komadić vreli,
pronađeš života komadić zreli.

Il crkneš,
ako crći treba
zbog svega što smo najlepše hteli.

Mika Antić
 
Cujem te ,
znam da cujes me ...
Bilo gde ...
Vorrei avvicinarmi dolcemente mentre tu dormi e con un solo attimo darti un bacio, un bacio dolce per farti riposare in quel mondo di sogni dove sei ...Infrango la mia voce gridandoti e faccio ore di fuoco ...Tu mia sola aria ,Tu mio solo sole Dentro...Sei mio per sempre...

Ti sentirò mi sentirai
anche quando la vita sarà troppo bella
per fermarsi a ricordare
anche allora io ti sentirò
ti chiamerò risponderai, lo sento
il tempo non cancella mai
quello che ha contrastato il vento
e per quello tu mi sentirai
 
Uvek sam se plašio da ti tepam

Uvek sam se plašio da ti tepam
Plašio se uvek da ti kosu držim u ruci
Prestrašen bio da naglo možeš da se okreneš
i da mi uhvatiš nežno oko na svom vratu.
Jer sam glupavo verovao
da ću ako ti ruku na rame stavim
da ću ako ti prstima čelo dodirnem
da ću ako ti u tople oči grudi slijem
da ću izgubiti sebe.
Sad kad si otišla imam sebe, isuviše

Zoran Radmilović
 
Otišao je moj pogled u tvom
moj osmeh s tvojim još se smeje
moj glas još na tebe čeka
i ruka hladna da je tvoja greje.

Nestao je sjaj ljubavi u oku
tvoj korak prati svaka suza moja
moj uzdah još od tebe krijem
"Da sam bar još trenutak tvoja..."

Ostala je suza na dlanu k'o more
na pola zaustavljen,u prazno,korak
tvoje ime još mi na usnama
i okus samoće na njima jos gorak.

I reci mi,sad,kome da se smejem
da me srce,opet,ne zaboli
reci koga usne moje da ljube
reci mi koga sad da volim.

Sanja Vilus
 
Pričaš o svojim željama,
a želje su tvoje moj svaki dan,
ti ne znaš ništa o snovima,
a smeješ se izgubljenima.
Žališ, sama za sobom žališ,
zamišljena, maglenih očiju,
i sa košavom u srcu,
a nikad nećeš ni saznati,
šta si to imala,
šta si izgubila.

Ti ćutiš i gledaš daleko,
i vidiš li tamo šta?
Išta osim sebe same?
Ima li sreće na kraju sna,
ili je ostala samo neizgovorena
reč koja optužuje.
Hladna suza nikad sići neće,
niz mramorno ti lice draga,
niti dragom će te zvati,
ikada, ikada...

Ne vidiš ti na sreću ništa,
i zaplakati nećeš skoro,
sve dok jednog tihog dana
kroz knjige stranu ne vidiš strah,
i negde u daljini tamo,
čuješ uzdrhtali svoj dah.
A onda, kad kasno bude,
i kad odu drugi svi,
shvatićeš možda, a možda i nećeš,
koliko sam te voleo...

Samo nikad mene volela nisi ti...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top