То није мали проблем. Ја мислим да човек увек треба да има простора за себе и неке активности независне од партнера.
То могу да буду курсеви страног језика, школа плеса, удружења или шта год или једноставно више дружења и излажења...
Одређена доза мистерије и недокучивости је увек потребна. Немој дозволити да те сматра територијом коју је већ освојио и која њему безусловно припада.
Оно шта хоћу да кажем је да ниједан партнер не треба да дозволи да га други партнер УОКВИРИ И ЛУПИ МУ НЕКУ ЕТИКЕТУ у стилу "ти си то и то и толико вредиш и то је то".
Исто то важи и за другове. Човек не треба да престане да изненађује околину, али не буквално говорећи, већ су неке промене и дешавања потребна.
Не треба дозволити да партнер један другог гледа као кућног љубимца, мајку, оца, брата или сестру или некакву играчку коју је већ изгустирао и која није више занимљива.
Можда су моја поређења мало груба, али то је само због тога да бих лакше објаснио мој поглед на ствари.