ДРАГОЉУБ ДРАЖА МИХАИЛОВИЋ

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Па о томе се писало Проко, а писало и како су завршавали код Тита, али поставља се једно друго питање . Ви стално пишете пишете о "колаборацији четника", о њиховој "квислиншкој сарадњи" итд. а како је могуће да нема ни једног примера, а сигурно бисте га навели да га има, да ни један усташа није завршио у четничким редовима, а код вас прешло 80.000 усташа - наравно њима не треба рехабилитација:mrgreen:
Ustaška vojnica nije brojala ni na vrhuncu rata 80 000 ljudi sa sve Poglavnikovom ličnom gardom i Crnom Legijom u Bosni , tako da sumnjam da ih je toliko moglo preći u NOVJ ,sve i da je svaki ustaša prešao u partizane , a znamo da je to notorna glupost .
 
Da,da,opštepoznato je da je kamion ustaša uvezenih iz Italije preklao 700.000 ljudi u Jasenovcu!!
Ustaška povjest :mazi:
karta-ustaskog-genocida-nad-srbima-u-ndh.jpg
 
Da,da,opštepoznato je da je kamion ustaša uvezenih iz Italije preklao 700.000 ljudi u Jasenovcu!!
А где су били толико силних четника да спрече клање?
Нису то усташе урадиле за један дан па да је четницима промакло пажњи. Али тада сте били у љубави а ујка-Дража је признао НДХ и није имало смисла ометати их у намери.
Е моји јадници у лику четника!
 
А где су били толико силних четника да спрече клање?
Нису то усташе урадиле за један дан па да је четницима промакло пажњи. Али тада сте били у љубави а ујка-Дража је признао НДХ и није имало смисла ометати их у намери.
Е моји јадници у лику четника!

Interesantno je da se cetnici UOPSTE nisu suprotstvaljali ustasama vec samo Srbima!

Mozda je i njima upravljao Vatikan, ko zna?
 
Ustaška vojnica nije brojala ni na vrhuncu rata 80 000 ljudi sa sve Poglavnikovom ličnom gardom i Crnom Legijom u Bosni , tako da sumnjam da ih je toliko moglo preći u NOVJ ,sve i da je svaki ustaša prešao u partizane , a znamo da je to notorna glupost .
Хвала Банди на исправци. Не ради се о усташама , него о војсци НДХ - усташамам и домобранима.

- - - - - - - - - -

vidi, partizani su bili pobednici u ww2, da tako pojednostavljeno kažem, pa kako u ratu tako i u sportu, niko ne prelazi u gubitničku ekipu nego samo u pobedničku :ok:

Ја нисам говорио о мотивима усташа, него о мотивима Тита и његове клике да их приме, а за то није чекао ваш маршал крај рата и Черчилов потез са Краљем и Радио Лондоном .
 
vidi, partizani su bili pobednici u ww2, da tako pojednostavljeno kažem, pa kako u ratu tako i u sportu, niko ne prelazi u gubitničku ekipu nego samo u pobedničku :ok:

Ne samo u ratu i u sportu ...
Ima njihove "vredne i cestite dece i u tajkunizaciji Srbije" ...
Medju prvima su , ako ne i "najPrvi" , bili kada se "delila tudja i privatizovana imovina" nakon i `45 - te , ali i nakon "05.oktobra , pa na ovamo" ...!
 
А где су били толико силних четника да спрече клање?
Нису то усташе урадиле за један дан па да је четницима промакло пажњи. Али тада сте били у љубави а ујка-Дража је признао НДХ и није имало смисла ометати их у намери.
Е моји јадници у лику четника!

Видиш Добро Дошли то се зове безочна лаж. Дража није признао ни капитулацију , а камоли њене последице у форми НДХ коју су створили окупатори.
Грехе , мада их ви не сматрате гресима, комуниста на челу са Титом о заједничким циљевима рада на рушењу Краљевине Југославије још давно пре Другог рата на њеној територији, не можеш да припишеш ником другом, па чак и онима који су били у служби окупационих снага .
Тај жиг носе само комунисти и не може чак ни да се дели, а камоли пребацује на друге.
То чак ни Минићу није падало на памет, него вама сада, када су се сви остали ваши " аргументи" показали као лажни, идеолшки мотивисани и фабриковани.
 
Видиш Добро Дошли то се зове безочна лаж. Дража није признао ни капитулацију , а камоли њене последице у форми НДХ коју су створили окупатори.
Грехе , мада их ви не сматрате гресима, комуниста на челу са Титом о заједничким циљевима рада на рушењу Краљевине Југославије још давно пре Другог рата на њеној територији, не можеш да припишеш ником другом, па чак и онима који су били у служби окупационих снага .
Тај жиг носе само комунисти и не може чак ни да се дели, а камоли пребацује на друге.
То чак ни Минићу није падало на памет, него вама сада, када су се сви остали ваши " аргументи" показали као лажни, идеолшки мотивисани и фабриковани.

Vucji, pa cetnici nisu imali NI JEDAN JEDINI okrsaj sa ustasama.....Sve do samog kraja rata....

Pod nosom im je bio Jasenovac...

Ako nisu mogli njega da napadnu, mogli si da napadaju kamione koji su tamo nosili srpsku nejac....

Samo nemoj reci da ni to nisu mogli...

STA su onda uopste mogli?

Da kolju po selima nenaoruzane Srbe i muslimane?

I piju rakiju i jedu gibanicu?
 
Vucji, pa cetnici nisu imali NI JEDAN JEDINI okrsaj sa ustasama.....Sve do samog kraja rata....

Pod nosom im je bio Jasenovac...

Ako nisu mogli njega da napadnu, mogli si da napadaju kamione koji su tamo nosili srpsku nejac....

Samo nemoj reci da ni to nisu mogli...

STA su onda uopste mogli?

Da kolju po selima nenaoruzane Srbe i muslimane?

I piju rakiju i jedu gibanicu?

Блајби, хајде ти мени реци зашто су се на теритоји коју је контролисала НДХ толико плашили у страсно мрзели четнике ( готово исто тако као и ви), зашто су били у сокобима са италијанским окупаторима чији су били савезници, јер су ови покушавали да заштите српско становништво и толерисали четнике као оружане снаге које су то чиниле, ако је све тако како ти кажеш.
Ваши ставови, ваш речник, ваша страст у мржњи иде руку под руку са свим одталим српским душманима.
 
Poslednja izmena:
Ovaj Srbin je ''sarađivao'' sa ustašama.....ali preko nišana! :per:
Toliko je dobro ''sarađivao'' da ga se hrvati i dan danas plaše!!:D
Vojvoda Đujić.jpg

"Не бојте се Хрвата. То су плашљиве животиње, стрвинари. Ја сам се са њима обрачунавао у прошлом рату. Запамтите, са Хрватима не сме бити никаквих разговора – са њима можемо разговарати само кроз пушчане цеви. Они су црна војска Ватикана, а и сами не знају ко су. Границе српских земаља допиру доклен су наши храмови, наши домови, наши гробови. Бог је с нама, јер не отимамо ништа туђе, него тражимо своје. Нек се Хрвати испрече испред нас, па да видимо ком обојци ком опанци". - ВОЈВОДА МОМЧИЛО ЂУЈИЋ
 
Poslednja izmena:
Питање је овде врло јасно. Како су ту " сарадњу са окупатором" ђенерала Михаиловића и војске под његовом командом видели само Тито и његови партизани и бритамске мисије које су биле код њега, а нису је видели чланови америчких мисија, нису је виделе стотине савезничких пилота које су спашене и евакуисане захваљујући четницима, нису је видели ни Совјети ,( који су видели и протествовали против Мартовских преговора Титових партизана са Немцима), који су по уласку на територију Југославије прихватили снаге ђенерала Михаиловића и са њима ослобађале села и градове у Србији, све до момемнта када је Тито искукао код Толбухина у Румунији промену тог става.
 
Питање је овде врло јасно. Како су ту " сарадњу са окупатором" ђенерала Михаиловића и војске под његовом командом видели само Тито и његови партизани и бритамске мисије које су биле код њега, а нису је видели чланови америчких мисија, нису је виделе стотине савезничких пилота које су спашене и евакуисане захваљујући четницима, нису је видели ни Совјети ,( који су видели и протествовали против Мартовских преговора Титових партизана са Немцима), који су по уласку на територију Југославије прихватили снаге ђенерала Михаиловића и са њима ослобађале села и градове у Србији, све до момемнта када је Тито искукао код Толбухина у Румунији промену тог става.

Zato sto je Draza bio tako iskren prijatelj americkih pilota, zato je i zavrsio u Crnom moru....Ameri nisu znali ko im je prijatelj, a ko ne...Oni su naivni...
 
Zato sto je Draza bio tako iskren prijatelj americkih pilota, zato je i zavrsio u Crnom moru....Ameri nisu znali ko im je prijatelj, a ko ne...Oni su naivni...

Видиш Блајби, да ти хоћеш да прочиташ било шта што је узван титоистичке грађе, знао би да су међу евакуисаним авијатичарима (међу којима је већина била американаца) било и Италијана , Француза, Пољака и Руса. Руса који су побегли из немачких заробљеничких логора , као и Руса који су као совјетски авијатичари оборени над територијом под контролом Михаиловићеве војске. И сви су они живи и здрави стигли до њихових јединица, рањени били збринути итд.
Ваше лажи и фабрикације су ти исти које су четници чували, хранили, лечили и евакуисали су то оповргли у безброј докуменаа и сведочења која нису из " четничке архиве"
 
Видиш Блајби, да ти хоћеш да прочиташ било шта што је узван титоистичке грађе, знао би да су међу евакуисаним авијатичарима (међу којима је већина била американаца) било и Италијана , Француза, Пољака и Руса. Руса који су побегли из немачких заробљеничких логора , као и Руса који су као совјетски авијатичари оборени над територијом под контролом Михаиловићеве војске. И сви су они живи и здрави стигли до њихових јединица, рањени били збринути итд.
Ваше лажи и фабрикације су ти исти које су четници чували, хранили, лечили и евакуисали су то оповргли у безброј докуменаа и сведочења која нису из " четничке архиве"

Pa to i kazem: za ta dobra dela saveznici su ih i nagradili na kraju rata!

Znali su oni kako su cetnici dobri....
 
Pa to i kazem: za ta dobra dela saveznici su ih i nagradili na kraju rata!

Znali su oni kako su cetnici dobri....

Тај покушај ироније и цинизма код мене Блајби не пали.
Хајде мало да чујемо и о томе колико се знало и колико није и са једне и друге стране из изјаве Мајка МакКула из Тексаса који био наредник - митаљезац на бомбардеру који је претрпе хаварију у одласку према Румунији и био оборен код Лапова 4. јула 1944. године.
Испитује Г. Тимберс :

" П: Јели место на које сте се спустили било на Михаиловићевој територији ?

О: Да, било је на његовом подручју.

П: А сада нам својим речима испричајте шта се догодило кад сте се спустили.

О: Пре свега, у нашој бази у Италији за време обуке дали су нам упутства као и осталим посадама, наиме да ђенерал Михаиловић помаже Немце и сарађује са њима и да због тога треба да избегавамо и да гледамо да нађемо партизане. Кад сан се спустио пао сам у једну увалу и одмах ме је опколило 15бдо 20 људиса вилама и срповима и чиме ти не.Ту су стајали око нас пријатељски се дотицали шешира а када сам вратио свој револвер у футролу, пришли су ми и пољубили ме у оба образа. Онда су упитали : " Американци" ? "Енглези ?". Када сам рекао да сам американац поново су ме пољубили."

Даље наредник прича о томе како су их четници чували и штитили, пошто је спашено свих десет чланова посаде и одвели, повремено и под борбом са Немцима до Главногштеба ђенерала Михаиловића одакле су 10. августа 1944. са аеродрома у Прањанима евакуисани.

Цитат је узет из записника и извештаја Истражне комисије Комитета за праведно суђење Дражи Михаиловићу и објављено у књизи коју је приредио Девд Мартин : РОДОЉУБ ИЛИ ИЗДАЈНИК , случај ђенерала Михаиловића и која је објављена у изадању Хуверовог Института.1978. Издавач за Југославију : ИП " ЧИЧА", БЕОГРАД.
 
Sveti vladika Nikolaj (Velimirović)

Reče Gospod: „Od ove ljubavi niko nema veće nego kad ko život svoj položi za prijatelje svoje.” (Jovan, XV, 13)

Pokojni Draža Mihailović pokazao je najveću ljubav dostupnu sinovima čovečijim time, što je položio život svoj za narod svoj. Ljubav koja premaša i tu ljubav, nije za čoveka nego za Boga…

Zato će pravična istorija staviti njega na ravno sa kosovskim vitezima, kako njega, tako i svu njegovu izginulu vojsku, sve njegove hrabre vojvode, barjaktare, kapetane i ratnike. Jer, svi oni sa svojim vođom ostvariše onu ljubav koju Hristos naziva najvećom, položivši život za narod svoj, isto kao i veliki Knez na Kosovu sa svojom krstonosnom vojskom i Karađorđe sa svojim ustanicima. Uvek i za uvek ista vojska, isti narod, ista načela.

Draža Mihailović bio je legendarna ličnost i za vreme svoga života, no njegova mučenička smrt stvorila je oko njegovog imena oreol svetog ratnika. S vremenom taj će oreol bivati sve svetliji, a ime Dražino sve slavnije.

Draža Mihailović Brčko.jpg
 
Тај покушај ироније и цинизма код мене Блајби не пали.
Хајде мало да чујемо и о томе колико се знало и колико није и са једне и друге стране из изјаве Мајка МакКула из Тексаса који био наредник - митаљезац на бомбардеру који је претрпе хаварију у одласку према Румунији и био оборен код Лапова 4. јула 1944. године.
Испитује Г. Тимберс :
" П: Јели место на које сте се спустили било на Михаиловићевој територији ?
О: Да, било је на његовом подручју.
П: А сада нам својим речима испричајте шта се догодило кад сте се спустили.
О: Пре свега, у нашој бази у Италији за време обуке дали су нам упутства као и осталим посадама, наиме да ђенерал Михаиловић помаже Немце и сарађује са њима и да због тога треба да избегавамо и да гледамо да нађемо партизане. Кад сан се спустио пао сам у једну увалу и одмах ме је опколило 15бдо 20 људиса вилама и срповима и чиме ти не.Ту су стајали око нас пријатељски се дотицали шешира а када сам вратио свој револвер у футролу, пришли су ми и пољубили ме у оба образа. Онда су упитали : " Американци" ? "Енглези ?". Када сам рекао да сам американац поново су ме пољубили."
Даље наредник прича о томе како су их четници чували и штитили, пошто је спашено свих десет чланова посаде и одвели, повремено и под борбом са Немцима до Главногштеба ђенерала Михаиловића одакле су 10. августа 1944. са аеродрома у Прањанима евакуисани.
Цитат је узет из записника и извештаја Истражне комисије Комитета за праведно суђење Дражи Михаиловићу и објављено у књизи коју је приредио Девд Мартин : РОДОЉУБ ИЛИ ИЗДАЈНИК , случај ђенерала Михаиловића и која је објављена у изадању Хуверовог Института.1978. Издавач за Југославију : ИП " ЧИЧА", БЕОГРАД.
Са суђења Војиславу Рајчићу - Пожаревцу у Зајечару
Ubistvo engleskih pilota
Prema zapisima u Okružnom sudu u Zaječaru Požarevacje ovako оpisao istražnom sudiji Radojici Nikoliću kako je ubio dvojicu engleskih pilota:
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Pričalo se da su ovi Englezi učestvovali u bombardovanju Rumunije i da je njihov avion pogođen od protivavionske artiljerije ali da nije pao u Rumuniji već u našoj zemlji. Mesto pada primetili su četnici i tako su ih oni zarobilii doveli u štab Ljube Jovanovića.
Ovi engleski piloti zadržani su u Salašu nekoliko dana,ali u Salašu nisu zatvoreni. Posle nekoliko dana, ja sam ihsa još jednom grupom četnika sproveo u Sikole. Sećam sedobro da je u to vreme čitav štab korpusa Ljube Jovanovićaprešao u Sikole, gde smo pilote zatvorili u štalu. Neko jeod četničkih komandanata naredio da im se skinu uniformei daju seljačka odela, pa je tako i urađeno.
U to vreme preki sud je neprekidno zasedao u Sikolu.Da bi ovi engleski piloti mogli da budu saslušani, dovedenje jedan četnik iz brigade Siniše Pazarca iz Homolja, koji jeznao engleski, da bude tumač.
Njima je u Sikolu održanosuđenje. Osuđeni su na smrt. Pročitana im je smrtna presuda,ali zbog čega su osuđeni -na smrt, nije mi poznato.
Po obavljanju smrtne presude ova dva engleska pilotasu ostala u Sikolu još nekoliko dana, a onda sam ja od kapetana Đoke i sudije Makse, kao i Gandića, dobio naređenjeda ih likvidirani.
Ova dva engleska pilota ubio sam odmah blizu Sikole,iznad štaba na jednoj utrini.
Prvo sam ubio manjeg, a zatimvećeg. Ova ubistva sam izvršio klanjem, kao i ranije. Menisu u tome pomagali Ljuba Koljač i Bosanac.
Engleskog pilotanižeg rasta zaklao sam dok je bio u stojećem stavu. Držalisu ga Ljuba i Bosanac.
Kada su potom doveli onog višegrasta, mi smo ga naterali da sedne i ja sam onda prišaootpozadi i prerezao sam mu grkljan.

I jednom i drugomruke su bile vezane pozadi. Znam da su oni neprekidno govorili:»ingliš, ingliš« i slično. Oni nisu odmah izdahnuli. Onajviši rastom duže vreme se koprcao i trzao. Kada su izdahnuli,ja sam obrisao kamu i njihovi su leševi ostali na tommestu.
Po povratku u štab, raportirao sam Đoki kapetanu dasam izvršio zadatak. Hajduković mi je potom dao engleskubluzu manjeg engleskog pilota, koju sam nosio i u kojoj samse slikao.Na kraju dodajem da su od padobrana ovih engleskihpilota u Salašu šivene košulje za četnike. I ja sam dobiojednu košulju koja je sašivena od engleskog padobrana...
U vezi sa ubistvom ovih Engleza više nemam šta daizjavim.«
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
http://www.znaci.net/00001/304_8.pdf стр.128
***************************************
А то су били баш ти енглески пилоти који су принудно падобранима падали по Тимочкој крајини икоји су бомбардовали Плоешти (Румунија) а четници их љубазно сачекивали.
- - - - - - - - - - -
А ти наводиш небулозе написане четничким језиком:
Зар не видиш да су то измишљотине о ,,паду енглеског авиона на четничку територију'' и то још средином 1944г. Коју је то територију држала ЈВуО осим ако се не рачуна да је држала заједно са пријатељима Немцима?
А о љубазности људи најпре са ,,срповима и вилама'' а потом ,,Ту су стајали око нас пријатељски се дотицали шешира а када сам вратио свој револвер у футролу, пришли су ми и пољубили ме у оба образа''. Баш дирљиво до суза!
 
Vi titovci ste opičeni kanda mokrom petokrakonm u glavu!Sramota je koliko ste bolesni!Ajde još jedared!
U te titoistička laži i izmišljotine,još odavno, ne veruju ni sami komunisti a ovo lazno svedočenje je odličan primer kakvo zlo i nesreća ste bili i još uvek ste za Srbe i Srbiju!!
Само идиот, и то не обичан већ острашћени, може да тврди да је ово сведочење лажно. Суђење је одржано 1980 г. у Зајечару а исказ није дао сведок већ актер-кољач Војислав Рајчић-Пожаревац.
 
PARTIZANI UBIJALI SAVEZNIČKE PILOTE

Priču o spašavanju savezničkih pilota komunisti su koristili na različite načine, kako im je kad trebalo. Najpre su, tokom procesa đeneralu Draži, govorili da su četnici ubijali savezničke pilote. Naveli su čak i četiri imena navodno ubijenih avijatičara, ali oni su se odmah oglasili iz Amerike. Na demonstracijama u Njujorku, jedan od njih je nosio transparent sa natpisom: ”Titova propaganda kaže: `Mihailović me je ubio!` U stvari on me je spasao”.
Međutim, do sada nije pridavana pažnja jednom od transparenata koje su nosili spašeni američki piloti. Na transparentu je pisalo: ”Tito – ubica američkih pilota”.
Može se pretpostaviti da je zataškavano zbog tadašnje političke situacije, a da je kontroli izmakao samo transparent ”Tito – ubica američkih pilota”
Ono što je apsolutnno sigurno, to je da su se u velikom broju slučajeva, prema savezničkim pilotima koji su pali na njihovu teritoriju, partizani odnosili kao prema ratnim zarobljenicima. Jedan od američkih oficira zaduženih za evakuaciju oborenih pilota, major Brini Agati, za grupu avijatičara koju su partizani držali kod Korenice upotrebio je upravo taj izraz: ”Ratni zarobljenici”. Ovo je radiogram majora Brinija poslat bazi u Bariju, 16. januara 1945:

”Izvinjavam se što je sadržina ovih poruka stalno žaljenje, ali moram da od vas tražim da energično protestvujete protiv rđavog postupka prema savezničkim ratnim zarobljenicima. Baš sam sad saznao da su 9 američkih avijatičara i 3 francuska begunca zadržani 10 dana u KORENICI, i da pored stalnih opomena da mi se odmah javi kad takvi ljudi naiđu NISAM bio obavešten. Uz to nije im bilo dozvoljeno da opšte sa misijom.

Rečeno mi je da je postupak prema njima bio najgori za vreme tih pet nedelja u JUGOSLAVIJI. Već sam potegao to pitanje sa Korpusom i učiniću to ponovo, ali, osećam, nije dovoljno. Ove ljude treba razdrmati. Posadi je rečeno da ne mora da jede sada, naješće se kad izađe.
Postupak prema njima je sramota za svaku evropsku civilizovanu zemlju. Opšti stav skoro otvoreno neprijateljski.

http://avijacija.com/?p=449
 
Нису само четници спасавали пилоте


Аутор: Б. Билбијанедеља,
Славко Поповић (Фото Р. Крстинић)
Генерал-мајор Славко Поповић (86), председник Субнора у шест мандата, с прекидима од 1982. до данас, тврди за „Политику” да нису само четници спасавали савезничке пилоте током Другог светског рата. „Ми партизани смо то годинама чинили. И то много више него четници! По неким подацима којима располажемо, они су спасли укупно 263, а ми 1.585 пилота и чланова посаде”, наводи овај искусни војни старешина родом из Владичиног Хана, који је цео рат провео на југу Србије. Генерал Поповић напомиње да су свих 180 њихових одбора у Србији упутили протестна писма Вишем суду у Београду, где се разматра рехабилитације Драже Михаиловића. Зато му, како каже, смета што се у последње време толико потенцира улога равногораца у спасавању америчких и британских ваздухопловаца.


– Ми смо имали неколико аеродрома широм Србије, с којих смо слали рањенике за Италију и враћали излечене, па смо тим путем евакуисали и оборене америчке и британске пилоте. То су били аеродроми на Широкој планини, код Бојника и код Косанчића. Већ почетком октобра 1943. добили смо у Србији прву савезничку мисију, када је и прекинута помоћ четницима, после договора Черчила, Рузвелта и Стаљина. Добили смо десетак мисија, америчких и енглеских, с 32 члана, које су биле намењене командама дивизија и Главном штабу Србије. Априла 1944. године пребацили смо их у Главни штаб Србије, недалеко од Бојника. Све ово говори да су односи НОВЈ са савезницима били више него блиски. Добијали смо опрему, одећу, обућу и наоружање. Ове испоруке су, почев од 1943, стизале падобраном, отприлике једном месечно. А од 1944. године добијали смо и руску помоћ – открива Поповић.


Његов одред је у лето 1943. примио четири Американца, пилота, који су принудно слетели у село Полом код Владичиног Хана. У то време Поповић је био помоћник комесара чете.


– Једне ноћи, док смо се кретали у колони, довео их је наш омладински функционер Душан Здравковић, који их је и пронашао на терену. Поздравили смо се најнормалније с њима, нисмо у првом тренутку ни знали ко су они. Представили су се: Еп, Хари, Жилет и Харви. Провели су с нама годину дана, све до маја или јуна 1944. године. У борбама нису учествовали, штитили смо их. Уз њих, био је ту и италијански артиљеријски капетан Луиђи, који је касније био наш врсан артиљерац. Делили су с нама и добро и зло. Кад је било хране јели смо сви заједно, кад није било, гладовали су као и ми. Научили смо их да певају партизанске песме, као „Црвени исток и запад” или „Ворошилов са севера фашистичке банде тера” и друге... Али, Енглезима се то све није свидело, па су их кажњавали што су били с нама у толико добрим односима, тако што су им ускраћивали цигарете – напомиње генерал.


Дошао је и тренутак растанка.


– Када су одлазили са аеродрома у Бојнику, желели смо да им поклонимо нешто за успомену. Сва четворица Американаца тражила су да им дамо опанке, и за њих и за њихове госпође! А Еп је после 30 година поново обишао локацију где су срушени. Био је тада власник војног отпада у Даласу, богат човек. Довео је са собом књижевника, историчара и географа да би им описао свој боравак на том подручју током рата. Дошао је у Сурдулицу, отишли смо заједно на Власину и засадили дрво мира. После неколико дана боравка, питали смо га опет шта да му поклонимо. Опет је хтео опанке. Али, не лези враже, није више било ниједног опанчара у крају! Тек после пет дана сам успео да му прибавим опанке и донео сам му их лично у Београд, у хотел „Метропол” – додаје председник Субнора.


На територији Србије је дејствовало током рата укупно 268 британских обавештајаца, као и 612 припадника америчког ОСС-а и око 50 припадника из ПВХ, англо-америчке службе за пропаганду на Балкану, износи Поповић егзактне податке. Укупно, 930 особа. Обавештајци су, напомиње, деловали углавном у оквиру војних мисија ових земаља код четничког и партизанског покрета.


– Овај импозантан број указује да су њихове службе остваривале увид у стање на терену. Америчка војна мисија при штабу генерала Михаиловића, образовала је у пролеће 1944. штаб од седам Американаца, такозвану Оперативну групу за спасавање ваздушних посада. Ова група је организовала обнављање аеродрома код села Прањани и била је организатор евакуације – закључује наш саговорник.

- - - - - - - - - -

e to kaže zvanična državna štampa:

http://www.politika.rs/scc/clanak/156247/Nisu-samo-cetnici-spasavali-pilote
 
Са суђења Војиславу Рајчићу - Пожаревцу у Зајечару
Ubistvo engleskih pilota
Prema zapisima u Okružnom sudu u Zaječaru Požarevacje ovako оpisao istražnom sudiji Radojici Nikoliću kako je ubio dvojicu engleskih pilota:
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Pričalo se da su ovi Englezi učestvovali u bombardovanju Rumunije i da je njihov avion pogođen od protivavionske artiljerije ali da nije pao u Rumuniji već u našoj zemlji. Mesto pada primetili su četnici i tako su ih oni zarobilii doveli u štab Ljube Jovanovića.
Ovi engleski piloti zadržani su u Salašu nekoliko dana,ali u Salašu nisu zatvoreni. Posle nekoliko dana, ja sam ihsa još jednom grupom četnika sproveo u Sikole. Sećam sedobro da je u to vreme čitav štab korpusa Ljube Jovanovićaprešao u Sikole, gde smo pilote zatvorili u štalu. Neko jeod četničkih komandanata naredio da im se skinu uniformei daju seljačka odela, pa je tako i urađeno.
U to vreme preki sud je neprekidno zasedao u Sikolu.Da bi ovi engleski piloti mogli da budu saslušani, dovedenje jedan četnik iz brigade Siniše Pazarca iz Homolja, koji jeznao engleski, da bude tumač.
Njima je u Sikolu održanosuđenje. Osuđeni su na smrt. Pročitana im je smrtna presuda,ali zbog čega su osuđeni -na smrt, nije mi poznato.
Po obavljanju smrtne presude ova dva engleska pilotasu ostala u Sikolu još nekoliko dana, a onda sam ja od kapetana Đoke i sudije Makse, kao i Gandića, dobio naređenjeda ih likvidirani.
Ova dva engleska pilota ubio sam odmah blizu Sikole,iznad štaba na jednoj utrini.
Prvo sam ubio manjeg, a zatimvećeg. Ova ubistva sam izvršio klanjem, kao i ranije. Menisu u tome pomagali Ljuba Koljač i Bosanac.
Engleskog pilotanižeg rasta zaklao sam dok je bio u stojećem stavu. Držalisu ga Ljuba i Bosanac.
Kada su potom doveli onog višegrasta, mi smo ga naterali da sedne i ja sam onda prišaootpozadi i prerezao sam mu grkljan.

I jednom i drugomruke su bile vezane pozadi. Znam da su oni neprekidno govorili:»ingliš, ingliš« i slično. Oni nisu odmah izdahnuli. Onajviši rastom duže vreme se koprcao i trzao. Kada su izdahnuli,ja sam obrisao kamu i njihovi su leševi ostali na tommestu.
Po povratku u štab, raportirao sam Đoki kapetanu dasam izvršio zadatak. Hajduković mi je potom dao engleskubluzu manjeg engleskog pilota, koju sam nosio i u kojoj samse slikao.Na kraju dodajem da su od padobrana ovih engleskihpilota u Salašu šivene košulje za četnike. I ja sam dobiojednu košulju koja je sašivena od engleskog padobrana...
U vezi sa ubistvom ovih Engleza više nemam šta daizjavim.«
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
http://www.znaci.net/00001/304_8.pdf стр.128
***************************************
А то су били баш ти енглески пилоти који су принудно падобранима падали по Тимочкој крајини икоји су бомбардовали Плоешти (Румунија) а четници их љубазно сачекивали.
- - - - - - - - - - -
А ти наводиш небулозе написане четничким језиком:
Зар не видиш да су то измишљотине о ,,паду енглеског авиона на четничку територију'' и то још средином 1944г. Коју је то територију држала ЈВуО осим ако се не рачуна да је држала заједно са пријатељима Немцима?
А о љубазности људи најпре са ,,срповима и вилама'' а потом ,,Ту су стајали око нас пријатељски се дотицали шешира а када сам вратио свој револвер у футролу, пришли су ми и пољубили ме у оба образа''. Баш дирљиво до суза!

Нисам до сада знао Добро Дошли, да амерички авијатичари говоре " четничким језиком", нити да тако нешто као четнички језик уопште постоји. Ето и овако матор имам шта да научим.:hahaha:
Као што сам навео ово је стенограм исказа па је тешко поверовати да и истража комисија говори тим језиком.
Тебе боли када неком ко је странац и буквално је пао с неба говори оно што је његово искуство, а његово је искуство да је пао на четничку територију.
Баш због тих искустава и сведочења је Тито тражио од Сједињених Држава забрану објављивања тог документа.
Френк Лауше , бивши гувернер и сенатор Охаја у свом предговору за књигу Девида Мартина цитира уводник Њујорк Тајмса од 18. јула 1946. :
"Прсти историје прелиставајући странице Другог светског рата можда ће додати ироничан пост скриптум сцени која се одиграла јуче у зору негде у околини Београда када ђенерал Михаиловић пао покошен ватром југословенског стрељачког строја.
Историја ће можда одлучити да није Тито - који је тих првих дана рата био у сигурности док се Михаиловић борио по планинама - већ погубљени четнички вођа тај који заслужује да му се подигне споменик ма Црвеном тргу у Москви. Али Михаиловић је јуче у Београду пао. "
 
Нисам до сада знао Добро Дошли, да амерички авијатичари говоре " четничким језиком", нити да тако нешто као четнички језик уопште постоји. Ето и овако матор имам шта да научим.:hahaha:
Као што сам навео ово је стенограм исказа па је тешко поверовати да и истража комисија говори тим језиком.
Тебе боли када неком ко је странац и буквално је пао с неба говори оно што је његово искуство, а његово је искуство да је пао на четничку територију.
Баш због тих искустава и сведочења је Тито тражио од Сједињених Држава забрану објављивања тог документа.
Френк Лауше , бивши гувернер и сенатор Охаја у свом предговору за књигу Девида Мартина цитира уводник Њујорк Тајмса од 18. јула 1946. :
"Прсти историје прелиставајући странице Другог светског рата можда ће додати ироничан пост скриптум сцени која се одиграла јуче у зору негде у околини Београда када ђенерал Михаиловић пао покошен ватром југословенског стрељачког строја.
Историја ће можда одлучити да није Тито - који је тих првих дана рата био у сигурности док се Михаиловић борио по планинама - већ погубљени четнички вођа тај који заслужује да му се подигне споменик ма Црвеном тргу у Москви. Али Михаиловић је јуче у Београду пао. "
Da , recimo poznato je da je Draža kao veliki ljubitelj boljševika i potencijalni sovjetski agent izazvao medjunarodni skandal u Bugarskoj ,zbog čega su i on i poslanik Cincar Marković povučeni i razmešteni na druge funkcije , a izbegli su kaznu isključivo pošto bi tim činom KJ priznala svoje učešće u sovjetskim zaverama protiv cara Borisa . Njegovo kasnije stavljanje na na stranu antikomunista je svakako pohvalno bez obzira na negativan ishod za njega i njegovu borbu .
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top