-
- Popularno:
- Kako je Beograd prešao put od...
- Stejt department objavio: Tramp okončao...
- Anketna komisija zaključila: Pad...
- Saslušan Vujadin Savić! Dva sata davao...
- Zasto Srbi hebu familiju?
- Zasto toliko mrzite Ruse?
- Erdogan:Ako Srbija dirne BiH ili Kosovo...
- Da li ste se ikada u životu "raspali" i...
- Ursula fon der Lajen: Stav EU...
- Da li Srbe na Kosovu čeka ista sudbina...
Eh...
- Začetnik teme Nemir
- Datum pokretanja
Nemir
Iskusan
- Poruka
- 6.305
Bijaše ona ko i druge žene:
Angj’o i demon, - skup kontrasta svih.
Život joj bio i buran i tih,
A ledenim ognjem gorile joj zjene,
Mržnju i ljubav što no prosipahu
Povrh Misira. Čas sunce, čas grom…
Mnogi Antonij klanjo se pred njom,
A mnogi robovi srcem joj vladahu
Za jedan vječni tren otrovne slasti
Žrtvom je njene uzburkane strasti
Tisuću palo muških života…
A nilske i sad pričaju sirene,
Da ona b’jaše ko i druge žene:
Svemoćna slabost i zla dobrota.
-U peru ona srce svoje proli -
I sevdah večni njenom krvlju piše
Stihove slatke ekstaze i boli,
Kroz koje mitska čarolija diše.
Reč joj svaka - suzica je čista
Lepote objavu što bojama zbori
Sa Manijeva umetničkog kista…
Čežnjama mistike njeno nedro gori.
S visine svoga pesničkoga trona
Spušta se medju svoje sestre ona,
Da verom duše klonule im kr’epi.-
Nigjar je apostol istočnie žena,
Ko b’eli seraf vazda duša njena
Nad svetinjama haremskiem strepi…
Angj’o i demon, - skup kontrasta svih.
Život joj bio i buran i tih,
A ledenim ognjem gorile joj zjene,
Mržnju i ljubav što no prosipahu
Povrh Misira. Čas sunce, čas grom…
Mnogi Antonij klanjo se pred njom,
A mnogi robovi srcem joj vladahu
Za jedan vječni tren otrovne slasti
Žrtvom je njene uzburkane strasti
Tisuću palo muških života…
A nilske i sad pričaju sirene,
Da ona b’jaše ko i druge žene:
Svemoćna slabost i zla dobrota.
-U peru ona srce svoje proli -
I sevdah večni njenom krvlju piše
Stihove slatke ekstaze i boli,
Kroz koje mitska čarolija diše.
Reč joj svaka - suzica je čista
Lepote objavu što bojama zbori
Sa Manijeva umetničkog kista…
Čežnjama mistike njeno nedro gori.
S visine svoga pesničkoga trona
Spušta se medju svoje sestre ona,
Da verom duše klonule im kr’epi.-
Nigjar je apostol istočnie žena,
Ko b’eli seraf vazda duša njena
Nad svetinjama haremskiem strepi…
Feta Podouri
Zainteresovan član
- Poruka
- 316
Na druženju postoji jedna filozofska tema, skraćeno poznata kao ''60''te. Tamo raspravljaju o bitnim egzistencijalnim temama.
Pošto su zapažanja univerzalna, kao i izloženi stavovi koje sam malo niže citirao, a nisam mogao da odolim, hehehe, pa makar me i banovali, nudim vam temu za razmišljanje i neozaobilazno svraćanje na te čuvene šezdesete kako bi ste se obrazovali.
Dakle doktrinarni, eto, čak eksplicitni stav glasi:
@?!
''ako zanemarimo filozofiju....koja kaze da zato sto ima kraj, zivot je besmislen...''
Sumnjiv filosofski pogled na svet, čak i filozofski da je! Ali, nešto mi je poznat, rekoh sebi. Daj, potraži.
Odbio sam svaku primisao da takav filozofski pogled na svet, dakle nije filosofski, vuče svoje korene, ili ih nalazi u bilo kojoj knjizi sadržanoj u Starom zavetu. Definitivno, još manje bi se to moglo reći za Novi zavet. Obratio sam se za savet svom profesoru filosofije. Reče mi da ne budalim i da takav stav neću pronaći čak ni kod Sartra, ma ni kod Kirkjegora. Onda sam ga upitao da li možda takav stav možda leži u nihilističkim doktrinama, kao što je na primer komunizam ili fašizam. Negirao je. Još mi se podrugljivo nasmejao. Ljubazno sam mu se zahvalio na pomoći. Obećao mi je knjigu sa posvetom, ukoliko mu više ne budem postavljao takva glupa pitanja.
Možda u nekom literarnom delu mogu naći taj epohalni filozofski stav. Nazvao sam Basaru. Opet je bio u kafani, i naduvan. Po običaju, bio je u stanju u kojem mu se vokabular sužava na jedva 50 reči. Kako stvari stoje i to je bilo dovoljno, čak i previše za odgovor.
Ukratko, rekao mi je da ne serem jer takvu glupost u literaturi niko nije mogao da napiše a da je pri tome štampan, čak ni Hitler u ''Mein Kampf''-u. Onda se setio da jedino takvu misao mogu naći kod Orvela u ''1984.'' a da je pri tome izustio ''Veliki brat''.
Njegov odgovor je bio vrlo razložan. Da li to znači da počinjem da menjam mišljenje o njemu. Ma ne. Ni za jotu.
Mada, ni o nekim drugima.
Ali to bi bila neka druga priča.
Mit dunavskih rusalki
Pošto su zapažanja univerzalna, kao i izloženi stavovi koje sam malo niže citirao, a nisam mogao da odolim, hehehe, pa makar me i banovali, nudim vam temu za razmišljanje i neozaobilazno svraćanje na te čuvene šezdesete kako bi ste se obrazovali.
Dakle doktrinarni, eto, čak eksplicitni stav glasi:
@?!
''ako zanemarimo filozofiju....koja kaze da zato sto ima kraj, zivot je besmislen...''
Sumnjiv filosofski pogled na svet, čak i filozofski da je! Ali, nešto mi je poznat, rekoh sebi. Daj, potraži.
Odbio sam svaku primisao da takav filozofski pogled na svet, dakle nije filosofski, vuče svoje korene, ili ih nalazi u bilo kojoj knjizi sadržanoj u Starom zavetu. Definitivno, još manje bi se to moglo reći za Novi zavet. Obratio sam se za savet svom profesoru filosofije. Reče mi da ne budalim i da takav stav neću pronaći čak ni kod Sartra, ma ni kod Kirkjegora. Onda sam ga upitao da li možda takav stav možda leži u nihilističkim doktrinama, kao što je na primer komunizam ili fašizam. Negirao je. Još mi se podrugljivo nasmejao. Ljubazno sam mu se zahvalio na pomoći. Obećao mi je knjigu sa posvetom, ukoliko mu više ne budem postavljao takva glupa pitanja.
Možda u nekom literarnom delu mogu naći taj epohalni filozofski stav. Nazvao sam Basaru. Opet je bio u kafani, i naduvan. Po običaju, bio je u stanju u kojem mu se vokabular sužava na jedva 50 reči. Kako stvari stoje i to je bilo dovoljno, čak i previše za odgovor.
Ukratko, rekao mi je da ne serem jer takvu glupost u literaturi niko nije mogao da napiše a da je pri tome štampan, čak ni Hitler u ''Mein Kampf''-u. Onda se setio da jedino takvu misao mogu naći kod Orvela u ''1984.'' a da je pri tome izustio ''Veliki brat''.
Njegov odgovor je bio vrlo razložan. Da li to znači da počinjem da menjam mišljenje o njemu. Ma ne. Ni za jotu.
Mada, ni o nekim drugima.
Ali to bi bila neka druga priča.
Mit dunavskih rusalki
Feta Podouri
Zainteresovan član
- Poruka
- 316
Nemir
Iskusan
- Poruka
- 6.305
Ja živim u bezbrojnim slikama godišnjeg doba
I godina
Živim u bezbrojnim slikama života
U čipci
Oblika boja pokreta reči
U lepoti nenadanoj
U opštoj gnusobi
U svežoj jasnosti u mislima toplim u željama
Živim u bedi i tuzi i opstajem
Živim uprkos smrti.
Živim u reci tihoj blistavoj
Mutnoj i bistroj
Reci očiju i trepavica
U šumi bez vazduha na livadi blaženoj
Prema moru u daljini spojenom sa nebom izgubljenim
Živim u pustinji jednog okamenjenog naroda
U naježenoj koži usamljenog čoveka
I u ponovo pronađenoj braći
Istovremeno živim u nerodnici i izobilju
U rasulu dnevnom i noćnom redu.
Ja jamčim za život ja jamčim za danas
I sutra
Na međi i beskraju
U vatri i dimu
Pri svesti i u ludilu
Uprkos smrti uprkos zemlji manje stvarnoj
Od bezbrojnih smrtnih prizora
Ja sam na zemlji i sve je na zemlji samnom
Zvezde su u mojim očima ja rađam tajne
Po meri ove naše zemlje dovoljne.
Sećanje i nadanje nisu da ograniče tajne
Već da zasnuju život sutrašnji i današnji.
Kako da zadržim dušu svoju
da se tvojoj ne vine?
Kako bih je preko tebe
uznio u visine?
O, kako bih je sklonuti htio
uz nešto izgubljeno na dnu tmine,
uz jedno mjesto, strano i tiho,
čiji se talas ne bi raznjiho
kad se talasaju tvoje dubine.
Al’ sve što dirne tebe i mene,
k’o gudalo nas zajedno prene.
Glas dviju struna, o mi to jesmo!
Čijeg smo samo to glazbala zvuci
i koji nas svirač drži u ruci?
O, slatka pjesmo!
I godina
Živim u bezbrojnim slikama života
U čipci
Oblika boja pokreta reči
U lepoti nenadanoj
U opštoj gnusobi
U svežoj jasnosti u mislima toplim u željama
Živim u bedi i tuzi i opstajem
Živim uprkos smrti.
Živim u reci tihoj blistavoj
Mutnoj i bistroj
Reci očiju i trepavica
U šumi bez vazduha na livadi blaženoj
Prema moru u daljini spojenom sa nebom izgubljenim
Živim u pustinji jednog okamenjenog naroda
U naježenoj koži usamljenog čoveka
I u ponovo pronađenoj braći
Istovremeno živim u nerodnici i izobilju
U rasulu dnevnom i noćnom redu.
Ja jamčim za život ja jamčim za danas
I sutra
Na međi i beskraju
U vatri i dimu
Pri svesti i u ludilu
Uprkos smrti uprkos zemlji manje stvarnoj
Od bezbrojnih smrtnih prizora
Ja sam na zemlji i sve je na zemlji samnom
Zvezde su u mojim očima ja rađam tajne
Po meri ove naše zemlje dovoljne.
Sećanje i nadanje nisu da ograniče tajne
Već da zasnuju život sutrašnji i današnji.
Kako da zadržim dušu svoju
da se tvojoj ne vine?
Kako bih je preko tebe
uznio u visine?
O, kako bih je sklonuti htio
uz nešto izgubljeno na dnu tmine,
uz jedno mjesto, strano i tiho,
čiji se talas ne bi raznjiho
kad se talasaju tvoje dubine.
Al’ sve što dirne tebe i mene,
k’o gudalo nas zajedno prene.
Glas dviju struna, o mi to jesmo!
Čijeg smo samo to glazbala zvuci
i koji nas svirač drži u ruci?
O, slatka pjesmo!
Nemir
Iskusan
- Poruka
- 6.305
Mostovi
Kao izmedju jave i sna,
vrha i dna,
kao izmedju muzike i teksta,
moga i tvog sveta,
kao izmedju dve zelje i maste,
duse ciste i duse taste,
kao izmedju dobra i zla
tuge i osmeha iskrena,
kao izmedju ljubavi i mrznje,
savesti ciste i savesti griznje,
postoje mostovi koji spajaju
spajaju nistavno i sveto,
mostovi koji razdvajaju
ruzno i lepo.
U ovom gradu nas spajaju
mostovi ljubavi ..
mostovi umetnosti ...
mostovi reci ...
Drze nas povezane izmedju
maste i jave,
i ne dozvoljavaju da misli moje
misli tvoje zaborave!
Kao izmedju jave i sna,
vrha i dna,
kao izmedju muzike i teksta,
moga i tvog sveta,
kao izmedju dve zelje i maste,
duse ciste i duse taste,
kao izmedju dobra i zla
tuge i osmeha iskrena,
kao izmedju ljubavi i mrznje,
savesti ciste i savesti griznje,
postoje mostovi koji spajaju
spajaju nistavno i sveto,
mostovi koji razdvajaju
ruzno i lepo.
U ovom gradu nas spajaju
mostovi ljubavi ..
mostovi umetnosti ...
mostovi reci ...
Drze nas povezane izmedju
maste i jave,
i ne dozvoljavaju da misli moje
misli tvoje zaborave!
zainteresovana
Poznat
- Poruka
- 9.881
Ulaziš u pesmu kao u vrt
Ulaziš u pesmu kao u svoj vrt
slažeš reči, pomeraš mlado drveće
u nekakav red razumljiv tvom oku
tako nehajno kao što u san moj
ulaziš kao u svoj vrt
gde te svaka travka s radošću
dočekuje i sunce ti na rame silazi,
i korak ti je lak i nečujan,
kao da si i sama od sna satkana,
iz noći u noć tako sa morem
snagu premeravaš, umiruješ ga
rečima i u poslušnu pticu pretvaraš.
Ulaziš u pesmu kao u svoj dom
gde je sve oblikovano tvojom rukom,
koja i mojom rukom uzaludne
reči ispisuje koje bi da me
od tebe odbrane.
Pero Zubac
Ulaziš u pesmu kao u svoj vrt
slažeš reči, pomeraš mlado drveće
u nekakav red razumljiv tvom oku
tako nehajno kao što u san moj
ulaziš kao u svoj vrt
gde te svaka travka s radošću
dočekuje i sunce ti na rame silazi,
i korak ti je lak i nečujan,
kao da si i sama od sna satkana,
iz noći u noć tako sa morem
snagu premeravaš, umiruješ ga
rečima i u poslušnu pticu pretvaraš.
Ulaziš u pesmu kao u svoj dom
gde je sve oblikovano tvojom rukom,
koja i mojom rukom uzaludne
reči ispisuje koje bi da me
od tebe odbrane.
Pero Zubac
VolimSunce
Zainteresovan član
- Poruka
- 407
VolimSunce
Zainteresovan član
- Poruka
- 407
Koliko jos noci besanih,
koliko jos maramica uplakanih,
koliko tezine u grudima,
koliko verovati ljudima?
Jos koliko puta povredjen umirati,
jos koliko pesama napisati,
na papiru suzama nakvasenom,
snaznim drhtajem ruke ispisanom,
u noci obojenoj senkama koje plase,
slusati sopstvene usne koje tiho jecaju,
i micu se pokretima koje bol u dusi stvara,
koliko jos ziveti zivot sanjara,
koliko jos puta u zvezde na nebu gledati,
koliko uzdisati,
kroz sapat silno dozivati,
moliti?
Da se ispuni praznina,
da se smanji daljina,
da ne stanu casi samoce koje proklinjem,
da prestanu bolovi duse koje nikom ne pominjem,
da sitna kisa opet meni radost donosi,
jer znam da cu je videti u tvojoj kosi...
koliko jos maramica uplakanih,
koliko tezine u grudima,
koliko verovati ljudima?
Jos koliko puta povredjen umirati,
jos koliko pesama napisati,
na papiru suzama nakvasenom,
snaznim drhtajem ruke ispisanom,
u noci obojenoj senkama koje plase,
slusati sopstvene usne koje tiho jecaju,
i micu se pokretima koje bol u dusi stvara,
koliko jos ziveti zivot sanjara,
koliko jos puta u zvezde na nebu gledati,
koliko uzdisati,
kroz sapat silno dozivati,
moliti?
Da se ispuni praznina,
da se smanji daljina,
da ne stanu casi samoce koje proklinjem,
da prestanu bolovi duse koje nikom ne pominjem,
da sitna kisa opet meni radost donosi,
jer znam da cu je videti u tvojoj kosi...
Nemir
Iskusan
- Poruka
- 6.305
]Na litici boli ogledalo istine
Zameteno snegom severnih visova duse
Krhotine sna nestaju u celjusti pozude
Reci, prasak istine i lazi u tisini duse
Nestale boje sretnih trenutaka pored tebe
U magli trazenja ne pronadoh sebe
Drhtaj zivota sa zadnjim trzajem sna
Zadnjim otkucajem bila u cemeru
Isusenih pesama vila na sumskim proplancima
O boli, ti sto mi razdires jastuk
U mojim naivnim snovima
Dopusti lutkaru da zadrzi konce u rukama
Da se jos malo poigra na tvojim putevima
Umorne vede traze hranu na usahlim poljima
I okiceni vencem traganja
Zude izlasku iz pakla
Rasiri krila, zatvori bunar zelja
Sakri sne, oseti konacno radost
Ispruzi ruke samoci i dohvati tugu u zagrljaj
Dopusti poljubac noci na tvojim uspomenama
Okovana bez okova
zarobljena u prostranstvu svemira
pratim sjaj meseca
pogled zatvaram ne dopustam senke
prosipam bisere bolova
Tisina ...
Sutra ... mozda sutra ....
O gde si ti što se u meni kreceš
Ti što u meni lik tvoj tek pljusne
I pokret ti ruke ko hoceš il' neceš
Da staviš ruž na svoje usne
O gde si ti radosti što me stalno prati
Tvoj prolaz ko da se u meni njiše
Kraljice moja sa kosom paprati
Sa ocima tvojim boje kiše
Kao što zemlja prolece ceka
Vrebam kad ceš prominut u casu
Žudno te cekam ko voda neka
Zamah vesela po svom talasu
U mome ramu tamnom i dubokom
Nudim ti sve moje podglede skriven
Približi mi se progutaj me okom
Zakrili i moju senku i mene
Pregazi me kao vojske moce
Zauzmi moja brda i dolove
I moje misli i snove nocne
Parkove cvetne i moje dvorove
Otkrij mi kako ti obrazi rude
Ko zlocin neki il urota
Bolje no usne koje se nude
Il narod kad je usred komplot
Kao u zavesi u baruštinama
po tragu neke barske ptice
Bori se s onim što je u nama
Ono što si bila utri nemilice
Povrati se licem u moje lice
I nek tvoje oci moje oci love
Vrati mi car neba i izmaglice
Povrati mi vid i snove
L.a
[/URL
Zameteno snegom severnih visova duse
Krhotine sna nestaju u celjusti pozude
Reci, prasak istine i lazi u tisini duse
Nestale boje sretnih trenutaka pored tebe
U magli trazenja ne pronadoh sebe
Drhtaj zivota sa zadnjim trzajem sna
Zadnjim otkucajem bila u cemeru
Isusenih pesama vila na sumskim proplancima
O boli, ti sto mi razdires jastuk
U mojim naivnim snovima
Dopusti lutkaru da zadrzi konce u rukama
Da se jos malo poigra na tvojim putevima
Umorne vede traze hranu na usahlim poljima
I okiceni vencem traganja
Zude izlasku iz pakla
Rasiri krila, zatvori bunar zelja
Sakri sne, oseti konacno radost
Ispruzi ruke samoci i dohvati tugu u zagrljaj
Dopusti poljubac noci na tvojim uspomenama
Okovana bez okova
zarobljena u prostranstvu svemira
pratim sjaj meseca
pogled zatvaram ne dopustam senke
prosipam bisere bolova
Tisina ...
Sutra ... mozda sutra ....
O gde si ti što se u meni kreceš
Ti što u meni lik tvoj tek pljusne
I pokret ti ruke ko hoceš il' neceš
Da staviš ruž na svoje usne
O gde si ti radosti što me stalno prati
Tvoj prolaz ko da se u meni njiše
Kraljice moja sa kosom paprati
Sa ocima tvojim boje kiše
Kao što zemlja prolece ceka
Vrebam kad ceš prominut u casu
Žudno te cekam ko voda neka
Zamah vesela po svom talasu
U mome ramu tamnom i dubokom
Nudim ti sve moje podglede skriven
Približi mi se progutaj me okom
Zakrili i moju senku i mene
Pregazi me kao vojske moce
Zauzmi moja brda i dolove
I moje misli i snove nocne
Parkove cvetne i moje dvorove
Otkrij mi kako ti obrazi rude
Ko zlocin neki il urota
Bolje no usne koje se nude
Il narod kad je usred komplot
Kao u zavesi u baruštinama
po tragu neke barske ptice
Bori se s onim što je u nama
Ono što si bila utri nemilice
Povrati se licem u moje lice
I nek tvoje oci moje oci love
Vrati mi car neba i izmaglice
Povrati mi vid i snove
L.a
[/URL
Nemir
Iskusan
- Poruka
- 6.305
Volim te
i uskrsavam.
Dok zora kisi prahom grimiznim
na ljubav koju pišes
pa me ceznjom raspinjes,
...ponovo.
***
Perle ranim prolecem nakvasene
dva lista nicim zamazana,u vecerima onim
uobicajenih prica,bez glave i repa.
Violine od mramora
***
...a mi u potrazi za osmesima
Kao suncane statue
u aveniji nekoj zaboravljene.
Kao misionari
klecavih nogu,pred svetinjama,
...sa srcem u grlu,i vatrom gustom
poput žive,
u venama.
Volim te
i uskrsavam.
Dok zora kisi prahom grimiznim
na ljubav koju pišem...
Za Tebe.
Nemir
Iskusan
- Poruka
- 6.305
Kako do cvijeta radosti?
Mozda sam niz rijeku kasno krenuo ka
popristu.
Jesam li mnogo gresan bio i ranjavao srne
zalutale u kisama?
Stoljetne sove pokazuju mi neizvjesnost svakog
pokusaja da od mene naprave noc.
Svi grle svoje drvo koje mirise svjetloscu
plodova, a ja slavim pjesmu - casu punu nara i
bljedilo tvojih ruku.
Cekam kao da zivot sanjam sto neuhvatljivo
iscezava iz mene.
Ostala je suza koju ucim da pjeva. Propjevao
sam i, otvorila se kapija neba.
Da li smo tako, Tajno, naselili zvijezde i usnuli
izmedju dva lista proljeca.
R. H
Cujes li iz daljine
Iz moje skoljke
Sapate i molitve
Od suza sam ti ogrlicu napravio
Kako da te od samoce izvajam
I da te uvedem u moju noc
Kada je ostala ceznja i
Pismo u kojem izdise juli
Smrti su njeznije
Od vremena traganja
Kako da te trazim
Kada sunce utone u dusu
Neka se grlice jave
U tamne sam te
Knjige uklesao
U svijetle ljetopise
Kako da te nadjem
R. H
Mozda sam niz rijeku kasno krenuo ka
popristu.
Jesam li mnogo gresan bio i ranjavao srne
zalutale u kisama?
Stoljetne sove pokazuju mi neizvjesnost svakog
pokusaja da od mene naprave noc.
Svi grle svoje drvo koje mirise svjetloscu
plodova, a ja slavim pjesmu - casu punu nara i
bljedilo tvojih ruku.
Cekam kao da zivot sanjam sto neuhvatljivo
iscezava iz mene.
Ostala je suza koju ucim da pjeva. Propjevao
sam i, otvorila se kapija neba.
Da li smo tako, Tajno, naselili zvijezde i usnuli
izmedju dva lista proljeca.
R. H
Cujes li iz daljine
Iz moje skoljke
Sapate i molitve
Od suza sam ti ogrlicu napravio
Kako da te od samoce izvajam
I da te uvedem u moju noc
Kada je ostala ceznja i
Pismo u kojem izdise juli
Smrti su njeznije
Od vremena traganja
Kako da te trazim
Kada sunce utone u dusu
Neka se grlice jave
U tamne sam te
Knjige uklesao
U svijetle ljetopise
Kako da te nadjem
R. H
gost 83642
Zainteresovan član
- Poruka
- 324
Feta Podouri
Zainteresovan član
- Poruka
- 316
Nemir
Iskusan
- Poruka
- 6.305
TISINA POLJUBACA
Uvijek kad pokrenem misli,
ti se pojavis na nebu
i nad mojim nemirnim poljima,
sa zlatnih obraza duge,
sjajis u tisini poljubaca.
Zapocinjes u meni postojati
i sa zanosom vatre, uzdahe palis.
Otvaras tople izvore milovanja,
pa moju meku ravnicu,
poput vjetra, njezno grlis.
Uvijek kad te udahnem,
u tvojim rascvjetanim krosnjama
osjecam slatki dah ceznje
i mirni tok mojih obzira,
postaje uzburkana rijeka dodira.
Uzdrhtala i beskrajno mirisna,
nestajes u svim zagrljajima
moga tek probudjenog tijela
i ja te, u tisini poljubaca
iznad sjaja zvijezda nosim.
Na vrhu mojih prstiju
tvoje usne postaju sretne
i jednostavnom molitvom
sapucu zemaljske vatre
i ne traze nikakve usluge,
jer poljupci oduvijek
razumiju mekocu dodira.
Na vrhu tvojih zarkih usana
moji prsti pristaju,
neposlusni i otmjeni,
kao bijeli jorgovani
u tvom osmjehu rastu.
Razumiju kad te volim
i s kakvom ljepotom raspolazes.
U toj tisini mirisa i zagrljaja,
plod smo ljubavi
i kusamo njene dodire.
Pocinjemo udisati ljubav
i ne odustajemo od voca,
koje nasi prsti probaju,
a nase usne u srca slazu.
Uvijek kad pokrenem misli,
ti se pojavis na nebu
i nad mojim nemirnim poljima,
sa zlatnih obraza duge,
sjajis u tisini poljubaca.
Zapocinjes u meni postojati
i sa zanosom vatre, uzdahe palis.
Otvaras tople izvore milovanja,
pa moju meku ravnicu,
poput vjetra, njezno grlis.
Uvijek kad te udahnem,
u tvojim rascvjetanim krosnjama
osjecam slatki dah ceznje
i mirni tok mojih obzira,
postaje uzburkana rijeka dodira.
Uzdrhtala i beskrajno mirisna,
nestajes u svim zagrljajima
moga tek probudjenog tijela
i ja te, u tisini poljubaca
iznad sjaja zvijezda nosim.
Na vrhu mojih prstiju
tvoje usne postaju sretne
i jednostavnom molitvom
sapucu zemaljske vatre
i ne traze nikakve usluge,
jer poljupci oduvijek
razumiju mekocu dodira.
Na vrhu tvojih zarkih usana
moji prsti pristaju,
neposlusni i otmjeni,
kao bijeli jorgovani
u tvom osmjehu rastu.
Razumiju kad te volim
i s kakvom ljepotom raspolazes.
U toj tisini mirisa i zagrljaja,
plod smo ljubavi
i kusamo njene dodire.
Pocinjemo udisati ljubav
i ne odustajemo od voca,
koje nasi prsti probaju,
a nase usne u srca slazu.
Nemir
Iskusan
- Poruka
- 6.305
]Dodirnuo si me poljupcem,
pomilovao pogledom,
raznježio stihom...
uzvratila sam ti drhtajem
I kad sam otvorila oči
još uvijek je tvoj lik
lebdio pred mojim očima,
još uvijek sam tvoje ruke
osjećala na svom tijelu,
još uvijek je miris tvoga tijela
gospodario prostorom
i hranio moje nozdrve...
Tvoj glas je plovio mojim mislima,
prsti su ti pleli najljepšu pjesmu
strasti, dodira, njeznosti i ljubavi
I bio si tu… uz mene,
gotovo sam te mogla dodirnuti,
ali da sam se samo na tren pomakla
nestalo bi sve te čarolije i
buđenje moje bilo bi sasvim obično...
I neću se pomjeriti… jer te trebam,
uzvraćam ti samo drhtajem...
oči i dalje ostaju otvorene,
jer samo ti znaš kako, i kad smo budni,
i na javi, mi uvijek, jedno drugo, sanjamo...
dt
Nemir
Iskusan
- Poruka
- 6.305
Svratim danas u jednu radnju gde cesce kupim nesto
doceka me osmeh i poklon iz vedra neba uz reci da se ta osoba uvek raduje
kada navratim - da prijalo je ali ...
Poklonih sama sebi Ljiljane uz egzoticno zelenilo eukaliptusa
i palminog lista ,misris ljiljana me nekada opije i odgovara mi ali ne uvek,
kakvo god bilo cvece mora da ima kompoziciju egzotike u sebi
nevolim obicne bukete ,ruze i slicno kao sav ostali svet.(iako je moj avatar ruza
to je samo zbog latica koje se rastvaraju i crvene boje ).
Moj najdrazi cvet je hibiskus a danas kupujem Ljiljane .
Vozeci se u nekom pravcu ,bacim pogled na ulicu sunceve zlacane zrake
i pomislim zasto zvezde imaju lepe oci ?
Koja misao usred dana
usred suncevog sajaja
zvezde sa ocima ...
Primetih da ustvari nista nevidim .
Dosavsi kuci sela sam i ceo film vratih ispocetka ...
Zasto ?
placam tako veliku cenu ,cemu ?
Umem li da je platim ?
,Ja koja nema potrebe za
tako necim ...Kojoj se oduvek prostirao tepih pod
noge u svim nijansama ,koja treba da se pojavi
i ljudima su osmesi na licu ,otvaraju se vrata sama od sebe
toplina zraci na svakom koraku a meni... meni je hladno .
Iz dubine neke prokotrljase se
biseri ...
Nemir
Iskusan
- Poruka
- 6.305
Prijatelj je vaša trpeza i vaše ognjište.
Jer dolazite k njemu gladni
i tražite od njega spokoja.
I kad on cuti, vaše srce ne prestaje
osluškivati njegovo srce.
I neka vaše najbolje bude za prijatelja.
I ako mora upoznati vašu oseku, neka upozna i vašu plimu.
Potražite ga uvek da oživite vreme.
I neka u slatkoći prijateljstva bude smeha
i bude radosti.
Jer u sitnicama srce nalazi svoje jutro
i okrepljuje se.
Zasviraj ponovno
Na mome telu.
Učini što želiš.
Budi nežan kao
Misao o ljubavi
Kojom te grlim.
Budi divlji kao
Strast kojom te ljubim.
Ostavi tragove,
Ureži ih svojim dodirom,
Ukleši ih svojim usnama.
Nosiću ih u srcu
Do kraja.
Nikada odreći se neću
Nečega što je moj život.
Jer dolazite k njemu gladni
i tražite od njega spokoja.
I kad on cuti, vaše srce ne prestaje
osluškivati njegovo srce.
I neka vaše najbolje bude za prijatelja.
I ako mora upoznati vašu oseku, neka upozna i vašu plimu.
Potražite ga uvek da oživite vreme.
I neka u slatkoći prijateljstva bude smeha
i bude radosti.
Jer u sitnicama srce nalazi svoje jutro
i okrepljuje se.
Zasviraj ponovno
Na mome telu.
Učini što želiš.
Budi nežan kao
Misao o ljubavi
Kojom te grlim.
Budi divlji kao
Strast kojom te ljubim.
Ostavi tragove,
Ureži ih svojim dodirom,
Ukleši ih svojim usnama.
Nosiću ih u srcu
Do kraja.
Nikada odreći se neću
Nečega što je moj život.
LJUBAV JE POPUT SUNCA
Šta misliš o Suncu?
Za većinu ljudi ono je nešto najobičnije na svijetu.
Pa ipak, svaki dan čini čuda.
Izjutra pali svjetlo i vatru na svijetu.
Bori se protiv oblaka da nas gleda
i pozeli nam dobar dan.
Noću se nalazi na drugoj strani Zemlje,
da bi i one ljude tamo obasjalo svjetlom.
Da se ugasi Sunce, svi bismo sjedili
u najcrnjoj noći i najledenijoj hladnoći.
Isto je tako i s ljubavlju.
Pojavi li se ljubav u tvom životu,
ona donosi svjetlo i toplinu i zadovoljstvo.
Imaš li ljubavi, mnogo ti toga može nedostajati.
Nije ti teško odricati se
u korist sreće i radosti drugih.
Tada nemaš potrebe za bogatstvom i luksuzom
ni za najnovijim tehničkim dostignućima.
Ko ima ljubavi, mnogo mu toga može nedostajati.
Zato: Čvrsto se drži ljubavi!
Zađe li ljubav u tvojem životu,
sjene postaju sve veće,
a ti upadaš u sve dublju noć i hladnoću.
Ljubav je poput Sunca.
Ko nje ima, može mu mnogo šta nedostajati.
Ali komu ljubavi nedostaje, nedostaje mu sve!
nn
Šta misliš o Suncu?
Za većinu ljudi ono je nešto najobičnije na svijetu.
Pa ipak, svaki dan čini čuda.
Izjutra pali svjetlo i vatru na svijetu.
Bori se protiv oblaka da nas gleda
i pozeli nam dobar dan.
Noću se nalazi na drugoj strani Zemlje,
da bi i one ljude tamo obasjalo svjetlom.
Da se ugasi Sunce, svi bismo sjedili
u najcrnjoj noći i najledenijoj hladnoći.
Isto je tako i s ljubavlju.
Pojavi li se ljubav u tvom životu,
ona donosi svjetlo i toplinu i zadovoljstvo.
Imaš li ljubavi, mnogo ti toga može nedostajati.
Nije ti teško odricati se
u korist sreće i radosti drugih.
Tada nemaš potrebe za bogatstvom i luksuzom
ni za najnovijim tehničkim dostignućima.
Ko ima ljubavi, mnogo mu toga može nedostajati.
Zato: Čvrsto se drži ljubavi!
Zađe li ljubav u tvojem životu,
sjene postaju sve veće,
a ti upadaš u sve dublju noć i hladnoću.
Ljubav je poput Sunca.
Ko nje ima, može mu mnogo šta nedostajati.
Ali komu ljubavi nedostaje, nedostaje mu sve!
nn
Nemir
Iskusan
- Poruka
- 6.305
Dakle, sudbina je donela odluku sto da cinimo?
Reci sto da radimo?
Kako cemo se rastati i kada cemo se sresti?
Mozemo li svoju ljubav smatrati gostom iz tudjine koga nam vecer dovede, a jutro odvede?
Mozemo li ove osecaje smatrati snom koji nam je blago snivanje donelo, a java skrila?
Mozemo li ovaj dan smatrati opijenoscu koja se brzo zavrsila otreznjenjem i budnoscu?
Podigni glavu da ti oci vidim ljubavi! Otvori usne da ti glas cujem.
Progovori i kazi mi nesto.
Hoces li me pamtiti i kad oluja potopi moju ladju?
Hoces li cuti leprsanje krila u nocnome miru?
Hoces li cuti kako se moje disanje talasa oko tvoga lica i vrata?
Hoces li osluskivati moje uzdahe sto mi se bolno otimaju, priguseni jecajima?
Hoces li videti moju himeru kako te pohodi s nocnim himerama, a iscezava s jutarnjim izmaglicama?
Reci mi, ljubavi.
Kazi sto cu za te predstavljati posto si ti meni svetlost za oci, pesma za usi i krila mojoj dusu .
Reci sto da radimo?
Kako cemo se rastati i kada cemo se sresti?
Mozemo li svoju ljubav smatrati gostom iz tudjine koga nam vecer dovede, a jutro odvede?
Mozemo li ove osecaje smatrati snom koji nam je blago snivanje donelo, a java skrila?
Mozemo li ovaj dan smatrati opijenoscu koja se brzo zavrsila otreznjenjem i budnoscu?
Podigni glavu da ti oci vidim ljubavi! Otvori usne da ti glas cujem.
Progovori i kazi mi nesto.
Hoces li me pamtiti i kad oluja potopi moju ladju?
Hoces li cuti leprsanje krila u nocnome miru?
Hoces li cuti kako se moje disanje talasa oko tvoga lica i vrata?
Hoces li osluskivati moje uzdahe sto mi se bolno otimaju, priguseni jecajima?
Hoces li videti moju himeru kako te pohodi s nocnim himerama, a iscezava s jutarnjim izmaglicama?
Reci mi, ljubavi.
Kazi sto cu za te predstavljati posto si ti meni svetlost za oci, pesma za usi i krila mojoj dusu .