НА РАСКРШЋУ ПУТА ПРЕЉИНА - БАЛУГА
Четнички преки суд, на челу са Бојаном Ристановићем, осудио је на смрт четири активисткиње НОП-а. После свирепог мучења заклане су у ноћи између 22. и 23. маја 1944. на раскрсници путева Прељина - Балуга, где су после овог свирепог злочина њихова нага и унакажена тела оставили.
КРУПЕЖ Здравка ЛЕНКА, домаћица, рођена 1922. у Ракови; сарадник НОП-а.
КОМАДИНИЋ-ЂУРОВИЋ Милисава МАРИЈА, домаћица, рођена 1922. у Соколићима;
ГОЈКОВИЋ-ЈОВАНОВИЋ Богдана ЗОРКА-ЗОРА, домаћица, рођена 1922. у Бајиној Башти,
живела у Прислоници
НОВАК ФРАНЧИШКА, учитељица, рођена у Шентјуру, код Цеља, изгнаница из Словеније;
ЗЛОЧИН
Изнад лешева Зоре Гојковић, Франчишке Новак, Марије Комадинић и Ленке Крупеж стајао је натпис:
„Овако ће проћи сви они који сарађују са партизанима":
Највише је мучена Ленка. Дланови јој беху исечени. Прсти су на кожи висили. Груди на више места камама исечене. Испод грла зјапила је дубока јама, без јабучице.
Злочин су извршили кољаши: Рајица Илић, Миле Козодеровић, Превислав Милаановић- Ебир и неки Величко, за коГа кажу да је служио као кочијаш, код кафеџије Милорада Радовићл из Љубића.
Кад је Љубо Лужанин изведен пред народни суд да одговара за злочине у вези убиства Зоре Гојковић и
осталих, изјавио је даје над Зором извршено силовање, па тек је онда мучена.
- Знали смо да сарађује са партизанима. Ништа није хтела да призна. Када смо јој ставили каму под Грло, тражећи да каже с ким и где се састајала, Зора је одГоворила: „Кољите већ једном, и онако вам ништа нећу рећи".
Док је Милан Јовановић - Лудак, звонар прељинске цркве, држао несрећну девојку, кољаш Рајица Илић је оштрим сечивом задавао смртоносне ударце.
Када је умрла неустрашива партизанка Зора, било јој је тек двадесет две Године.
ОСТАЛИ ЗЛОЧИНИ И УБИСТВА
КРСМАНОВИЋ Тодора РИСТО, земљорадник, рођен 1905. у Бечњу;.
БЕШЕВИЋ Љубомира МИРКО, земљорадник, рођен 1922. у Бресници;
ЛАЗОВИЋ Богића ДРАГОВАН, пекар, рођен 1917. у Бресници;
СТАНКОВИЋ Стојадина ИЛИЈА, земљорадник, рођен 1919. у Бресници; заклан од остатака четничких банди у Бресници 25. марта 1945.
АНТОНИЈЕВИЋ Драгутина МИЛАН, кројач, рођен 1920. у Горњој Горевници
АРСЕНИЈЕВИЋ Милуна МИХАИЛО, земљорадник, рођен 1920. у Горњој Горевници; убијен у Горњој Горевници 17. септембра 1944.
НЕДЕЉКОВИЋ Веселина МИЈ10МИР, земљорадник, рођен 1914. у Горњој Горевници; борац Љубићког батаљона; отерали га четници у августу 1944. на Копаоник, где су га стрељали.
ТОРОМАН Војислава АЛЕКСАНДАР, земљорадник, рођен 1895. у Горњој Горевници; носилац Албанске споменице; члан НОО, заклан у Горњој Горевници 23. јуна 1944.
ТОРОМАН-ЈЕВТОВИЋ Драгољуба МИЛАНКА, студент економнје, рођена 1919. у Мрчајевцима;
ТОРОМАН Милована СТАНКА, домаћица, рођена 1872. у Милићевцима; живела у Горњој Горевници;
УРОШЕВИЋ Добросава БЛАГОМИР, земљорадник, рођен1917. у Горњој Трепчи; одборник НОО; убијен као припадник Службе безбедности од четничких банди у Горњој Трепчи 24. септембра 1945.
УРОШЕВИЋ Миланка РАДОМИР, земљорадник, рођен 1905. у Горњој Трепчи; члан НОО; убијен од
остатака четничких банди, као председник МНО у селу Луњевици 8. јуна 1947.
ВОЈИНОВИЋ Раденка МИЛОМИР, столар, рођен 1907. у Доњој Горевници;
КУЗМАНОВИЋ Милоша РУЖИЦА-РУЖА, учитељица, рођена 1901. у Јежевици,
Ј1УКИЋ Крсте НОВАК, земљорадник, рођен 1909. у Доњој Горевници;
МИЛОВАНОВИЋ Крсте ДРАГАН, земљорадник, рођен 1925. у Доњој Горевници; погинуо од стране четничких банди у Леушићима 12. јуна 1945.
НЕНАДОВИЋ Обрена МИЛОРАД, столар, рођен 1912. у Доњој Горевници;
НИКОЛИЋ Милијана БЛАГОЈЕ, металски радник, рођен 1911. у Доњој Горевници;
РАДОЈЕВИЋ Ивана МИЛОМИР, железнички службеник, рођен 1911. у Доњој Горевници;
БОЈОВИЋ Милосава РАДОЈЕ, земљорадник, рођен 1914. у Доњој Трепчи;
ГЛИШИЋ Петра АРСЕНИЈЕ, земљорадник, рођен 1911. у Доњој Трепчи; убијен од остатка четничких банди у Доњој Трепчи 13. децембра 1947.
НИКОЛИЋ. Бранислава СРЕЋКО, каменорезац-зидар, рођен 1909. у Доњој Трепчи;
ПАУНОВИЋ. Миливоја МИЛЕТА, земљорадник, рођен 1905. у Доњој Трепчи;
ВЕЉОВИЋ Матије ДРАГОЉУБ, земљорадник, рођен 1920. у Катрги;
ВЕЉОВИЋ Никифора МИРОСАНДА, домаћица, рођена 1900. у Трнави,
ЈОВАНОВИЋ Михаила БОГОЉУБ, пекар, рођен 1924. у Катрги; убијен код Кнића 1943.
ЈОВАНОВИЋ Станимира МИЛИВОЈЕ-МИЋО, студент медицине, рођен 1920. у Катрги;
ПОРЧИЋ Рајка МИЛОМИР, земљорадник, рођен 1923. у Катрги; борац Љубићког батаљона;
ВУЧИЋЕВИЋ Велисава ЈОВАН, радник, рођен 1912. у Коњевићима; позадински радник НОП-а; погинуо као милиционар од остатка четничких банди у Коњевићима 23. маја 1946.
ВУЧИЋЕВИЋ Велисава ТОДОР, кројач, рођен 1914. у Коњевићима, живео и радио у Мрчајевцима; борац Љубићког батаљона; заклан у Мрчајевцима 13. априла 1944.
ЖИВАНИЋ. Душана ПАВЈ1Е, земљорадник, рођен 1927. у Коњевићима; убијен у Коњевићима 27. августа 1944.
БОГИЋЕВИЋ Драгомира ПЕТАР, земљорадник, рођен1897. у Љубићу;
НИКШИЋ Владимира МИЈ1ЕНКО, трговац,рођем 1897. у Милићевцима, живео у Љубићу.
Болдовано: Четничке ликвидације после краљеве и савезничке елиминације Д.Михаиловића и ЈВуО из офанзиве за ослобођење.
************************************************