Alter_Ego_
Stara legenda
- Poruka
- 77.338
Ево још мало доказа о просеравању о непостојећем топљењу тенкова у Смедереву.
MYTHBUSTERS
TENKOVI ISTOPLJENI U SMEDEREVU
Postoji u našem narodu dosta teorija zavjere i ostalih budalaština. Odlučili smo da napravimo mali serijal tekstova koji će obrađivati one najrasprostranjenije.
Prvi u nizu je opovrgavanje teorije o „topljenju tenkova u Smederevu od strane Amerikanaca“
Da se u vrijeme „US Steel-a” u Smederevu masovno pretapalo vojno naoružanje tako što su peći „Železare” progutale stotine srpskih tenkova, haubica, topova i drugog oružja, jedna je od „legendi” koje se povezuju s Amerikancima.
Mnogo je priča ispričano o ovome, a dokaza nije bilo. Nema ih ni danas.
Priče su začinjavane raznim teorijama, a kao glavna teza provlačila se ideja da su Amerikanci u Smederevo zapravo došli da razoružaju Srbiju.
I da na tome i zarade. Tako su iz čeličane, kao na traci, valjane priče da su Amerikanci debelo zaradili na „specijalnom” čeliku od pretopljenih tenkova i haubica srpske vojske.
Licitiralo se i brojkama. Neki izvori tvrdili su da je u visokim pećima završilo više od 500 tenkova i 200 haubica, a na internetu se mogu pronaći i tvrdnje da je ovdje istopljeno čak 2.000 srpskih tenkova i oko 2.900 komada teškog artiljerijskog oružja.
Kad su pretopili sve od naoružanja što je Srbija navodno rashodovala posle ratova, pokupili su se i otišli. Nas su, po tim teorijama, ostavili i bez para i bez oružja. U prilog tome, zagovornici ovakve „istine” tvrdili su da je Amerikancima savršeno odgovaralo što se pri topljenju kvalitetnog vojnog čelika zaradi više nego iz sirove rude.
Može li se iz ovoga zaključiti da „gdje ima dima, ima i vatre”?
Istina je da ova priča i dan danas živi. Nije sagorela u pećima „Železare”, niti se ugasila njihovim gašenjem posle odlaska „US Steel-a”. Samo je na „tihoj vatri”.
Nije poznato da je postojala ikakva odluka ili naredba Vlade Srbije o topljenju zastarjele vojne opreme na Konvertorskoj čeličani, gdje je jedino moguće topiti čelični otpad. Tenkovi, topovi, haubice i drugo naoružanje prave se od visokolegiranih čelika, koji se u Konvertorskoj čeličani ne mogu koristiti kao „staro gvožđe”. U „Železaru” nije dovoženo teško naoružanje, pa samim tim ni sječeno. Takav stari čelik magneti na dizalicama ’Železare’ ne bi mogli da hvataju, podižu i stavljaju u punilice, jer sadrži visok procenat legura, naročito mangana.
Poznato je da su stari kamioni smederevskog „Autotransporta” sječeni i kao staro gvožđe dopremani u „Železaru”, ali ne i vojna oprema.
Takođe, tenkovi i ostale vojne „grdosije” nisu mogli da uđu u „Železaru” a da to niko ne vidi. Čak i da je to bila vojna tajna. Samo sječenje djelova, recimo tenka, koji bi potom išli na topljenje, bilo bi skuplje nego što bi „US Steel“ to platio da mu na kraju bude isplativo.
Tenkove nije bilo moguće topiti jer su pravljeni od livenih djelova i imaju visok sadržaj hroma, bakra, mangana i ostalih hemijskih elemenata koji prave problem pri valjanju i mogu da oštete postrojenja. Stara livnica nije imala kapacitete za topljenje gabaritnog naoružanja, a Amerikanci su ubrzo po preuzimanju „Železare” zatvorili, odnosno prodali Staru železaru.
Spekulacije da su se u sadašnjim pogonima „Železare” pretapali tenkovi, topovi i slična vojna oprema je svojevrsna „urbana legenda” i neistina.
Kad se spominju tenkovi, mnogi su saglasni da je reč o modelu T-55, čedu četrdesetih godina prošlog veka, zastarelom, izraubovanom i dokrajčenom u poslednjim ratovima.
Zanimljivo je da je svojevremeno i naš komentator Miroslav Lazanski izjavio ili napisao da su „svi tenkovi T-55 povučeni iz operativne upotrebe, neki su istopljeni u ’Železari’, neki bačeni na otpad, neki prodati. Iste te tenkove armija Rusije i danas ima u nekim jedinicama”. Lazanski je dodao da smo „uništili više od 1.000 komada protivavionskih raketa ’strela 2M’, samo zato što su to tražili Amerikanci, te da Rusi i danas posjeduju te rakete”.
Ono što je sasvim poznato i radilo se uz medijsku pažnju, jeste uništavanje zaplijenjenog ili dobrovoljno predatog oružja koje su građani posjedovali ilegalno. Te akcije odvijale su se u više navrata u „Železari Smederevo”. Tako je u februaru 2004. procesom topljenja uništeno 10.000 komada oružja manjeg kalibra i lakog naoružanja. To je rađeno uz podršku Centra za kontrolu malokalibarskog oružja i lakog naoružanja u jugoistočnoj Evropi (SEESAC), i uz finansijsku pomoć SAD.U martu 2006. godine završena je još jedna takva akcija, kad je u „Železari” uništeno skoro 15.000 komada malokalibarskog i lakog naoružanja, zaplijenjenog u policijskim akcijama u Srbiji. Spaljivanju tog oružja, pored visokih oficira MUP-a Srbije, tada su prisustvovali i predstavnici ambasade Njemačke i Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) u SCG. Projekat, vrijedan 100.000 dolara, finansirala je Vlada Republike Njemačke, a ostvaren je u saradnji MUP-om Srbije i UNDP Projektom kontrole lakog naoružanja u SCG.
Danas Vojska Srbije raspolaže sa :
Tenk M-84(M-84A) : 232 od čega 212 aktivnih
Tenk T-72M : 63 od čega 13 aktivnih
Nekadašnja Vojska Jugoslavije je raspolagala sa :
GBT : 1.023 (233 M-84,63 T-72M1,727 T-55A) + 424 T-34
Dakle pitanje je gdje je 727 tenkova T-55A ?
5 T-55 je uništeno dejstvom NATO avijacije na Kosovu
200 tenkova je ukazom povučeno iz upotrebe i proglašeno zastarjelim
61 tenk je ostao u Crnoj Gori i izrezan je (1 tenk je u Muzeju)
Ostaje 461 tenk T-55
2015. godine na prodaju je stavljeno 282 tenka T-55
Za različite modernizacije upotrebljeno je 15 tenkova T-55
Ostaje cifra od oko 164 tenka T-55
30 tenkova T-55 je donirano Iraku
60 tenkova je prodato Kambodži 2010.
Preostalih 74 komada se nalazi rasuto kojekuda po kasarnama i bazama, gdje rđaju.
Kompletno Rusko Naoružanje
27. јун 2017. ·MYTHBUSTERS
TENKOVI ISTOPLJENI U SMEDEREVU
Postoji u našem narodu dosta teorija zavjere i ostalih budalaština. Odlučili smo da napravimo mali serijal tekstova koji će obrađivati one najrasprostranjenije.
Prvi u nizu je opovrgavanje teorije o „topljenju tenkova u Smederevu od strane Amerikanaca“
Da se u vrijeme „US Steel-a” u Smederevu masovno pretapalo vojno naoružanje tako što su peći „Železare” progutale stotine srpskih tenkova, haubica, topova i drugog oružja, jedna je od „legendi” koje se povezuju s Amerikancima.
Mnogo je priča ispričano o ovome, a dokaza nije bilo. Nema ih ni danas.
Priče su začinjavane raznim teorijama, a kao glavna teza provlačila se ideja da su Amerikanci u Smederevo zapravo došli da razoružaju Srbiju.
I da na tome i zarade. Tako su iz čeličane, kao na traci, valjane priče da su Amerikanci debelo zaradili na „specijalnom” čeliku od pretopljenih tenkova i haubica srpske vojske.
Licitiralo se i brojkama. Neki izvori tvrdili su da je u visokim pećima završilo više od 500 tenkova i 200 haubica, a na internetu se mogu pronaći i tvrdnje da je ovdje istopljeno čak 2.000 srpskih tenkova i oko 2.900 komada teškog artiljerijskog oružja.
Kad su pretopili sve od naoružanja što je Srbija navodno rashodovala posle ratova, pokupili su se i otišli. Nas su, po tim teorijama, ostavili i bez para i bez oružja. U prilog tome, zagovornici ovakve „istine” tvrdili su da je Amerikancima savršeno odgovaralo što se pri topljenju kvalitetnog vojnog čelika zaradi više nego iz sirove rude.
Može li se iz ovoga zaključiti da „gdje ima dima, ima i vatre”?
Istina je da ova priča i dan danas živi. Nije sagorela u pećima „Železare”, niti se ugasila njihovim gašenjem posle odlaska „US Steel-a”. Samo je na „tihoj vatri”.
Nije poznato da je postojala ikakva odluka ili naredba Vlade Srbije o topljenju zastarjele vojne opreme na Konvertorskoj čeličani, gdje je jedino moguće topiti čelični otpad. Tenkovi, topovi, haubice i drugo naoružanje prave se od visokolegiranih čelika, koji se u Konvertorskoj čeličani ne mogu koristiti kao „staro gvožđe”. U „Železaru” nije dovoženo teško naoružanje, pa samim tim ni sječeno. Takav stari čelik magneti na dizalicama ’Železare’ ne bi mogli da hvataju, podižu i stavljaju u punilice, jer sadrži visok procenat legura, naročito mangana.
Poznato je da su stari kamioni smederevskog „Autotransporta” sječeni i kao staro gvožđe dopremani u „Železaru”, ali ne i vojna oprema.
Takođe, tenkovi i ostale vojne „grdosije” nisu mogli da uđu u „Železaru” a da to niko ne vidi. Čak i da je to bila vojna tajna. Samo sječenje djelova, recimo tenka, koji bi potom išli na topljenje, bilo bi skuplje nego što bi „US Steel“ to platio da mu na kraju bude isplativo.
Tenkove nije bilo moguće topiti jer su pravljeni od livenih djelova i imaju visok sadržaj hroma, bakra, mangana i ostalih hemijskih elemenata koji prave problem pri valjanju i mogu da oštete postrojenja. Stara livnica nije imala kapacitete za topljenje gabaritnog naoružanja, a Amerikanci su ubrzo po preuzimanju „Železare” zatvorili, odnosno prodali Staru železaru.
Spekulacije da su se u sadašnjim pogonima „Železare” pretapali tenkovi, topovi i slična vojna oprema je svojevrsna „urbana legenda” i neistina.
Kad se spominju tenkovi, mnogi su saglasni da je reč o modelu T-55, čedu četrdesetih godina prošlog veka, zastarelom, izraubovanom i dokrajčenom u poslednjim ratovima.
Zanimljivo je da je svojevremeno i naš komentator Miroslav Lazanski izjavio ili napisao da su „svi tenkovi T-55 povučeni iz operativne upotrebe, neki su istopljeni u ’Železari’, neki bačeni na otpad, neki prodati. Iste te tenkove armija Rusije i danas ima u nekim jedinicama”. Lazanski je dodao da smo „uništili više od 1.000 komada protivavionskih raketa ’strela 2M’, samo zato što su to tražili Amerikanci, te da Rusi i danas posjeduju te rakete”.
Ono što je sasvim poznato i radilo se uz medijsku pažnju, jeste uništavanje zaplijenjenog ili dobrovoljno predatog oružja koje su građani posjedovali ilegalno. Te akcije odvijale su se u više navrata u „Železari Smederevo”. Tako je u februaru 2004. procesom topljenja uništeno 10.000 komada oružja manjeg kalibra i lakog naoružanja. To je rađeno uz podršku Centra za kontrolu malokalibarskog oružja i lakog naoružanja u jugoistočnoj Evropi (SEESAC), i uz finansijsku pomoć SAD.U martu 2006. godine završena je još jedna takva akcija, kad je u „Železari” uništeno skoro 15.000 komada malokalibarskog i lakog naoružanja, zaplijenjenog u policijskim akcijama u Srbiji. Spaljivanju tog oružja, pored visokih oficira MUP-a Srbije, tada su prisustvovali i predstavnici ambasade Njemačke i Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) u SCG. Projekat, vrijedan 100.000 dolara, finansirala je Vlada Republike Njemačke, a ostvaren je u saradnji MUP-om Srbije i UNDP Projektom kontrole lakog naoružanja u SCG.
Danas Vojska Srbije raspolaže sa :
Tenk M-84(M-84A) : 232 od čega 212 aktivnih
Tenk T-72M : 63 od čega 13 aktivnih
Nekadašnja Vojska Jugoslavije je raspolagala sa :
GBT : 1.023 (233 M-84,63 T-72M1,727 T-55A) + 424 T-34
Dakle pitanje je gdje je 727 tenkova T-55A ?
5 T-55 je uništeno dejstvom NATO avijacije na Kosovu
200 tenkova je ukazom povučeno iz upotrebe i proglašeno zastarjelim
61 tenk je ostao u Crnoj Gori i izrezan je (1 tenk je u Muzeju)
Ostaje 461 tenk T-55
2015. godine na prodaju je stavljeno 282 tenka T-55
Za različite modernizacije upotrebljeno je 15 tenkova T-55
Ostaje cifra od oko 164 tenka T-55
30 tenkova T-55 je donirano Iraku
60 tenkova je prodato Kambodži 2010.
Preostalih 74 komada se nalazi rasuto kojekuda po kasarnama i bazama, gdje rđaju.
